"VREDELO JE!" – Jedna lekcija iz ljudskosti

[JESSY]

"VREDELO JE!" – Jedna lekcija iz ljudskosti

"Da mogu ovo da uradim ponovo, uradio bih."

* * *

U poslednje vreme smo počeli da budemo važni samo sebi, dok nas drugi zanimaju tek kao predmet ogovaranja. Ono što se dešava oko nas ne dotiče nas osim ako nam je zabavno. Pri tom verujemo da je nesreća namenjena samo drugima; zašto bismo onda na nju obraćali pažnju? Ljudskost se povlači pred primitivizmom i samoživim poimanjem života, ali svetlih primera još uvek ima. O, ima itekako, dovoljno svetlih da druge podsećaju na to šta znati biti – Čovek.

Kameron Lajl ima 21 godinu i jedan je od najboljih mladih američkih atletičara u "bacačkim" disciplinama. Ne baš najbolji, ali među najboljima svakako.

 

Podjednako je uspešan i u bacanju kugle, i bacanju kladiva i bacanju diska, a pritom je ušao u četvrtu, završnu godinu studija na Univerzitetu Nju Hempšir. Od studenata završnih godina, tzv. "seniora", očekuju se najbolji rezultati, pa je pred Lajlom bio vrhunac karijere, pre nego što s amaterskog pređe na profesionalni sport.

Jednog dana, međutim, život mu se potpuno promenio. Dve godine pošto se prijavio za dobrovoljnog davaoca koštane srži, stigao je poziv: "Hitno si nam potreban, našli smo osobu koja se 'poklapa', a umire od leukemije".

U koštanoj srži, koja je zapravo vrlo meko tkivo smešteno u koštanim šupljinama, odvijaju se možda i najvažniji procesi u našem telu: koštana srž proizvodi krvna zrnca. Matične ćelije koje se tamo nalaze "znaju kako se to radi" i baš one mogu nekome da spasu život. Sve što je potrebno jeste da se desi potpuno "poklapanje" donatora i primaoca (ono nije baš često), i da se potom izvrši transplantacija. Uzete matične ćelije davaoca, najčešće iz kosti kuka, kada stignu u telo primaoca i dođu do tamošnje koštane srži, krenu da "obnavljaju krv", stvarajući nova krvna zrnca. Kako je leukemija upravo jedna vrsta raka, i to krvi i koštane srži, donacija bi mogla da bude spasonosna.

"Hitno si nam potreban. Našli smo osobu koja se 'poklapa'. Umire od leukemije". Ovu poruku je Kameron Lajl dobio uoči svog najvažnijeg takmičarskog nastupa u karijeri. Pristane li da bude donator, za šta se prijavio pre dve godine, moraće da odustane od sporta jer donacija tog tipa zahteva nekoliko meseci uzdržavanja od sportskih aktivnosti kojima se bavi.

On se, međutim, uopšte nije dvoumio - pogotovo kada je saznao da, iako je, između osoba koje nisu članovi najuže porodice, verovatnoća da dođe do "poklapanja" jedan prema pet miliona, to se poklapanje, nekim čudom, ostvarilo.

Kameron Lajl je obavestio svog trenera na Univerzitetu Nju Hempšir da odustaje od dalje sportske karijere. Život osobe o kojoj nije znao ništa, osim da je u pitanju 28-godišnjak na samrti, bio mu je važniji od ličnog uspeha.
Otišao je u Boston i dopustio hirurzima da mu velikom iglom iz kosti kuka izvade koštanu srž, koja je zatim odmah data čoveku sa leukemijom. Time se kameron oprostio sa sportom i – prigrlio život. Svoj, ali i tuđi.

"Sve je prošlo u redu. Vredelo je. Da mogu da ovo uradim ponovo, uradio bih", rekao je Kameron Lajl, koji je, na brojne komentare da je postao svetli primer drugima, samo rekao da je "zahvalan Bogu na prilici da nekome pomogne".

I pomogao je, po ugledu na dve hiljade godine staru poruku: "Tako da se svetli vaše svetlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca vašega koji je na nebesima", što je tekst iz Jevanđelja po Mateju 5:16. Kameron Lajl je dobio priliku da taj stih proživi. Upravo tako je i uradio, zahvalan na pruženoj prilici.

A sportska karijera?

Ona je ustuknula pred ovom lekcijom o ljudskosti, pred kojom i sve drugo treba da ustukne.

Izvor: Blic.rs

Foto: University of New Hempshire

-znakoviporedputa.com

[JESSY]

Spasio ju je od manijaka, a kasnije je čula da je beskućnik: Evo kako mu se odužila

Tridesettrogodišnja Ali Veb se jedne noći vraćala u hotelsku sobu ne znajući da je prati manijak za čije namere, hvala Bogu, nije saznala jer se pojavio Mark Šerington sa svoja dva psa oteravši čoveka koji ju je pratio.

Sudbine | Bulevar | sreda, 14.12.2016. | 13:15

Komentari 0

 

 

 

foto: thinkstock

 

Mark je bio beskućnik sa kojim je Ali ostala u kontaktu, ali je tek kasnije saznala da je izbegavao da ide u prihvatilište da ne bi ostavio svoje pse. 

“Zaista je mislio da će umreti na ulici“, ispričala je. 

Umesto da mu ponudi novac, Ali je želela da uradi nešto mnogo značajnije, pa je pokrenula kampanju na GoFundMe kako bi mu kupila prikolicu u kojoj može da živi. 

“Skupili smo više od 633 dolara i kupili smo mu prikolicu“

 

foto: thinkstock

 

Ali je napunila prikolicu hranom i osnovnim potrepštinama za život, a još uvek se čekga odgovor opštine u kojoj će prikolica biti smeštena. 

Majka koju je beskućnik spasio potencijalnog napada kaže da su njegovi psi, uprkos tome što im je gazda beskućnik bili čisti i održavani, a da je on češće njima prvo davao hranu nego sebi.