Да ли је хришћанство једини и/ или најбољи пут до Бога?

[Срђан Шијакињић]

Волео бих да чујем ваша мишљења на ову тему. Хришћанство је у једном тренутку ушло у историју и у том тренутку Бог се објавио човечанству највише што је могуће и остварио најближи могући конктакт са човеком. Пре и после Христа ипак имамо велики број људи који за Христа нису ни чули, или ако и јесу чули, тешко да се може рећи да је реално очекивати да само због тога постану хришћани, имајући у виду да постоје и многе друге религије које за себе тврде исто што и хришћанство - да је потпуна истина само у њима.

 

Ако не грешим, став Цркве је да је једино у њој сигурно спасење ("екстра еклесиам, нула салус", "коме Црква није мајка ни Бог му није отац" ; наравно, као што је и Џуманџи поставила лепу тему, "шта је за нас Црква", Црква из ових поука се може схватити и у слободнијем смислу, али мислим да се са тим не би сложили аутори истих, мада можда и грешим). То би значило да други путеви ка Богу, све и да узмемо да су могући, јесу на неки начин лошији, непотпунији и сл.

 

Да ли се онда мора закључити да ван хришћанства човек, по правилу, не може да оствари потпун однос са Богом? Да ли то значи да однос Бога и света, Бога и човека, не може бити онолико вредан и свеобухватан ван Цркве, онолико колико може у Цркви? То онда значи и да, када погледамо свет и већину људи на свету који нису хришћани, Бог има двосмеран однос, однос у правом смислу речи тек са једним малим делом човечанства, а у најбољу руку посредан и непотпун однос са већим делом данашњих људи и са великом већином свих људи који су икад живели? Велика већина људи, ако идемо даље за том мишљу, никада није добила прилику да на прави начин упозна Бога и дође до Њега.

 

Да ли ће сви ти људи који су живот проживели ван Цркве бити ускраћени за било шта кад стану пред Бога, да ли ће они икад бити у могућности да потпуно остваре своју личност на начин на који учи хришћанство, ако узмемо да човек после смрти нема могућност да се промени? Или ће можда Платон например, у том тренутку само препознати Христа као Добро којем је тежио и наставити даље ка Њему, без да му ишта буде теже него хришћанима који су тежњу за Христом изједначили са тежњом за Добром још у овоземаљском животу? Ако је ово друго, онда је Божији план за свет шири од хришћанства а путеви ка Њему потпуно несазнатљиви... 

[DYNABLASTER]

" Duh Sveti diše gde hoće, i glas Njegov čuješ, a ne znaš od kuda dolazi i kuda ide"

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracSavaPskovoPecerski/Lat_StaracSavaPskovoPecerski34.htm

[Лазар Нешић]

Мислим да није једини, а да ли је најбољи не знам, питање је има ли таквог нечег као што је најбољи пут. Мислим да је сваки пут који води до Другог добар.

[Зосима]

Highway to heaven утемељио је сам Христос ,рекавши да је Он пут...

Не знам да ли има још путева,али по предању , сведочанству и светости оних који су пошли овим путем,мени се ипак чини да бољег нема...

[Срђан Шијакињић]

Мислим да није једини, а да ли је најбољи не знам, питање је има ли таквог нечег као што је најбољи пут. Мислим да је сваки пут који води до Другог добар.

 

Најбољи у смислу да већ за овога живота човек може да открије донекле Бога на прави начин, онаквог какав Он јесте и шта жели од човека (у мери у којој је човеку могуће и колико му се Бог открио), дакле као Свету Тројицу, а не као Добро или Алаха или неки трећи пример... После размишљања о овом твом коментару да можда и нема најбољег пута, чини ми се да је можда ствар у томе што људи не могу ни да наслуте уопште сву величанственост тога што Бог јесте, па се чини да су у предности ако знају мало више о Њему него неки други... А можда је оно што нас чека са друге стране толико сјајно и незамисливо да у поређењу са тим ни хришћански појам Бога није толико потпунији и савршенији од неких других појмова... Као на пример када би сестра знала да ће она и брат на поклон добити нешто плаво, метално и што служи за игру (бицикл рецимо) а брат само то да ће добити поклон... Радост би претпостављам била иста.

[Срђан Шијакињић]

Highway to heaven утемељио је сам Христос ,рекавши да је Он пут...

Не знам да ли има још путева,али по предању , сведочанству и светости оних који су пошли овим путем,мени се ипак чини да бољег нема...

 

Да, гледајући целокупно сведочанство Цркве, једини закључак је да бољег пута нема. Имали би солидне аргументе и они који би тврдили да је једини пут, у смислу речи светитеља, неких речи из Писма... Може се можда једино поставити питање да ли се до Христа као пута ка спасењу може стићи и мимо Цркве, преко љубави и других општељудских врлина...

[Данче*]

Дали?!?

Пре скоро 2000 година,Пилат је поставио питање Господу Исусу Христу, пре него што је дао да га разапну. Пилат је био заслепљен идолоплоконством и грехом, па није видео да пред њим стоји ИСТИНА (Бог). Данас, после скоро две хиљаде година, опет иста питања?!? Поред очију не видимо, а поред ушију не чујемо, заробљени у сопственим гресима и испразности, обезглављени толико да не знамо где више главом ударамо. Гледајући – ми га не видимо, слушајући – не чујемо и срцем не разумемо.Постоји једна, апсолутна, спасоносна и Богом дана ИСТИНА, која се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери, и ми само треба да је следимо да би смо се спасли.

 

-Рече Му Тома: Господе! Не знамо куда идеш; и како можемо пут знати?
-Исус му рече: "Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме."

Пут-Христово учење,Истина-Христово Васкресење и победа над смрћом,Живот-Једино нам Христос даје вечни живот.
 

[Melhisedek88]

Mislim da je ova tema bila jedno 3 puta na forumu,ima li spasenja van Hriscanstva.

Pokajani razbojnik nije bio krsten-al' se spasio ispovedanjem i pokajanjem

Kapetanu Kornelije je cistim i bogougodnim zivotom ,iako je bio paganin zasluzio milost pred Bogom,pa mu je javljeno sta mu je ciniti da bi se spasio.Dakle ,Krstenje.

E sad,pokajani razbojnik nije imao fore za takvo sto,pa je i ispovedanje bilo dovoljno u tom trenu.

A Gospod lepo rece da osim kroz njega niko ne moze doci Ocu,dakle niakkve druge verske konfesije nisu preporucive.Da moze kroz druge zablude,zasto bi potrebno krstenje svih naroda?

[Лазар Нешић]

После размишљања о овом твом коментару да можда и нема најбољег пута, чини ми се да је можда ствар у томе што људи не могу ни да наслуте уопште сву величанственост тога што Бог јесте, па се чини да су у предности ако знају мало више о Њему него неки други... А можда је оно што нас чека са друге стране толико сјајно и незамисливо да у поређењу са тим ни хришћански појам Бога није толико потпунији и савршенији од неких других појмова...

 

Могуће је и једно и друго, али ја лично нагињем другом. Уз све то, не мислим да будем и постанем нешто друго осим хришћанин.

[Срђан Шијакињић]

Дали?!?

Пре скоро 2000 година,Пилат је поставио питање Господу Исусу Христу, пре него што је дао да га разапну. Пилат је био заслепљен идолоплоконством и грехом, па није видео да пред њим стоји ИСТИНА (Бог). Данас, после скоро две хиљаде година, опет иста питања?!? Поред очију не видимо, а поред ушију не чујемо, заробљени у сопственим гресима и испразности, обезглављени толико да не знамо где више главом ударамо. Гледајући – ми га не видимо, слушајући – не чујемо и срцем не разумемо.Постоји једна, апсолутна, спасоносна и Богом дана ИСТИНА, која се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери, и ми само треба да је следимо да би смо се спасли.

 

 

 

 

 

Mislim da je ova tema bila jedno 3 puta na forumu,ima li spasenja van Hriscanstva.

Pokajani razbojnik nije bio krsten-al' se spasio ispovedanjem i pokajanjem

Kapetanu Kornelije je cistim i bogougodnim zivotom ,iako je bio paganin zasluzio milost pred Bogom,pa mu je javljeno sta mu je ciniti da bi se spasio.Dakle ,Krstenje.

E sad,pokajani razbojnik nije imao fore za takvo sto,pa je i ispovedanje bilo dovoljno u tom trenu.

A Gospod lepo rece da osim kroz njega niko ne moze doci Ocu,dakle niakkve druge verske konfesije nisu preporucive.Da moze kroz druge zablude,zasto bi potrebno krstenje svih naroda?

 

На оба размишљања ми се јавља исто питање, шта онда са онима који нису крштени, који никад нису ни исповедили Христа? Они су се онда нашли у лошијем стартном положају ако нису рођени у таквом окружењу које би им пружило реалну шансу да постану хришћани... Знам да има и људи који су у било ком делу света прешли у хришћанство, али то су изузеци а не правило...

[Melhisedek88]

Gospod zna nase tajne zivote,sasvim sam siguran da bez njegovog znanja mi nista ne mozemo uciniti,a od njega ne mozemo nista ni sakriti.On stoji i ceka,ako ko od neznabozaca zaista krene u potragu za Istinom,nesumnjivo da bi mu Gospod poslao spasenje,makar to bilo i preko samom andjela kao u slucaju Kapetana Kornelija,ako vec nema misionara.

Mi mnoge ljude koje poznajemo smatramo casnim i prepunim vrlina,al' dal' je to tako,samo Gospod zna.

[Дијана.]

Ako vjerujemo u Boga, onda smatramo da On jeste, postoji.

Ako postoji, ljudima nije u potpunosti vidljiv, dorecen, pristupacan i shvatljiv, samo donekle.

Ako je samo donekle, onda je nekim shvatanjima, otkrovenjima i ucenjima On onda blizi, jasnije iskazan, vise se otkrio.

Djelimicno se otkrio Jevrejima a preko njih covjecanstvu u doba Starog zavjeta, a najpotpunije se izvolio otkriti kroz Sina - drugo lice Bozanske Trojice opet Jevrejima i kroz njih, ali naglaseno, cijelom covjecanstvu. Pored toga, postoje odbljesci znanja narocito o Ocu Svedrzitelju i Svetom Duhu kod mnogih naroda i vjerovanja. 

To najpravilnije ispovijedanje Boga Koji Jeste se nazvalo HRISCANSTVO,po covjeku tj.Bogocovjeku Hristu, a unutar njega, jer se iscjepkalo i mijenjalo, najblize, najvjernije originalnom ucenju - PRAVOSLAVLJE.

Ovo je naravno nase subjektivno osjecanje, vjerovanje i ispovijedanje. Ali mi to vjerujemo i ispovijedamo, inace nismo hriscani. Imamo granicu u umnoj gimnastici relativizovanja jer inace gubimo to sustinsko odredjenje. Srcem vasPitanim Hristovim naukom ljubavi osjecamo da bi i drugi mogli i mozda trebali imati mogucnost na spasenje i milost Boziju

Drugi se mogu spasiti za svoju vjeru, iako nepotpunu i pogresnu, i za svoje vrlinsko ponasanje, mogu se spasiti miloscu Bozijom, ali su 'razliciti stanovi u domu Oca Mojega'. Postoji granica nespasenih/ izbavljenih samo u nekom opsegu - do spasenih u punoci blagodati. 

[Number15648]

"Нема у никоме другоме спасења, јер нема другога имена [Исус Христос] под небом данога људима, којим бисмо се могли спасти." (Дап. 4, 12)

[Александар Милојков]

Христос је једини пут до Бога. Нема другог.

[Deja Vu]

Моје мишљење је да није једини, али да је можда најбољи пут због тога што се у хришћанству Бог јавља као човек. Када мало проучавамо остале религије, видећемо да су све сличне. Опраштање, кајање, смиреност, љубав према ближњима, све се то налази углавном у свим религијама. 

 

 

 

 

-Рече Му Тома: Господе! Не знамо куда идеш; и како можемо пут знати?
-Исус му рече: "Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме."

Пут-Христово учење,Истина-Христово Васкресење и победа над смрћом,Живот-Једино нам Христос даје вечни живот.
 

 

Мислим да када Христос каже да је Он пут и истина и живот, да то не значи да мораш бити православац да би дошао до Бога, већ начин на који је Христос живео и какав је био представља тај пут. Тај пут је опраштање, кајање, љубав према ближњима, према Богу,смирење, мудрост, умереност и слично. Није битно да ли неко зна име Исус Христос, јер не мора га знати а може живети као највећи хришћанин.