Разговарајте са др Драганом Богдановићем о здрављу и лечењу

[timjančica]

Dragi Dibidusruse,vidim da su moje "kolege" Timjancica i Ego,vec odgovorili na tvoje pitanje,umesto mene,tako da im se zahvaljujem.Ja iskren da budem ne poznajem alternativne metode lecenja tako teskog oboljenja,kao sto je multiplex skleroza.Ali,kao sto sam ranije vec rekao,priznajem sve ono sto stvarno pomaze,a ne skodi zdravlju.

napisašmo onako spontano u vašem odsustvu 0212_rolleyes

[дибидусрус]

Хвала свима. Ја сам информацију проследио до оболеле.

[dragan.dr]

Danas je 1.decembar,medjunarodni dan borbe protiv SIDE.Zato sam odlucio da napisem par recenica o ovoj opakoj bolesti.

Ovo je najmađa infektivna bolest. Mnogi je smatraju "kugom savremenog drustva" i kao takva izaziva strah kod ljudi. Srah je pre svega izazvan time što ljudi neznaju tačno kako se ona prenosi i kako da se zaštite od nje.

Naziv SIDA potiče od francuskog izraza Syndroma d Immuno Deficience Acquise. Naziv AIDS potiče od engleskog Acquired Immuno Deficiency Syndrome. SIDA je završni stadijum infekcije virusom HIV-a, a karakteriše je niz simptoma izazvanih deficitom imunog sistema.

Izazivač bolesti

Izazivač je HIV virus. Naziv je skraćenica od humani imunodeficijentni virus. To je retro virus koji ima afinitet za T - 4 leukocite i nervno tkivo. T-limfociti imaju na svojoj površini CD4 proteine za koje se veže virus i preko kojih ulazi u ćeliju. Kada uđe u T-limfocit virus počinje da se razmnožava. Zatim unistava limfocit i prelazi u drugi nastavljajući da se množi. Imuni (odbrambeni sistem) unistava takve ćelije. Ćelije se obnavljaju, ali vremenom sve više njih strada. Tako virus oslabljuje čovekov imunitet pa on oboljeva od različitih infekcija, tumora i bolesti koje po njega inače nebi bile opasne.

Kako se prenosi infekcija?

Virus HIV-a se nalazi u krvi i seksualnim telesnim tečnostima inficiranih osoba. Ima ih i u mleku inficiranih majki. Dve trećine inficiranih se zarazi nebezbednim seksualnim odnosom tj. seksualnim odnosom bez korišćenja kondoma. Pravilna upotreba kondoma je dovoljna da Vas zaštiti od SIDE, ali i drugih polno prenosivih bolesti. Drugi način prenošenja SIDE je putem krvi. U zdravstvenim ustanovama je to malo verovatno jer se koriste špricevi za jednokratnu upotrebu. Zato ako ste pacijent nema razloga za brigu, ali ako ste medicinski radnik onda morate da koristite zaštitne rukavice kad god ste u prilici da tođete u dodir sa krvlju. Virus može da se prenese sa inficirane majke na bebu preko placente ili u toku porođaja ili kasnije preko mleka. Virus mođe da se prenese ako koristite iglu ili špric koji je neko već koristio ili preko posekotine ili oštećene kože ako ste u kontsktu sa tuđom krvlju.

Ovu bolest ne možete da dobijete ako se pozdravite sa zaraženim i razgovarate ili boravite u istoj prostoriji. Ne možete da se zarazite ako ste jeli hranu koju je pripremila zaražena osoba, niti preko pribora za jelo. Ne možete da je dobijete u bazenu. Takođe ova bolest se ne dobija ujedom insekta ili životinje.

Bolest možemo da podelimo na 4 faze: primarna HIV ifekcija, asimptomatska faz, simptomatska faza i progresija iz HIV-pozitivnosti u AIDS

Primarna HIV infekcija

Ova faza se zove i serokonverzija. Počinje sa ulaskom virusa u organizam. Kod većine inficiranih tada nema nikakvih simptoma. Samo kod 20% zaraženih se javljaju simptomi, ali se tada ne misli na HIV-infekciju, jer liči na grip. Postoji glavobolja, povišena temperatura, osip po koži i osećaj nelagodnosti. Tegobe traju nekoliko nedelja. U tom periodu u krvi ima dosta virusa HIV-a. Organizam tek počinje da stvara antitela protiv virusa i citotoksičnih limfocita. Zato u ovoj fazi ako se uradi test na HIV (Eliza test) on može da bude lažno negativan. U toku ove faze čovek je jako zarazan.

Klinički asimptomatska faza

Ova faza traje od dve nedelje do dvadeset godina. Tada nema nikakvih simptoma, mada kod nekih ljudi mogu povremeno da budu uvećane limfne žlezde. U krvi nivo virusa HIV-a je nizak. Broj CD4 limfocita varira od normalnog do jako niskog. Prisutna su antitela pa je i test na HIV poizitivan. Iako je količina virusa mala oni ne miruju. Aktivni su u limfnim čvorovima. Napadaju veliki broj limfocita i u njima se razmnožavaju. Mali broj virusa može iz limfnih čvorova da dospe u krv. Postoji test koji može da ih identifikuje (viral load test). U ovoj fazi osobe su HIV pozitivne, ali nemaju SIDU ili AIDS. Zaražena osoba izgleda zdravo, nema tegobe, ali je zarazna.

Simptomatska faza HIV-a

Limfni čvorovi se oštećuju. T-limfociti sve više stradaju i imuni sistem ne uspeva da ih u potpunosti zameni. Sami virusi mutiraju i postaju otporniji i raznovrsniji tako da odbrambeni sistem počinje da gubi bitku. Sada počinju da se javljaju prvi simptomi. Oni su u početku blaži. Kako odbrambeni (imuni) sistem sve više slabi i simptomi postaju sve teži. Javljaju se infekcije disajnih puteva, suv kašalj, noćno znojenje, dugotrajni prolivi (mesec dana), veliki gubitak težine, neobjašnjiv dugotrajan umor. Ne postoje posebni simptomi HIV-a. To su ustvari simptomi bolesti koje se javljaju zbog toga što je ovim virusom oslabljen odbrambeni sistem.

Javljaju se infekcije (oprtunističke) koje bi organizam izbegao da mu nije imuni sistem oslabljen. To su banalne infekcije izazvane gljivicama ili drugim organizmima koji se nalaze u čovečjem organizmu ili dolaze spolja, ali za osobe sa normalnim imunitetom uopšte nisu opasne. Osim toga mogu da se jave i maligni tumori. Infekcije i tumori mogu da zahvate bilo koji deo tela. Ove bolesti mogu da se leče, ali imunitet sve više slabi i bolest prelazi u sledeću fazu.

Progresija iz HIV – pozitivnosti u AIDS

Ovo je završna faza bolesti. Može da traje nekoliko meseci ili nekoliko godina. U ovoj fazi nisu samo prisutni virusi (HIV-pozitivnost) već je imuni sistem toliko deficitaran da se javilo nekoliko tešnih oportunističkih infekcija ili tumora. Broj T -limfocita je nizak, ispod 200 ćelija u ml krvi (normalno je 1200). Ova faza znači da je zaraženi dobio SIDU ili AIDS. Oboleli ne umire zbog prisustva virusa, već zbog posledica različitih bolesti, koje je dobio i nije mogao od njih da se izleči zbog slabosti svog odbrambenog sistema. Brojne infekcije koje se javljaju zovu se oportunističke infekcije zato što su za zdrave banalne.

Terapija

Jedna grupa lekova deluje na enzim revesne transkriptaze (RT) koji učestvuje u deobi virusa. Dejstvom tog leka onemogućava se dalje razmnožavanje virusa. Od strane američkog udruženja odobreno je više lekova iz te grupe Zidovudin (AZT), Didanozin (DDL), zalcitabin (DDC), Stavudin (D4T), Lamivudin (3TC), Abakavir (ABC). Virus vremenom mutira pa ovi lekovi postaju neefikasni. Drugi problem je u tome što mogu da izazovu neželjena dejstva. Ovi lekovi su efikasni ako se kombinuju sa inhibitorima proteaze.

Inhibitori proteaze remete proces deobe virusa u kasnijoj fazi. Iz ove grupe lekova koriste se Sakvinavir, Ritonavir, Indinavir, Nelfinar, Amrenavir. Najefikasnije je ako se kombinuje 2 RT inhibitora i jedan inhibitor protreaze. Njihovo korišćenje je jako komplikovano i mora da sa sprovodi na tačno određen način da bi bili efikasni. Oni ne mogu da dovedu do izlečenja, ali mogu da produže život.

Prevencija

Pošto ne postoji vakcina protiv ove bolesti važna je prevencija. To znači izbegavanje rizičnog ponašanja. Koristiti prezervativ, ne koristiti tuđe igle i špriceve i naravnno ne drogirati se.

[dragan.dr]

Epilepsija

                                                                                                                                                            je hronično neurološko oboljenje koje se karakteriše spontanim ponavljanjem epileptičkih napada. Epileptički napad može da se javi kod bolesnika sa epilepsijom, kao i kod osoba koje nemaju epilepsiju, usled metaboličkih ili toksičnih faktora, apstinencijalnog alkoholnog sindroma, febrilnosti, infekcije, elektro-šoka, kao zbog dejstva mnogih drugih štetnih noksi.

Epileptički napad

Napad podrazumeva intermitentnu paroksizmalnu, kratkotrajnu i stereotipnu izmenu motorne aktivnosti, senzibiliteta, ponašanja, emocija ili svesnosti uzrokovana abnormalnom električnom hipersinhronom hiperaktivnošću grupe neurona. Simptomi koji se pri tom javljaju su raznovrsni i zavise od dela mozga koji je obuhvaćen pražnjenjem

Učestalost

Epilepsija je česta bolest od koje boluje oko 1% ukupne populacije. Učestalost izolovanog spontanog epileptičkog napada bilo kada u životu je 3%, a provociranih epileptičkih napada oko 5%. Incidencija je najveća u prvoj godini života i kod starijih od 60 godina.

Uzrok nastanka

Epileptički napadi se javljaju usled gubitka ravnoteže između ekscitatornih i inhibitornih mehanizama u CNS-u. Oni se češće javljaju ukoliko su bolesnici izloženi provokativnim faktorima. Česti provokacioni faktori su deprivacija spavanja, korišćenje alkohola, hormonske izmene vezane za početak menstruacije ili upotreba nekih medikamenata.

Simptomi

Ukoliko se neki simptom javi paroksizmalno (naglo), spontano (neprovocirano i neočekivano), traje relativno kratko (minuti), praćen je postiktalnim umorom i ponavlja se na stereotipan način, onda se sa velikom verovatnoćom postavlja kvalitativna klinička dijagnoza epilepsije.

Najčešći simptomi su:

pomućenje ili gubitak svesti

konvulzije

mioklonizmi ritmički treptaji

epigastrična aura

Dijagnoza

EEG je najvažniji dopunski dijagnostički postupak. Normalan interiktalan EEG nikako ne isključuje dijagnozu epilepsije. Indikovani su snimci mozga kompjuterizovanom tomografijom ili sa većom preciznošću magnetskom rezonancom.

Neepileptički napad

Podrazumeva paroksizmalnu i stereotipnu izmenu motorne aktivnosti, senzibiliteta, ponašanja ili svesnosti koja nije posledica abnormalne električne hiperaktivnosti neurona. Obuhvata sinkope, intoksikacije, hipoglikemiju, narkolepsiju, tranzitorne ishemijčke atake i druga stanja koja se razmatraju u diferencijalnoj dijagnozi epileptičkog napada.

Klasifikacija epileptičkih napada

Fokalni (parcijalni) napadi

jednostavni parcijalni

kompleksni parcijalni

sekundarni generalizovani

Generalizovani napadi

-apsansni (tipični,atipični)

-mioklonički

-klonički

-tonički

-toničko-klonički

-atonički

Generalizovani napadi

Apsansni napadi

Ishodište napada je od samog početka bilateralno.Krucijalna karakteristika tipičnih apsansnih napada je iznenadni početak, prekid započete aktivnosti, i ukočen, prazan pogled, sa lakom devijacijom pogleda put gore. Napad traje od nekoliko sekundi do nekoliko desetina sekundi.

Toničko - klonički napadi

Predstavljaju najčešći tip generalizovanog napada. Iz istorijskih razloga se još uvek koristi termin grand mal napad.Može da počne kao parcijalni napad koji napreduje do velikog napada (sekundarni GTK) ili da od početka počne kao veliki napad (primarni GTK).

Toničko - klonički napad, Veliki ili Grand mal napad

Bolesnik gubi svesti a istovremeno počinju jake toničke kontrakcije svih mišića, često sa krikom, ječanjem ili produženim ekspiratornim stridorom. Disajni pokreti prestaju, javlja se cijanoza, često ugriz jezika, krvava pena na ustima i nevoljno umokravanje. Tonička faza traje od nekoliko do 40-tak sekundi, posle čega tonički grč popušta i slede klonički grčevi u trajanju od 30-tak sekundi do nekoliko minuta. Na kraju svi grčevi prestaju, a pacijent zaostaje u komi, u stanju dubokog, ubrzanog i čujnog disanja. Pacijent se budi ili zaostaje ustanju konfuznosti sa mogućim automatizmima, a potom se razbistrava, uz osećaj izrazite malaksalosti i opšte slabosti.

Parcijalni napadi

Parcijalni napadi se u zavisnosti od stepena očuvanosti (odnosno pomućenosti) svesti dele na jednostavne i kompleksne. Simptomi jednostavnog napada obuhvataju grčeve delova tela (posebnu retku grupu čine Džeksonovi napadi), poremećaj govora, autonomne, vegetativne, afektivne, kognitivne ili psihičke fenomene, somatosenzorne, vizuelne, auditivne, olfaktivne ili gustativne iluzije ili halucinacije, ili njihovu kombinaciju.

Epileptički status

Epileptički status predstavlja najteže stanje u epileptologiji i podrazumeva stanje u kome je epileptička aktivnost prisutna tokom 30 minuta ili duže. Kod 65-75% bolesnika etiologija statusa može da se utvrdi (simptomatski statusi) dok kod preostalih 25-35% ostaje nepoznat (kriptogeni statusi).

[Пантелејмон Нови]

Помаже Бог, докторе!  0442_feel

Хтео сам да вас питам у вези добровољног давања крви! Појединци (који нису лекари) тврде да учесталим тј.редовним давањем крви доприносимо томе да крв ''слаби'' тј. крвна плазма постаје све ''ређа'', што ће рећи да није здраво! Док други појединци (такође нису лекари) тврде да ако се крене са редовним давањем (3-4 пута годишње) не ваља се прекидати јер у блиској будућности појавиће се проблем са крвним притиском!

Ваш став о овоме?

пс.извините ако сте негде писали  о овоме, нисам стигао да прегледам свих 11 страница! 

[дибидусрус]

Хвала лепо за вене, Тај сам ја. Иначе ми Срби у Москви од тога скоро сви болујемо. Ја сам још лак случај.

[dragan.dr]

Mogu samo da kazem da dobrovoljno davanje krvi nije stetno,naravno za ljude koji su zdravi i nisu anemicni npr.

A i krv koju damo moze nekom spasiti zivot!

[Зорица екс Милева]

Poštovani doktore veliki pozdrav i od mene. Imam nekoliko pitanja, ali evo da počnem sa slijedećim:

svaki mjesec u istom periodu ja se razbolim, da li je grip u pitanju, ili zagnojeni krajnici (koji su atrofirali,ali stalno imaju gnojne čepove), prehlada, kašalj,nekad dijareja,malaksalost,potreba za odmorom, uvijek nešto od ovoga. Uvijek sam bila bolešljiva i neotporna na zaraze, ali sada već uočavam obrazac 10 dana zdrava,10 dana bolesna,10 dana nervoza+perioda. Imam i slabu cirkulaciju u ekstremitetima, pa se zimi osjećam kao pokretni ormar jer navučem na sebe sve što imam. Koji je uzrok ovim čestim razboljevanjima koja nisu teška, nego dosadna i kako da ih zaustavim? Unaprijed hvala.

[dragan.dr]

Draga Mileva,verovatno je pad imuniteta kod Vas uslovio to cesto razboljevanje.

Obratite se Vasem lekaru,i potrazite savet kako da ojacate imunitet.

Veliki pozdrav!!!

[Пантелејмон Нови]

Mogu samo da kazem da dobrovoljno davanje krvi nije stetno,naravno za ljude koji su zdravi i nisu anemicni npr.

A i krv koju damo moze nekom spasiti zivot!

---

hvala докторе! 

[Зорица екс Милева]

Draga Mileva,verovatno je pad imuniteta kod Vas uslovio to cesto razboljevanje.

Obratite se Vasem lekaru,i potrazite savet kako da ojacate imunitet.

Veliki pozdrav!!!

Hvala doktore.

[feeble]

Докоре, да ли се зна узрок за парезу фацијалис? Кажу наши доктори промаја, а нпр. доктори у Америци не знају ни шта је промаја

Зашто неко ко читав живот проводи на промаји, ветру, испод климе итд. одједном добије ту болест?

Хвала унапред!

[dragan.dr]

Nervus facijalis inerviše mimičnu muskulaturu. Najvažniji mišići koje inerviše su m. frontalis (nabiranje čela), m. orbicularis oculi (zatvaranje očiju), m. orbicularis oris (pokazivanje zuba) i m. platysma. Ostale funkcija ovog živca su parasimpatička inervacija žlezda, gustativna inervacija prednje dve trećine jezika i senzibilitet bubne duplje. Najčešće oboljenje n. facialisa je Bellova paraliza.

Uzrok nastanka

Etiologija nije poznata. Često se kao uzrok navodi prehlada, npr.sedenje pored otvorenog prozora u automobilu ili vozu. Do lezije živca mogu dovesti i sledeći uzroci: prelom piramide temporalne kosti, zapaljenje srednjeg uva, tumor pontocerebelarnog ugla, sarkom baze lobanje, poliradikuloneuritis, leukoze, demijelinizacione lezije u moždanom stablu (multipla skleroza), tumori moždanog stabla, zapaljenja moždanog stabla, vaskularne lezije moždanog stabla, sarkoidoza, neuroborelioza, lepra, herpes zoster i dr.

Klinička slika

Bellova paraliza je akutno oboljenje n.facialisa koje se manifestuje mlitavom slabošću polovine lica. Simptomi nastaju akutno - obrva je spuštena i bolesnik ne može da nabere čelo. Oko je otvoreno, donji kapak visi i pri pokušaju da se zatvori- jabučica krene prema gore i upolje (Bellov fenomen), suze se prelivaju preko donjeg očnog kapka. Usna je opuštena na bolesnoj strani, hrana se nakuplja između obraza i desni, pri pokazivanju zuba evidentna je slabost polovine m. orbicularis orisa. U zavisnosti od lokalizacije lezije može se javiti čista motorna slabost, ili se osim slabosti može javiti i gubitak ukusa na prednje dve trećine iste strane jezika i bolna hiperakuzija. U 7% ovih bolesnka paraliza može da se javi dva ili više puta.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, rendgenskog snimka, otološkog pregleda, sve u zavisnosti od mogućeg uzroka. Nalaz u likvoru je najčešće normalan. Pleocitoza ukazuje na to da nije u pitanju idiopatska Bellova paraliza već neki poznati uzrok paralize facijalisa (HIV, borelioza, herpes zoster, sarkoidoza).

Lečenje

U lečenju se primenjuju kortikosteroidi ili ACTH u kratkim kurama. Preporučuju se i fizikalne mere koje mora da sprovodi sam bolesnik-zagrevanje polovine lica postavljanjem toplog (ne vrelog!) termofora ispred uva, masaža lica i voljna aktivacija bolesnih mišića pred ogledalom (nabiranje čela, zatvaranje očiju, pokazivanje zuba). Posle dve nedelje treba sprovoditi galvansku stimulaciju nerva. Preko noći treba oko zatvoriti i pokriti gazom da ne dođe do sušenja oka. Oporavak je dobar u oko 80% slučajeva i zato je potrebno nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a kod straijih osoba 1-2 godine. Kod teških paraliza koje održavaju više od pola godine dolazi u obzir plastična korektivna operacija lica.

Melkersson - Rosentalov sindrom - rekurentna paraliza facijalisa, otok lica, naročito usana sa fisurama (naprsline) sluzokože usana i lingua scrotalis (jezik nalik na mošnice). Javlja se u detinjstvu ili adolescenciji i nepoznate je etiologije.

Ramsay - Hunt sindrom - izaziva ga herpes zoster, javlja se erupcija vezikula (mehurić) i jaki bolovi u spoljašnjem ušnom kanalu , na uvu, između uva i mastoida ili na bubnoj opni. U nekim slučajevima se javlja paraliza facijalisa, a u nekim i znaci oštećenja osmog živca (oštećenja sluha, vrtoglavica).

Hemifacijani spazam - javlja se u obliku nevoljnih, povremenih, neritmičkih kontrakcija mišića inervisanh od strane facijalisa. Najčešće počinje sa donjim očnim kapkom, zatim su zahvaćeni obraz i muskulatura oko obraza. Bolesnicima najviše smeta nevoljno zatvaranje oka zbog ometanja vida i okoline. Bolest je neprijatna ali benigna. Češća je kod žena i po pravilu je jednostrana. Lečenje-neki bolesnici povoljno reaguju na antiepileptike, a izvesno poboljšanje se može postići i specijalnim vežbama. Aplikacija botulinum toksina daje izrazito do umereno poboljšanje,ali je efekat kratkotrajan, pa se injekcije moraju ponavljati. Mikrohirurška dekompresija nerva je uspešna u većini slučajeva.

[дибидусрус]

Е, имам и то. Упаљен тригеминус. Није фацијалис ,али ту је.Лечио сам се од тога. Један ми рече доктор, да ми је и лице ( а што и јесте) мало криво и једну страну.

[dragan.dr]

SRECNO BADNJE VECE SVIMA KOJI GA SLAVE SIROM SVETA!!!