„Литургија - кретање ка Царству Божијем“

[obi-wan]

Тако је. Црква му одузима то право, а не ја ти или неко трећи...

Зар канон који каже : " да ако неки хришћанин не дође 2 два пута на сабрање ( =причешће) се одлучује од Цркве " не потврђује моје речи горе?

Или је једно хришћанин а друго православац ?

Koliko samo ima kanona koji se danas ne primenjuju doslovce, pa ih niko i ne pominje...

[Милан Меденица :)]

https://www.pouke.org...атељ-божији-ви/

Kome se (mnogo) vise da, (mnogo) vise mu se i trazi...

мала ли је лична одговорност, покушај тиме да се изговориш пред Христом ...

[Vaske]

Да ли (ни)сам у праву ?

Па питање је мало релативно, па и сваки одговор дође по мало релативан.

Оно што се мени чини је то да искрен боготражитељ у једном моменту немора нужно да води црквен живот и то редовно. То што га нема на литургији ( то је оно што ми знамо) не значи да га није сами Христос припремао за неко будуће причешће.

Ево и ово кад се узме изгледа релативно, уопште је тешко одговорити ко је је вјера а ко невјера :0104cheesy:

[Милан Меденица :)]

Па питање је мало релативно, па и сваки одговор дође по мало релативан.

Оно што се мени чини је то да искрен боготражитељ у једном моменту немора нужно да води црквен живот и то редовно. То што га нема на литургији ( то је оно што ми знамо) не значи да га није сами Христос припремао за неко будуће причешће.

Ево и ово кад се узме изгледа релативно, уопште је тешко одговорити ко је је вјера а ко невјера :0104cheesy:

чек, није ли Христос оставио праксу редовног причешћивања у Цркви преко својих Апостола и светитеља, а не ретког?

[Vaske]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1340738619' post='667734]

чек, није ли Христос оставио праксу редовног причешћивања у Цркви преко својих Апостола и светитеља, а не ретког?

Цјепидлако, јесте!

Али моја мисао је ишла у том правцу да иако неко не води апсолутно црквен живот не мора да заначи да је апсолутно скренуо са пута и да још увијек не иде за Христом.

То да тај исти о коме причам не живи пунину заједнице са Христом, ту се слажем.

Усталом потврдио си оно што сам навео у предходној поруци, сваки одговор је релативан.

[Милан Меденица :)]

Цјепидлако, јесте!

Али моја мисао је ишла у том правцу да иако неко не води апсолутно црквен живот не мора да значи да је апсолутно скренуо са пута и да још увијек не иде за Христом.

То да тај исти о коме причам не живи пунину заједнице са Христом, ту се слажем.

Усталом потврдио си оно што сам навео у предходној поруци, сваки одговор је релативан.

полако, само питам

мислим да си погрешно схватио, далеко од тога да је релативан.

статус је сигуран, само је питање јел користан пошто слобода постоји.

надам се да се слажемо да постоји слобода ОД и слобода КА

а ко не гради - разграђује.

то и јесте поента оног канона о (само)изопштењу из Тела Христовог (Цркве) - више стоји као упозорење и опомена да се чешће људи припајају, да остварују своју слободу у смеру Христа а не да стагнирају или одлазе.

мислим да је недвосмислено јасно да је онај који се не причешћује идеалан плен за застрањење.

[obi-wan]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1340725753' post='667639]

мала ли је лична одговорност, покушај тиме да се изговориш пред Христом ...

Nikog ja ne opravdavam, naprotiv...

[Vaske]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1340739572' post='667748]

полако, само питам

мислим да си погрешно схватио, далеко од тога да је релативан.

статус је сигуран, само је питање јел користан пошто слобода постоји.

надам се да се слажемо да постоји слобода ОД и слобода КА

а ко не гради - разграђује.

то и јесте поента оног канона о (само)изопштењу из Тела Христовог (Цркве) - више стоји као упозорење и опомена да се чешће људи припајају, да остварују своју слободу у смеру Христа а не да стагнирају или одлазе.

мислим да је недвосмислено јасно да је онај који се не причешћује идеалан плен за застрањење.

Све се слажем али то кад кажеш да остварују слободу у смеру Христа, то ваљда значи и да збиља имају и некакаву свијест о томе зашто иду на литургију. Ја недељом, а поготово у вријеме поста ( иако то фула тему, јар неки само у том периоду и долазе ) срећем људе (углавном их добро познајем) за које збиља не знам зашто су дошли. Њихови животи ( а рекох да их углавном познајем) немају никакве везе са словом јеванђеља, само тај весели недељни долазак у цркву. е ако је то то онда сам стварно погрешно схватио. И даље мислим да истински пут у Цркву понекад може да у себи садржи и дистанцирање од нечега што се на крају испостави као лоше схаваћена Црква.

Уосталом боље и то него лагати себе и услед ПРАВИЛНОСТИ свог црквеног живота, живјети у лажи до краја тог живота.

[Милан Меденица :)]

Све се слажем али то кад кажеш да остварују слободу у смеру Христа, то ваљда значи и да збиља имају и некакаву свијест о томе зашто иду на литургију. Ја недељом, а поготово у вријеме поста ( иако то фула тему, јар неки само у том периоду и долазе ) срећем људе (углавном их добро познајем) за које збиља не знам зашто су дошли. Њихови животи ( а рекох да их углавном познајем) немају никакве везе са словом јеванђеља, само тај весели недељни долазак у цркву. е ако је то то онда сам стварно погрешно схватио. И даље мислим да истински пут у Цркву понекад може да у себи садржи и дистанцирање од нечега што се на крају испостави као лоше схаваћена Црква.

Уосталом боље и то него лагати себе и услед ПРАВИЛНОСТИ свог црквеног живота, живјети у лажи до краја тог живота.

лепо је то, и душекорисно, ал мислим да је та фамозна освешћеност прецењена, као и знање.

има толико људи који су заостали у развоју или не знају, а сигуран сам да су у стању планине да померају сем тога што 10 пута чистије живе.

нисам баш у фазону да се набацује терет који можда неко ни не мора да носи.

блажени су безазлени, њихово је Царство

[Vaske]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1340741012' post='667776]

лепо је то, и душекорисно, ал мислим да је та фамозна освешћеност прецењена, као и знање.

има толико људи који су заостали у развоју или не знају, а сигуран сам да су у стању планине да померају сем тога што 10 пута чистије живе.

нисам баш у фазону да се набацује терет који можда неко ни не мора да носи.

блажени су безазлени, њихово је Царство

Ма једно је бити безазлен а сасвим друго бити незаинтересован за смисао онога што чиниш и притом иповједати једно, а живјети друго.

[Михајло]

јел има негде на нету...

Литургија св.Јована златоустог на латинском

а и Литургија Св. Јакова те Литургија Св. Василија Великог.

[Guest - . . .-]

Протојереј Милић Драговић, старешина Цркве Светог Марка у Ужицу:

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис



ЛИТУРГИЈА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ

Света литургија светог Василија Великог је велика и званична литургија византијског литургијског типа, која се првобитно служила на велике празнике и недељом. Њена употреба је, због њеног обима, ограничена на навечерја кајвећих празника, односно Божића, Богојављења и Пасхе, на Велики Четвртак, као дан у који је установљена света евхаристија, на 1. јануар, када се врши спомен њеног састављача, и у пет недеља Велике Четрдесетнице. Некада је служена и на Педесетницу, Преображење и Воздвижење часног Крста. У појединим светогорским манастирима још увек се служи на празник Воздвижења Часног Крста.

На нашим семинарима из Литургике ова литургија се обично служи два до три пута годишње, пред Божић и пред почетак употребе Триода, у перспективи њене употребе на Божић и током Велике Четрдесетнице.

Наша намера је упознавање и директан контакт са овим дивним и теолошки богатим текстом, који се сматра за најлепше штиво литургијске књижевности. Међутим, дужина њених молитава не дозвољава употребу 102. и 145. псалма, блажене, итд., што би још више одужило њено трајање.

Већ смо напоменули, када смо говорили ο литургији светог Јована Златоуста, да Василијева литургија има исти поредак као и Златоустова, исте јектеније и исте возгласе, а да се разликује само у погледу молитава, и то од молитве за катихумене и даље, што и представља првобитно језгро обеју литургија. Односно, у односу на поредак литургије светог Јована Златоустог, који смо напред навели, литургија светог Василија Великог се од ње разликује у елементима који су наведени под бројевима 25, 27, 29, 33, 38, 41, 43, 48 и 49. Возгласи су идентични, као што смо већ и рекли, изузев речи установљења („Узмите, једите... Пијте из ње сви..."), којима претходи фраза „Даде својим светим Ученицима и Апостолима рекавши". Уместо „Достојно јест..." поје се „Теби се, Благодатна, радује...". У 12. свесци „Литургичких текстова" паралелно смо издали обе ове литургије.

Што се тиче заамвоне молигве, древна пракса је прилично конфузна. Новија пракса преферира молитву „Жртву хвале..." (Ο θυσίaν aίν^ως...), док најновија парохијска пракса нагиње ка заједничкој молитви обеју литургија „Господе, Ти благосиљаш оне који Тебе благосиљају...". Обе ове молитве су новији додаци у литургијама, и с обзиром да се остале молитве читају тајно, Василијева и Златоустова литургија се спољашње разликују само у заамвоној молитви, спорим напевима (велико „Свет, свет..." и „Тебе појем..."), у речима установљења „Даде својим светим..." и у химни „Теби се, Благодатна, радује...". На Светој Гори се на литургији светог Василија Великог увек, као заамвона молитва, говори „Жртву хвале...". Ово је најпожељније. Прописујући да се наизменично врше ове две литургије, Црква је имала и има за циљ да се на овај начин избегне презасићеност од сталне употребе истог текста. Овај циљ се данас испуњава само у погледу свештеника, пошто се молитве говоре тајно. Зашто да не искористимо прилику коју нам пружа двострука традиција заамвоне молитве, да будемо доследни циљу Цркве бар у погледу ове молитве?

На литургији светог Василија Великог учињена је једна теолошка интервенција на најважнијем моменту канона евхаристије, односно на призивању Светог Духа. Ова корекција се среће у новијим рукописима и у појединим штампаним издањима. Та корекција се састоји у интерполацији фразе „Претворивши их Духом Твојим Светим" (,,Μετabaλών τω Πν^ύμaτί σου τω άγίω") приликом трећег благосиљања, која је преузета из литургије светог Јована Златоустог. Сем тога што је интервенција и исправљање текста који је несумњиво написао сам свети Василије противна свакој логици, овај додатак и филолошки квари овај сјајан текст, понављајући оно што је већ речено и проузрокујући несклад у синтакси. Тачно је да речи „Изливеном за живот света" („То έκχυθέν...") литургије светог Василија Великог не покривају трећи благослов, али ни речи „претворивши..." Златоустове литургије немају никакве везе са трећим благословом. Теологија је дужна да поштује текстове и да их тумачи са смирењем, поготово када имају аутора калибра светог Василија Великог и када су освећене у хиљадупетстогодишњој литургијској пракси. Нисмо православнији од наших Светих Отаца.

извор фотографије

[Guest]

Јеромонах Петар (Драгојловић): Литургијска пракса Руске Православне Цркве

07 недеља окт 2012

Posted by radiosvetigora in Видео

≈ Оставите коментар

У оквиру Острошких духовних вечери, које се суботом увече организују у Горњем манастиру Острог, 06. октобра текуће године предавање је одржао јеромонах Петар Драгојловић, игуман манастира Врањина, са темом Учешће у Евхаристији, литургијска праска Руске Православне Цркве.

[Gandalf Sivi]

Lijepo... Inače o. Petar je jedan od najboljih sveštenika Mitropolije.