Zašto smo pametniji od naših predaka...

[Juanito]

Жељко, ти си стварно много јак лик.

[Баба]

Има ту нешто Јуан у тој причи. Види, овде у мом месту које је било фифти фифти насељено маџарима и србима, после оних грдних ратова дођу избеглице људи.

И сад, нису они баш сви са неких чука и из руралних крајева, али већи део јесте.

Ми овде домаћи што срби што маџари смо сви тако надарени да апстрактно размишљамо и никад ништа конкретно да урадимо.

А ови који су из руралних крајева новопридошли, који размишљају само практично и конкретно покрену скоро целу економију и сад реално они држе место. Они запошљавају, њихове су фирме.

 

Оно што је битно за ову причу.

Ја сам увек мислио да су ти бизмисмени неки нарочито паметни и образовани људи. Међутим као неко ко ради при цркви имао сам прилику да их скоро све упознам.

Нити су нарочито паметни а поготово не образовани. Али сви размишљају у овим категоријама које се наводе у видеоју.

Значи невероватно је када причаш с њима какве све глупости умеју да одвале, мислим мој деда је за њих геније (Бог душу да му прости). А опет с друге стране они преузеше економију места. Обогатише се. Јер размишљају веома просто, без компликације, и практично, врло практично.

 

Ко је сад ту глуп?

[T'pol]

Nasi preci su drugim recima rekli Lariju isto ono sto je Spock vec nekolko puta rekao:" I find your lack of logic very disturbing."

[T'pol]

Kako bi nasi preci reagovali na Koncitu kad bi ga videli na nekoj sedeljki ili poselu? Jel bi pljeskali rukama?

 

Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: ''Ти си луд, ти ниси као ми''. (Ава Антоније Египатски)

 

Ko je ovde pametniji, mi ili nasi preci? Odosmo mi do djavola svi!

[Juanito]

Аман, људи, овај чикица баш и говори да ми нисмо паметнији од предака. Чак је и књигу напис'о о томе. Е сад, колико смо ми паметни, то не знам, али на основу ове теме видим да нисмо баш много стрпљиви.

[Иван ♪♫]

Ма ко ће то гледати која је практична корист од тога?

Ако има нека понуда за посао онда ок.

 

ima posao za mozak

[Баба]

Знаш како Јуан, не бих рекао да су преци ни глупљи ни паметнији. Они су просто у другом времену.

Али кад поредиш савремене људе рецимо са Римљанима, мислим смешно је говорити да нема разлике у памети.

Рецимо Римљани нападају неки град и неки народ у њему. Опсада, катапулти, ово оно, и сад за данашње поимање крајње глупа ствар узимају кип бога тог народа кога освајају и везују га у ланце и то излажу пред градске зидине да ови унутра виде како су Римљани моћни јер су већ поробили њиховога бога. Наравно ово је претеча неког психолошког рата, али је проблем што су они ( Римљани ) заиста веровали да на овај начин везују силу бога тог народа и да на тај начин његову помоћ ускраћују том народу да би га лакше освојили.

 

Ствар је у томе да је историја некакав прогрес у духу и уму. Рецимо и антика познаје философе, али кад поредиш философију антике у оним сегментима где се философски правци поклапају ( рецимо космлологија, атомизам, идеје, итд. ) видиш да су јевропејски философи за 10 копаља изнад, то је неки други ниво. Тема је иста, али је ниво други. Као рецимо видео игрице из 90-их и данашње, тема је иста, гоњаш тамо нешто чак ни број покрета није много већи, али је ниво куд и камо другачији. То се зове прогрес.

[Juanito]

Знаш како Јуан, не бих рекао да су преци ни глупљи ни паметнији. Они су просто у другом времену.

 

Скоро исто то и он каже. ”Ми нисмо паметнији, само смо модерни.” 

 

Ја се овде не препирем с тобом, чак се и углавном слажем са свим, само браним човека који прича тако исто ко ти, а нападоше га ни кривог ни дужног. Да је овде, почупали би му браду. Можда смо ми са брда практичнији и предузмиљивији, али ви сте дефинитивно мирнији и финији људи. Џаба ти практичност кад се сви само деру около и трубе на семафорима да оглувиш...

[Grizzly Adams]

Има ту нешто Јуан у тој причи. Види, овде у мом месту које је било фифти фифти насељено маџарима и србима, после оних грдних ратова дођу избеглице људи.

И сад, нису они баш сви са неких чука и из руралних крајева, али већи део јесте.

Ми овде домаћи што срби што маџари смо сви тако надарени да апстрактно размишљамо и никад ништа конкретно да урадимо.

А ови који су из руралних крајева новопридошли, који размишљају само практично и конкретно покрену скоро целу економију и сад реално они држе место. Они запошљавају, њихове су фирме.

 

Оно што је битно за ову причу.

Ја сам увек мислио да су ти бизмисмени неки нарочито паметни и образовани људи. Међутим као неко ко ради при цркви имао сам прилику да их скоро све упознам.

Нити су нарочито паметни а поготово не образовани. Али сви размишљају у овим категоријама које се наводе у видеоју.

Значи невероватно је када причаш с њима какве све глупости умеју да одвале, мислим мој деда је за њих геније( Бог душу да му прости). А опет с друге стране они преузеше економију места. Обогатише се. Јер размишљају веома просто, без компликације, и практично, врло практично.

 

Ко је сад ту глуп?

 

За предузетништво су потребне неке друге вештине. "Памет" и академско образовање нису ту превише битни. У ствари су "једноставни" људи ту у великој предности, јер је потребна једноставност, упорност, предузимљивост, храброст за ризик... Кад погледаш пажљиво, већину тих карактеристика формално школовање не само да не развија, него потискује.

[Juanito]

За предузетништво су потребне неке друге вештине. "Памет" и академско образовање нису ту превише битни. У ствари су "једноставни" људи ту у великој предности, јер је потребна једноставност, упорност, предузимљивост, храброст за ризик... Кад погледаш пажљиво, већину тих карактеристика формално школовање не само да не развија, него потискује.

 

Потпуно се слажем, само ту постоји једна скривена опасност - претварање читаве културе у бизнис културу и читаве цивилизације у бизнис цивилиазцију. То већ видимо подоста на примеру Америке. Једна од главних ствари које су мени лично биле препрека да прихватим капитализам је то што сам мислио да тако мора да буде - или си капиталиста или си песник, не може обоје. Тако сам видео у Америци. И није ми се свидело. Али сам после схватио да тако уопште не мора да буде. Можеш да будеш и једно и дрго, само што док радиш посао, не певаш, него радиш посао, а кад завршиш, онда певаш. И све то лепо може да опстаје заједно, само Амери из неког разлога (углавном) не знају да певају. А људи овде певају о послу (више епски, него лирски). Прекретница у размишљању ми је било читање Џобсове биографије. Он није био баш типичан Амер, био је помало песник, философ, будиста, хипик... А опет је створио компанију која је у једном тренутку постала највреднија на свету. 

[Aquilius Cratus]

Nismo ni pametniji ni gluplji od predaka, jedino sto imamo vise akumulisanog znanja (sad kako ga koristimo to je pitanje). Niko ne zna sta znaci biti pametan jer niko od naucnika, filozfa, psihologa jos nije izasao sa tacnom i dobro razradjenom teorijom o tome sta je inteligencija/pamet. Ono sto je sigurno da bi mi nase pretke pobedili u ovim razno raznim IQ testovima jer je danas i obicna domacica prinudjena da vazda u glavi barata apsktraktnim simbolima sto je pre 200 godina obicnom coveku bila misaona imenica. Ali ti IQ testovi su potpuna nepoznanica u jednom punom teorijskom smislu. Ne znam da li i kakve veze zaista imaju se inteligencijom. Mozda nekada kad se pojavi prava teorija dobro dodju kao podatci za testiranje ali sada oni ne znace ama bas nista.

 

Preduslov za mudrost je znati sta znamo a sta ne znamo. 

[Juanito]

Ono sto je sigurno da bi mi nase pretke pobedili u ovim razno raznim IQ testovima jer je danas i obicna domacica prinudjena da vazda u glavi barata apsktraktnim simbolima sto je pre 200 godina obicnom coveku bila misaona imenica.

 

Један другар ми је понудио нешто слично као објашњење зашто су кинеска, јапанска и слична деца углавном боља у математици од деце са ”запада” у најширем смислу. Учећи своје писмо (као веома млади) они већ почињу да баратају апстракним симболима. Кад науче да пишу, већ су научили да апсктрактно размишљају.

[Odahviing]

Mislim da jesmo pametniji od predaka i da će ljudi u budućnosti biti pamtniji od nas, kada kažem pametniji ne mislim na IQ o čemu po naslovu videa zaključujem da se radi, već mislim na znanje pojedinca, jer predpostavljam da svi ovde (barem većina) poseduje veće znanje nego što je Njutn imao. Zasluga za veću pamet ima razvoj govora ali najviše pisma, jer od tog trenutka ljudi su postali sposobni da akumuliraju svoje znanje, pogotovu razvojem pisama. Tako da mi danas ne krećemo od nule već krećemo od onoga gde su stali oni pre nas, "If I have seen further it is by standing on the shoulders of giants." Njutn.

 

E sada što se IQ tiče i inteligencije, mislim da se i tu napreduje, tj da se ljudski mozak razvija evoluria i postaje sposobniji, stim što ne mislim da je ljudski mozak nešo mnogo sposobniji danas u odnosu na pre 100 godina, već mislim na vremenske intervale jednake hiljadama godina.

[Aquilius Cratus]

Потпуно се слажем, само ту постоји једна скривена опасност - претварање читаве културе у бизнис културу и читаве цивилизације у бизнис цивилиазцију. То већ видимо подоста на примеру Америке. Једна од главних ствари које су мени лично биле препрека да прихватим капитализам је то што сам мислио да тако мора да буде - или си капиталиста или си песник, не може обоје. Тако сам видео у Америци. И није ми се свидело. Али сам после схватио да тако уопште не мора да буде. Можеш да будеш и једно и дрго, само што док радиш посао, не певаш, него радиш посао, а кад завршиш, онда певаш. И све то лепо може да опстаје заједно, само Амери из неког разлога (углавном) не знају да певају. А људи овде певају о послу (више епски, него лирски). Прекретница у размишљању ми је било читање Џобсове биографије. Он није био баш типичан Амер, био је помало песник, философ, будиста, хипик... А опет је створио компанију која је у једном тренутку постала највреднија на свету. 

 

 

Ali zato izuzetno pisu, cak mnogo bolje od pojedinih Evropljana. 

[Aquilius Cratus]

Један другар ми је понудио нешто слично као објашњење зашто су кинеска, јапанска и слична деца углавном боља у математици од деце са ”запада” у најширем смислу. Учећи своје писмо (као веома млади) они већ почињу да баратају апстракним симболима. Кад науче да пишу, већ су научили да апсктрактно размишљају.

 

Vrlo verovatno da to igra veliku ulogu, samo sto to uzima i svoj danak u vidu slabije mastovitosti kako uopstene tako i one na terenu kad "sve zabaguje". Sve sto vise citam i proucavam AI sve mi je jasnije da apstraklna manipulacija simbolima na kojoj pocivaju IQ testovi nemaju sustinski znacaj za opstu inteligenciju. Mnogo je veca verovatnoca da ce pravi IQ test biti u formi racunarske simulacije, tipa igra Civilizacija, nego neko premestanje simbola. Tamo prednost ima onaj ko iskonstruise temeljniji i precizniji model sveta a ne ko brze prepozna isecak nekog veceg uzorka. Prepoznavanje uzoraka je samo jedan deo potreban da bi pobedio u Civilizaciji ali to u realnom zivotu veoma cesto nije ni priblizno dovoljno.