Da li biste prihvatili srce svinje?

[Рада.]

Da li biste prihvatili srce svinje?

| BBC

Ukoliko bi organi životinja bili korišćeni za spasavanje ljudskih života, da li bi to značilo da postajemo manje humani? Ovo je pitanje koje postavlja Frenk Svejn, novinar BBC-ja.

 

Zamislite da vam srce posustaje sa radom. Očajnički vam je potrebna transplantacija. Svakog dana vaša porodica nervozno očekuje poziv iz bolnice sa vestima o donoru.

Onda jednog dana napokon stigne poziv. U svom uzbuđenju propuštate da čujete sve što vam doktor saopštava – “Postoji nešto što bi trebalo da znate, donor je svinja”.

Ovakav scenario mogao bi da postane sasvim moguć s obzirom na vest da je svinjsko srce preživelo više od godinu dana nakon transplantacije u babuna.

Ovaj poduhvat, koji je predvodio dr Muhamed Mohuidini sa Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv u Merilendu, podržava stav osoba koje tvrde da organi životinja mogu biti korišćeni kako bi se pomoglo ljudima koji su na dugim listama čekanja za transplantaciju.

Međutim, ovakve procedure mogle bi da pokrenu određena nezgodna pitanja o tome šta bi značilo biti čovek u budućnosti. Ukoliko možemo da presadimo svinjsko srce, koje bi još delove mogli da koristimo kako bismo promenili naša tela? I da li će uzimanje neljudskih organa promeniti naš odnos prema životinjama, pa čak i prema nama samima?

Ksenotransplantacija – korišćenje životinjskog tkiva na ljudima, svoje korene vuče od 1682. godine kada je holandski hirurg Job Janson van Mekeren izvestio da je lobanja ruskog vojnika popravljena fragmentom pseće koske.

Kasnije, pionirske tehnike zašivanja krvnih sudova Aleksisa Karela napravile su put za prve ksenotransplantacije organa 1902. godine, ali smo morali da čekamo sve do 60-ih godina prošlog veka kako bismo videli neki smislen progres kada su doktori ostvarili ograničen uspeh pri transplantaciji organa primata.

Danas, međutim, primati više nisu pogodni donori usled problema koji se tiču prenošenja bolesti i etičkih implikacija sprovođenja eksperimenata na primatima. Pritom, telo bi najverovatnije odbacilo te organe.

“Najveća prepreka ksenotransplantaciji bila je imunološka reakcija”, tvrdi Mohuidini.

Sa druge strane, svinje su se pokazale kao bolji donori, barem kada su testovi na babunima u pitanju. Svinjsko srce je po svojoj anatomiji veoma slično ljudskom, sa sobom nosi manje rizika od mogućih virusa i životinje brzo rastu što ih čini sjajnom zamenom.

Menjajući genetiku svinje, Mohuidini je uspeo da učini presađeno srce nevidljivim za babunov imuni sistem. Dve genetičke promene smanjile su mogućnost imunog sistema babuna da identifikuju srce kao strano telo.

Međutim, kako bi izgledao svet u kom bismo vršili transplantacije životinjskih organa?

Sasvim sigurno je da neće biti preterano drugačiji od trenutnog gde gajimo svinje zbog njihovog mesa, kao što smo to činili i stotinama godina u prošlosti.

I iako sada možemo samo da nagađamo, rušenje bioloških barijera koje nas razdvajaju od zveri, moglo bi da dovede do brojnih novih procedura.

Možda najvažnije od svih pitanja moglo bi da bude – da li uzdizanje skromnog praseta na pijedastal superheroja koji spasava ljudske živote može da promeni odnos prema životinji koju smo navikli da gledamo samo u tanjiru.

Da li bismo mirne duše mogli da sednemo za sto i pogledamo obrok znajući da je u toj svinji isto srce koje bije i u grudima nekog našeg rođaka?

Možda ćemo jednog dana otići toliko daleko da ćemo uzgajati personalizovane ljubimce koji će nas savršeno dopunjavati u slučaju da nam iznenada bude potrebno srce... ili bubreg.

Ovo bi trebalo da znatno manje utiče na našu savest od pokušaja da začnemo „dete spasioca“ – dete rođeno kako bi dalo tkivo da se izleči kritično bolestan brat, ili sestra.

Uzgajanje mesa životinja kako bismo zamenili ljudske organe će bez sumnje promeniti to šta te životinje nama predstavljaju i šta znači biti „potpuno čovek“.

Samo je potrebno oslušnuti sopstveno srce kako lupa u grudima kako bismo shvatili zašto.

Foto: Image courtesy of tratong / FreeDigitalPhotos.net

 

http://www.b92.co.rs/zdravlje/vesti.php?yyyy=2014&mm=05&nav_id=846242

 

[Млађони]

Kad sam pri'vatio butkicu, sto ne bih i srce. :P

[Agnostik]

Naravno da bih. 

 

Pre ce mozak odrditi sta je covek.

[Orthophill]

Од човек не би прихватио, од животињу би, али да јој месо не заврши на трпезу.

[Melhisedek88]

Naravno da ne.Jer bez volje Bozije nista ne biva,tako i ako mi je dosao trenutak predstavljanja,treba ga prihvatiti kao takvog i spremati se za sledeci zivot.

[Aquilius Cratus]

Naravno da ne.Jer bez volje Bozije nista ne biva,tako i ako mi je dosao trenutak predstavljanja,treba ga prihvatiti kao takvog i spremati se za sledeci zivot.

 

Znaci ne treba uopste ici kod lekara nego kod svake bolesti cekati da vidimo sta ce biti volja spontano ozdravljenje ili predstavljanje?

[Margareta]

Ne.

[Melhisedek88]

Znaci ne treba uopste ici kod lekara nego kod svake bolesti cekati da vidimo sta ce biti volja spontano ozdravljenje ili predstavljanje?

Nisam to napisao,vec konkretno da ne bih primio srce svinje.Nije greh  leciti se,vec je bolest od Boga Da pitam ja tebe,sto one bolesnike iz jevadjelja nije iscelio lekar,vec Hristos?

Imam ja svopg lekara,i ako kad bude zatrebao necu se odereci blagodati i sile Bozije.Zar da posumnjam u rec Boziju!?

 

“Boluje li ko medju vama? Neka dozove prezvitere crkvene, i neka se mole nad njim, pomazavsi ga uljem u ime Gospodnje. I molitva vjere ce spasti bolesnika, i podignuce ga Gospod i ako je greh ucinio oprostice mu se(Jk.5,14-15)

[Aquilius Cratus]

Nisam to napisao,vec konkretno da ne bih primio srce svinje.Nije greh  leciti se,vec je bolest od Boga Da pitam ja tebe,sto one bolesnike iz jevadjelja nije iscelio lekar,vec Hristos?

Imam ja svopg lekara,i ako kad bude zatrebao necu se odereci blagodati i sile Bozije.Zar da posumnjam u rec Boziju!?

 

Pa nisi napisao ali si i tek kako dao razloga da neko pomisli da imas takav stav. Ti nigde nisi konkretno rekao zasto ne primiti srce svinje nego si rekao ako je dosao kraj treba prihvatiti. A kraj moze da dodje na milion drugih nacina gde nije potrebno srce svinje nego "obicna" intervencija. 

 

To je bio problem u tom tvom postu. Jer si na jedno konkretno pitanje dao neo uopsteno obrazlozenje koje moze da vazi u svim slucajevima bolesti.

 

Nije to pitanje za mene. Ja nikad nisam suprotstavljao medicinu Hristu ni Hrista medicini ali si zato ti tako nezgrapno srocio post da moze da se pomisli da ti iskljucujes bilo kavu medicisnku pomoc.

[Ignjatije]

Ја бих пре лавље. Чисто да  буде адекватнија замена.

 

Не дао Бог да затреба, прихватио бих без размишљања. Не видим у томе никакав проблем.

[Џуманџи]

Mislim da ne bih... Ono... Volela bih da vaskrsne moje srculence, a ne srce neke gude...  :.mislise.  

[Aquilius Cratus]

Mislim da ne bih... Ono... Volela bih da vaskrsne moje srculence, a ne srce neke gude...  :.mislise.  

 

Pa zar je to neka prepreka onome ko moze da vaskrsne citavu tovrevinu?

[Grizzly Adams]

Ма све може, само да није срце политичара... Е то већ не би мог`о да прихватим.

[Џуманџи]

Pa zar je to neka prepreka onome ko moze da vaskrsne citavu tovrevinu?

Ne, nikako, samo kazem da bi meni licno bilo cudno... Sablaznilo bi me, najverovatnije, ne bih se osecala prijatno (sto ne znaci da sam 100% protiv sto se drugih tice)...  8086.gif

[Ћириличар]

Nisam to napisao,vec konkretno da ne bih primio srce svinje.Nije greh  leciti se,vec je bolest od Boga Da pitam ja tebe,sto one bolesnike iz jevadjelja nije iscelio lekar,vec Hristos?

Зашто не би примио срце свиње? Која је разлика између тога и примања људског срца у контексту твоје тврдње и увјерења "да је болест од Бога"?

 

Не видим разлику између примања срца свиње и примања срца човјека, дакле ако не прихваташ једно, логично би било да не прихваташ друго. То даље води ка томе да ниси за лијечење ни у ком смислу, јер је болест Божија воља, па шта буде, биће. Барем тако мени изгледа када неко каже да је болест од Бога.

 

Што се мене тиче, пристао бих и на овакву трансплантацију уколико је иста или довољно слична трансплантацији људског срца. не видим како ме то чини мање људским бићем. Исто као што особе са пластичним простетицима се не сматрају дијелом човјек, а дијелом пластика, тако и овдје нема утицаја на људскост.