Švajcarci rade četiri dana nedeljno

[Млађони]

Ако се повећа продуктивност рада, наравно да је боље раст искористити за разоноду, него повећати потрошњу. Можда тако помогнемо неке структуре у друштву које могу да нам помогну да живимо у друштву без раста. Али када су ресурси на дужи рок скупљи у односу на рад, опет морамо радити дуже.

 

Нема разоноде, ред рад и дисциплина. 

[Juanito]

Нађох ово, а пошто је у директној вези са количином захтеваног рада, волео бих да неки економиста прокоментарише.

Misterija malog rasta

Da li vas je ikad zbunjivala opšta zabrinutost ekonomskih stručnjaka kad ekonomski rast neke godine podbaci i bude, recimo, manji od 1%? Zdrav razum nam govori da ni ekonomski pad od 1% ne bi trebao biti neka tragedija, a o rastu da i ne govorimo. Rast je rast koliki god da je, i to bi trebala biti stvar za radovanje, a ne za brigu. Otkuda ovolika zabrinutost zbog malog rasta? Zašto ekonomija baš svake godine mora prikazati veliki rast?

Stvar je u prirodi dužničkog monetarnog sistema koji svake godine “kapariše” budući rast. S obzirom na to da je ponuda novca u dužničkom sistemu osuđena na neprestano širenje, kreditni novac je osuđen na veliki gubitak vrednosti ukoliko nije pokriven odgovarajućim rastom proizvodnje roba i usluga. Drugim rečima, od ekonomije se zahteva ne bilo kakav rast, nego rast koji bi dužničku inflaciju pokrio u potrebnoj meri. Ovo u praksi znači da se od ekonomije svake godine očekuje veliki rast.

Ekonomski stručnjaci se slažu da se minimalni prihvatljivi ekonomski rast nalazi negde oko 3% godišnje, pa i više. Iako 3% godišnje na prvi pogled izgleda kao ravnomeran rast, on je daleko veći nego što izgleda. Ovo je zato što se stopa od 3% godišnje primenjuje na obim proizvodnje koji je uvećan za 3% u odnosu na prethodnu godinu, koji je opet uvećan za 3% u odnosu na predprethodnu, i tako dalje. Ako sa označimo početni obim proizvodnje, najmanji prihvatljivi ekonomski rast će nakon godina biti

P0 * (1 + 3/100)^n

Drugim rečima, od ekonomije se zahteva eksponencijalni rast samo zato da dužnička piramida ne bi doživela kolaps.

http://www.concessionalism.org/media/sd.pdf

[feeble]

Rade 4 dana, ali zato ta cetri dana rade PUNIH 8h dnevno, svaki minut (rucak od 1h ne ulazi u radno vreme).

Ja mislim da je to mit, da moze da se radi efektivno punih 8 sati, pa koji god da je posao u pitanju. Bio to inzinjer, kopac kanala ili radnik na traci mislim da neka pauza mora da se napravi,.

[LISA]

Ja mislim da je to mit, da moze da se radi efektivno punih 8 sati, pa koji god da je posao u pitanju. Bio to inzinjer, kopac kanala ili radnik na traci mislim da neka pauza mora da se napravi,.

Pa imaju pauzu, koliko sam razumela, ali im ne ulazi u 8 sati po obracunu. Znaci, na poslu provode 9 sati!

[feeble]

Nista to ne valja, sigurno se otkucavaju i kad idu u toalet

[Тања1]

Pa imaju pauzu, koliko sam razumela, ali im ne ulazi u 8 sati po obracunu. Znaci, na poslu provode 9 sati!

 

Додати два сата  вожње аутомобилом у оба правца, успутну трговину, спремање вечере... пробудиш се у петак поподне у време када би обично дошли са посла. Где је ту трећи нерадан дан?

[зеленизуб]

Über

http://www.penccil.com/gallery1.php?show=6747&p=505120100304

 

[Иван ♪♫]

Где видиш да сам написала "виши рад" за мање времена?

 

Написала сам мање времена за исти рад (исту количину рада).

 

Не разумем шта си хтео рећи. Такође не разумем шта си овде повезао да  зависи од организације посла?

 

Pa to o čemu pričaš, da će ,,morati da rade intenzivnije tokom četiri radna dana", važi ako je posao organizovan tako da mora biti završen do određenog datuma. Ti datumi su često problematični. Ali ne mora se raditi tako. Ne mora se unapred zacrtati rok.

 

,,Uradi manje za više vremena" znači da kad je čovek umoran i iscrpljen, nije efikasan, a ni zainteresovan. On ima egzistencijalnu potrebu da se odmori i tu od posla nema ništa. Poslodavac koji to ne razume neće dobro poslovati (a u razvijenim ekonomijama gde ima posla, taj će verovatno, a i treba, ostati bez dobrih radnika).

 

Opet kažem, to sve treba da bude dogovor dva čoveka, jer oni su pre svega partneri u poslu - jedan ima veštinu i znanje koje drugom treba, a drugi za to lepo plati.

[Иван ♪♫]

Holandjani su po tom pitanju dosta ispred Svajcaraca, sta je i jeda od razloga sto je u Holandiji toliko mala nezapolenost. 

 

Svajcarska industrija je hightech farmaceutika ili luksus satovi tako da moze da izdrzi teret ogromnih plata.

 

,,Teret" nije korektna reč. To su pošteno zarađene plate. Teret je nešto drugo u državi... (ajde, ko može da pogodi šta?)

 

Ja bih pre rekao ovako: da oni zarade dovoljno i za ta četiri dana, da mogu komotno da imaju trodnevni vikend.

[Иван ♪♫]

Drugim rečima, od ekonomije se zahteva eksponencijalni rast samo zato da dužnička piramida ne bi doživela kolaps.

 

Da li se onda može reći da dužnička monetarna politika na neprimetan način uzrokuje izrabljivanje radnika, a ne pohlepni kapitalizam (kao što je ustaljeno mišljenje)?

[Grizzly Adams]

Da li se onda može reći da dužnička monetarna politika na neprimetan način uzrokuje izrabljivanje radnika, a ne pohlepni kapitalizam (kao što je ustaljeno mišljenje)?

 

Управо тако. То је монетарни социјализам - новац је у потпуном државном власништву и под њеном апсолутном контролом.

 

И никакво чудо онда да имамо сталне финансијске кризе.

[Grizzly Adams]

Што се почетне теме тиче - људи раде колико морају и желе. Ако си задовољан оним што зарадиш за четири дана седмично, онда можеш три да одмараш. Ако ниси задовољан, онда радиш више.

 

Генерално, то је директно пропорционално продуктивности и обрнуто пропорционално потребама/жељама.