Разговарајте са др Драганом Богдановићем о здрављу и лечењу

[dragan.dr]

Zracenja jesu stetna definitivno,ali ne toliko.

ti bolovi su verovatno posledica reumatskog procesa,ali i zbog ove sparine.

[suza]

da vjerovatno ali kako  posle rentgena   se pojave cudni  bolovi  i to svaki put  ne kao od reuma  neznam objasniti  jel to samo imam posle tih snimanja uvek  i prodje to   nisu isti to bolovi razlicito ma presijecaju  sijeku tijelo  uzasno

[dragan.dr]

Od snimanja ti bolovi sigurno nece da se jave,bar ne odmah,da se malo nasalim,haha.

Salu na stranu,ti bolovi bi trebali malo ozbiljnije da se ispitaju....

[suza]

da  zasmijala sam  se sama jel  sam to jednom vec rekla  kucnom doktoru i rekao jedina mogucnost je samo izbjegavati ako ikako se moze rentgen 

[dragan.dr]

Psihosomatski poremećaji

Još od antičkih vremena poznata je neraskidiva veza između duše i tela. Sokrat je pisao da se telo ne može izlečiti ukoliko se ne leči duša. Psihosomatska medicina se bavi proučavanjem ovih veza, uticaja naših emocija, stresa i drugih psiholoških faktora na pojavu i tok telesnih bolesti.

Tokom telesnih bolesti javljaju se i različite emocionalne reakcije koje u značajnoj meri utiču na tok i ishod telesne bolesti, što takođe proučavaju stručnjaci koji se bave psihosomatikom. Stres, kako akutni tako i hronični, u velikoj meri doprinosi nastanku telesnih bolesti.

Aleksanderovih svetih sedam

Svima su poznate priče da je neko dobio infarkt posle stresa na poslu, šećernu bolest posle ozbiljne svađe, gubitka bliskog člana porodice ili je došlo do oboljenja štitne žlezde posle preseljenja, odlaska od kuće i sl. U svojoj okolini takođe često imamo prilike da čujemo da nekom poraste arterijski pritisak kad se iznervira, proradi mu čir, ili ga zaboli stomak. Pioniri psihosomatske medicine su u psihosomatske bolesti ubrajali "Aleksanderovih svetih sedam" bolesti - hipertenziju (visok pritisak), šećernu bolest, oboljenja štitne žlezde, bronhijalnu astmu, čir, reumatoidni artritis, dermatitis, dok se u današnje vreme, uz sva nova dostignuća, psihosomatskim bolestima mogu smatrati skoro sve bolesti. Od brojnih kardiovaskularnih (infarkt, visok pritisak) preko gastroenteroloških (čir, kolitis), endokrinih (šećerna bolest, oboljenje štitne žlezde), do onkoloških (karcinom) i autoimunih bolesti.

Ispoljavanje stresa

Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo oboljevanje može biti stresogeni događaj za osobu što povlači niz emocionalnih reakcija, kada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji negativan uticaj emocija na tok i ishod telesne bolesti. Kada se osoba nalazi u stresnoj situaciji, kada nije u stanju da psihološki obradi neprijatne emocije dolazi do somatizacije odnosno ispoljavanja emocija putem tela. Osoba ima neke od sledećih telesnih simptoma kao npr. lupa im srce, imaju osećaj nedostatka vazduha, pritiska u grudima, osećaju smetnje pri gutanju, znoje se , suše im se usta, imaju bolove u stomaku, mučninu, povraćaju, nadimaju se, javlja se osećaj trnjenja ekstremiteta. Zbog ovih simptoma sumnjaju da imaju neku telesnu bolest, obilaze brojne lekare koji pregledom utvrđuju da su ovi pacijenti telesno zdravi. Kada pacijentu saopšte da mu "nije ništa" pacijent je zbunjen, on ima telesne simptome, a zdrav je.

Psihijatar – najbolja pomoć

Često prođe od 3-5 godina dok ovi pacijenti ne stignu do psihijatra. Ponekad se pacijent i na početku ispitivanja uputi psihijatru od strane telesnog doktora, međutim pacijent odbija psihijatrijsko lečenje jer mu je teško da poveže negativne emocije, reakcije na stresogene i frustrativne situacije sa telesnim simptomima koje on oseća, i koji nisu pod njegovom voljnom kontrolom. Ovi simptomi su izraz pacijentove emocionalne patnje i ukazuju da reakcije na stresogene događaje nisu adekvatno razrešene.

Pomoć psihijatra pacijentima sa psihosomatskim poremećajima je dragocena, on će pomoći da se povežu psihičko stanje i telesne smetnje ili bolest, a time u značajnoj meri pomogne i psihološki i telesni oporavak. Lečenje se sastoji u primeni medikamenata i različitih psihoterapijskih tehnika. Psihosomatičari se zalažu za holistički pristup tj. sagledavanje celog čoveka u jedinstvu duše i tela.

Autor teksta: dr Nataša Šikanić, psihijatar

Šef odseka za konsultativnu/liaison psihijatriju

Bolnica za psihijatriju

KBC “Dr Dragiša Mišović-Dedinje”.

[Guest Настасија]

Колико је опасно уносити у количинама већим од потреба организма витамин Д3. Први пут недостатак овог витамина константован је априла месеца ове године, манифестовао се замором и благим болом у костима ( последице тмурног времена и недостатка сунца, и да напоменем да не пијем млеко), и лекар ми је преписао 4x 25 mg. дневно. Дали је потребан додатан унос, врзма ми се по глави да ми ова количина није помогла очекивано поред уношења разноврсне хране. Хвала Вам.

[dragan.dr]

Доза коју Вам је лекар написао је довољна,уз адекватну исхрану(млеко и млечни производи).

Чини Вам се само да Вам није боље.

У сваком случају јавите се Вашем лекару,који боље познаје Ваше стање,па у договору са њим,

спроведите даљу терапију.

Поздрав.

[dragan.dr]

Драга Александра,ја сам већ изнео текст др Наташе Шиканић,психијатра из КБЦ Драгиша Мишовић,у коме она истиче да стрес,како акутни тако и хронични, доводи до настанка телесних болести.

Ја се с тим ставом апсолутно слажем.

Наиме,баш главобоља или CEFALEA може бити изазвана психичким проблемима,које та особа има.

Разне врсте стресова могу да доведу до појаве јаке главобоље,коју ниједан лек против болова -  аналгетик,не може умирити или отклонити.

Тек када се да лек за смирење-седатив,она ишчезава,што је доказ да је етиолошки фактор који је довео до главобоље стрес.

Исто тако је познато да и хипертензија,дијабетес мелитус и др.болести могу бити психосоматског порекла.

Што се тиче моје специјализације,постоје разне мере заштите на раду,које се сви ми у колективу придржавамо,тако да не бринем много.Ништа заштићенији од разних зрачења нисмо у спољнем свету,нажалост.

[Guest Настасија]

Хвала Вам на одговору докторе Драгане! Мој лекар је на годишњем одмору, и то више пута за редом ове године. Питам се, зашто за два месеци није ми боље, односно, сасвим мало боље. До прошле зиме сваки пут сам из кревета могла скочити. Већ неко време једва устајем из кревета, не верујући да сам то ја. Да, лекар познаје моје стање, дуже времена ме познаје. Занимало ме је дали је преписана доза довољна, размишљала сам повећати на своју руку у отсуству лекара. Питам се дали постоји нека инекција, комбинација витамина, при којој се овај витамин може убризгати у крв попут витамина Б12. Мало бојим се да не потраје неколико месеци,..утиче на обавезе које полако притискају. Хвала Вам још једном, свако добро.

[dragan.dr]

Драга Настасија,немојте ништа на своју руку радити,не повећавајте сами дозу било ког лека!!!!

И реуматски процес може бити узрок болова у костима и отежаног кретања,тј.устајања из кревета.

[dragan.dr]

Vazi draga Aleksandra.Evo ja cu reci nesto  o febrilnim konvulzijama,a tebe molim da i ti kazes nesto o njihovom uticaju na psiho fizicki razvoj deteta.

Nadam se da se ne ljutis sto ti ne persiram,jer mislim da kao saradnici za bolje zdravlje nasih pacijenata moramo delovati kao jedna porodica.

Febrilne konvulzije, u narodu poznate kao “fras”, označavaju konvulzivne napade udružene sa povišenom temperaturom u djece, uzrasta od 6 mjeseci do 5 godina, a u odsustvu intraktranijalne infekcije.

Nagli skok temperature je tipičan percipitirajući faktor za nastanak konvulzija.

Uzrok povišene temperature je najčešće banalni respiratorni infekt, kao otitisa media, (upala uha), tonsilofaringitis (upala grla), a nekad i gastroenterocollitis (povraćanje i proliv). U 70% slučajeva uzrok je virus (adeno virus, parainfluenca), a od bakterija najčešći je streptokok.

Tjelesna temperatura koja prethodi napadu je veća od 38,5OC, a najniža tjelesna temperatura pri kojoj se može javiti napad je 37,8OC. Ako se napad javi pri temperaturi nižoj od 37,5 ne radi se o febrilnim konvulzijama.

Najveću sklonost prema konvulzijama ispoljavaju djeca od 6 mjeseci starosti do 3 godine života, sa najvećom učestalošću između 17 i 23. mjeseca života.

Febrilne konvulzije se dijele u dva tipa:

Tipične ili jednostavne:

• generalizirani napadi,

• trajanje napada do 15 minuta,

• jedan napad u toku 24 sata

• javljaju se u oko 80% djece i

Atipične ili kompleksne:

• parcijalni (fokalni) napadi,

• trajanje napada preko 15 minuta,

• dva ili više napada u toku 24 sata,

• javljaju se u oko 20% djece

Poslije napada tipičnih konvulzija, koje traju obično manje od dvije minute, postiktalnih manifestacija nema ili su one blage i kratkotrajne.

Od rutinskih analiza radi se KKS, urin, ŠUK, hemokultura u slučaju hiperpireksije,koncentracija elektrolita u serumu u slučaju

febrilnog epileptičnog napada, a lumbalna punkcija se radi u:

-djece mlađe od 18 mjeseci,

-u djece sa znacima meningizma,

-poslije atipičnog napada febrilnih konvulzija,

-u pospane ili veoma uznemirene djece.

Pre primjene medikamenata dijete treba postaviti u bočni položaj, obezbijediti prohodnost gornjih respiratornih puteva, po mogućnosti i oksigenoterapiju, te dati Diazepam u dozi od 0,25 mg/kg, a ponoviti u razmacima od 15 minuta.

Diazepam se može dati i rektalno u dozi od 0,5 mg/kg, s tim da maksimalna doza iznosi 20 mg.

Za profilaksu se koriste dva načina: intermitentna profilaks koja se provodi rastvorom diazepama rektalno ili per os, i to pri temperaturi većoj od 38OC; kontinuirana profilaksa fenobarbitonom u dozi od 3-5 mg/kg/24 h, sve se manje preporučuje zbog neželjenih efekata ovog lijeka.

Pored primjene antikonvulzivnih lijekova u profilaktičke mjere spadaju i terapijski postupci u cilju normalizovanja temperature: dijete treba raskomotiti, masirati mlakom vodom i alkoholom po čitavoj površini tijela osim glave, maksimalno pojiti tečnošću, te dati neko od antipiretskih sredstava: paracetamol 10-15 mg/kg (može na 4 sata), acetilsalicilnu kiselinu 65 mg/kg/24 sata u 4-6 doza, ibuprofen 20-40 mg/kg  u 2-3 doze.

[dragan.dr]

Драга сестро Александра,могу Вам рећи да мени лично тешко пада када видим да неко болује од тешке,неизлечиве болести,поготово када су у питању деца,која исто нажалост страдају.

Имам срећу да не саопштавам ја људима дијагнозу,јер не знам како бих то извео.

Што се тиче става других лекара,ја то не знам.

[dragan.dr]

Histamin je već dugo poznat kao pokretač (medijator) akutnih alergijskih reakcija. Dokazano je i njegovo izlučivanje iz mastocita i bazofila nakon spajanja alergena i antitiela (specifični IgE) na njihovoj površini koja sadrži receptore za IgE. Dobio je ime po grčkoj reči "histos" što znači tkivo. Histamin se nalazi u svim tkivima našeg organizma, a najviša koncentracija je zabeležena u plućima, koži i digestivnom traktu. Odgovoran je i za nastanak urtika na koži zbog izlaska tečnosti i ćelijskih elemenata u potkožno tkivo, što izaziva edem, 1312_womens i svrab. Poznata su tri histaminska receptora: H1, H2 i H3. Prema mestu vezivanja nastaju i različiti oblici alergijskih reakcija: od onih tipičnih na koži i u području disajnih puteva (spazam bronha), preko gastrointestinalnih alergija, neuroloških ispada (vrtoglavice, glavobolje). U generalizovanim reakcijama tipa anafilaksije dolazi do vezivanja za sve receptore sa posledičnom bogatom simptomatologijom.

Ja nisam razumeo Vase pitanje,alergijski rinitis ne nastaje zbog pada nivoa histamina,vec zbog njegovog oslobadjanja iz celija u kojima je deponovan.Svako dobro.

[dragan.dr]

Draga sestro Aleksandra,u nasoj bolnici postoji sluzba radiologije,zato me i salju na specijalizaciju,sto se tice gastroskopije to je internisticka,tj.endoskopska metoda,tako da nisam bas kompententan da je komentarisem,

Mogu samo reci da je vrlo neprijatna po pacijenta,ali kad je neophodna,onda mora da se uradi.

Bitno je da kolege internisti ne preteraju,da je rade svakom pacijentu,koji ima problem sa zelucem.

Pozdrav.

[dragan.dr]

Evo ponovo da kazem nesto o svinjskom,meksickom ili H1N1 gripu.

Grip izazavan virusom A (H1N1) spada u respiratorne zarazne bolesti izazvane humanim virusom influence. Zaraznost je najveća odmah po nastanku simptoma bolesti, a traje oko 5 dana kod odraslih i 7 dana kod dece.

Grip se prenosi direktnim kontaktom sa obolelim, putem kapljica nastalih kijanjem ili kašljanjem. Drugi način prenošenja je preko ruku koje su poprskane inficiranim kapljicama, ili kad se kapljice nalaze na predmetu koji koristimo.

Individualni rizik od smrtnosti usled obolevanja od novog virusa nije veliki, naročito ako se odmah uoči i leči, što je veoma ohrabrujuće. Grip je sličan svakom sezonskom gripu, ali je nepovoljna okolnost da su virusi ovog gripa otporni na više temperature, pa se lako prenose i u toku leta, a pretpostavka je da u toku jeseni i zime može biti još više obolelih. Savremeni način života i putovanja (avioni i ostala saobraćajna sredstva) pogoduju brzom širenju bolesti.

Simptomi

Osnovni i početni simptomi gripa su:

- povišena telesna temperatura (38 stepeni) u trajanju od nekoliko dana

- problemi sa disanjem praćeni kašljanjem

- kijanje, zapušen nos i curenje iz nosa

- bolovi u mišićima

    Preventiva kod odraslih

Preporuka zdravstvenih službi je da građani povećaju higijenu ruku i disajnih puteva. Treba takođe izbegavati javne skupove, a naročito gužve (savet je da se drži odstojanje od najmanje jedan metar od drugih osoba). Izbegavati rukovanje, grljenje (naročito ljubljenje) i društvo sa ljudima na javnim skupovima. Najvažnija je higijena ruku i njihovo pranje u trajanju od bar 20 sekundi, kao i da građani prilikom kašlja izbegavaju zaštitu rukom, već da to rade papirnim maramicama ili sebi u rame ili odelo. Posle kašljanja i kijanja, papirnu maramicu treba odmah nakon upotrebe baciti (u zatvorenu kantu), a ruke oprati tekućom vodom i sapunom.

Pored higijene ruku, provetravanje prostorija u kojima se boravi spada u najefikasnije mere prevencije i suzbijanja gripa.

Ostanite u kući ukoliko ste bolesni i smanjite kontakte sa svojim bližnjima.

Preventiva kod dece

- Ne idite sa decom na javne skupove sa velikom gužvom.

- Ne dozvolite deci da se rukuju, grle i ljube sa svima redom.

- Povećajte higijenu disajnih organa dece.

- Često pranje ruku vodom i sapunom i sušenje ubrusom za jednokratnu upotrebu.

- Vodite računa o higijeni dečjih igračaka.

- Vodite računa o higijeni dece kada odlaze u obdanište ili u park da se igraju.

- Pokrivanje nosa i usta maramicom dok se kašlje i kija.

- Ne vodite decu kod rođaka ili ljudi koji su bolesni (sa povišenom temperaturom).

- Ukoliko primetite simptome povećane temperature ili kašlja, obratite se lekaru i ne šaljite dete u obdanište ili školu.

- Preporuka za putnike koji su došli iz zemalja sa više obolelih

Najveći broj obolelih je u: Meksiku, SAD, Kanadi, Argentini, Australiji i najrazvijenijim zemljama Evrope. Osobama koje borave u zemljama u kojima ima slučajeva obolelih od novog virusa gripa A (H1N1) preporučuje se da prate i sprovode uputstva i mere koje donose zdravstvene vlasti tih država.

Putnici u međunarodnom saobraćaju koji se vraćaju iz tih zemalja, ili su bili u kontaktu sa osobama koje su na bilo koji način bile

izložene infekciji - treba da prate svoje zdravstveno stanje. Ukoliko se u toku sedam dana od povratka javi povišena temperatura,

iznad 38 stepeni, praćena tegobama organa za disanje, neophodno je da se jave telefonom nadležnom institutu ili zavodu za javno zdravlje na teritoriji svog prebivališta, gde će dobiti sva potrebna uputstva.

Za one koji treba da putuju preporučuje se da pre odlaska: pripreme termometar, sredstvo za dezinfekciju ruku, hiruršku masku

i rukavice (za jednokaratnu upotrebu), ako imaju kontakte sa obolelima, i alkoholne maramice za higijenu ruku.

Preporuka

Najbolji savet za sve nas jeste da nastavimo sa uobičajenim aktivnostima, da povećamo mere lične higijene (ruku i disajnih puteva)

i da se i dalje informišemo. Ukoliko ozbiljno sumnjate da imate grip, smanjite kontakte sa rodbinom, a pre odlaska lekaru obavestite ga da sumnjate na grip, kako bi se on i osoblje pripremili za prevenciju.

Ukoliko je neko od poznanika ili rodbine bolestan (kašalj ili povišena temperatura), nemojte ići u posetu dok je bolestan.

Lečenje

Lečenje verovatnih i potvrđenih slučajeva oboljenja obavlja se u bolničkim uslovima. Ukoliko se proceni da nema većih opasnosti, pacijenti se upućuju na kućno lečenje. Za lečenje obolelih ima dovoljno vakcina. Uz rano otpočinjanje lečenja, vakcinu, antibiotike i vitamine - bolest se relativno lako leči, bez većih komplikacija.