Jump to content

Да ли је хомосексуалност грех?


Препоручена порука

  • Одговори 708
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

а како ти то мериш са Христом?

 

"Да нам Христос буде мера свега".

Мислим да је ово јасно без неког мог додатног тумачења које би само обезвредило ово написано ма колико да се потрудим да објасним.

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

'' Рекосмо да све чешће сусрећемо модерне теолошке мисли које имају за задатак да помири изворног Христа са нормом живота коју је ондашњи Рим нудио, а «данашњи» врло брижно васкрсава. Она на тим поставкама, како бих рекао, на једном индивидуалном дерзновењу («дрском нерву»), развија богословље помирења између дијаметрално разних схватања живота: између хананеја и Израиља; између многобоштва, незнабожтва и богоборства са једне и хришћана са друге стране. Како постоји грех и грешник, и покајна дисциплина у Цркви то само сведочи да никада није постојала «ураниловка греха», него напротив, он се класификовао и толерисао икономијом до граница толеранције. Содомија је прелазила библијску исто тако и предањску толеранцију. Она је грех крајње погубности, о чему сведочи сама суштина речи која описује гњев Божији, наравно, по Божанском атрибуту Свеправедног Бога и савршеној кохезији са Љеговом љубављу. Писмено и усмено Предање увек га је карактерисало као «гнусобу». Књига Левит нас учи: «не легајте са мушкарцем као са женом, јер је то гнусоба» (18, 22).. А из предања Цркве посебно издвајамо њеног златоустог писца, св. Јована константинопољског, који пастирски брижно указује на ово страшно ругање Божијем лику - образу. Он посвећује своју IV беседу објашњавајући колико човек може да се удаљи од Бога да других даљих граница пада и греха нема. Човек мужеложник гори је од убице, и гори је од предањски најпрљавије животиње – пса. Он учи да је содомија «живот ђаволски..., оскорбљење природе...; шта раде блуднице безобразније врше мужеложници... јер је спајање са блудницом иако је незаконско, али природно је, а мужелоштво нити је природно нити у Закону; они су гори од убица..., и шта да кажемо о том безумству које је толико горе од блуда, да се та разлика не може ни изразити...; постали су издајице обе природе..., да постају као керови, ... и гори од њих. Ништа није непотребније од мушкарца који је постао блудница. Зато што не само душа, него и тело које је допустило такву поругу постаје ништавно и достојно изгнања било где да је. Које ли су гене довољне за такве! Боље је рећи да је толико ужаснија ова похота ..., у том односу колико је душа превасходнија од тела».

Данас смо сведоци да отворени хомосексуалци у неким прилично «традиционалним црквама» бестидно примају рукоположења, и тако «литургички», Боже ме опрости, «изображавају» Христа. Та гнусна похота апологогијски упоређује се са чистом љубављу Богочовека. Ругање над светињом и «мерзост запустјенија» пред нашим очима инерцијски акумулира. Бојим се да и данас Господ убрзаним корацима иде према «Риму» да ново пострада, и својим страдањем опет сведочи против њега, јер Његови последоватељи, који се данас зову хришћани, све више сведоче о помирењу «сенке и таме смртне» са светлим васкрслим Христом. ''

Link to comment
Подели на овим сајтовима

'' Рекосмо да све чешће сусрећемо модерне теолошке мисли које имају за задатак да помири изворног Христа са нормом живота коју је ондашњи Рим нудио, а «данашњи» врло брижно васкрсава. Она на тим поставкама, како бих рекао, на једном индивидуалном дерзновењу («дрском нерву»), развија богословље помирења између дијаметрално разних схватања живота: између хананеја и Израиља; између многобоштва, незнабожтва и богоборства са једне и хришћана са друге стране. Како постоји грех и грешник, и покајна дисциплина у Цркви то само сведочи да никада није постојала «ураниловка греха», него напротив, он се класификовао и толерисао икономијом до граница толеранције. Содомија је прелазила библијску исто тако и предањску толеранцију. Она је грех крајње погубности, о чему сведочи сама суштина речи која описује гњев Божији, наравно, по Божанском атрибуту Свеправедног Бога и савршеној кохезији са Љеговом љубављу. Писмено и усмено Предање увек га је карактерисало као «гнусобу». Књига Левит нас учи: «не легајте са мушкарцем као са женом, јер је то гнусоба» (18, 22).. А из предања Цркве посебно издвајамо њеног златоустог писца, св. Јована константинопољског, који пастирски брижно указује на ово страшно ругање Божијем лику - образу. Он посвећује своју IV беседу објашњавајући колико човек може да се удаљи од Бога да других даљих граница пада и греха нема. Човек мужеложник гори је од убице, и гори је од предањски најпрљавије животиње – пса. Он учи да је содомија «живот ђаволски..., оскорбљење природе...; шта раде блуднице безобразније врше мужеложници... јер је спајање са блудницом иако је незаконско, али природно је, а мужелоштво нити је природно нити у Закону; они су гори од убица..., и шта да кажемо о том безумству које је толико горе од блуда, да се та разлика не може ни изразити...; постали су издајице обе природе..., да постају као керови, ... и гори од њих. Ништа није непотребније од мушкарца који је постао блудница. Зато што не само душа, него и тело које је допустило такву поругу постаје ништавно и достојно изгнања било где да је. Које ли су гене довољне за такве! Боље је рећи да је толико ужаснија ова похота ..., у том односу колико је душа превасходнија од тела».

Данас смо сведоци да отворени хомосексуалци у неким прилично «традиционалним црквама» бестидно примају рукоположења, и тако «литургички», Боже ме опрости, «изображавају» Христа. Та гнусна похота апологогијски упоређује се са чистом љубављу Богочовека. Ругање над светињом и «мерзост запустјенија» пред нашим очима инерцијски акумулира. Бојим се да и данас Господ убрзаним корацима иде према «Риму» да ново пострада, и својим страдањем опет сведочи против њега, јер Његови последоватељи, који се данас зову хришћани, све више сведоче о помирењу «сенке и таме смртне» са светлим васкрслим Христом. ''

 

И словима: Тачка

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ајде мало да закувамо ... Да ли иначе наше искуство веровања (у Бога, Богу) бива условљено сексуалним опредељењем, или је на концу наведено опредљење једна апофатика практичне сексуалности хришћана и као таква не може да игра улогу да човека дефинише нити позитивно нити негативно, тј. да се не може објективно испитивати, нити се на њој градити било каква онтологија шта је човек и шта треба да буде; већ да субјект или личност увек остаје неухватљива за једно такво премеравање, па самим тим отворена и за неки други простор који јесте битан за веру и који се може мерити, а није пука сексуалност?

 

Можеш ли мало да наставиш о овоме?

Чак и да не постоји Васељенска патријаршија, требало би је измислити

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Човек мужеложник гори је од убице, и гори је од предањски најпрљавије животиње – пса. Он учи да је содомија «живот ђаволски..., оскорбљење природе...; шта раде блуднице безобразније врше мужеложници... јер је спајање са блудницом иако је незаконско, али природно је, а мужелоштво нити је природно нити у Закону; они су гори од убица..., и шта да кажемо о том безумству које је толико горе од блуда, да се та разлика не може ни изразити...; постали су издајице обе природе..., да постају као керови, ... и гори од њих. Ништа није непотребније од мушкарца који је постао блудница.

 

Ovaj deo je odvratan.Da neko ljudsko bice proglasava gorim od kera i gorim od ubice.Kakva strasna osuda.Sramota!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovaj deo je odvratan.Da neko ljudsko bice proglasava gorim od kera i  gorim od ubice.Kakva strasna osuda.Sramota!

 

Срамота? Па ти онда својој дјеци пуштај геј порно филмове, реци да би било океј да ти син доведе зета у кућу и да ћеш поносно да им носаш усвојено дијете градом, док се они  испред тебе држе за ручице.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У питању је мој лични доживљај,не-одушевљене тебанском четом,јер гледам у Савршенога а не

 

како можемо очекивати да Христос буде мера некоме ко је живео пре Његовог рођења? Он је можда мера нама, али није био мера старим Грцима. ипак, ми који Христа узимамо за мерило нисмо у стању да један такав нагон преобразимо у врлину, чак ни на нивоу апстрактног размишљања. стари Грци су очигледно успевали у пракси оно што хришћани не могу ни на нивоу теорије- да од таквих људи извуку оно најбоље (или да то подстакну у њима).

 

Рекох већ,интересантно је ово са тебанском четом...и да,Христос је мера нама,зато и нисам одушевљена премда реално има разлога за дивљење...на неки начин.

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...