Слобода у хришћанству

[Јелина]

које кулминира у одсуству било каквог избора јер је у Богу све "Да!".

то је то.

[Јелина]

već je to sloboda da se radi šta se mora,

:wacko:

[Oglo]

:wacko:

 

Jes izgleda malo šašavo, ali mene leđa više ne bole

Nijesam htio da nastavim professorovo razmišljanje o kreativnoj slobodi, pri čemu (pretpostavljam) je mislio na djelovanje hrišćana, van ustaljenih i konvencionalnih normi ponašanja. Dakle slobodu koja ruši barijere kolektivne svijesti, koja počev od crkve pa na dalje ima otužan ukus konzumerizma, i preživarstva. Sve više ličimo na Jehoviste, koji su zadovoljni time što su drugostepene ovce, dok je raj pun i više nema mjesta, mi se eto nadamo raju na zemlji, gdje ćemo moći da ubiramo plodove svojeg rada na Božijoj njivi, time što ćemo isijavati ljubav i empatiju, i zaslađivati svoj život natrenom bez kalorija. Da li je to ono što želimo, da li je to ljubav koju hoćemo, đe je tu sloboda izbora? Tako sam ja shvatio temu.

Čini mi se da sam kod Zizija, pročitao misao, u stilu, ubij i čovjeka samo istupi iz tog začaranog kruga, iz spirale koja vuče ka dnu (ili sam utripovao to :wacko:) Kada nam se pomene grijeh, sablažnjavamo se kao seoske mlade, kada im se pomene ona rabota, a ne vidimo da smo nikakvi i da nas nema niđe, kao kod Domanovića, hvali nam svježeg vazduha, a svaki dan čitamo: biće kao drvo zasađeno kraj izvora voda, i sve što radi preuspjeće itd itsl

Gdje je ta hrabrost, ta sloboda da se pokuša nešto, da se iskorači u taj svijetli dan. Jes, kada bi i znali đe treba da iskoračimo, a da bi to znali treba nam još malo vremena. I eto, opet smo uvučeni u spiralu svakodnevnice, i bespomoćnog koprcanja. Kome se onda molimo?

Ako se molimo, a Bog nam ne pomaže, mi kažemo to je zato jer smo grešni. A u sebi mislimo, ma jok, grešan je moj komšija što ne posti i ne ide u crkvu, ja pišem na ŽRU, znam da se ne vrijeđa episkop, da bez pričešća nema oboženja, meni dosta!

Ne, mi smo stvorili Boga koji je bespomoćan, jer u našem svijetu za Njega nema mjesta. Mi smo stvorili taj svijet, ali nam treba još malo vremena da ga dovršimo, ovakav kakav je nikome nije potreban. Još je i pokvaren, i ne radi.

Dakle, mi smo neslobodni u svijetu koji smo sami stvorili, a zna se da čitava tvorevina uzdiše, iščekujući da se jave sinovi Božiji, djeca blagodati.

U tom svijetu izbora nema, jedini izbor je ono što se mora, a to je steći svoju slobodu. Sloboda ili smrt, treba da nam je načelo.

Kada nijesmo slobodni, isto kao da smo mrtvi. Pri tome ne naravno sloboda da radimo što nam se ushtje... Kada budemo htjeli po svaku cijenu tu i takvu slobodu, onda sve ono što mora da se uradi da bi došli do nje, neće nam biti teško

[Sherlock H.]

govori li nam to nešto

Govori nam to da smo radi da primamo, a da ne zelimo da iskoristimo darovanu nam slobodu da dajemo.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Одосмо на феноменологију слободе.

И нисмо и јесмо слободни.

Нисмо јер немамо слободу као Бог којег не одређује Његова природа, а опет имамо слободу да се определимо за обожење које кулминира у одсуству било каквог избора јер је у Богу све "Да!".

nog

Ma kud bi vecu slobodu Apsolutnog dobra i LJubav zbog slobode da mu kazes Ne iko ikad zamislio jer On Strpljivo ceka da mu kazes Da Ziv budes i ne pogines u svom trenutnom Ne.

[-Владимир-]

 

Ako se molimo, a Bog nam ne pomaže, mi kažemo to je zato jer smo grešni. A u sebi mislimo, ma jok, grešan je moj komšija što ne posti i ne ide u crkvu, ja pišem na ŽRU, znam da se ne vrijeđa episkop, da bez pričešća nema oboženja, meni dosta!

 

  0110_hahaha  klapklap

[Јелина]

@@Oglo, са овим се сасвим слажем, једино не и са неком потребом ка великим и храбрим делима. Теби Господ лепо непрестано даје Себе, храни те, па и кад затвориш уста и нећеш ни да зинеш - а Он ти пимпетицом сипа кап по кап. Да није тих капи - поцркали бисмо брзо. Тако да: полако и стално се сажимаш са Њим, плиће - дубље, блаже - снажније, како можеш. Ја не верујем да је Господ тако скрајнут у нама и да нам је без дрхтаја Његово Име.

 

Сад, видиш, долази на ред прича о Љубави...

[Oglo]

@@Oglo, са овим се сасвим слажем, једино не и са неком потребом ка великим и храбрим делима. Теби Господ лепо непрестано даје Себе, храни те, па и кад затвориш уста и нећеш ни да зинеш - а Он ти пимпетицом сипа кап по кап. Да није тих капи - поцркали бисмо брзо. Тако да: полако и стално се сажимаш са Њим, плиће - дубље, блаже - снажније, како можеш. Ја не верујем да је Господ тако скрајнут у нама и да нам је без дрхтаја Његово Име.

 

Сад, видиш, долази на ред прича о Љубави...

 

I ja sam saglasan sa tobom,

ali vidi kakvi smo mi ljudi, odmah postavljamo uslove, e sad treba odgovornost, a nije to ljubav onda, e sad treba hrabrost, pa kakav je to Bog koji me neće slaboga, e sada mi pokaži ljubav! eeee, ček bre, prvo da se oslobodim, i tako redom.

U stvari zar professor i nije pitao zašto danas nema velikih djela slobode, rizika...

I ja kažem, being a hero is optional,

i primijenimo sve što pričamo samo na sebi, na sebi samom pokažimo velika i hrabra djela, i biće dovoljno

Tu je i priča o ljubavi, koliko ljubimo toliko ćemo cijeniti slobodu. U sebi napravimo te promjene, i vidjet će se da za svijet ne treba ni jedno hrabro djelo više, jer sav svijet je u nama

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bog kao sloboda i ljubav.

To ja u svom srcu shvatam ovako....

Bog nam je dao i zrtvovao Sina Svog Jedinorodnog kako bi covek u svom svom bicu popravio sebe i dozvolio Bogu da ga Bog obozi tj da bi takvo bice bilo u Bogu i Bog u njemu.

Bog nas nije izmenio pritiskom na crveno dugme ili kao vezane lutke marionete vec je Zrtvovao Sina svog da mu se ljudi buduci mrtvi kroz Sina obrate pokaju i ozive.

Ako to nije sloboda i ljubav onda ne znam sta jeste.

[w.a.mozart]

da ali ovde pričamo o našoj slobodi i ljubavi koja nije uvek vezana za Boga

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bog kao ljubav i sloboda je tema.

Ima li ljubavi i slobode bez Boga?

Kad su dosli muz i zena da pitaju Oca da li bi mogli da dobiju razvod, Otac ih je pitao zasto?

Kazu pa znas Oce nema vise ljubavi medju nama izgubila se.

Otac naviknut na vecnu ljubav ih gleda neko vreme pa kaze: Kad ju je pa onda i bilo?

[Лазар Нешић]

Ima li ljubavi i slobode bez Boga?

Наравно да има.

[Лазар Нешић]

Ima li ljubavi i slobode bez Boga?

Наравно да има.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ne shvati sad pitanje kao tvoju proveru ali bi zaista voleo da napises primer kako bi mi pomogao da zadovoljim radoznalost.

[Лазар Нешић]

Volim_Sina_Bozjeg, on 06 Apr 2013 - 19:21, said:

Ne shvati sad pitanje kao tvoju proveru ali bi zaista voleo da napises primer kako bi mi pomogao da zadovoljim radoznalost.

Нека, опуштено, причамо само.

Шта знам, то је моје мишљење и неко мало животно искуство. Али, ево најкраће:

слобода без Бога је најрадикалније изражена кад одбијемо да будемо учесници у Божијем животу и да Он буде у нашем.

Дакле, ето слободе - праве Адамовске. Такође, има и мањих "нивоа", али да не замарам сада.

А љубав је такође једна стварност која може бити стварна, истинска, па чак и вечна (у смислу да се не прекине читав живот) између двоје људи, без икаквог учешћа БОга и божанског.

Али, шта је сад ту цака? Ја мислим да се ради о "квалитету": једно је бити слободан и волети без БОга, а друго да слобода и љубав буду стварност која укључује и Њега. Па ипак, свако ко је успео да загризе од слободе и љубави, било божанске или небожанске, има моје велико поштовање.