Разговарајте са др Драганом Богдановићем о здрављу и лечењу

[dragan.dr]

Moze se otici kod pedijatra i bez deteta samo po savet.....

[Душка]

Moze se otici kod pedijatra i bez deteta samo po savet.....

 

Moze da, ali onda postoje opet dve situacije: ili da pedijatar da krivi savet, jer nije pregledao dijete i ne zna njegovu potpunu klinicku sliku, ili da majka cekajuci u cekaonici pokupi neki virus i isti prenese djetetu... Tako da ne podrzavam odlaske pedijatru bez djeteta i lupanja napamet.

[dragan.dr]

Onda vas ne razumem , znaci pedijatar ne moze da lupa napamet a svi ostali mogu?

[dragan.dr]

Ja zato i dajem ljudima savet da odu do nadleznog lekara kad mislim da je to neophodno, jer sem pravilno uzete anmneze neophodan je i klinicki pregled pacijenta za postavljanje dijagnoze!!!

[Душка]

Ja zato i dajem ljudima savet da odu do nadleznog lekara kad mislim da je to neophodno, jer sem pravilno uzete anmneze neophodan je i klinicki pregled pacijenta za postavljanje dijagnoze!!!

 

Naravno, kada je neophodno treba ici pedijatru. 

[Душка]

Onda vas ne razumem , znaci pedijatar ne moze da lupa napamet a svi ostali mogu?

 

Onda hocete reci da ja lupam na pamet??? Obzirom na to da imam dvoje djece, i iz iskustva govorim neke stvari ne bih rekla da je to lupanje napamet. A sama sam X puta imala priliku da se uvjerim kako pedijatri uniste dijete jer mu daju neku dijagnozu koja veze s vezom nema, i daju nu terapiju koja samo djeci odmogne i napravi vece probleme. Nazalost, uvjerila sam se na svom djetetu u glupost doktora. srecom sada je to sve proslo. I tako ne mora da znaci ako neko ima diplomu i zvanje pedijatra da je strucan. Danas se diplome dobijaju znamo kako... Nemojte me pogresno shvatiti, bar ovdje je tako, a ne vjerujem da je u Srbiji nesto bolje. Cast izuzecima. Ovdje je doktor-pedijatar koji 20 g radi u struci dijete ubio, jer nije vidio da je djetetu prsnulo slijepo crijevo nego je rekao da je prehlada. I taj isti jos uvijek ovdje radi i mi treba svoju djecu da vodimo kod tog ubice? Eto toliko o iskustvu i znanju...

[dragan.dr]

U svakom zitu ima kukolja, pa i u svakoj profesiji ima raznoraznih slucajeva da tako kazem, tako da ne mozemo na osnovu rada jednog lekara suditi o drugim kolegama.

A i neko dobija diplomu uceci i radeci, tako da ne mozete pricati kao da mi svi dobijamo diplome dajuci novac jer je to vredjanje naseg prolivenog znoja i krvavog rada......ako niste zadovoljni radom tog pedijatra uvek ga mozete promeniti i otici kod drugog.

Veliki pozdrav za Vas i vasu porodicu.....

[Душка]

U svakom zitu ima kukolja, pa i u svakoj profesiji ima raznoraznih slucajeva da tako kazem, tako da ne mozemo na osnovu rada jednog lekara suditi o drugim kolegama. A i neko dobija diplomu uceci i radeci, tako da ne mozete pricati kao da mi svi dobijamo diplome dajuci novac jer je to vredjanje naseg prolivenog znoja i krvavog rada......ako niste zadovoljni radom tog pedijatra uvek ga mozete promeniti i otici kod drugog. Veliki pozdrav za Vas i vasu porodicu..

 

Pogresno ste me razumjeli, nisam ja rekla da su svi kao sto pise ( Cast izuzecima )... zao mi je ako sam Vas uvrijedila, ali sam iznijela stanje kod nas... A mi ne mozemo tako lako mijenjati pedijatre ( mozemo ici privatno ako imamo masnu lovu )... Veliki pozdrav i Vama, ne zamjerite...

[dragan.dr]

ŠIZOFRENIJA

 

Bolest počinje u tinejdžerskom ili ranom odraslom dobu. Iako je kod mnogih obolelih ona hronično oboljenje, mnogi bolesnici mogu da vode ispunjen i aktivan život, posebno zahvaljujući modernim medicinskim mogućnostima lečenja.

Poremećaj najčešće počinje postepeno. Javljaju se povlačenje, osamljivanje, gubitak kontakta sa okolinom, smanjena efikasnost u školi ili na poslu, napetost, razdražljivost, neodređene telesne smetnje, zapuštanje lične higijene... Poremećaj može da počne i burno, kada se ispoljavaju simptomi kao što su impulsivne reakcije ili agresija, pa čak i pokušaj suicida.

Kod shizofrenih bolesnika mogu da postoje sledeći poremećaji:

    * Poremećaji mišljenja:
   1. Po formi – najčešće disocirano mišljenje, salata od reči, neologizmi (izmišljanje novih reči)
   2. Po sadržaju – najčešće sumanute misli (paranoidne, mesijanske, ideje veličine...)

    * Poremećaji opažanja – najčešće halucinacije (akustične, optičke, cenestopatske...)
    * Poremećaji pažnje – ispoljavaju se u nesposobnosti bolesnika da se koncentriše
    * Kognitivni simptomi – najvažniji su poremećaji izvršnih funkcija (poremećena sposobnost da se odabere zadatak i započne njegovo izvršavanje), radne memorije i dugotrajne memorije
    * Poremećaji doživljavanja sopstvenog JA – nedostatak osećanja vlastitosti sopstvenih misli, postupaka, želja ili raspoloženja
    * Poremećaji emocija i afekta
    * Poremećaji volje
    * Poremećaji nagona
* Nedostatak uvida u postojanje poremećaja – bolesnik ne veruje da je bolestan, a halucinacije ili sumanutosti im se čine stvarnima.

Koji su uzroci šizofrenije?

Mozak čine milijarde nervnih ćeliija. Svaka od njih prenosi i prima informacije od drugih nervnih ćelija. Kod shizofrenije, komunikacija između ovih ćelija je poremećena.
Sposobnost da se jasno misli, da se donose odluke i da se stvarni život razlikuje od fantazije, biva ugrožena. Pored toga, društveno funkcionisanje i dnevna rutina postaju izazov.
Pravi uzroci oboljenja su još uvek nepoznati. Pretpostavlja se da postoji više od jednog uzroka. Između ostalog, transmiteri u mozgu su u disbalansu. Ovi transmiteri su važni za obradu i prenos informacija između nervnih ćelija.
Kod obolelih postoje poremećaji u oblastima mišljenja, percepcije, osećanja, ponašanja i preduzimljivosti. Bolesnici oboleli od shizofrenije povremeno nisu u stanju da razlikuju stvarnost od sopstvenih predstava. Shizofrenija može različito da utiče na ljude. Kod određenog broja bolesnika se pojavljuju brojni simptomi, kod određenog broja, pak, samo neki. Oni mogu biti manje ili više izraženi.

Pomažu li lekovi?

Lečenje duševnih, odnosno psihičkih oboljenja lekovima izaziva često sumnjičavost, odbijanje i nelagodnost posebno kod bolesnika. To je razumljivo. Duševno je, kao i telesno, specifično obeležje svakog pojedinca.
Nije daleko od istine da smo veoma nepoverljivi kada naše duševno treba da primi bilo kakve uticaje spolja. Istina je da osećamo, mislimo i delamo preko funkcija našeg mozga koje mogu biti ugrožene nekom bolešću kakva je shizofrenija. Lekovi za shizofreniju – stručnjaci ih nazivaju neuroleptici ili antipsihotici – ne izazivaju promene ličnosti i nemaju za cilj ni prigušivanje ni smirenje simptoma. Njihova svrha je da ublaže specifične promene u biohemiji mozga osoba obolelih od shizofrenije, kako bi se poremećeni biološki sistem ponovo normalizovao. Biohemijski procesi našeg mozga su složeni i komplikovani,  kao i čitav naš centralni nervni sistem. Kao i drugi lekovi u medicini, tako ni antipsihotici još uvek ne deluju sto posto i ne pomažu kod svakog čoveka u istoj meri. Razlog je postojanje različitih tipova shizofrenije. Za njihovo dejstvo je potrebno vreme. Uprkos ovim ograničenjima, poslednjih decenija je i u lečenju shizofrenije lekovima postignut terapijski napredak. Kada su otkriveni prvi antipsihotici, ovi lekovi su prouzrokovali znatan broj neželjenih dejstava. Moderni antipsihotici imaju znatno manje neželjenih dejstava. S obzirom na to da se tipična neželjena dejstva prve generacije više ne javljaju, o drugoj generaciji lekova protiv shizofrenije govori se i kao o atipičnim antipsihoticima. Ipak, do danas ne postoji lek koji je u potpunosti bez neželjenih dejstava. Danas postoje različiti antipsihotici tako da lekar može da pronađe lek koji ima najbolje dejstvo i koji ispoljava najmanje neželjenih dejstava kod određenog bolesnika.

Kada i koliko dugo moraju da se uzimaju antipsihotici?

Cilj akutne terapije je da se zaustavi iznenada razbuktalo stanje bolesti. Akutno lečenje je najčešće lečenje tabletama, injekcijama i infuzijama. Na početku je potrebno ublažiti bolesne strahove, ublažiti duševnu napetost i savladati preteranu razdražljivost. Ovo se najčešće postiže za nekoliko dana. Međutim, potrebne su nedelje za tretiranje svih navedenih akutnih simptoma.
Ukoliko je akutna epizoda bolesti prošla, lekovi imaju važnu funkciju u zaštiti od povratka bolesti. Stručnim rečnikom, radi se o profilaksi recidiva. Shizofrenija je, na žalost, oboljenje koje se vraća. Visok procenat svih ljudi obolelih od shizofrenije nakon nekoliko meseci ili godina ponovo oboleva.
Za sprečavanje povratka bolesti porebno je trajno uzimanje lekova u  vidu tableta ili injekcija u obliku depoa. U poslednjem navedenom slučaju oboleli dobijaju jednu injekciju sa razmakom od nekoliko sedmica ili meseci u zavisnosti od leka.

Koji postupci u lečenju mogu takođe biti od pomoći?

Na žalost, ne puno njih. Najdelotvornije je lečenje medikamentima i odgovarajuća pomoćna i prateća terapija ponašanja. Najvažnije je da se bolesnik i članovi porodice dobro informišu i u saradnji sa stručnim licima (lekari, psiholozi, socijalni radnici...) rade u zajedničkom interesu kako bi oboljenju dali što manje šanse.

[dragan.dr]

 

DEPRESIJA

 

Depresija je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše prisustvom izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatak vere u sebe i osećaj krivice i niže vrednosti. Ovakvo stanje je vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći jedinku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Vrlo često osećaj beznadežnosti može potrajati dugo tako da osoba jedino rešenje i spas od tegoba pronalazi u samoubistvu. 

Uzročnici

O uzrocima depresije još uvek se ne zna dovoljno, ali mnogi stručnjaci navode da kombinacija naslednog faktora i faktora spoljne sredine doprinosi razvitku bolesti. Permanentna izloženost stresu može biti okidač u nastanku depresije. Takođe jedan od “trigera” može biti gubitak bliske osobe, gubitak posla ili neko veliko životno razočarenje.

Simptomi

Jedan od dominantnih simptoma je nedostatak životne radosti ili barem smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period pre bolesti. Osim toga osoba koja boluje od ove bolesti je letargična, ima problema sa snom, najčešće kao nesanica i rano buđenje, ali kod mladih osoba i kao pojačana potreba za snom, nedostatak koncentracije, razdražljivost, iscrpljenost, nedostatak seksualnog nagona, osećaj krajnjeg očaja, osećaj beznadežnosti, strah od smrti (tanatofobija), samoubilačke misli ili strah od izvršenja samoubistva, promene u apetitu, teškoće u donošenju odluka, stalne fizičke smetnje kao glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi. 

Lečenje

Savremeni način lečenja podrazumeva kobinovanu medikamentoznu i psiho terapiju. Najdelotvorniji medikamenti su andidepresivi, koji ako se pravilno koriste popravljaju raspoloženje u roku od jednog do šest nedelja. Najsavremeniji koncept lečenja podrazumeva propisivanje tricikličnih depresiva. Psihijatri savetuju da se pacijenti jave lekaru što ranije jer je tada i lečenje delotvornije. Većina bolesnika ne želi da prizna da boluje od depresije i to doživljava kao lični poraz. Povlači se u sebe i ulazi u socijalnu izolaciju, jer se plaši da ljudi iz njenog okruženja ne primete da je bolesna, tako da upada u “začarani” krug iz koga samo uz lekarsku pomoć može da izađe.

[Перса]

Др. Драгане,

шта би била препорука  пацијенту који има заморљивост мишића, вероватно последица зимског грипа.

Каква исхрана или по искуству који се лек показао као добар.

Колико траје опорављање?

 

 

Хвала

Перса

[dragan.dr]

Uzimajte sto vise tecnosti i vitamina c, svezeg voca i povrca, i to bi trebalo da prodje, ali za svaki slucaj proverite krvnu sliku......

[Suhajda Dunja]

evo ja da se javim..hvala na savetima..bili smo kod pedijatra i jeste me nagrdila kako idem za svaku "glupost" kod nje...oh pa nije glupost sto brinem za bebu nezna ona da sam ja dve bebe izgubila i sad sta cu jace je od mene da za sve brinem..ovako kaze posto joj je i dalje zelena kaka da je to zato sto zadrzava stolicu i kao gladna je..al moja malena je lenja i nece da jede to vise sto joj napravim...a i dalje ne kaki po 3-4 dana al opet i za to je lenja nece da se napne tako da hvala vam na savetima i uzivajte u prolecu algabacaju

[dragan.dr]

Veliki pozdrav i za Vas i Vasu bebu:)bice to u redu, ne brinite:)

[grigorije22]

Od pre tri dana imam problem sa nesanicom, ne mogu da zaspim do 6 sati ujutru a jutros sam zaspao tek oko 7i30 i to jedva i spavao do

11i50 sto je nekih 4,5 sati. Koji su uzroci nesanice i na koji nacin se leci?