Раскол је једини узрок екуменизма

[Tristatri]

.

 

Na strani О нама ispod naslova 'Концепција и циљ нашег рада' reč 'православно' (u nekom obliku) pominje se 7 puta (+ 9 još puta, na toj strani)(trenutno). Reči 'екумениазм' tamo nema (trenutno).

 

Neke stvari su se vremenom promenile (ne samo interfejs foruma): ...

Možda zato što oni što su prevladali reč sveobuhvatan čitaju na anglosaksonski način, a prisustvo mnogih čija se imena još nalaze na strani 'Impressum' ovog foruma se više odavno ne oseća.

[Дејан]

  On 23. 6. 2014. at 20:38, Bistrik рече

Svi su ratovi u istoriji protiv pravoslavlja i Crkve. Direktno ili posredno.

 

 Наравно, али спољашњи напади нас јачају а унутрашњи слабе.

Нико није угрозио Цркву у читавој нашој  историји до Срба у модерној историји.

[Bistrik]

  On 23. 6. 2014. at 21:42, Zayron рече

Omg, Bistrik, jesi li uopšte svjestan da si sad (skoro) ispovijedio jeres? A ta jeres u tvom slučaju je blabolizam jer ni ne znaš da si je djelomično već izrekao. Inače se u teologiji naziva dualizmom i rafinovano postavljenim nizom pitanja i podpitanja iskusan dogmatičar bi te"načapao" na djelu tj. doveo u tjesnac, bezizlazno argumentaciono stanje, stav argumentativne nužde, slijepu ulicu i zatvorio u kavez ko štiglića za što ja nemam vremena a ni raspoloženja. I ti takav revnitelj padaš na jednoj od najstarijih i najprimitivnijih, da ne kažem najvulgarnijih hrišćanskih jeresi. mogao si barem izabrat nekakvu intelektualno rafinovaniju.

 

Блаболиѕам кажеш. Хмм, мора да је нека древна јерес у питању!

[Bistrik]

  On 23. 6. 2014. at 23:45, Milan Nikolic рече

@@Bistrik,

 

Ава Јустин: По самој природи својој Црква је Екуменична

 

Понављај ово док не заспиш.

 

Ава Јустинова догматика за православне екуменисте:

 

У суштини, саборност и није друго до богочовечност, јер очовечени Бог Логос — Богочовек Господ Исус Христос и јесте тај који у Себи сједињује, сабира, осаборује, овасељенскује све твари са Собом — Творцем, и све твари међу собом. У тο осаборњење се улази, и живи њиме по слободној вољи, преко светих тајни и светих врлина. Утој богочовечанској саборности нема удела онај који то неће по својој слободно вољи. Такав је, и такви су: Сатана и сви ђаволи с њим;[2] и међу људима сви окорели, свесно упорни и злоћно непокајани грешници, богоборци, безбожници, нeверници, покварењаци, јеретици.

 

Дакле, нема везе са првенством, папством или патријаршеством, већ, једино са Христом Богочовеком.

 

Па каже:

 

Само Богочовечанско биће Цркве по себи је свеобухватно, васељенско, католичанско, целостно, саборно: богочовечански васељенско, богочовечански католичанско, богочовечански целостно, богочовечански саборно. Богочовек Господ Исус Христос је Собом и у Себи на најсавршенији и најпотпунији начин сабрао, оцелостио, окатоличио, сјединио Бога и човека, а преко човека све светове и сву твар. Судбина твари је суштински повезана са човеком.[1] Својим Богочовечанским организмом Црква обухвата: „све што је на небу и што је на земљи, све што се види и што се не види, били Престоли или Господства или Поглаварства или Власти".[2] Све је у Богочовеку, и Он је Глава телу Цркве.[3]У Богочовечанском организму Цркве сваки верник живи пуноћом своје личности као жива боголика, тројицелика ћелијица. Закон богочовечанске саборности обухвата све, и дела кроза све. Притом, увек се одржава богочовечанска равнотежа између Божјег и човечјег. Ми људи у Цркви, као сутелесници тела њеног, доживљујемо сву пуноћу свога бића, у свима богочовечанским размерама, просторностима. И још: у Цркви Богочовечанској човек доживљује сво је биће као њено свебиће; доживљује себе не само као свечовека већ и као светвар, свестворење. Речју: доживљује себе као благодатног богочовека.

 

Дакле, богочовечански васељенско и католичанско, а не папистички или било каквим људским првенством у Цркви.

 

И још:

 

Као Богочовеково тело, Црква је просторно и временски неограничена. У њој су увек присутне све богочовечанске бескрајности и безграничности Спасове. Због тога је она саборна, васељенска, свецелостна, католичанска (καθ'ΰλον), како у доба светих Апостола, тако и у свако поапостолско доба, тако и данас, и сутра, и вавек и кроза сву Богочовечанску вечност. Богочовечанска својим бићем, Црква је намењена свима народима, свима људима, свих времена.

 

А за крај:

Ђ

Врло често појам саборности се римокатолицизира, географизира. Но по православном схватању, саборност није топографски, географски појам већ унутрашњи, супстанцијални, психолошки. Истинска саборност је идеално остварена у Светој Тројици. Ко истински, ко еванђелски исповеда Свету Тројицу, тај је истински саборан, апостолски саборан, светитељски саборан.

Овакво схватање саборности оправдава сама реч „саборна" која на грчком гласи: καθολικη Она је сложена из речи καθ и ολον, а не из речи καυ и ολα јер ова друга значи посвеместна, има географски карактер, а она прва: свецелостна, основана на целости исповедања вере, на неокрњености исповедања вере, на светом и апостолском јединству вере. Да, да, да; та реч значи: свеобухватна, свесаборна, свесабирна, католичанска.

[Milan Nikolic]

  On 24. 6. 2014. at 7:22, Bistrik рече

А за крај:

Ђ

Врло често појам саборности се римокатолицизира, географизира. Но по православном схватању, саборност није топографски, географски појам већ унутрашњи, супстанцијални, психолошки. Истинска саборност је идеално остварена у Светој Тројици. Ко истински, ко еванђелски исповеда Свету Тројицу, тај је истински саборан, апостолски саборан, светитељски саборан. Овакво схватање саборности оправдава сама реч „саборна" која на грчком гласи: καθολικη Она је сложена из речи καθ и ολον, а не из речи καυ и ολα јер ова друга значи посвеместна, има географски карактер, а она прва: свецелостна, основана на целости исповедања вере, на неокрњености исповедања вере, на светом и апостолском јединству вере. Да, да, да; та реч значи: свеобухватна, свесаборна, свесабирна, католичанска.

 

То пише на 219. страни треће књиге догматике Аве Јустина. Али погледај на претходној страни, 218., шта пише:

 

,,Црква је образ и подобије Свете Тројице на земљи. Црква је земаљски аспект Свете Тројице. У њу се слива све што се односи на Свету Тројицу.''

 

Оно што се односи на Свету Тројицу укључује ,,првенство''. Теолози то објашњавају ,,градацијом'' у Божанском поретку.

 

Овако владика Атанасије Јевтић објашњава светог Григорија Ниског који говори о томе:

 

,,Код светог Григорија као да деловање Тројичних Лица у свету ,од Оца кроз Сина у Духу' одговара неком неизрецивом божанском ,поретку' Лица (не само у економији стварања и спасења света, него и у вечности), који ,поредак' одговара несливености једносуштног Живота Божанске Тројице'' (Свети Григорије Ниски, О Светој Тројици, београд-шибеник 2008, стр. 156).

[Milan Nikolic]

@@Bistrik,

 

Не знам да ли си читао догматику Аве Јустина и друге књиге које спомињемо. Ја сам читао и добро знам о чему се ради.

 

Није поента истргнути неки цитат, него правилно разумети целу ствар. Мени је само жао што ти ниподаштаваш сами појам екуменизма.

 

Схвати већ једном да постоји православни екуменизам и немој хулити на то. Понављај и не заборави следеће:

 

Ава Јустин: По самој природи својој Црква је Екуменична

[Ђорђе Р]

  On 24. 6. 2014. at 8:53, Milan Nikolic рече

@@Bistrik,

 

Не знам да ли си читао догматику Аве Јустина и друге књиге које спомињемо. Ја сам читао и добро знам о чему се ради.

 

Није поента истргнути неки цитат, него правилно разумети целу ствар. Мени је само жао што ти ниподаштаваш сами појам екуменизма.

 

Схвати већ једном да постоји православни екуменизам и немој хулити на то. Понављај и не заборави следеће:

 

Ава Јустин: По самој природи својој Црква је Екуменична

 

Зашто се играмо речима? Екумена значи васељена. Дакле Црква је по природи Васељенска. То нико не спори. Али какве то има везе са екуменским дијалогом, и оним шта он представља у данашњем добу? То су појмови који слично звуче, али означавају потпуно различите ствари. Иста ствар је када кажем да је Црква по природи католичка (католичанска), али нико због тога неће рећи да смо ми католичка црква, и у то нас убеђивати, са значењем који овај појам данас има.

[Bistrik]

  On 24. 6. 2014. at 8:45, Milan Nikolic рече

То пише на 219. страни треће књиге догматике Аве Јустина. Али погледај на претходној страни, 218., шта пише:

 

,,Црква је образ и подобије Свете Тројице на земљи. Црква је земаљски аспект Свете Тројице. У њу се слива све што се односи на Свету Тројицу.''

 

Оно што се односи на Свету Тројицу укључује ,,првенство''. Теолози то објашњавају ,,градацијом'' у Божанском поретку.

 

Овако владика Атанасије Јевтић објашњава светог Григорија Ниског који говори о томе:

 

,,Код светог Григорија као да деловање Тројичних Лица у свету ,од Оца кроз Сина у Духу' одговара неком неизрецивом божанском ,поретку' Лица (не само у економији стварања и спасења света, него и у вечности), који ,поредак' одговара несливености једносуштног Живота Божанске Тројице'' (Свети Григорије Ниски, О Светој Тројици, београд-шибеник 2008, стр. 156).

Koji bre teolozi šeprtljo. Niko od svetih otaca Crkve nikada nije tvrdio da Ona prvenstvom nekog od svojih episkopa izobražava Svetu Trojicu. Lepo Vas je jedan nazvao tuc-muc teolozima. Sveta Trojca je obrazac Crkvene sabornosti u Hristu. A šta to znači Ti i takvi ********* teško da će Te ikada moći shvatiti.

Измењено Јун 24, 2014 од Милан Ракић
Овакво обраћање није дозвољено!

[Milan Nikolic]

@@Ђорђе Р,

 

Zato se borimo za pravoslavni ekumenizam. Sve je objašnjeno u sledećem:

 

"Екуменизам је покрет који из себе роји многобројна питања. И сва та питања, уствари, извиру из једне жеље и увиру у једну жељу. И та жеља хоће једно: Истиниту Цркву Христову. А истинита Црква Христова носи, и треба да носи, одговоре на сва питања и подпитања која Екуменизам поставља. Јер ако Црква Христова не решава, вековечна питања човекова духа, она није ни потребна."  Ава Јустин

 

Dakle, treba razgovarati i odgovarati na pitanja. Naša je dužnost da učestvujemo - da predstvaljamo pravi Ekumenizam.

[Milan Nikolic]

  On 24. 6. 2014. at 10:04, Bistrik рече

Koji bre teolozi šeprtljo. Niko od svetih otaca Crkve nikada nije tvrdio da Ona prvenstvom nekog od svojih episkopa izobražava Svetu Trojicu. Lepo Vas je jedan nazvao tuc-muc teolozima. Sveta Trojca je obrazac Crkvene sabornosti u Hristu. A šta to znači Ti i takvi duhovni gubavci teško da će Te ikada moći shvatiti.

 

Bitno je da si ti najbolji a drugi najgori.

[Bistrik]

  On 24. 6. 2014. at 10:07, Milan Nikolic рече

Bitno je da si ti najbolji a drugi najgori.

Najgori jesam, ali svejeretik i raskolnik nisam i nikada neću biti. *******

Измењено Јун 24, 2014 од Милан Ракић

[Milan Nikolic]

Имаш проблем са разумевањем тријадологије. Зато се нервираш.

 

Види шта моли Христос од Оца: ,,Да буду једно као ми што смо једно''.

 

У јединству постоји првенство. То почиње од Оца, али ти не би тако.

 

Твоје првенство је ''надсуштаствена суштина божанства''. Ето јерес.

[Милан Ракић]

Бистриче брате, поведи мало рачуна на тон којим се обраћаш саговорницима. Нико ти не брани да износиш мишљење, али заиста нема потребе да етикетираш људе на онакав начин. Унапред хвала.

[Bistrik]

  On 24. 6. 2014. at 10:23, Milan Nikolic рече

Имаш проблем са разумевањем тријадологије. Зато се нервираш.

 

Види шта моли Христос од Оца: ,,Да буду једно као ми што смо једно''.

 

У јединству постоји првенство. То почиње од Оца, али ти не би тако.

 

Твоје првенство је ''надсуштаствена суштина божанства''. Ето јерес.

 

А то Христос моли не за све људе и сав свет, него за оне које му је Отац дао и за оне који преко Њих буду поверовали. Зато, не изврћи речи Господње и чувај пуноћу Њихову ако желиш да се спасеш. Овако То иде несрећо:

 

11. И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.

Јован 10:30, 1 Пет. 1:5

12. Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.

Псал. 19:8, Псал. 41:9, Мат. 26:24, Јован 6:39, Јован 10:28, Јован 13:18, Јован 18:9, Дела 1:20, Јевр. 2:13, 1 Јов. 2:19

13. А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.

14. Ја им дадох реч Твоју; и свет омрзну на њих, јер нису од света, као и ја што нисам од света.

Јер. 38:4, 1 Јов. 3:13

15. Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла.

1 Кор. 5:10, Гал. 1:4, 2 Сол. 3:3

16. Од света нису, као ни ја што нисам од света.

17. Освети их истином својом: реч је Твоја истина.

18. Као што си Ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет.

19. Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.

1 Кор. 1:30, 1 Сол. 4:7, Јевр. 10:10

20. Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који ме узверују њихове речи ради;

21. Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао.

[Bistrik]

Православни хришћанин не треба да учествује у екуменистичком покрету зато што он не тражи Христом саздано јединство, него на јеретички начин бира текстове из Речи Божије, употребљавајући их потом као јединствене доказе за своје погрешно схватање јединства, а заобилази оне свештене текстове који изражавају пуну, али за екуменизам непожељну истину!