Kako do doktorata? Lako! Slučaj ministra Stefanovića

[GeniusAtWork]

 

(link)

 

 

 

[Manolis]

Evo na čemu je diplomirao doktor Mića! (VIDEO 18+)

 

Vlasnik “Megatrenda” Mića Jovanović navodno je osamdesetih godina prošlog veka doktorirao kod čuvenog Stivena Vuda, profesora sa London School of Economics, ali evo krunskog dokaza koji govori o temi na kojoj je bio angažovan doktor Mića!

 

 

link:

 

http://bktvnews.com/sokantan-dokaz-evo-na-cemu-je-diplomirao-doktor-mica-video-18/

 

Snimak je nekulturog sadržaja.

[Плутон]

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/prepisivaci.html

[LISA]

Odlicno! :good2:

 

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/prepisivaci.html

[Grizzly Adams]

Stefanović razgovarao sa Stivenom Sigalom o borbi protiv kriminala

 

Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, razgovarao je danas sa poznatim glumcem, muzičarom i zamenikom šerifa okruga Hudspet u Teksasu Stivenom Sigalom.

 

 

Prilikom susreta oni su razmenili iskustava u borbi protiv korupcije i kriminala, a bilo je reči i o borbi protiv krujumčaranja ljudi i droge, jer je poznati glumac i šerif zadužen za kontrolu granice između Teksasa i Meksika.

 

 

Tokom sastanka Segal je rekao da će vrlo brzo ponovo posetiti Srbiju, a prilikom sledećeg dolaska u Beograd pripadnicima MUP-a trebalo bi da održi i neku od pokaznih vežbi, pošto je poznat kao veliki poznavalac borilačkih veština i odlično koristi oružje.

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/476206/Stefanovic-razgovarao-sa-Stivenom-Sigalom-o-borbi-protiv-kriminala

 

 

Немогуће... Ма ови нас тролују, нема другог објашњења...

[obi-wan]

Kad bi brat Stiven samo znao su kim ima posla...

[Милан Ракић]

Sjedi zeka šumi i nešto piše, naiđe lisica i upita ga: "Šta to pišeš?" " Doktorsku disertaciju !" - odgovori zeka. " A šta ti je tema ?" - upita ga lisica. " Kako odrati lisicu" - odgovori zeka. " Idiote jedan, kako se usudjuješ !" - poviče lisica, uhvati zeku i odvuče ga u grmlje iz kojeg se tada začuše izbezumljeni krici.

 

Potom zeka izadje iz grmlja i nastavi da piše.

 

Malo kasnije naidje vuk. " Šta to pišeš ?" - upita vuk. " Doktorsku disertaciju !" " A o čemu ?" " Kako odrati vuka?" - odgovori zeka. " Kako se usudjuješ !" - zaurla vuk, pa i on odvuče zeku u grmlje. Začuli su se ponovo krici i onda se sve umiri. Izadje potom zec iz grmlja, a s njim i meda koji mu reče:

 
" E, jesi vidio, Zeko? Nije važno šta ti je tema, važno je ko ti je mentor !!!"

[LISA]

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/476234/Rektor-Antic-Toncev-je-doktor-koliko-i-Milic-Vukasinovic

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/475899/Rektor-Nema-doktorata-Novica-Toncev-Zavrsio-sam-ga-2013

[LISA]

U Srbiji svaka deseta diploma lažna?

Tanjug | 24. 06. 2014. - 17:28h | Foto: Shutterstock | Komentara: 62

Oko deset odsto fakultetskih diploma u Srbiji je lažno, podatak je iz 2012. godine, a iz Ministarstva prosvete u međuvremenu su najavili da će Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta dobiti veća ovlašćenja nakon izmena Zakona o visokom obrazovanju.

Ministarstvo prosvete je, naime, 2012. godine tokom provere 2.000 diploma izdatih u Srbiji za jednu crnogorsku firmu, pronašlo oko 10 odsto falsifikata, izjavio je tada načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

"Diplome su ili falsifikovane ili su ih izdale nepriznate ustanove ili radnički univerziteti, a najčešće se falsifikuju isprave isturenih odeljenja privatnih fakulteta i uverenja o diplomiranju, ali i dokumenta sa državnih fakulteta", naveo je Tmušić.
U Savetu za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije "Transparentnost" tvrde da u Srbiji veliki broj državnih službenika ima falsifikovane diplome, a ministar prosvete Srđan Verbić najavio je danas da će izmenama Zakona o visokom obrazovanju biti osnažena nezavisna tela koja će, između ostalog, proveravati kvalitet diploma.

 

 

 

On je najavio da će Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, koja se i do sada bavila kvalitetom, biti dodatno osnažena, uključujući i finansijski aspekt, kako bi mogla kvalitetnije da obavlja taj posao.

Prethodnih nedelja mediji su puno pažnje posvetili bivšem rektoru Megatrenda Mići Jovanoviću zbog lažnog doktorata iz Londona, pod lupom je doktorska disertacija ministra Nebojše Stefanovića, a upitna je i doktorska disertacija poslanika socijaista Novice Tončeva, jer kako je izjavio rektor Univerziteta u Nišu Dragan Antić, nije registrovana u evidenciji, odnosno ne nalazi se među temama koje su odobrene.

Tončev nije registrovan ni u evidenciji promovisanih doktora nauka na Univerzitetu u Nišu, rekao je Antić u odgovoru na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u kome se tražila "provera podataka da li je Novica Tončev na Univerzitetu u Nišu stekao zvanje doktora građevinskih nauka".

Interesovanje za doktorsku disertaciju Tončeva, inače, izazvala je njegova izjava prilikom predstavljanja za poslanika kada se predstavio kao doktor nauka.
U Nišu je istovremeno u toku provera stečenih diploma i na Medicinskom fakultetu i to nakon anonimne prijave u kojoj se tvrdi da je više predavača tog fakulteta steklo akademska zvanja mimo pravila.

Dekan Medicinskog fakulteta u Nišu Stevan Ilić rekao je Tanjugu da je inspekcija Ministarstva prosvete uzela dokumentaciju radi provere tih navoda, a da će o rezultatima provere javnost biti obaveštena.

Slučaj Stefana Vlajkovića zaokupio je pažnju javnosti i medija 2012. kada ga je policija uhapsila jer je na osnovu falsifikovane diplome Fizičkog fakulteta u Beogradu upisao doktorske studije u Cirihu, oštetivši pri tome Fond za mlade talente, ali će sigurno kao najveća bruka u visokom školstvu poslednjih godina ostati zabeležena afera "indeks".

Ona je otkrivena 20. februara 2007, a među 87 optuženih da su primali mito za upisivanje ocena bez polaganja ispita i izdavanje lažnih diploma nalaze se 23 profesora sa pravnih fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Nišu.

Oni se terete za 159 krivičnih dela, uglavnom za primanje mita, i to u visini od 500 do 1000 evra u za ocenu i od 12.000 do 16.000 evraza diplomu.

Afera "Indeks" ni nakon sedam godina od podizanja optužnice i pet godina suđenja pred Višim sudom u Smederevu, nije dobila sudski epilog, ali je u međuvremenu jedan od okrivljenih, profesor Nenad Đurđević, imenovan za vršioca dužnosti dekana kragujevačkog Pravnog fakulteta.

Đurđevića je krajem aprila ove godine imenovao na to mesto Savet fakulteta koji je prethodno razrešio funkcije dekana Predraga Stojanovića.
Stojanović je dva puta biran za dekana, a obojica, i Đurđević i Stojanović među 87 su optuženih u aferi "Indeks".

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/475945/U-Srbiji-svaka-deseta-diploma-lazna

[GeniusAtWork]

Tokom sastanka Segal je rekao da će vrlo brzo ponovo posetiti Srbiju, a prilikom sledećeg dolaska u Beograd pripadnicima MUP-a trebalo bi da održi i neku od pokaznih vežbi, pošto je poznat kao veliki poznavalac borilačkih veština i odlično koristi oružje.

 

Bilo nekad, kad je bio 20 godina mlađi i 40 kila lakši, i kad nije snimao Š-razredne filmove u kojima ima dublera u svakoj sceni gde je neka tuča.

 

[Vaske]

Добро је па нисмо заборавили суштину...

 

dobar tekstić o suštini

 

 http://www.nspm.rs/kulturna-politika/prepisivaci.html

[LISA]

Drski plagijat Aleksandra Šapića

 

 

U tekstu koji je analizirao doktorat ministra Nebojše Stefanovića, istakli smo da se naši motivi analize tog doktorata tiču isključivo akademskog integriteta i kvaliteta obrazovanja u Srbiji, te da iza njih ne stoje političke namere niti želja za diskvalifikacijom pojedinih političkih partija. Danas iz istih razloga upoznajemo javnost sa nalazima naše analize doktorske disertacije funkcionera opozicione Demokratske stranke, predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića.

Pre dva dana, a posle skoro tri meseca čekanja, novinari Centra za istraživačko novinarstvo uspeli su da dođu do doktorske disertacije g. Šapića, koja je tražena istovremeno kad i doktorat ministra Stefanovića. Njen skenirani tekst u celini je dostupan ovde. Disertacija g. Šapića naslovljena je „Karakteristične aktivnosti marketing odnosa u funkciji interesa individualnih potrošača,“ a odbranjena je 2012. na Fakultetu za poslovni i industrijski menadžment Univerziteta Union.

Takođe pre nekoliko dana, g. Šapić je na svom Tviter nalogu objavio sledeći (extra-large) tvit:

Traže mi ovde pojedinci moju doktorsku disertaciju na uvid. Po kom osnovu bilo ko ima pravo da sumnja da sam baš ja bilo šta nelegalno ili nemoralno uradio. Ukoliko je osnov moj fizički izgled, tetovaže…ili sportska karijera (“jer bože moj, svi sportisti su glupaci”), pa po tom istom osnovu, možda sam i diplomu osnovne škole kupio, pa i to treba da dokažem. Nikome ne želim da se pravdam, a ako bilo ko u bilo šta sumnja, neka poseti nadležne organe ili bilo koju drugu instituciju i nek potraži pravdu kroz nju, nemam nikakav problem sa tim. Moj život je transparentan i javan već preko 20 godina i nemam šta da krijem ni od koga. Sve svoje u životu sam pošteno i časno stekao i ničeg se ne stidim, ali nemam nameru da samo zato što je neko odlučio da nas sve stavlja u isti koš, pristanem da se bilo kome pravdam i valjam u blatu koje se namenski stvara u našem društvu, da bi se stvorila slika da smo svi isti. Nismo isti!

Tačno je da nismo svi isti. Većina doktora nauka na svojim je doktoratima mukotrpno i godinama radila. Ali g. Šapić jeste isti kao njegova preteča, ministar policije Nebojša Stefanović: obojica su plagijatori. Ako išta drugo, g. Šapić utonuo je u akademsko blato našeg društva još dublje od g. Stefanovića, ne zbog svojih tetovaža ili (nesporno blistave) sportske karijere, već zato što je njegov plagijat ozbiljniji, obimniji, i besramniji od Stefanovićevog.

Veliki deo Šapićeve disertacije izravan je prevod sa engleskog delova knjige David Jobber i Geoffrey Lancaster, Selling and Sales Management (Harlow: Pearson Education Ltd, 8. izdanje, 2009 – dalje: Jobber i Lancaster). Sama knjiga dostupna je u delovima na Internetu preko Google Books, servisa look inside Amazona UK, i na sajtu nekog opskurnog fakulteta iz tzv. Turske Republike Severni Kipar. Za tvrdnje koje slede čitaoci nama ne moraju verovati na reč, već mogu sami da otvore tekst Šapićevog doktorata i knjige Jobber i Lancaster i neposredno ih uporede.

Na primer, celo poglavlje 4 Šapićevog doktorata (str. 96-120) prevod je poglavlja 3 (Consumer and organisational buyer behaviour) iz knjige Jobber i Lancaster. Arome radi, poglavlja počinju ovako:

Šapić, str. 96

Jobber i Lancaster, str. 78

Postoji nekoliko značajnih razlika između isticanja individualnih potrošača kao kupaca i organizacija kao kupaca, sto ima važnog uticaja na plasiranje robe i usluga, naročito na funkciju prodaje kroz lični kontakt.

Načelno, kompanija koja prodaje industrijske proizvode ima manje potencijalnih kupaca nego ona koja prodaje robu široke potrošnje. Često se 80% proizvodnje, u prvom slučaju, proda broju od 10 do 15 firmi. To znači da je za kompaniju koja se bavi industrijskom prodajom jedan kupac neuporedivo značajniji nego za kompaniju koja prodaje robu široke potrosnje. Situacija se komplikuje na nekim potrošačkim tržistima gde je značaj posrednika u trgovini kao što su supermarketi tako veliki, da su kupci koji direktno kupuju, bez obzira na to što za proizvode postoji tržište od mnogo miliona ljudi, u istom rangu kao važni industrijski kupci.

There are a number of important differences in emphasis between consumer and organisational buying that have important implications for the marketing of goods and services in general and the personal selling function in particular. Generally, a company marketing industrial products will have fewer potential buyers than one marketing in consumer markets. Often 80 per cent of output, in the former case, will be sold to perhaps 10–15 organisations, meaning that the importance of one customer to the business to business marketer is far in excess of that to the consumer marketing company. However, this situation is complicated in some consumer markets where the importance of trade intermediaries, for example, supermarkets, is so great that, although the products have an ultimate market of many millions of people, the companies’ immediate customers rank alongside those of important organisational buyers.

 

Takođe, početni delovi Šapićevog poglavlja 6 (str. 144-152) prevedeni su i plagirani delovipoglavlja 8 (Personal selling skills) iz knjige Jobber i Lancaster (str. 248-258), sve sa preuzetim referencama, tabelama, pa i prepevanim kineskim poslovicama:

Šapić, str. 150

Jobber i Lancaster, str. 256

Demonstracija.Kineska poslovica: Reci mi, i zaboraviću; Pokaži mi, i možda ću se setiti; Uključi me i shvatiću.

Demonstracije takode umanjuju rizik zbog toga što pružaju dokaz o podrazumevanim koristima proizvoda. Glavni producent filmova o obuci prodajnog osoblja organizuje demonstracije kadrova na regionalnom nivou kako bi menadžerima za obuku pokazao kvalitet kandidata. Proizvođači industrijskih proizvoda organizuju demostracije kako bi pokazali mogućnosti svoje robe. Prodavci automobila dozvoljavaju mušterijama da provozaju automobile. Demonstraciju svih proizvoda, osim najjednostavnijih, korisno je podeliti u dve faze.

Chinese proverb: Tell me and I’ll forget; show me and I may remember; involve me and I’ll understand.

Demonstrations also reduce risk because they prove the benefits of the product. A major producer of sales training films organises regional demonstrations of a selection in order to prove their quality to training managers. Industrial goods manufacturers will arrange demonstrations to show their products’ capabilities in use. Car salespeople will allow customers to test drive cars. For all but the most simple of products it is advisable to divide the demonstration into two stages.

 

Slično, uvod Šapićevog poglavlja 7 (str. 169-170) preveden je deo poglavlja 12 (Internet and IT applications in selling and sales management) iz knjige Jobber i Lancaster (str. 353-355, tekst u kućici pod naslovom A sales practioner’s perspective). Dalja diskusija nije preuzeta iz te knjige, mada su iz nje kao svojevrsni začin nasumično uzete reference, a i tada sa greškama u prepisivanju:

Šapić, str. 173, fn. 6

Jobber i Lancaster, str. 378, ref. 16

Shan, R., Customer are about sales not falseFriendiships, Marketing, januar.1999

Shaw, R. (1999) ‘Customers are about sales, not false friendships’, Marketing, January, p. 20

 

Naravno, g. Šapić nije plagirao samo knjigu Jobber i Lancaster (koju da uvreda bude veća nigde ni ne citira). Njegova cela disertacija zapravo predstavlja jedan veliki plagijatorski kolaž iz raznoraznih izvora. Primera radi:

Šapić

Originali

str. 5, drugi paragraf, diskusija o stepenu satisfakcije korisnika

Prepisano iz M. Kilibarda i M. Manojlović,„Merenje satisfakcije korisnika logističkih usluga,“ referat na 35. Nacionalnoj konferenciji o kvalitetu, 2008, str.  2.

str. 17, odeljak 1.2.1, definicija planiranja marketinga, bez reference

Poklapa se sa definicijom istog pojma iz rada dostupnog na sajtu „Besplatni seminarski radovi“, pod 3.

str. 20 i dalje, uključujući i ilustracije

Preuzeto bez reference iz knjige B. Mašića, Strategijski menadžment, Singidunum 2009, str. 284 i dalje.

str. 71 in fine, tekst koji počinje sa „Pojedinci na Internetu…“

Prepisano iz teksta o autorskim pravima (!) na sajtu LINK University: Besplatno obrazovanje dostupno svima. Da ironija bude veća, zaključak ovog teksta bavi se plagijatom kao kršenjem autorskih prava.

str. 91-95: tekst pod naslovom “Klasterizacija u funkciji diferenciranja potrošača” (uključujući reference i tabele)

Prepisano skoro doslovce iz M. Drašković, „Klasterizacija kao komponenta globalne konkurencije,“ (2006) 2(4) Montenegrin Journal of Economics 165, 166-171.

str. 188, paragraf naslovljen „prijavljivanje na pretraživače“

Prepisana i sažeta verzija članka pod nazivom „Uvod u pretraživače,“ objavljenog 27.11.2000. na sajtu yuTrend.

 

Jedan primer potencijalnog plagijata posebno nas je zaintrigirao. Naime, postoji velika podudarnost teksta između delova Šapićevog doktorata i stručnog članka autora Gorana Dašića,‘Vrednost potrošača u funkciji ostvarivanja konkurentske prednosti‘ (2013) 2 Socioeconomica: The Scientific Journal for Theory and Practice of Socio-economic development 116. Navedeni časopis izdaje Naučno društvo za promociju i unapređenje društvenih nauka AKROASIS sa sedištem u Novom Pazaru, dok je autor, g. Dašić, pomoćnik direktora i docent na Visokoj školi modernog biznisa u Beogradu.

Identičan ili malo izmenjen tekst tako možemo naći (u šta se, ponavljamo, čitaoci mogu uveriti i sami) na str. 80 (drugi i treći paragraf osim prve rečenice u drugom paragrafu) Šapićeve disertacije, odnosno str. 129 Dašićevog članka; str. 80-82 Šapićeve disertacije, odnosno str. 117-120 Dašićevog članka;  str. 86-91 Šapićeve disertacije, odnosno str. 121-127 Dašićevog članka; str. 192 (poslednja dva pasusa)-193 Šapićeve disertacije, odnosno str. 124 i 129 Dašićevog članka.

Ono što ovaj primer čini interesantnim nije samo velika količina doslovce prepisanog teksta, već činjenica da je Šapićev doktorat odbranjen 2012. godine, dok je (po prvoj fusnoti iz samog rada) članak g. Dašića poslat časopisu Socioeconomica 25.5.2013, posle odbrane Šapićevog doktorata. Čini se da za ovaj problem postoje tri moguća rešenja:

(1)   G. Šapić prepisao je delove svoje disertacije iz nekog ranijeg nacrta članka g. Dašića;

(2)   G. Dašić prepisao je svoj članak iz inače plagirane disertacije g. Šapića (što bi zaista bio vrhunac kosmičke ironije);

(3)   Disertaciju g. Šapića i članak g. Dašića pisala je ista ruka, koja je zbog lenjosti dva puta iskoristila isti tekst.

Na to koja je od ovih opcija tačna odgovor mogu dati samo gospoda Šapić i Dašić, ali jedna od njih mora biti tačna.

Ukratko: doktorska disertacija Aleksandra Šapića jedan je od najstrašnijih primera plagijata koje smo imali prilike da vidimo. Imajući u vidu obim lopovluka, plagijat je očigledno bio smišljen i nameran. Nema mesta sumnji, dakle, da g. Šapić svoj doktorat nije stekao „pošteno i časno,“ kako to sam javno tvrdi. Da li se stidi, ne znamo, ali se nadamo da zna šta mu je činiti.

U tom pogledu:

(1)   Pozivamo Univerzitet Union u Beogradu da pokrene postupak oduzimanja doktorskog zvanja g. Šapiću, te da za razliku od Univerziteta Megatrend u slučaju g. Stefanovića, obezbedi punu nepristrasnost i nezavisnost tog postupka, između ostalog tako što će u odlučivanje o validnosti doktorata g. Šapića uključiti i profesore koji nisu zaposleni na Unionu;

(2)   Pozivamo g. Šapića da prihvati odgovornost za učinjeni plagijat, izvini se javno svim autorima čija je dela plagirao, te podnese ostavku na mesto predsednika opštine Novi Beograd i na sve druge javne funkcije koje vrši;

(3)   Pozivamo predsednika Demokratske stranke, g. Bojana Pajtića, da od g. Šapića javno zatraži da preuzme odgovornost za svoje nemoralno postupanje, te da u slučaju da on to ne učini iskoristi sve mehanizme koji su mu na raspolaganju da bi g. Šapić bio lišen svojih sadašnjih javnih funkcija;

(4)   Pozivamo sve političke stranke u Republici Srbiji da na svoje veb sajtove postave doktorske disertacije i magistarske ili master teze svojih funkcionera, koji su ta zvanja stekli dok su se bavili javnom ili stranačkom funkcijom, radi uvida stručne javnosti.

Mi naravno nismo nikakva akademska policija, i ovo tražimo samo kao obični građani. Sada je upravo na drugim akademskim građanima Srbije, koji u njoj i dalje žive, da spreče još veću devalvaciju univerzitetskih diploma i nastave sa razotkrivanjem javnih ličnosti koje se iz sopstvene sujete kite nezasluženim titulama. Umesto zaključka, čuvenu kinesku poslovicu parafraziramo (da nas ne optuže posle…): reci mi za plagijat, i zaboraviću (Stefanovića?); pokaži mi plagijat, i možda ću se setiti (Stefanovića!); uključi me u razotkrivanje plagijata i shvatiću da je poštovanje rigoroznih etičkih i akademskih standarda jedini put ka ozdravljenju obrazovnog sistema u Srbiji, a i celog društva s njim.

 

Autori: dr Uglješa Grušić, dr Marko Milanović, dr Branislav Radeljić, Slobodan Tomić

Peščanik.net, 05.07.2014.

http://pescanik.net/2014/07/drski-plagijat-aleksandra-sapica/

[Иван ♪♫]

Oko deset odsto fakultetskih diploma u Srbiji je lažno, podatak je iz 2012. godine

 

Papir ko papir, uostalom u CV-u možeš da napišeš šta hoćeš, niko neće da ti traži original na uvid. Nije papir taj koji je presudan za dobijanje posla - u normalnim okolnostima...

[Grizzly Adams]

Velike tajne Malog majstora – Ili kako je Siniša Mali ukrao doktorat

 

Gospodin Siniša Mali (42), sadašnji gradonačelnik Beograda, kao i bivši pomoćnik ministra za privatizaciju u DOS-ovoj Vladi i direktor Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje i tržište kapitala Agencije za privatizaciju, 2013. godine je odbranio doktorsku tezu pod nazivom “Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i iskustva Srbije” na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i tako stekao zvanje doktora nauka. To zvanje stekao je nezasluženo. Doktorska teza gospodina Siniše Malog jedan je od najgorih plagijata sa kojim je srpska javnost imala prilike da se do sada susretne.

 

Studentske radove čitam poslednjih desetak godina. To mi je posao. U svojoj karijeri nikada se nisam suočio sa količinom prepisivanja kakva je prisutna u doktorskoj tezi gospodina Siniše Malog. Količinu neoriginalnog teksta najbolje dočarava sledeći grafikon, na kojem se vidi procenat neoriginalnog teksta na svakoj strani doktorske teze. Klikom na bilo koju tačku grafikona dobićete izveštaj programa iThenticate (za detekciju plagijata), i to po jedan izveštaj za svaku pojedinačnu stranu doktorata u kome je označen neoriginalan tekst gospodina Siniše Malog i izvor sa kojim postoji podudarnost. Na gotovo svim stranama disertacije postoji određeni procenat neoriginalnog teksta, a na više od jedne trećine strana svoje doktorske teze gospodin Siniša Mali je prepisao čak 33% ili više teksta! Uz toliku količinu plagijata ova doktorska teza teško da može da se nazove vlasništvom Siniše Malog – jer veliki deo teksta on nije ni napisao. Gospodin Siniša Mali veliki je plagijator.

 

Прочитајте даље + интерактивни дијаграм плагијата: http://pescanik.net/2014/07/velike-tajne-malog-majstora-ili-kako-je-sinisa-mali-ukrao-doktorat/

[Juanito]

Како је кренуло, ових пар ликова ће сакупити довољно материјала за докторат на тему ”Савремене технике плагирања доктората. Коефицијент исплагираности као функција страначке прпадности.”