Црква и менструални циклус

[brana]

Najprije da odgovorim, ivanu nediću, budućem bogoslovu naše sv. Crkve.

Nije vam ta usporedba, na mjestu, bolesnik i vjernik, mada smo svi na neki način potencijalni bolesnici,

ili potencijalni vernici.

e, sad dragi moj, ono "ja već dugo idem u Crkvu!", rečeno je u smislu da posjedujem neko iskustvo stečeno godinama provedenim na Liturgiji.

Mislim da vi budući sveštenici bi trebali imati isti stav o tome, i jasno i glasno ga reći, da ne bude greške.

A ne jedni ovako, drugi onako. Vi bi pričestili, možda , ali mene nebi jer isto kao što ne pristupam Svetoj Čaši tada, ne pristupam niti onda, kad ne postim, mada neki i tad pričešćuju, jer kažu da je dovoljno da ta osoba posti sve postove. Ja ih postim, ali bez temeljitog pristupa, dakle, posta na vodi, što se tjelesnog dijela tiče, ja ne pristupam.

Mi nikada nismo dostojni Svete Čaše, ali barem ono malo što je do nas, treba da ispoštujemo.Sjećam se jednom sam bila na Litrurgiji u Lepavini, o.Gavrilo je te nedelje pričao, o Jevanđeljskoj priči o ženi koja je godinama krvarila, i rekao je doslovno"To krvarenje kod žena je da se tjelesne strasti smire, a kod te žene je trajalo godinama...!" To sam zapamtila, šta imate vi reći, budući svešteniče na to smirenje strasti.

Zar to nije stvarno tako?? Sumnjam da je o.Gavrilo to rekao tek onako.

[brana]

A da odgovorim i sestri emiliji, doslovno i kratko.

"Koja žena ne nosi maramu u Crkvi, a udana je, toj muž nije gospodar!"

Evo, ja sad otvori pandorinu, kutiju, emancipacije i odmeravanja snaga između dva spola.

[Sinergija]

Е ОВО ЈЕ РАЗУМНО ОБЈАШЊЕЊЕ!!!

ПИТАЊА као што су покривање главе жене на богослужењу, ”нечистоћа” жене у менструалном периоду, ћутање жене у цркви, послушност и потчињеност мужу - ”а жена да се боји свога мужа” (Еф. 5, 33), наслеђена су из обредног живота и племенске традиције јеврејског народа и као таква представљају увреду за жену и сувишни рудимент прошлости, потпуно стран хришћанству. Хришћанство није религија обредне форме, већ религија духовне чистоте и подвига у врлинском животу кроз љубав према Богу и ближњима.

Господ Христос, као савршена натполна личност, решио је родне односе по принципу потпуне равноправности између мушкарца и жене, уз поштовање њихових природних посебности. Међутим, поменута питања женског статуса у црквеном и породичном животу, наслеђена из јудејства и паганства, као воденични камен висе о врату Цркве већ два миленијума. Њихова апсурдност и бесмисленост компромитују богооткривеност хришћанства и његова својства довршене и савршене религије.

Треба отворено рећи: ”женско питање” није проблем жена, него, изнад свега мушки проблем. Проблем мушких комплекса и фрустрација који кључају у тамним дубинама мушке природе. То је хаотични вртлог стихија страсти и патолошке везаности за жену и мајку. Едипов комплекс из дубине подсвести врши на мушкарца страшан притисак. Ни крива ни дужна, жена је постала жртва тих мушких психопатолошких слабости, проблема и мука. На мушкарцима је да та питања реше у себи и са собом, својим напором и подвигом, уз благотворну помоћ жене. У хришћанству се то решава кроз монашко и брачно подвижништво. Модни детаљи

ИМАЈУЋИ у виду све димензије богооткривености и савршенства хришћанске религије, питање покривања или откривања главе жене у храму, на молитви, на улици и јавном животу уопште, по својој бизарности највише личи на доконе и малициозне старозаветне фарисејске спекулације и доколице. Оне, свакако, нису на нивоу озбиљности хришћанства. То што се свети Апостол Павле бавио њима, само сведочи о једном епизодном локалном инциденту везаном за Коринт.

Познато је да је у то време Коринт био град моралне запуштености, да је чак важио као симбол неморала. ”Живети по коринтски” - значило је живети неморално. Коринћанке су се претерано шминкале, а косу су украшавале разним накитима, перлама, локнама и тракама. То је био имиџ и ”модни детаљ” коринтских жена, вашарски и карневалски. Сасвим је разумљиво што их Апостол опомиње на пристојност и саветује покривање главе као скривање њиховог кича и неукуса како се хришћански храмови не би претварали у вашарске и карневалске писте.

Проглашавати те савете као правила понашања за сва времена у практичном црквеном животу, најблаже речено, делује бесмислено. Јер свако време има своје стандарде пристојности и поретка у јавном животу.

Жена хришћанка треба највише да води рачуна о украшавању своје душе хришћанским врлинама. Доброта, племенитост и побожност - најлепши су украси жене и мушкарца. Ако поседују те особине, сами ће најбоље знати како да дођу у храм на молитву. Са марамом на глави или без мараме, потпуно је неважно и небитно. Важно је шта је у глави и срцу.

У свакодневном животу, данас, жене ретко носе мараме, нарочито у урбаним срединама. Треба повести рачуна о томе да се ношење мараме у храму не претвори у потребу скретања пажње на себе, неку врсту мимикрије и маскирања. Жена хришћанка се пристојно облачи у свакодневном животу. Тако треба долазити у храм, у оделу, дакле, у коме се појављује у озбиљним и свечаним приликама.

Новокреирана ”црквена костимографија”, дуге мараме и шалови, дуге сукње и џемпери, скрећу пажњу и у храму и на улици. О Христу и хришћанству не сведоче ништа. Оне сведоче искључиво о онима које их носе. Треба се чувати ”квасца фарисејског, а то је лицемерје” (Лк, 12, 1), те Господ саветује својим следбеницима да се чувају оних ”који радо иду у дугачким хаљинама, и воле поздраве на трговима, и прва места у синагогама... и лажно се моле дуго”, и додаје, да ће они ”још већма бити осуђени” (Лк. 20, 26-47).

Христос и хришћанство се, дакле, баве унутарњим човеком, његовим духовним потребама, изазовима и проблемима, а не крпицама и локницама. И овде се жена појављује као жртва мушке надобудности самозваних ”великих духовника” и ”духовних отаца”, који се на секташки начин баве менталним и костимографским инжењерингом, што наноси велику штету хришћанству и дискредитује његову улогу и мисију у савременом свету.

У Старом завету код Јевреја важило је правило: ”Жена кад има време, кад иде крв од тела њена, нека се одваја седам дана, и ко је се год дотакне, да је нечист до вечера. И на што год легне или седне, да је нечисто... И ко се дотакне постеље њене или чега на чему је она седела, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води и биће нечист до вечера. А ко би спавао с њом те би нечистота њена дошла на њега, да је нечист седам дана, и постеља на којој лежи да је нечиста” (3. Мој. 15, 19-24). По прописима Мојсијевог закона, жена се, дакле, одвајала од осталих у време менструалног периода, јер сваки додир са њом значио је за њих култну и обредну нечистоту. Исто тако, нечистота је трајала 40 дана по рођењу мушког, а 80 дана по рођењу женског детета.

У Новом завету, Господ Христос доноси ново учење које се темељи првенствено на духовној и моралној чистоти. Никаква физичка нечистота не може учинити човека морално и молитвено нечистим. Племенита хришћанска младица накалемљена на старом стаблу јудаизма, била је у почетку изложена снажном бујању сокова јеврејске религије, који су продирали у хришћански калем. Јављала су се многа погрешна учења о жени, међу њима и о њеној телесној нечистоти.

Ново учење

СТАРИ хришћански спис високог ауторитета - Апостолске Установе, борећи се против тога, даје следеће упутство хришћанским женама: ”Стога одврати се од празних речи, о жено, и сећај се увек Бога који те је створио, и моли му се, јер је твој и свију Господ. И учи Његове законе не обзирући се ништа на физичко чишћење..., ни порођај, ни побачај (ненамерни), ни нечистоту телесну, јер су оваква обзирања проналасци глупих људи који немају ума. Јер нити сахрана човека, нити мртве кости, нити гроб, нити какво јело, нити ноћно истечење може испрљати људску душу, него само непобожност и безакоње према Богу, и према ближњем неправда, тј. отмица, велим, или насиље, или нешто против праведности према њему, прељуба и блуд”.

1335_womens womens

[Макрина]

Овај текст што је Синергија цитирала има веома квалитетних закључака али ме наводи и на размишљање,као нпр,да дуге сукње доста на негативан начин говоре о женама.

Ја,нпр,носим дуге сукње,како у Цркви тако и кући,тако и у јавном животу.Зашто?

Немам апсолутно ни честице једне намеру да изгледам "побожно" у њима или шта већ.

Носим зато што ми пријају,осећам се комотно у њима,годинама сам навикла потпуно на тај начин одевања и све могу да радим у сукњи,чак сам се пела и на врх куполе у сукњи,кад се живописала Црква 1335_womens никакав проблем.

Панталоне не носим јер сам се одвикла и немам так комотитет у њима,краће сукње никада нисам ни носила,чак ни као девојка из естетско-здравствених разлога или ти телесних мана,које нисам желела да се виде.

Ето,мој једини разлог ношења дугих сукања је апсолутни комотитет и један вид пристојности коју осећам у тој гардероби,а имала сам прилике да чујем,да су ме други карактерисали као зилота,такође и мог супруга због неких ствари а ми немамо благе везе са зилотизмом,једноставни смо и озбиљни људи,надам се да то не спада у домен зилотизма.

womens

[Иван Недић]

Слажем се са Емилијом, нарочито са првом од две поруке. Не треба бити искључив, то нас убија. Брано, што се тиче једнообразности у Цркви, можда то не би било лоше. Међутим, очигледно је да ни у раној Цркви није постојала једнообразност на начин на који је ми схватамо. Да је постојала, данас не бисмо имали четири јеванђелске приче, него само једну.

[Sinergija]

Овај текст што је Синергија цитирала има веома квалитетних закључака али ме наводи и на размишљање,као нпр,да дуге сукње доста на негативан начин говоре о женама.

Ја,нпр,носим дуге сукње,како у Цркви тако и кући,тако и у јавном животу.Зашто?

Немам апсолутно ни честице једне намеру да изгледам "побожно" у њима или шта већ.

Носим зато што ми пријају,осећам се комотно у њима,годинама сам навикла потпуно на тај начин одевања и све могу да радим у сукњи,чак сам се пела и на врх куполе у сукњи,кад се живописала Црква мајкл никакав проблем.

Панталоне не носим јер сам се одвикла и немам так комотитет у њима,краће сукње никада нисам ни носила,чак ни као девојка из естетско-здравствених разлога или ти телесних мана,које нисам желела да се виде.

Ето,мој једини разлог ношења дугих сукања је апсолутни комотитет и један вид пристојности коју осећам у тој гардероби,а имала сам прилике да чујем,да су ме други карактерисали као зилота,такође и мог супруга због неких ствари а ми немамо благе везе са зилотизмом,једноставни смо и озбиљни људи,надам се да то не спада у домен зилотизма.

мајкл

4chsmu1Свиђа ми се твој имиџ.И ја волим дуге сукње,имам само пар комада панталона.,сукње доминирају.И немам посебну гардеробу за цркву.Штавише највећи део гардеробе ми је сасвим прихватљив и за посету манастиру али и за одлазак на свадбу или у кафић а да свуда буде сасвим ок. 4chsmu1

Текст каже да се хришћанка облачи пристојно где год била,а не само у цркви.

Мислим да је поента у томе да не треба бити нападан и скретати пажњу на себе.

[Mironosica]

A da odgovorim i sestri emiliji, doslovno i kratko.

"Koja žena ne nosi maramu u Crkvi, a udana je, toj muž nije gospodar!"

Evo, ja sad otvori pandorinu, kutiju, emancipacije i odmeravanja snaga između dva spola.

Jel to znaci da  ti uvek nosis maramu ?

[emilija]

A da odgovorim i sestri emiliji, doslovno i kratko.

"Koja žena ne nosi maramu u Crkvi, a udana je, toj muž nije gospodar!"

Evo, ja sad otvori pandorinu, kutiju, emancipacije i odmeravanja snaga između dva spola.

----------------------------------------------------------------------------

ups...ja sam izgleda pogreshno mislila da se marama nosi iz skrushenosti prema Gospodu a ne muzu....u Crkvi mislim.... 4chsmu1 4chsmu1 мајкл

pa koje je onda pravilo za zene koje nisu udate??  Tj, neko reche da pravila i nema...

[NinaD]

Najprije da odgovorim, ivanu nediću, budućem bogoslovu naše sv. Crkve.

Nije vam ta usporedba, na mjestu, bolesnik i vjernik, mada smo svi na neki način potencijalni bolesnici,

ili potencijalni vernici.

e, sad dragi moj, ono "ja već dugo idem u Crkvu!", rečeno je u smislu da posjedujem neko iskustvo stečeno godinama provedenim na Liturgiji.

Mislim da vi budući sveštenici bi trebali imati isti stav o tome, i jasno i glasno ga reći, da ne bude greške.

A ne jedni ovako, drugi onako. Vi bi pričestili, možda , ali mene nebi jer isto kao što ne pristupam Svetoj Čaši tada, ne pristupam niti onda, kad ne postim, mada neki i tad pričešćuju, jer kažu da je dovoljno da ta osoba posti sve postove. Ja ih postim, ali bez temeljitog pristupa, dakle, posta na vodi, što se tjelesnog dijela tiče, ja ne pristupam.

Mi nikada nismo dostojni Svete Čaše, ali barem ono malo što je do nas, treba da ispoštujemo.Sjećam se jednom sam bila na Litrurgiji u Lepavini, o.Gavrilo je te nedelje pričao, o Jevanđeljskoj priči o ženi koja je godinama krvarila, i rekao je doslovno"To krvarenje kod žena je da se tjelesne strasti smire, a kod te žene je trajalo godinama...!" To sam zapamtila, šta imate vi reći, budući svešteniče na to smirenje strasti.

Zar to nije stvarno tako?? Sumnjam da je o.Gavrilo to rekao tek onako.

Izuzetno poštujem oca Gavrila, ali ovo boldovano ne bih uzimala za ozbiljno.

[brana]

Često sam odlazila u manastir Lepavinu, ove godine, nažalost ne nađoh vremena.

Samo bi vas pitala, što mislite, zašto u manastire kad s eulazi, ulazi se u dugoj suknji i marami??

A mislite da je to interno pravilo, ili je opšte prihvatljivo pravilo ponašanja prilikom posjete manastira.

Ja ne bih previše diskutovala o tome, niti o nošenju hlača, u Crkvi, ali sam bila svjedok kad je O.Gavrilo,

jasno i glasno naglasio, da žene ne nose hlače u Crkvu, skrenuo pažnju oštro na pravila ponašanja,

naročito nama ženama, jer kako se naš rod zna uciganiti tako ne znaju harlekini u najvećoj slavi.

Moje lično mišljenje je da je pristojnost, uglađenost, i urešenost pravoslavnim osobinama trebala

biti osnovna nit ponašanja svake odrasle žene i u Crkvi i van nje.

Opet kažem, sve po savjesti i pameti, mi sad govorimo o vanjskim atributima ličnosti, ali

htjeli ili ne htjeli ti vanjski atributi često pokazuju i unutrašnje stanje ličnosti.

Zar mislite, da postoji razlika oblačenja kad se odlazi u manastir ili u Crkvu???

Zar nije sve to isto???

Ili izvlačite iz ormara, duge suknje i marame, za manastir a sad malo slobodnije u Crkvu može

i kraće, jer s eproto neće ljutiti???

Za mene je to isto.

[brana]

A da odgovorim i sestri emiliji, doslovno i kratko.

"Koja žena ne nosi maramu u Crkvi, a udana je, toj muž nije gospodar!"

Evo, ja sad otvori pandorinu, kutiju, emancipacije i odmeravanja snaga između dva spola.

Jel to znaci da  ti uvek nosis maramu ?

Provokacija nije upalila, ali za svaki slučaj i da razjasnim, maramu ne nosim na posao, ne nosim u školu,

kad vozim sina u školu, ne nosim u trgovinu, ne nosim na planinarenje, ne nosim, nećete vjerovati čak ni na more.

Nosim je samo u Crkvi.

[NinaD]

Draga sestro Brano, zašto imaš tako agresivan stav u razgovoru? Počela si sa tim da ne ideš u crkvu od juče. Misliš li da su tvoji sagovornici ovde na forumu svi novopečeni vernici, a i da jesu, mogu biti bliži cilju od mene i tebe i nekog ko je ceo dugi život proveo u manastiru. Ostavljaš utisak kao da si došla da svima podeliš packe. Zašto tako draga sestro? Tema je jasna i mnoge zanima, a ti si sad otišla i na oblačenje... Praštaj. 

[brana]

Слажем се са Емилијом, нарочито са првом од две поруке. Не треба бити искључив, то нас убија. Брано, што се тиче једнообразности у Цркви, можда то не би било лоше. Међутим, очигледно је да ни у раној Цркви није постојала једнообразност на начин на који је ми схватамо. Да је постојала, данас не бисмо имали четири јеванђелске приче, него само једну.

Dakle u skladu da nebi robovali jednobraznosti, vi kad budete sveštenik, dozvolit ćete ženama

da se pričešćuju bez marame, i da pristupe Svetoj Čaši, i kad je dan "D"??

Šta je sledeći korak?? Jednakost između spolova???

Znači moći će i ženska lica služiti liturgiju, kao kod protestanata???

[emilija]

Za mene ima razlike izmedju oblacenja u manastiru i crkvi.

Razlog je taj shto su u manastirima monasi koji se bore sa strastima, vode borbu i u svoje i u nashe ime i cisto zbog razloga da isposhtujem ili doprinesem bestrascu zelim da budem nevidljiva u svakom smislu, makar se mumificirala od glave do pete.

To ce shvatiti svako ko razume sushtinu monashkog zivota.

To isto ne znaci da u Crkvu ne treba dolaziti pristojno obuchen i svechano.

Sve sto radim radim zbog razloga koji mi je savrsheno jasan i koji iskljucuje postovanje samo formi ili onog bapskog "tako treba"

Ako kazu da nesto "tako treba" zaineresujem se da nadjem razlog jer prihvatam da sam daleko od svakog duhovnog znanja, kao i svako od nas iz prostog razloga sto ucenje i duhovno uzdizanje traje dok traje i nash zivot. :cheesy:

[Анастасија]

Često sam odlazila u manastir Lepavinu, ove godine, nažalost ne nađoh vremena.

Samo bi vas pitala, što mislite, zašto u manastire kad s eulazi, ulazi se u dugoj suknji i marami??

A mislite da je to interno pravilo, ili je opšte prihvatljivo pravilo ponašanja prilikom posjete manastira.

Ja ne bih previše diskutovala o tome, niti o nošenju hlača, u Crkvi, ali sam bila svjedok kad je O.Gavrilo,

jasno i glasno naglasio, da žene ne nose hlače u Crkvu, skrenuo pažnju oštro na pravila ponašanja,

naročito nama ženama, jer kako se naš rod zna uciganiti tako ne znaju harlekini u najvećoj slavi.

Moje lično mišljenje je da je pristojnost, uglađenost, i urešenost pravoslavnim osobinama trebala

biti osnovna nit ponašanja svake odrasle žene i u Crkvi i van nje.

Opet kažem, sve po savjesti i pameti, mi sad govorimo o vanjskim atributima ličnosti, ali

htjeli ili ne htjeli ti vanjski atributi često pokazuju i unutrašnje stanje ličnosti.

Zar mislite, da postoji razlika oblačenja kad se odlazi u manastir ili u Crkvu???

Zar nije sve to isto???

Ili izvlačite iz ormara, duge suknje i marame, za manastir a sad malo slobodnije u Crkvu može

i kraće, jer s eproto neće ljutiti???

Za mene je to isto.

Давно нисам прочитала нешто бесмисленије у контексту,зашто жена треба да носи у цркви мараму и сукњу.Сестро а да те питам,шта сматраш под "да се наш род зна уциганити"?Е да и одећа није под обавезно доказ унутрашњег стања човека.Осим тога овде је тема "Црква и менструални циклус",а не мараме сукње,панталоне и "цигањење".Дакле вратимо се теми.