Мој ЖРУ дневник - Мисли о недељи...

[Никола Поповић]

23:46h je…

 

Не желим да легнем. Нити да кренем. То ће значити да је овај дан готов, а ја не желим да се заврши. Желим да се још нешто догоди, само још нешто. Спаваћу касније, а можда и нећу, на крају, није ни битно толико…

 

Много ми тешко падају вечерњи сати недељом… не разумем ни сам шта се тачно дешава, само знам да моје биће пати и жели да се овај дан не заврши.

Понедељак као да поприма облик неке потпуно другачије димензије и ја као да се њега одричем и пружам се у неком другом правцу. Покушавам да схватим шта желим од недеље – можда само умор и вечерњи загрљај пре него што заспим. Да, можда ми само фали загрљај. А ко зна још колико ћу још морати да чекам док тај загрљај не стигне.

 

Разумем све, али, некако ми је жао. Жао ми је што не умем боље и што боље нисам искористио овај дан. Сигурно сам могао да учиним нешто велико и важно, а ја сам уместо тога изабрао да не учиним ништа велико и ништа важно. Препустио сам се… а тако умем да се препуштам.

 

Недељом, мој дан је дуг. Јутро ми је сада далеко, а живот иде даље и ја идем даље, и ти, он, она, оно… сви идемо, хтели или не. Одједном ми се углави створи гомила метафизичких питања о постанку, пореклу и неминовном непрестаном покрету… све се покреће око нас. Готово да се све мења из тренутака у тренутак, док једино Он траје и стоји. Он уме да стоји, а ово је мој неуспели покушај да на физички начин применим једну тако високу метафизичку идеју паузе у окружењу коме није могуће да стоји.

 

Старији сам за још један дан... И то ме плаши. Али зашто? Зашто је баш овај дан битан, а не неки други? Зашто одједном сви дани имају неку непревазиђену вредност и у мом срцу се појави жалост за заустављањем? А и та жалост… чему?

[Oglo]

A zašto ne probaš nešto kao:

Cure, uvijek iznad vaših snova

[Иван Ивковић]

Покушавам да схватим шта желим од недеље...

Можда да прерасте у Осми дан?

[JESSY]

[Никола Поповић]

Хтео бих да волим Господе. Сам сам, а хтео бих да нас је двоје. Говорим, а нема никог да ме слуша. Живим, а нема никог да узбере мој живот. Зашто сам толико богат, кад немам кога да обогатим? Хтео бих да волим, Господе.

 

- Чуј ме сине! Умири се - она коју тражиш на путу је к теби. Чекај да она покрај тебе прође. Твоје срце створио сам за њено. Њено срце створио сам за твоје. Чувај себе за њу као што и она чува себе за тебе. Ја вас чувам једно за друго.

 

Нема више начина на које се може волети; волети увек, у ствари, значи оставити себе и поћи другима ...

Волети - значи заборавити себе ради другога, умрети за себе да би се живело за другог. Волети, понекад је то болно јер, запамти добро: волети значи распињати себе за другог. Амин!

[Mилена КШ]

joj nidzojla tako bih te u ovom trenutku       

[Никола Поповић]

joj nidzojla tako bih te u ovom trenutku       

u to ime!

 

 

izvor: http://www.dollsofindia.com/images/products/babies/baby-poster-ER36_l.jpg

[Рада.]

Чекај да она покрај тебе прође

Ne daj da prođe , sapleti je