Твој НИК звучи познато

[Џуманџи]

Хуанито!

 

 

Човек оштрог језика, ватреног срца, емотивац, себе улаже 100% чак и када је у питању сарказам. Колико се проналазите у опису? 

 

Проналазим се, није да се не проналазим. Само што се у последње време трудим да мало иступим језик.

 

Ах.    Дуго сте члан форума, шта Вас нагони да долазите ''по још''?  И шта је најлепше што сте открили баш на овим живим речима утехе? 

 

Сјајни и занимљиви људи, разноврсност тема и слобода изражавања.

И престани да ми персираш! Обоје смо мачке, а само сам пар година старији.  :bleh:  (приложио сличицу аватара)

 

Добро, добро...  Keep it концизно.  :bleh:  Приметили смо да волиш кување и музику. Шта је са борилачким вештинама и ектремним спортовима? Јеси ли покушавао/шта би тренирао? 

 

Нисам баш неки таленат за спортове, чак и ако нису екстремни. Све ти ја лепо разумем шта треба да урадим и какав потез треба да направим, ал' не вреди. Мозак каже једно, тело оде на другу страну и све упрска. Тренирао сам кошарку у основној школи и нисам се баш нешто прославио. Висина и сирова снага су ме мало вадили тада, јер бејах прилично виши и крупнији од просека своје генерације.

Кад смо код тoга, сетих се управо једне епизоде из тог времена, шести разред ваљда. Уведе ме тренер у једном тренутку у игру и све редовно беше док не добих лопту у руке на пола терена, две секунде пре краја четвртине. И цео тим повиче: ”Шутирај, шутирај!!!!”, а у мојој глави постаде ко у филму - све утихну и замрачи се, остадосмо само лопта, кош и ја. Две секунде к'о пет минута...  И онда опуштено пребацих целу конструкцију. Да није било оног зида, одлетела би лопта да суседне школе. А остала деца једва добациваху са линије слободних бацања.

Данас се углавном држим рекреативног пливања и вожње бицикла.

 

Познат си нам и по томе што имаш коментар на/за сваког, свашта и све. Можеш ли нам рећи нешто више о инспирацији и мотивима за то? 

 

Хаха! Нисам знао да сам познат као алапача, мислио сам да Зосима има ту част. Ај' ми, среће ти, дај неки конкретан пример тог ”коментарисања свега, свакога и свачега”, како бих могао да оговорим који су мотиви.  :bleh:

 

Рецимоооо, управо си изоговар'о Зосиму.    Конкретнији пример би била твоја активност на теми о Богојављењу, прецизније - писао си о пливању за Часни крст.  Да ли си размишљао о томе да будеш ахришћанолог? 

 

Таман посла, нисам противник хришћанства. Моје писаније на теми о пливању за крст часни и слободу златну није заправо имало никакве везе са самим хришћанством, већ са којекаквим ликовима који се на тим догађајима по правилу окуп(љ)ају...

Али да ти одговорим на првобитно питање. Мотив мог коментарисања свега и свачега је најчешће досада и(или) зезање. Понекад сам и озбиљан, али у тим случајевима нема јединственог мотива. Нешто ме чачне, па се распишем. Некад сам можда у праву, некад нисам, а некада је боље да држим затворена ова уста моја виртуелна без обзира на то ко је у праву.

Понекад, пак, нападам ствар X не зато што сам у суштини против X, већ зато што сматрам да друга страна брани X лошим аргументима и онда желим да подстакнем другу страну на размишљање и дискусију. Али то је већ професионална деформација. Својим пројектима приступам тако што их ”нападам” са свих страна, не би ли све слабости и мане испливале на површину што је пре могуће.

 

Својим потомцима нећу рећи ____________, живот ће им показати.

 

Нећу им говорити шта је најбоље за њих (који спорт, која школа, који страни језик, који музички инструмент, који факултет, који посао, који муж, која жена...)

 

Осим као латино заводник, познат сам и као ________________. 

 

...онај Љиљин мали.

 

Реци нам каква те питања о животу/свету/чему-год најчешће муче...

 

То је песник изразио боље но што бих ја икада могао, па ћу само да га цитирам: ”Што сам, Боже, тако проклет, јуче пијан, данас опет?!”

 

https://www.youtube.com/watch?v=rCK4tAGfTwU

 

Шта радиш кад си тужан?

 

Кад сам тужан, загрлим жену, шетамо, изађем(о) с пријатељима, пустим севдах...

 

Не знам шта више да те питам... Оголио си се овде...  Превише знамо.  Де, испричај неку анегдоту...

 

Часни суде, лаже да сам се оголио! Ни јакну нисам скинуо. Јес' да је фебруар, али ја сам частан и поштен мачак!

Елем, испричаћу две ”анегдоте” које помажу да се схвате разни аспекти моје личности и понашања.

1. Крв није вода

Имао сам око пет година када су на телевизији приказивали Тарзана (цртани филм). Слично осталим малим мајмунчићима, користио сам сваку прилику да опонашам звукове које је правио мој тренутно омиљени јунак. Слава код рођака није била изузетак. Јурио сам по њиховој кући и испуштао звуке налик на

И не би то био неки проблем да на слави, поред Тарзана, није била и једна мала Џејн која би, сваки пут кад се Тарзан огласио, почела да се кикоће и да трчи за њим. А Мајка од Џејн, будући претарано брижна к'о свака српска мајка, би тада потрчала за својом ћеркицом да ова не би случајно негде пала и повредила се јурећи за малим дивљаком из џунгле. Овде би се анегдота завршила да мајка није имала поприлично бујно попрсје и одећу која нија била адекватна да то све обузда и задржи на месту. И сваки пут кад би потрчала за Џејн и сагла се да је дохвати, незгода је само чекала да се догоди, а можда се који пут и догодила. Мој татко, који је до тада са осталим гостима жустро дискутовао о долазећем Милошевићу, реформама Анте Марковића и осталим проблемима одлазеће СФРЈ, напрасно је одлучио да га то тренутно баш и не интересује и да жели да види шта то ради онај његов мали арамбаша. Сваких пет минута би ме питао: ”Сине, како ради тарзан?”

 

2. Људи, ја се само шалим, шта вам је...

Тексас, типичан мајски дан. Напољу преко 45, унутра о'лађено на 18. Веома здраво за леђа, бубреге, синусе... Једном речју, пакао за сваку српску бабу, а ни унуцима није баш свеједно. Но, мени тада нису били главни проблем закрчени синуси, већ косинуси, јер је за десетак минута требало да почне један од тежих истпита (Статистичка термодинамика). Чекамо испред учионице Корејенац Ким, Американка Мишел и ја. И само молим Бога да не дођу Кинези. Какве сад везе имају Кинези? Имају велике везе јер у Америци не оцењују као код нас, већ у односу на оног ко најбоље уради. Ако најбољи има 50%, онда ће проћи и они са 25%. Ако најбољи има близу 100, онда су остали нај... награбусили. Ето зашто нисам желео да видим Кинезе. Требало је тада да се сетим оне мудрости ”какве су ти мисли, такве су ти колеге на испиту” и да размишљам о згодним мућаћитама, к'о сваки нормални Хуан. И заиста, како мислих, тако ми и би. Заправко, беше много горе него што сам могао да мислим. На крају ходника угледах оваплоћење своје најгоре ноћне море. У зграду опуштено уђоше, безбрижно ћаскајући, један Кинез, дабогда му пиринач загорео, и мој другар и брат Андреј. Андреја увек волим да видим и да зеједно вотке испијамо. Увек, осим данас. ”Готово”, помислих, ”ова двојица ће да имају 150%, још ће и бонус да им дају.” Тада рекох Киму: ”Брате, ај ти уклони оног Кинеза, а Руса препусти мени! Ваља нам овај испит положити и другу годину уписати.” Ким се само насмеја, али јадна Мишел пребледе, одмакну се пар корака и дрхтавим гласом ми рече: ”Али, али, али... не можеш да их убијеш... ићи ћеш... иће ћеш... иће ћеш у затвор!” ”Јаоооооооооо, Хуане, идиоте један! Зар си заборавио да Амери не контају humour, већ само humor. Сад ће ова да се жали декану, овај ће онда да зове полицију, они FBI, а кад виде да сам Србин, има и ону Шешељеву оптужницу да ми напакују, јер су тако у могућности. Затвориће ме 40 година и толике сењорите остаће саме и жалосне...” Једва је некако убедих да сам се шалио и све се добро заврши. Чак и испит. Нас троје за длаку прођосмо.

 

Шта поручујеш верним обожаватељкама? 

 

”Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.”

 

Fue un honor y un placer charlar, cariño. 

 

El placer es mío, señorita.

[Maslacak_]

Ma na ovim intervjuima i poznati bi vam pozavidjeli

Odlicni su

 

[Џуманџи]

Ma na ovim intervjuima i poznati bi vam pozavidjeli

Odlicni su

 

8086.gif Него како. Да науче нешто и ови наши новинари. 

[Џуманџи]

Мислим да ће ник бити довољан: Aquilius Cratus

 

                                                                        :shocking:

[Juanito]

Мислим да ће ник бити довољан: Aquilius Cratus

:shocking:

Ти си изгледа решила целу ложу да интервјуишеш. Будућа Мира Адања Полак.

[Ненад Р.]

И боља од ње.

[Снежана]

@Џуманџи... Лепа тема, добра си замена за Дралета, одлични саговорници, видим да си у залету, зар не мислиш да ћеш овим темпом којим радиш интервјуе да се "испуцаш" врло брзо?

[Juanito]

Твој Nick звучи познато

[Manolis]

 зар не мислиш да ћеш овим темпом којим радиш интервјуе да се "испуцаш" врло брзо?

 

 Teško da će stići svih 16246 članova da intervjuiše 

[Снежана]

 Teško da će stići svih 16246 članova da intervjuiše 

Буди Манолис мало реалан, од 16246 чланова, тридесетак је активно, а 7 интрвјуа је већ урађено, значи за 3 недеље ће бити "испуцана" и у гостима и у питањима...и замреће једна лепа тема.

[Manolis]

Буди Манолис мало реалан, од 16246 чланова, тридесетак је активно, а 7 интрвјуа је већ урађено, значи за 3 недеље ће бити "испуцана" и у гостима и у питањима...и замреће једна лепа тема.

 

Pa šta ćemo, svake godine po jedan intervju da bi tema bila živa? Mogu oni koji su dali intervju da daju još jedan, sa nekim drugim pitanjima, za kaj ne?

[Gordana .]

Хуан...Хјустон?

[Снежана]

Pa šta ćemo, svake godine po jedan intervju da bi tema bila živa? Mogu oni koji su dali intervju da daju još jedan, sa nekim drugim pitanjima, za kaj ne?

Зато што постаје излизано штанцовање, масовна производња.

[Manolis]

Зато што постаје излизано штанцовање, масовна производња.

 

Evo tema je već bila mrtva a nisu svi dali intervju. Hvala dospodži Džumi što je ponovo oživela, samo napred!

[Снежана]

Evo tema je već bila mrtva a nisu svi dali intervju. Hvala dospodži Džumi što je ponovo oživela, samo napred!

Нема потребе да браниш Џуманџи од мене и да се постављаш као њен адвокат, девојку нисам напала, шта више похвалила сам и њен рад и тему и избор гостију, једноставно сам јој поставила питање, и очекујем одговор од ње, ако сматра да треба да ми одговори, ако не, ником ништа