Да ли постоји "духовни стаж"? Откад сте у Цркви?

[brana]

Ја сам крштена као мала беба, у кући, зима и сњег у Лици, свештеник је тада Крштавао по кућама,

било је то прошлом столећу, 60-тих година, ретки су и Славу славили, Крштења су обично била по кућама.

Хвала драгом Богу, да је тако уредио, иначе би сви били некрштени, а то је страшно и погубно.

[Nicholas]

13 

[Јаков.]

Kršten sam sa 4 godine.

Trebao sam zapravo biti kršten kao beba, ali sveštenik u selu, je odbio da me krsti, jer majka i otac nisu bili venčani crkveno.

 

Oni su se valjda zbog toga, posle nešto smorili, pa sam ostao nekršten još koju godinicu.

Onda su pitali popa u maminom selu, koji je rekao da nema problema nikakvih, i tako sam eto ipak hvala Bogu kršten.

 

Interesantno da mi je kuma bila devojčica, koju nikad nisam kasnije video.

Sa tom devojčicom (koja je bila koju godinu starija) i ćerka tatinih kolega, sam se igrao često kao mali. Onda smo se odselili, i zaborav je pao..

[Boba]

Ja sam krstena sa 7 godina ,zajedno sa sestrom,majkom i ocem. Svi smo se krstili  posle smrti mog rodjenog brata.. Krstio me je otac Branko Curcin u Almaskoj crkvi i Novom Sadu.Njemu mogu biti zahvalna sto mi se otac tada nije ubio.Tata je bio izrazito depresivan i on ga je svojim razgovorima spasio.Kao i mnoge pre i posle njega.Mene je kuma na krstenju bila  unuka baka Verice a roditeljima  baka Verica. Ona je bila jedna pobozna bakica iz naseg komsiluka koja se posle zamonasila.

[Милан Б]

Са 13. година. На моје инсистирање, стално сам запиткивао родитеље зашто нисам крштен.

Бебца смо крстили са 42 дана.

[Драшко]

Са пуних 15 година, на Острогу (горњи манастир) тад сам птви пут и чуо и видео Острог

 

Кум беше боксер, диван човек,( и ћерку ми је крстио кад се родила)

 

 

После смо ишли на Мијоску (окука на путу у кањону Мораче) на ручак, покојни деда голооточанин је опалио пар пута из пиштоља у ваздух, а за столом беше и Титов унук (био ми је и на крштењу)

 

Још два дечака су се крстили самном, тад сам се први пут помолио и Св. Василију Острошком, иако нисам знао ко је он, и услишио ме је

[obi-wan]

Sa mesec dana , tajno , da ne saznaju partijski kadrovi inace ostadose roditelji bez posla .

 

Isto takodje, samo sam ja imao 5,5 meseci...

[Баба]

Донели брата и мене из Аустрије да нас крсте на Ченеју, јер то нам је била најближа и уједно црква којој припадамо . Ја сам имо 5 а буразер 1 годину. Деда широм отворио капију , окитио је , пустио музику, а преко пута шора у каналчићу цео комшилук засео да гледа шта се дешава и да коментарише како смо заостала породица која још увек практикује религију. Кад смо се вратили с крштења , кум из Немачке ( четник ) испали неколико хитаца у ваздух и комшије се разиђу.

 

 

Иначе Тито је умро 3 године касније , што ће рећи ко је хтео да крсти могао је, ко је хтео да то прослави могао је.

 

Дакле нису Срби опогањени на силу и одвраћени од Цркве, истина ђаво притиска човека али на човеку је како ће да одговори на те притиске, да ли ће савити кичму или се исправити и борити.

 

 

 

[marko_13]

Имао сам тачно 13 ДАНА када сам крштен. Био је септембар 1986. године и крштен сам у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог у Београду.

[Danijela]

8. januar 1976. imala sam 6 meseci

roditelji, baba i deda i kumovi su me, na smenu, nosili na visoko podignitim rukama 10 km jer je taj dan nanos snega bio preko 2 m i bio je zesci minus. krstena sam u svestenikovoj kuci jer crkva tad nije imala prozore pa da se ne prehladim. mesto u kom sam krstena je Ivanjica

[о.Небојша]

У 5.. разреду ОШ и то једва. Кад су требали да ме крсте као малог татина теткка, чији су сви били у Партији одговорила га је од те намјере, аргументацијом да је боље потрошити паре у кафани него дати попу, што је стари у пракси примјенио.

После нам је кум стално отказивао да би обећао кад се брат родио и све је било заказано, свештеник је дошао код нас кући, а кума нигде и онда смо окумили једног комшију да више не одлажемо.

После тога сам почео ићи у цркву, пјевати и помагати свештенику о. Миладину Еркићу, који ме и послао у богословију.

Чак сам ишао с њим и на опела, па су ме у школи прозивали. Посебно ми је остало у сјећању кад смо ишли 10 км пјешке да служимо у Вишњику гдје је било 80 православних домова. Имали су капелу чија су врата уредно закључавали, иако се срушио дио олтарског зида дасе могао човјек провући.

[Guest]

Као беба, седмог дана од рођења,

 

из породилишта право у цркву!

[Милан Ракић]

Крштен сам са 40 дана, 4. августа 1974. године у цркви у Мачванском Прњавору. Тако барем пише у крштеници...

[Драшко]

Крштен сам са 40 дана, 4. августа 1974. године у цркви у Мачванском Прњавору. Тако барем пише у крштеници...

и ја сам 4. августа ал 1990

[Ленка*]

Крштена сам `81., на Духовни Урорак (не знам који је датум био те године , са непуних годину дана.