Манастири тимочке епархије

[Драгана Милошевић]

http://eparhija-timocka.org/manastiri/

 

На овом линку требало би да нађете мапу манастира. У наставку теме биће речено нешто о сваком манастиру.

[Драгана Милошевић]

МАНАСТИР  КРЕПИЧЕВАЦ 

 

У центру црноречког округа, опкољен високим планинама и стрмим кршевима, између живописних клисура и кланаца, удаљен од људске сујете и овејан легендама далеке прошлости – Крепичевац је једно од најупорнијих места у борби за опстанак у време Турака, а у данима првог устанка, поред Грлишког манастира, оно на Тимоку, што су у Шумадији били манастири пред Крађорђев устанак. Као и већина манастира у крајини и Крепичевац спада у оне о којима се веома мало или чак готово ништа незна о временима градње и животу манастира уопшште. На основоу трагова живописа могуће је сазнати отприлике ко су били ктитори. Ктиторска композиција претставља нам Георгија сина „Ановог“ и његову супругу Зору. За Георгија се сматра да је унук Радул бега.

Манастир је обнављан више пута. У XVIII веку обновио га је кнез Голуб из Јабланице. Почетком XIX века Хјдук Вељко са кнезом Милисавом постављају за старешину манастира Јеромонаха Акакија о чему сведочи запис у једној богослужбеној књизи. Данас манастир Крепичевац нема житеља а опслужују га парохијски свештеници.

Посвећен је Успењу Пресвете Богородице.

[Драгана Милошевић]

                                               

[Драгана Милошевић]

МАНАСТИР СУВОДОЛ 

 

 

Налази се на северној страни планине Манастирска Глава испод виса Јаношица. Постанак манастира везује се, потрадицији, за доба кнеза Лазара. Стара манастирска црква порушена је 1865. године и све што се о њој данас зна то је оно што су написали Ф. Каниц 1859. године и писац „Пута лицејских питомаца“ под вођством Јосифа Панчића 1863. године.

У самом дворишту манастира извире веома јако врело које је 1866. године обзидано и има пет лула из којих тече вода. Манастирски храм посвећен је Пресветој Богородици, празнику рођења. Устројење је општежитељно а манастир је женски.

 

 

                                  

[Драгана Милошевић]

МАНАСТИР СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

 

Манастир Свете Тројице налази се на обронцима Старе Планине, 15 километара југоисточно од Књажевца, на десној обали Трговишког Тимока. У прошлости паљен и уништаван, не оставља битније документе о свом настанку. Једини натпис који говори о ктитору реновирао је 1848. први познати игуман Свете Тројице, јеромонах Пантелејмон (Недељковић).

Судећи по том натпису који се налази у наосу храма, претпоставља се да је храм подигао деспот Лазар 1457. године. Неки историчари сматрају да је то деспот Лазар, син Ђурђа Бранковића, док је по Василију Марковићу „без икаквог разлога, тај оснивач идентификован са сином Ђурђа Бранковића“.

 

[Драгана Милошевић]

МАНАСТИР МАНАСТИРИЦА

 

Манастир Манастирица је стари манастир, који сада нема већ скоро ништа старог сем успомене и предања о његовом постанку. Стари манастир је потпуно ишчезао, а старине су или нестале или су се којекуде развукле.

Неко време је манастир био метох манастира Букова а њена црква служила је као парохијски храм селима: Манастирици, Давидовцу и Петровом Селу.

Манастирица лежи на малом планинском потоку Шајна у кључком намесништву, око двадесет километара удаљен од Кладова према западу. По предању манастир је основао Свети Никодим тисмански под краљем Милутином и у њему је по једном старом народном предању кћер кнеза Лазара која је била удата за Бајазита турског владара, после његовог пораза и погибије у битци код Ангоре од стране Тамерлана, нашла уточиште бежећи са истока. Сем тога за овај манастир је везано име Радул-бега, онога који је познат као ктитор Лапушањске цркве. По томе треба да је Радул-бег обновио и измалао манастир Манастирицу, заменивши јој и патрона цркве Пресвета Богородица за Свету Тројицу.

Стара црква служила је до седамдесетих година деветнаестог века. Тада је свод на цркви препукао и средина њена се срушила. Услед тога је манастир био затворен и готово сасвим запустео.

Године 1900. на месту старе подигнута је нова црква заузимањем Архиманадрита Гаврила и добровољним прилозима околних села.

Будући да се грађевина храма налази на нестабилном терену који је порозан и испреплетан подземним водама, исту судбину доживео је данас и храм из 1900. године свод је попустио и његова се конструкција срушила у средину цркве и потпуно онеспособила храм за било какво Богослужење.

Доборовољним прилозима мештана околних села и шире околине настоји се на томе да се црква реновира, за шта већ постоји и детаљан пројекат и студија завода за заштиту споменика културе из Ниша.

Овом приликом позивамо све наше вернике и људе добре воље да се укључе у ову значајну акцију. Манастир Манастирица је огледало наше духовности. Потрудимо се да га обновимо и оживимо да би био на корист свима нама и нашим будућим покољењима.

 

[Драгана Милошевић]

[Драгана Милошевић]

МАНАСТИР  ГРЛИШТЕ

 

Свеукупни историјски и културни значај манастира Св. Апостола Петра и Павла, који се налази недалеко од села Грлишта на ободу истоименог језера, је велики. Сви писани подаци о овом крају говоре о битним догађањима који су управо везани за овај манастир односно парохијску цркву. Почев од натписа из 14.века који је пронађен код манастира, па касније, договор у њему о дизању устанка против Турака у овим крајевима из 1805.године, између кнеза Милисава, попа Радосава и извесног Ивка из Кривог Вира, па све до података да је у манастирском конаку до 1876.године била и школа за децу из целе околине. Овај манастир био је и средиште духовног живота целог краја и у њему су се, поред свакодневних служби, обављала крштења и венчања мештана и људи из ових крајева па чак и Зајечараца све док Зајечар није добио своју цркву.

Знамо да је овај манастир, устројен у општежићу, имао пет монахиња све до 1967.године са духовником руским свештеником Порфиријем Борисенком. Касније се манастирски живот гаси.

Манастирска црква посвећена Св. Апостолима Петру и Павлу је од тврдог материјала скромних димензија, са припратом, пространим тремом и помоћном просторијом. Данашњи звоник је из 1885.године са два звона и потребна му је грађавинска реконструкција због попуштања камене основе и труљења дрвених стубова.

Манастирски конак и поред повремених поправки, данас је у врло лошем стању, и потребна је потпуна реконструкција и обнова. Иза манастирске цркве са северне стране налази се монашко и свештеничко гробље саслужитеља овог светог манастира (око 30 гробова са нешто мање надгробних споменика) које је веома старо.

Ограда око манастирског комплекса је од камена и делимично је урушена.

Радови на обнови манастирског комплекса отпочели су благословом Његовог Преосвештенства Епископа Тимочког Господина Јустина. Како би се створили неопходни услови за живот и боравак у овој светињи која једног дана можда опет дочека нове монахе, до сада су обављени следећи радови :

- Проширен је и насипан пут до самог манастира са паркингом и окретницом.

- Доведена је здрава, пијаћа вода из тупижничког водовода са даљине од 200 метара, урађена шахта са водомером и чесмом у непосредној близини конака.

 

- Доведена је струја са високонапонског далековода и постављен трафо од 10 киловата у манастирском комплексу.

- Манастир је окречен споља и изнутра и префарбана је столарија.

- Звона су реконструисана и учвршћена.

- Урађен је нови горионик за паљење свећа од поцинкованог лима у два нивоа.

- Бетонирана је помоћна просторија, обезбеђени су прозори прикладним решеткама, богослужбене књиге су укоричене…

И поред тога што се доста урадило, ради се и даље али то су само припреме за оно што ће ако Бог да бити, а то је потпуна реконструкција манастирског конака (или изградња новог) и поновно оживљавање манастирског живота на добробит и спасење свих нас.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Милан Ракић]

Драганче, немој све данас

[Драгана Милошевић]

МАНАСТИР ВРАТНА 

 

Манастир Вратна налази се на око четрдесет километара од Неготина а двадесетак од Брзе Паланке. Лежи сакривен између високих стена а поред саме реке Јабуче. Види се тек када му се приђе са источне стране на око две стотине метара. Име је манастир добио по огромним, до тридесет метара високим, вратима или капијама исклесаним у стенама корита реке Јабуче која их је стотинама хиљада година дубила и обликовала без икаквог алата. Капија укупно има три и могу се сматрати за право светско чудо природе Божије. Манастирска црква дужине је 16 метара, ширине 7,5 а зидови дебљине 2,5 метара. Њена лађа је ниска у осветљена са шест прозора сличних пушкарницама, док њен нартекс осветљавају два округла прозора. Сама грађевина нема ништа нарочито што би било вредно особите пажње. Она није сачувана до данашњих дана у свом прволику. На појединим местима видљиви су трагови реновирања и дозиђивања.

Од старијег живописа сачувало се једино глава Христа Спаса у конхи проскомидије и делови живописа Светитеља на западном зиду: сцене из Јеванђеља, Свети Макарије, Зосим и Марија Египћанка. У прошлости је забележено да је манастир више пута обнављан. Године 1415. војвода Шарбан из Струза код Букурешта је оставио запис о обнови који се временом избрисао али га је забележио старешина Генадије 1856. године у свом служебнику на 163. страни. У почетку XIX века обнавља га оборкнез Станко Фрајкор. Манастирски конак подигнут је 1856. године трудом мештана села Уровице, Вратне и Јабуковца.

Манастир је у новије време препокривен а дозидан је и звоник над припратом. Недалеко изнад манастира налази се испосница Светога Никодима Тисманског. Келија је у самој стене и готово да је неприступачна. Од грађевине келије данас се могу видети само тек по неки детаљи. Црква манастира Вратне посвећена је Вазнесењу Господњем (Спасовдан).

  

 

                                  

[Драгана Милошевић]

@@Милан Ракић,

            :bleh:   

[Драгана Милошевић]

Обновљено служење у Манастирици

 

 

 

На празник светог Антонија Великог 30. јануара 2016. године у храму Свете Тројице у Манастирици код Кладова, свету литургију, трећу у низу од обнављања ове светиње, служио је јереј Богдан Томић, надлежни парох. Оно што посебно радује јесте присуство великог броја верника овог места на литургијском сабрању, у овом старом манастиру који је већ одавно угашен и деценијама служи као парохијска црква селима: Манастирица, Давидовац и Петрово Село.

 

Манастир је по предању подигао свети Никодим Тисмански у 14. веку и својевремено је био метох манастира Буково. У манастирској цркви се дуги низ година није одвијао богослужбени живот, јер је црква претрпела велика оштећења услед ерозије земљишта. Након санирања и обнове, залагањем протеклих година свештеника кладовског намесништва, а посебно доласком младог свештеника јереја Богдана Томића, литургијски живот се обнавља.

 

Прву литургију је отац Богдан после реновирања служио на дан прослављања светог Никодима Тисманског 8, јануара, где су верници стигли у ову древну светињу и поред великог снега и отежаних временских услова. Доказ да се верни народ овог краја враћа црквеном животу јесте и данашње литургијско сабрање многих мештана који су својим прилозима помогли привођење крају крупних грађевинских подухвата како би се санирала постојећа ерозија и уредила унутрашњост цркве.

 

У беседи коју је упутио присутнима отац Богдан је најавио редовна литургијска богослужења сваке друге и последње суботе у месецу. Сви верници који својим прилозима желе да допринесу завршетку радова на уређењу овог храма могу да се обрате оцу Богдану на број телефона 066/ 882 2831 или на мејл адресу  [email protected].

 

 

[Драгана Милошевић]

 

 

 

 

епархија тимочка