Проблеми деце су одраз проблема породице

[Предање]

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БРАКУ И ВАСПИТАВАЊУ ДЕЦЕ

***

Неопходно је позвати свештенике и молитвама и благословима утврдити супружнике у заједничком животу, да би љубав женикова ојачала и целомудреност невестина оснажила, да би све потпомогло настањивању врлина у њиховом дому, да би се лукавства ђаволска одагнала, а супружници провели живот у радости, уједињени помоћу Божјом.

Свети Јован Златоуст (38,539)

***

А они који се жене и удају, дужни су да у ту заједницу ступају уз сагласност епископа, како би брак био у Господу, а не због похоте. Нека све буде у славу Божју.

Свештеномученик Игњатије Богоносац (113,598)

***

Ако већ сам брак мора бити освештан окриљем и благословом свештеничким, како онда може бити брака тамо где нема сагласности вере?

Свети Амвросије Медиолански (113,598)

***

Ви, на које је у овом животу частан брак ставио своје окове, размислите о томе, како бисте унели што више плодова у житнице небеске.

Свети Григорије Богослов (14,362)

***

Поучавај жену страху Божјем па ће све, као са извора, потећи према теби и дом твој испуниће се многим добрима. (42,182)

Муж мора мислити о томе да делима и речима усади побожност у дом; нека жена надзире кућу, али осим те обавезе мора имати и насушну бригу о томе да се читава породица стара за Царство Небеско.

Свети Јован Златоуст (41,782)

***

Чинећи једно тело, (супружници) имају и једну душу и узајамном љубављу подстичу једно друго на ревност у побожности. Јер, супружништво не удаљује од Бога, већ, напротив, још јаче везује, будући да тада има још више разлога за обраћање к Њему. Мала лађа се при слабом ветру лако креће напред... велику пак лађу неће померити лагани дашак ветра... тако је и онима, неоптерећеним житејским бригама, мање потребна помоћ великог Бога, док онај, који има обавезу да се брине о драгој супрузи, имовини и деци, дубље залази у море живота и неопходна му је већа помоћ Божја, због чега и он сам више воли Бога.

Свети Григорије Богослов (15,60)

***

Ти, који си изабрао заједнички живот са женом, немој бити безбрижан, мислећи да сада можеш да будеш спокојан. За твоје спасење потребно је много више труда и опреза, јер си одабрао да обитаваш усред замки и власти отпадничких сила (демона). Теби је пред очима подстицај на грехове и сва твоја чула су даноноћно спремна да их пожеле. Зато знај да нећеш избећи борбу са отпадником и да га нећеш победити без великог труда на очувању јеванђелских догмата.

Свети Василије Велики (8,39)

***

Брак, мада добар, у најбољем случају једино што не скрнави онога који у њему живи. Али, сам по себи, он није у стању да обезбеди светост.

Свети Јован Златоусти (35,320)

***

Вријеме је прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају (1.Кор.7,29)  писао је Апостол, али не са жељом да одврати од законитог супружништва, већ од разузданог сладострашћа. Он је указао и на брзо окончање времена: ако, каже он, живот брзо пролази, не треба се страствено везивати за њега као да је непролазан.

Преподобни Исидор Пелусиот (50,233)

***

Божанствена твар појавила се на земљи, а у земним долинама вечно расцветалог раја  човек. Међутим, човек још није имао помоћника сличног себи. Тада је премудра Реч извршила велико чудо  оног који је створен да буде надзорник света  то јест, мој корен и моје семе разноликог живота  разделила је на два дела и силином и животворном руком извадила из његовог бока ребро да би створила жену, а онда их је, уливши обома љубав у груди, подстакла да теже једно другом.

Свети Григорије Богослов (15,53)

***

Истинско је богатство и велика срећа када муж и жена живе у слози, сједињени једно са другим као једно тело... Такви супружници, макар живели у сиромаштву и били сасвим скромни, могу бити срећнији од свих, јер се наслађују истинском срећом и увек живе спокојно. (38,418)

Оне, који живе у таквој супружничкој заједници ништа не може исувише ражалостити нити нарушити њихову тиху срећу.

Ако између мужа и жене постоји једнодушје, мир и заједница љубави, њима притиче свако добро. Ни злобне клевете нису опасне за супружнике који су, као моћним бедемом, ограђени једнодушјем у Богу... То умножава њихово богатство и свако обиље; то к њима привлачи и велику Божју благонаклоност. (38,422)

Жене, које блистају лепотом душевном, временом све више испољавају своју племенитост, тако да приврженост и љубав њихових мужева постају све снажније.

Свети Јован Златоуст (37,232)

***

Повезани оковима супружништва, ми смо једни другима и руке и ноге и слух. Супружништво и слабога чини двоструко јачим... Заједничке бриге супружника олакшавају им жалост, заједничке радости усхићују обоје. Једнодушним супружницима је и богатство угодније, а у немаштини им је једнодушје угодније од богатства. Њима супружнички окови служе као извор целомудрености и жеља, као печат преко потребне привржености.

Свети Григорије Богослов (15,59)

***

Лепота телесна, несједињена са врлином душевном, може привлачити супружнике двадесетак  тридесетак дана, да би потом изгубила сву своју моћ и, показавши рђаве особине супружника, уништила љубав. (37,232)

Ако је потребно ишта учинити да би удовољили једно другом, онда треба украшавати душу, уместо што би се украшавало и уништавало тело. Никада оно (спољашње)... неће толико учинити да се супружници воле, колико ће то учинити целомудреност, (доброта), наклоност и спремност да умру једно за друго.

Свети Јован Златоуст (42,441)

***

Муж да чини жени дужну љубав; тако и жена мужу (1.Кор.7,3). Брак је достојан части и супружничка веза је Богом благословена. Благословена, да, али с тим да очува силу Творчеву кроз рађање сличних себи и кроз продужавање рода људског, да би супружници постали родитељи и били као плодне засаде малинове. Блажен је онај ко са том светом намером ступи у супружничку везу, јер не одабира супругу по страсти, већ гледајући на њене врлине... Такав избор, будући да је заснован на разборитости, чини брак благословеним, а спружнике срећним. Њихов живот биће ублажен љубављу и ништа неће довести у искушење њихове врлине, јер врлина, а не страст, управља њиховом душом. Плод њихове утробе биће непорочан: чедо ће се играти у њиховом наручју и тешити их својим светим пољупцима. Њихова прва брига биће да га васпитају у смерности и то им уопште неће бити тешко: будући да су и сами испуњени врлинама и да увек дају добар пример, неће младенцу дати ниједну прилику да види било какву саблазан. Дете ће на лицу носити њихов лик, али ће тај лик сачувати и у нарави својој. Такво чедо биће родитељима радост, а друге ће навести да им завиде.

Када се родитељи обогате таквим драгоценостима, самим тим ће и њихов дом бити уређен на најбољи начин; он ће бити као чаша испуњена миомирисним вином  јер ће жена испуњена врлинама бити и разборита домаћица.

Колико је та веза света и нераскидива, сведочи и апостол Павле: Жена није господар од својег тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена (1.Кор.7,4).

На другом месту, он јој придаје још већу важност: Тајна је ово велика; аја вам говорим за Христа и Цркву (Еф.5,32). Црква се нераскидиво сједињује са Христом као тело са главом, тако да ни Христос не може бити без Цркве, ни Црква без Христа. Уистину је велика тајна супружништва, када оно треба да буде велико знамење вечног јединства Христа и Цркве.

Платон, Митрополит Московски (106,194-197)

***

Рађање деце постало је највећа утеха за људе онда када су постали смртни. Због тога је човекољубиви Бог, да би истог часа ублажио казну прародитељску и умањио им страх од смрти, даровао рађање деце, показујући тиме... праобраз Васкрсења. (38,162)

И када бисмо читав живот провели у срећи, опет бисмо били строго кажњени ако се не бисмо постарали за дечије спасење. Деца нису случајан добитак и ми смо одговорни за њихово спасење.

Свети Јован Златоуст (46,112)

***

Ко хоће да добро васпита децу, он их васпитава у строгости и раду, да би, истичући се знањем и владањем, временом могли убрати плодове свога труда. (49,139)

У сваком узрасту, око деце има разних брига и страховања, има много труда. Преподобни Нил Синајски (35,42)

***

Блажен је онај који богоугодно васпитава децу.

Преподобни Јефрем Сирин (26,146)

***

Док је душа још у стању да се обликује, док је мека и нежна тако да, слично воску, лако прихвата оно што се у њу утисне, потребно је неодложно и од самог почетка подстицати је на добро. Када се испољи разум и разбор почне да делује, већ ће бити положени основни темељи и пренети примери побожности. Тада ће разум налагати само оно што је корисно, а навика ће олакшати успех.

Свети Василије Велики (8,112)

***

Небрига о деци  највећи је од свих грехова и он доводи до крајњег безбожништва. (35,82)

Младе људе не треба застрашивати онда кад већ одрасту;

њих треба васпитавати и усмеравати још од детињства. На тај начин ни касније неће бити потребе за претњама. (35,117)

Бога не можемо обманути. Онај Који испитује срца све разоткрива и ставља пред нас одговорност за дечије спасење. (35,124)

Добро васпитање не састоји се у томе да најпре дозволимо пороцима да се развију па да се онда трудимо да их уклонимо. Потребно је предузети све мере да би се наша природа учинила неприступачном за пороке. (35,118)

Ако си ти добро васпитао свог сина, а он свог, а овај опет свог, онда је то као неки низ ваљаних живота који свој почетак и корен имају у теби и доносе ти плодове твог старања за потомство. (37,340)

Учићемо нашу децу тако... да врлину претпостављају свему осталом и да изобиље богатства сматрају ништавним. (38,718)

Родитељи неће бити кажњени само за своје грехе већ и за погубан утицај на децу, зависно од тога хоће ли их, или неће, довести до пропасти. (35,111)

То што се не старамо о сопственој деци, уноси расуло у читаву васељену; бринемо се о њиховом иметку, а душу њихову занемарујемо, што се показује као крајње безумље. (37,336)

За нас нема оправдања ако су наша деца развратна... (35,87)

Када би очеви темељно васпитавали своју децу, не би било ни судова ни казни. (37,340)

Нећемо се старати да стекнемо богатство и оставимо га деци; поучаваћемо их врлинама и тражити за њих благослов Божји, јер је управо то највеће, неизрециво благо и непропадљиво богатство које сваким даном доноси све више дарова. (38,712)

Рађање неће никог начинити оцем; то могу једино добре поуке; ношење у утроби не чини мајком, већ добро васпитање. (38,781)

Ако деца коју си породио добију од тебе потребне поуке и твојим старањем буду одгајена у врлини, онда ће то бити темељ и почетак твог спасења, тако да ћеш, осим награде за сопствена добра дела, добити и велику награду за њихово васпитавање. (38,783)

У нежном (дечијем) узрасту  детенце брзо прихвата оно што му се говори и, као печат у восак, у душе дечије утискује се оно што слушају. Самим тим, њихов живот се већ тада почиње усмеривати или ка пороку или ка врлини. Услед тога, ако их још од самог почетка и, да тако кажемо, на самом прагу, удаљимо од порока и усмеримо на прави пут, то ће им у будућности постати навика и део њихове природе, тако да се неће лако и по својој вољи приклањати рђавом, јер ће их навика привлачити добрим делима. (35,22)

Желиш ли да син твој буде послушан? Онда га од детињства васпитавај строго. Немој мислити да ће му читање Божанског Писма бити сувишно. (45,185)

Настој да научиш (сина) да презире славу садашњег живота, јер ће тако задобити већу славу и постати узвишенији. (42,186)

Они очеви, који се не старају о врлинама и скромности своје деце, гори су од детоубица, јер погубљују душе њихове. (46,721)

Као што нико не може рачунати на оправдање и попустљивост због сопствених грехова, исто тако ни родитељи неће имати оправдања за грехове своје деце. (46,720)

Коров је лакше ишчупати пре него што ојача, па се тако треба старати да и страсти, на које се не обраћа пажња, не ојачају и не постану неискорењиве.

Свети Јован Златоуст (46,719)

***

Ако родитељи не показују дужно старање о деци, не поучавају их разумно и не указују на добра правила, онда ће се душе дечије тражити из њихових руку.

Преподобни Симеон Нови Богослов (60,93)

[Дејан]

Vidim da na ovu temu,kad je pokrenuta, niko ništa nije rekao.Možda bi sad imali nešto reći!Šta mislite kakve sve posledice razvod može da ostavi na decu.Da li se osećaju manje vredna,da li neka deca iskorištavaju takvu situaciju u sopstvenu korist itd...Neka deca su mnogo pogođena i ranjena razvodom i raspadom porodice,koliko to može da usporava njihovo duhovno uzrastanje?

[vanja br]

Meni se čini da sve zavisi od roditelja. Ako i dođe do razvoda smatram da je važno da se deca ne okreću protiv oca ili majke, nego da se zajednički na civilizovan način komunicira. Deca pate i često osećaju krivicu zbog razlaza roditelja. Takve situacije su teške, ali ko veruje u dobrotu i ne želi drugima zlo uspeće da decu i u takvim okolnostima izvede na put. Najstrašnije mi je kada se bivši supružnici prepucavaju preko dece, i koriste ih za postizanje ličnih ciljeva, a ne vode brigu o samoj deci.

Delimično sam u takvoj situaciji. Moj suprug ima iza sebe jedan propali brak, i dvoje divne dece. Njega i decu je napustila tadašnja supruga. Našla je drugu ljubav, spakovala se i otišla. Kada je uhvaćena na delu, i kada je shvatila da je kraj tog braka i svih pogodnosti (za nju najbitnije finansijske), pokušala je, a na kraju i uspela da decu okrene protiv oca. Deca se lako kupuju, ali ja se nadam da će im svest jednog dana otvoriti nove vidike, i da će shvatiti. Ovakve situacije su strašne, strašno je deci, strašno i roditeljima ako imaju srca. To vam mogu reći jer znam koliko moj suprug pati, i koliko mu je teško. Mi verujemo u Boga i njegovu pravednost, nadamo se da će jednog dana ta deca zatražiti oprost od Boga i oca, jer su opčinjeni i zavedeni, u trenutku kada im je bilo najteže.

Svaki dan se molimo za spas njihove duše, i palimo sveće za njihovo zdravlje.

Toliko je u našoj moći, jer oni ili ne žele ili ne smeju da kontaktiraju sa ocem, kao ni sa babom i dedom koji su ih bukvalno othranili.

Mislim da je mnogo ovakvih tužnih priča

[Лидија Миленковић]

Pre par dana me je rasplakala osmogodisnja devojcica,kojoj su se roditelji razveli pre par godina,rekavsi mi:"Ja sam mami rekla-mozda si ti imala pogresnog muza,ali ja nemam pogresnog tatu".

Onda,secam se petogodisnje curice,koja je preplakala vreme provedeno u igraonici,da bi nam na kraju rekla da joj je doktorka objasnila da place zato sto je pod stresom,jer su joj se roditelji razveli.

Sestogodisnje dete place uvek kad cuje Zdravka Colica,jer su ga nekada mama i tata,kada su bili srecni cesto slusali.

Ima mnogo dece sa jako izrazenom agresivnoscu,ima i onih koji su obasuti poklonima i od oca i od majke,i to ne utice dobro na njih (postaju proracunati,najblaze receno).

I,konacno,ima i onih situacija,kad deca dodju u igraonicu zajedno sa oba roditelja,njihovim novim saputnicima,bracom i sestrama iz ovih brakova i veseli proslave rodjendan.Mnogo,mnogo su retki ovakvi slucajevi,ali ima ih.

Radim u decjoj igraonici gde se stalno susrecem sa svakojakim decjim zivotima.

[Немања Богослов]

Имам 20 година.Моји родитељи су се развели пре годину и по дана,отац је мене и мајку оставио због 15 година млађе жене,ја се не осећам нимало кривим,али није ми било све једно.Хвала Богу студирам теологију па налазим,а и добијам шта ми је потребно да превазиђем то,међутим отац који једноставно морам се изразити некултурно има врло плитко мишљење,мисли да може да ме окрене против мајке,плус прича свашта на послу где ради како има две жене,како ме школује а од тога ништа што се тиче школе,све ми дају баба и деда са мајчине стране и мајка нормално.Добио сам сестрицу,коју јако волим и она није ништа крива,међутим мој отац прави такве ситуације да је просто немогуће видети је или опет не видети је да се једна страна не наљути на мене.Јако је тешко балансирати,али хвала Богу да се то десило сада а не када сам имао 6 година(Иста прича о разводу).Једноставно моја поука је да људи стављају себе на прво место и свој понос а за другог ни не маре.Надам се да ће се ускоро све решити...

[Mиљан Танић]

Hm. Da li ja da pišem...

Ja kad sam se rodio, imao sam godinu i nešto starijeg brata, imao je cerebralnu paralizu. Umro je 1985. (juče mu je bilo 25 godina od smrti). Moji roditelji su se razveli 1989. Imao sam šest i kusur godina. Tad nisam kao osećao ništa, oni su se kao družili dalje (razveli su se zbog neke druge žene). Pomirili su se 1997. Tad sam shvatio koliko je razvod uticao na mene i koliko ja tad, s 15 godina, nisam mogao da budem dete od 15 godina, jer sam prethodnih skoro devet godina bio "glava" u porodici (s majkom). 2000. su se razišli opet, razveli 2002. S tatom nikakav odnos nisam mogao da uspostavim još od 1997. (iz raznih razloga, komplikovana je cela priča i ne bih sad da pišem sve ovde . Majka mi je tad već bila prilično bolesna, ja sam otišao u Bg da studiram, misleći da sam kroz hrišćanstvo uspeo da savladam bol zbog takvog raspada u porodici (a imam i mlađeg brata koji je sve to prolazio, ali na drugoj strani, kod očevih, a sa kojim do skoro takođe zbog različitih sredina odrastanja i načina vaspitanja nisam mogao da uspostavim normalan odnos). No, hrišćanstvo me je držalo u pozitivnoj sferi samo neko vreme, počeo sam da patim zbog takvog stanja u porodici, bio sam često depresivan. Onda su se, na moju ideju (iako ja s njima nisam nikad otvoreno pričao o tome, nego je tata čuo od nekoga za to), venčali opet 2005. Hteli su da stanuju sa mnom, ja sam rekao - e, vala nećete - te su živeli sami, al' su problemi brzo opet iskrsli, te su se oni razišli i majka sad živi kod mene. Tek sada, od prošle godine i mog potpunog povratka hrišćanstvu (odnosno Crkvi), ja sam zaista prevazišao svoj unutrašnji nemir zbog toga i u dobrim sam odnosima sa svima u porodici. Treći razvod bio je baš gadan, i morao sam i ja da idem na sud (kod prvog razvoda morao sam u starateljstvo, da im kažem da li hoću da živim kod mame ili kod tate).

Tri razvoda roditelja, kad imaš 6, 18 i 25 godina nisu nimalo laka. Još sam iz mešovitog braka (iako prvi razvod zaista nije imao nikakve veze s tim), te su kasnije podele u porodici bile još dublje. Znam da sam dugo bio besan na oba roditelja - zato što nikad, ni u jednom trenutku, nisu razmišljali o meni i bratu i našem razvoju, nego samo o sebi i svojim problemčićima (usput, sva tri puta su se zapravo razveli zbog iste druge žene). Njih dvoje ni danas nijedno ne prihvata odgovornost za te probleme - oboje, kao deca, prebacuju na drugog. Al' eto, naučio sam da se ne ljutim više (iako ja taj bes, bar prema majci, nikad nisam pokazivao (prema ocu doduše i jesam, jer je meni u mislima i dalje to da je on nas ostavio (prvi put))), al' sve to isključivo i samo zahvaljujući  .hvala.

Na kraju im mogu biti i zahvalan, jer zahvaljujući njihovoj neodgovornosti ja danas znam šta je odgovornost, samostalnost, imam iskustva koja ni mnogi mnogo stariji nemaju i mogu da vladam sobom i raznim situacijama. Da su oni bili odgovorniji i pametniji, ja ne bih bio ja. Tako da na kraju ipak sve ima svoje zašto.

No, ne bih nikome poželeo da prolazi kroz razvod roditelja.

EDIT: Čitam gore ovo o ovoj dečici  

Setih se da mene Bijelo Dugme asocira na sve to, jer mi se porodica raspala kad i oni, a do tad su bili veliki i popularni (naročito kod nas u Bosni, jelte), te ih vezujem za taj neki period kad sam (kao) bio dete.

[Милан Меденица :)]

волфи, не знам како да те утешим, али могу да и понудим смернице које сам сам проживео ...

моја ситуација је скоро истоветна твојој, само што је моја кева у фазону твојег оца и ја сам мало млађи био ...

прво, неће се решити, него ћеш ти морати да решиш. и то не њихов проблем, него онај који су теби направили и немој да дозволиш себи да будеш ратно поље или арбитар ко је у праву а ко није. то ће те само тући као стена од 100 тона сваки пут.

они су ти родитељи и тужно је то што (ти) раде, а што се њих самих тиче немам нешто сажаљења нити према једном - пошто је за склапање брака потребно двоје, па је и за хладноћу и на крају раставу такође потребно двоје. како год окренеш подједнако су криви, и нема ту ко је више крив или мање крив јер то су обично неке емотивне манипулације које се исказују да би те придобили - сем уколико нису нека табања или друга малтретирања била у питању.

само имај љубави за обоје али и сажаљења за оно што су урадили и раде - и себи и теби и другима.

причам ти из личног искуства, а данас имам 32 године и све сам то преживео сам, као и сва деца разведених и себичних родитеља. приде сам паралелно улазио у веру и доживљавао их као личне крвнике који су ме најгоре гонили од свих због тога (а на крају се обоје крстили). заиста никад нисам чуо сведочанство из нечијих уста да је доживео нешто као на филмовима или неку врсту хепиенда. једноставно је живот далеко сировији од екрана.

сви смо ми пишући изоставили неке детаље 4chsmu1

у принципу, није то ништа страшно, а и ти си одрастао човек, само ниси планирао да ти се то деси ... али није ни као да су то твоја посла да се бавиш нечијим разводом, па макар ти били и родитељи.

само немој да еквилибришеш јер ће те поцепати по пола, а разведени (или у развођењу) родитељи се обично ни не осврну кад оду са попришта битке.

можда ће тек касније, кад и они преживе, да им се укључе лампице да можда неко други постоји сем њих ...

само скапирај да си супер прошао, пошто си то одрастао проживео.

не могу чак ни да ти гарантујем ни да временом нећеш сазнати ствари које ће те још више шокирати него тај минули развод родитеља.

наравно, нисам ни ја неки стандард за памет, али рекох да немам утехе, већ само личне смернице ...

[Mиљан Танић]

Zaboravih reći - kroz moj angažman u Crkvi (da se tako izrazim) su i odnosi u porodici danas generalno bolji (poboljšali su se nešto kratko i onda prvi put). Pritom ja tu nisam nešto aktivno radio na tome - to je išlo samo od sebe.

[Милан Меденица :)]

миљане, искрено ми је жао због твог брата  4chsmu1

верујем да га је Бог уселио у Царство Небеско

али не могу да се отмем утиску како мушки примају скоро истоветно своју улогу главе породице и како то увек води у (преурањену) свест о себи и другима, док они поред нас још живе у несвести својих проблема. као и то униније које изазива у човеку, беспомоћ и недостатак искуства како се изборити са покошеним или окосним емоцијама.

----------------------------------------

једина разлика је што сам своје бесове и фрустрације поделио ни по бабу ни по стричевима и подједнако пуну количину изливао на обоје, док се нисам сам себи огадио и био на раскрсници да постанем слика и прилика ратишта које су направили у мени и себи.

онда сам и скапирао да су то, свесно или несвесно и хтели, и ту сам ставио тачку.

сад сам једноставно свој човек (иако и даље живим са кевом, ал је срећа дуплекс), са сопственим мислима и својим плановима, и ретко им је дозвољено да се мешају - јер за своје нису били способни, тако да неће ни за моје.

[Милан Меденица :)]

  Цитат

Zaboravih reći - kroz moj angažman u Crkvi (da se tako izrazim) su i odnosi u porodici danas generalno bolji (poboljšali su se nešto kratko i onda prvi put). Pritom ja tu nisam nešto aktivno radio na tome - to je išlo samo od sebe.

благо теби, ја нисам био жив док ми се оба родитеља нису крстила, због неких ружних ствари из прошлости које су се десиле ...

[Mиљан Танић]

Pa rekoh - otac je taj koji je našao drugu ženu, on nas je ostavljao kao decu s majkom, bez ičega... danas kad mu spomenem kako smo brat (mlađi) i ja plakali i vukli ga da ne ide, on kaže kako je on plakao u kolima. Šta ja imam od toga? Tako da sam na njega bio više besan, i na njemu sam to i iskaljivao kasnije, zato što on nije mogao da shvati da posle skoro devet godina od prvog razvoda ja ne mogu ponovo da glumim dete u porodici. To je tek bilo nemoguće posle drugog razvoda. O trećem i da ne govorim. Njemu je zapravo trebalo jako dugo da shvati da se glede nekih tema ne slažemo, i da se nikad nećemo složiti, te da je bolje ne jahati po njima i pustiti ih po strani.

Na majku pak nisam mogao da se iskaljujem, jer je ona - iako podjednako sebična kao i on - ipak uradila sve što je umela da bi mene izvukla na neki put (iako opet u sebičluku da bih se ja jednog dana oženio i ona da živi kod mene), a imala je ionako težak život i patnje preko glave, plus se brzo razbolela, tako da sam prema njoj popustljiv i protektivan, mada se danas umem ja i na nju "istresti", ali ništa ozbiljnije.

No, rekoh, sve je to na kraju ispalo kao da je tako moralo biti i sve se složilo na svoje mesto. Jes' da je preko mojih leđa uglavnom, al' šta da se radi, svako ima svoju službu.

Inače, keva i ja smo se krstili pred drugo venčanje.

Ja sam u Crkvu aktivno krenuo tek kad su se razišli drugi put, jer me tata smarao nekim crkvenim stvarima pre toga - na silu. Tek kad je nestao taj pritisak, ja sam se zainteresovao.

[Маша]

Па ја сам најбоље прошла од вас 0102_laugh

Моји нити су се венчали, ни развели а ни живели заједно.

Тако да немам тај стрес.

Имам додуше неке друге, типа .. како заинтересовати маму да те примети и проводи више времена са тобом, а не само бака, од 00-24, која јесте анђео, али мајку не може нико да замени ..

Или, како то сва деца имају тату а ја не?

Зашто мој тата мене не воли и не живи са нама?

И тако, на та питања и данас са 37 год немам одговор, иако сам га у 18-ој потражила и провела са њим пар година у блиском дружењу (ни тада се није поставио као отац већ као јадан лик, коме треба моја помоћ).

Она мис Србије, са 2 факултета, самохрана мајка, он најзгоднији фрајер тог времена. Нажалост изабрао је дрогу и живот иза решетака.

Добили мене која због последица њиховог опуштеног живота ни дан данас нисам успела да се од истих опоравим.

Али, опраштам им јер нити су савршени нити су знали.

Вечан помен мојим љубљеним родитељима.

[ego]

Нападају друге из задовољства

Криминалци све млађи и бруталнији

Учесталост оваквих и сличних новинских наслова ме је навела да покренем тему. Не постоје универзална решења, пошто смо сви различити, мада нам је стена угаона иста - Христос, независно да ли смо те чињенице свесни или не.

Да ли је (пре)запосленост мајки и поверавање бриге о деци институцијама утицала на масовност оваквих појава у друштву?

Које је ваше мишљење?

[Aquilius Cratus]

Problem je sto u tim institucijama vlada sveopste rasulo a ne automatski da su te instituicije lose konceptualno.

[ego]

  Цитат

Problem je sto u tim institucijama vlada sveopste rasulo a ne automatski da su te instituicije lose konceptualno.

Зар се то не своди на исто, по последицама? Познато нам је да свет у злу лежи и да сада не можемо очекивати неки идеал од таквих институција, нити можемо лично непосредно утицати на њих.