Слобода у хришћанству

[Ненад Р.]

Не кажњава ни на "оном" свету, људи сами себи праве пакао. Пакао није нешто што "постоји" независно од нас, није "место" него стање душе.

 

Па зар није основа наше православне вере која је стара 2000 година  веровање у постојање пакла и раја на оном свету ? 

Зашта оспоравамо основу наше вере ?

[Grizzly Adams]

Па зар није основа наше православне вере која је стара 2000 година  веровање у постојање пакла и раја на оном свету ? 

Зашта оспоравамо основу наше вере ?

 

Не оспоравам ја постојање раја и пакла, него објашњавам њихову природу. Пакао није неко физичко место на које Господ "шаље" непослушне, већ стање душе човека који је огрезао у злу. Дакле, пакао је сасвим реалан, али га није створио Бог већ га стварамо ми - свако себи.

[Ненад Р.]

Са овим се већ слажем са тобом .

[Juanito]

Taко некако, али мислим да ако имамо однос са Богом кроз молитву, причешће, духовни разговор-исповест, то све укида страх док смо у томе.

 

А што баш тако да имамо однос, а не кроз физичко вежбање, медитацију и свирање гитаре (лупам, стави нешто друго овде)? Ово није питање за тебе, само реторичка констатација. Одговор је да једино тако може и мора, јер је неко рекао, а том неком је открио сам Бог. И у то мораш да поверујеш и да прихватиш. Не можеш да одабереш неки свој пут или да измислиш нови пут. Све је већ неко духовнији од тебе добио на тацни, а на теби је да слушаш и прихватиш. Већина људи нема тај послушнички менталитет, па онда на све ово додаје неке романтичарске слојеве да убеде себе да су до тога они сами дошли као до јединог логичног решења.

[Grizzly Adams]

Па за сваки мишић постоји вежба. Не можеш трбушњаке да развијаш вежбама за бицепсе. Исто тако духовни "мишић" се развија постом, молитвом итд. То је универзално, знају и друге цивилизације - будисти, хиндуисти итд.

 

Свирање гитаре је вежба за други мишић. Можда мало "качи" и духовно, али тешко ћеш тако направити добре духовне "трбушњаке".

[Драшко]

А што баш тако да имамо однос, а не кроз физичко вежбање, медитацију и свирање гитаре (лупам, стави нешто друго овде)? Ово није питање за тебе, само реторичка констатација. Одговор је да једино тако може и мора, јер је неко рекао, а том неком је открио сам Бог. И у то мораш да поверујеш и да прихватиш. Не можеш да одабереш неки свој пут или да измислиш нови пут. Све је већ неко духовнији од тебе добио на тацни, а на теби је да слушаш и прихватиш.

Мислим да може и кроз друге ствари, то је само мишљење. Кроз свирање, дружење, односе са људима, посао, спорт,.....

Већина људи нема тај послушнички менталитет, па онда на све ово додаје неке романтичарске слојеве да убеде себе да су до тога они сами дошли као до јединог логичног решења.

Извини, појасни ово, да ли нешто констатујеш или.... нисам разумео

[Juanito]

Па за сваки мишић постоји вежба. Не можеш трбушњаке да развијаш вежбама за бицепсе. Исто тако духовни "мишић" се развија постом, молитвом итд. То је универзално, знају и друге цивилизације - будисти, хиндуисти итд.

 

Свирање гитаре је вежба за други мишић. Можда мало "качи" и духовно, али тешко ћеш тако направити добре духовне "трбушњаке".

 

Па не знају друге цивилизације за то исто. Молитва и све остало у цркви нема везе са будизмом и хиндуизмом и сви црквени сматрају да су ове религије промашај. Једина разлика је што неки сматрају да ће они да горе у паклу, а неку сматрају да ће им, ето, Бог те трудове урачунати, јер нису чули за њега (лепо од добрих људи што имају срца, али врло понижавајуће звучи). Узгред и за трбушњаке има више вежби, не само једна и ја не морам да имам плочице, док у хришћанству мораш да развијаш те духовне мишиће. Рекох да неки све увијају у романтичарску фолију, али заборавих на тебе и теби сличне који све рационализују.

[Juanito]

Мислим да може и кроз друге ствари, то је само мишљење. Кроз свирање, дружење, односе са људима, посао, спорт,.....

Већина људи нема тај послушнички менталитет, па онда на све ово додаје неке романтичарске слојеве да убеде себе да су до тога они сами дошли као до јединог логичног решења.

Извини, појасни ово, да ли нешто констатујеш или.... нисам разумео

 

1. Може и кроз друге ствари, али не може без ових ствари које си прво побројао.

 

 2. То значи да ће сви да измисле неко своје (или прихвате туђе) романтичарско или рационално објашњење молитве постова и осталог, иако је истина да сви то раде само и искључиво зато што им је неко рекао да тако треба или мора.

[Срђан Шијакињић]

Мислим да је то немогуће, тј. да је у питању само варка. Како каже Павле сада видимо "као у огледалу, у загонетки", тј. нејасно.

 

Једина разлика између "сада" и "онда" је управо та замагљеност која ће се уклонити. Филозофирам да су то оне "хаљине од коже" које је Бог дао Адаму и Еви после пада у грех. Оне нас штите од тога да сагледамо своју тужну реалност у потпуности, али нам уједно "купују време" тј. дају могућност да се покајемо и поправимо. Иначе вероватно не би били способни за то, попут палих анђела.

 

Када Христос поново дође Он ће једноставно уклонити ту "замагљеност", "маску" и онда ћемо видети "лицем у лице ... познати као што бисмо познати". Као на пример да сви живимо у мраку и не видимо какав је ко и сами себе, а онда дође неко и упали светло.

 

мени се допада овакво тумачење, само што онда опет ми се чини да излази да је човек наштелован тако, тако створен да не може да нађе срећу без Бога, да не на који начин ће бити срећан, већ само има слободу да бира да ли ће бити срећан или неће, што се своди на избор да ли ће бити са Богом или не... може да се каже и да је чињеница да је створен за нешто, за одређено стање ван којег не може да се потпуно оствари (стање заједнице са Богом у вечности,за напредовање ка обожењу у вечности) управо оно што човеку негира слободу да изабере у чему ће на крају наћи срећу и шта ће на крају постати,јер се избор своди само на две опције на крају - погодак намене или промашај.

 

Додуше, чини ми се да све ово што сам рекао више говори о неадекватности значења и тумачења појма слободе него о суштини односа Бога са човеком.

[Срђан Шијакињић]

Вероватно није тема, али кад су већ поменуте неке недоумице у вези са хришћанством, да поменем и ову на коју немам никакав одговор, а за коју такође нисам наишао на неки оригиналан одговор - питање молитве за друге. Питам се како то да молитва за другог помаже, кад Бог у сваком случају ем зна шта другом треба ем тог другог више воли од нас... Мислим како то да од наше молитве може да зависи шта ће бити са другим у било ком смислу, зар ће Бог пропустити да некоме помогне само зато што се неко није помолио за њега, или му пак помоћи само зато што се неко сетио да се помоли...

[Драшко]

Мен се свиђа што лепо разговарамо и пријатно је :good2:

[Драшко]

Вероватно није тема, али кад су већ поменуте неке недоумице у вези са хришћанством, да поменем и ову на коју немам никакав одговор, а за коју такође нисам наишао на неки оригиналан одговор - питање молитве за друге. Питам се како то да молитва за другог помаже, кад Бог у сваком случају ем зна шта другом треба ем тог другог више воли од нас... Мислим како то да од наше молитве може да зависи шта ће бити са другим у било ком смислу, зар ће Бог пропустити да некоме помогне само зато што се неко није помолио за њега, или му пак помоћи само зато што се неко сетио да се помоли...

Код Св Силуана има нешто овако, сад ћу да парафразирам по сећању:

Када нам дође да се за некога искрено молимо, то је зато што Бог жели да помилује ту особу, живу или покојну.

Каже Св Силуан да то не треба мешати са молитвом из пристрасности већ ако је молитва из чисте туге за живим или умрлим то је знак милости Божије.

Бог нас мотивише да се молимо, ако за неког баш оно молимо (имадох искуство такво) Бог милује. Милује због нас.

[Драшко]

Нећу заборавити кад сам био доста млађи и тек улазио у веру и имао сам пуно питања "зашто Бог ово , зашто оно...." срећом ту је била моја другарица, већ увелико у Цркви и рекла ми "не знам много али знам да је НЕВЕРОВАТНО милостив"

[Juanito]

Кад смо код духовног вежбања...

 

 

[Grizzly Adams]

Па не знају друге цивилизације за то исто. Молитва и све остало у цркви нема везе са будизмом и хиндуизмом и сви црквени сматрају да су ове религије промашај. Једина разлика је што неки сматрају да ће они да горе у паклу, а неку сматрају да ће им, ето, Бог те трудове урачунати, јер нису чули за њега (лепо од добрих људи што имају срца, али врло понижавајуће звучи). Узгред и за трбушњаке има више вежби, не само једна и ја не морам да имам плочице, док у хришћанству мораш да развијаш те духовне мишиће. Рекох да неки све увијају у романтичарску фолију, али заборавих на тебе и теби сличне који све рационализују.

 

Шта знам, ја сам се ту одавно "скрасио" и немам више питања. Зато ми је мало тешко да расправљам јер нису теме о којима активно размишљам. Нису ми у "радној меморији"...

 

Имам утисак да су сва та питања једноставно последица погрешног схватања хришћанства. Које се наравно може чуди често и од самих хришћана. Фарисејство је вечити проблем...