Операција: "Савезничка сила". Бомбардовање СРЈ 1999. године

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da su mogli, ne bi trosili pare na rat. Nisu nista zaradili samo su izgubili. Jedini razalog bi bio ako us silno zeleli da ubijaju Srbe. A iskreno se nadma da to ne mislis..... iskreno ne verujem da su TOLIKA GAMAD da su hteli da ubijaju cisto ZBOG UBIJANJA.

A vidiš ja mislim da su upravo zbog rata silno zaradili.

[GeniusAtWork]

jedini civilni cilj koji su gadjali je bio RTS.

 

 

Gadjano je puno civilnih ciljeva. U Nišu su samo za jedan dan izvršena dva napada kasetnim bombama na centar grada: prvi kod tvrđavske pijace i zgrade rektorata, drugi na klinički centar. Poginulo je 14 civila, uključujući i trudnicu u sedmom mesecu. Gađana je Surdulica (20 mrtvih civila), Aleksinac (samo u jednom danu srušeno 700 objekata i ubijeno 11 civila), gađani su autobusi, pogođen je voz u Grdelici (gađan je dvaput, tako da priča da su hteli da unište samo železnički most ne pije vodu), itd.

 

Objektivne procene (Human Rights Watch) procenjuju da je u Srbiji, ne računajući Kosovo, između 500-600 civila poginulo kao direktna posledica bombardovanja.

[Срђан(Православац)]

[R.Žiskar]

Gadjano je puno civilnih ciljeva. U Nišu su samo za jedan dan izvršena dva napada kasetnim bombama na centar grada: prvi kod tvrđavske pijace i zgrade rektorata, drugi na klinički centar. Poginulo je 14 civila, uključujući i trudnicu u sedmom mesecu. Gađana je Surdulica (20 mrtvih civila), Aleksinac (samo u jednom danu srušeno 700 objekata i ubijeno 11 civila), gađani su autobusi, pogođen je voz u Grdelici (gađan je dvaput, tako da priča da su hteli da unište samo železnički most ne pije vodu), itd.

 

Objektivne procene (Human Rights Watch) procenjuju da je u Srbiji, ne računajući Kosovo, između 500-600 civila poginulo kao direktna posledica bombardovanja.

То су подметачине Слобе Милошевића који је крив за све. Шта су они јадни професионалци у авионима могли да знају? Шта? Аххх...

[Пг]

Шмелинг: Европска правда је умрла у Србији

 

 

„Стид ме је као човека и официра што моја држава трећи пут у овом веку напада малу Србију!“

 

 

 

Априла 1999. разобличили сте медијски НАТО мит о хуманитарној НАТО интервенцији у Југославији у циљу спасавања угрожених Албанаца.

 

- Да, указао сам да су тврдње Рудолфа Шарпинга, министра одбране тадашње Немачке, како постоји геноцидни српски ратни план „Поткова“, који има за циљ истеривање Албанаца са Косова обична лаж, јер таква реч не постоји ни у српском језику и очигледно је из НАТО кухиње. Такође, јавности сам указао и на званична документа Берлина, тачније Савезног завода за верификацију избеглица из марта 1999, у којима је јасно писало да у Југославији не постоји државни програм протеривања људи са Косова. Избеглице и хуманитарна криза у покрајини почели су када су почеле да падају НАТО бомбе, и то је једина истина.

 

 

 У врема када сте стали „иза“ Срба, већ девет година нисте били НАТО адмирал. Били сте у пензији.

 

У пензију нисам послат јер ми је било „време“ већ по дискреционом праву власти у Немачкој да пензионишу официре који им нису по вољи. Конкретно, ја сам још у НАТО штабу у Бриселу, после уједињења Немачке, гласно указивао на промену структуре и политике НАТО после уједињења Немачке пошто је НАТО усвајао све агресивније доктрине и стратегије употребе. До уједињења Немачке то је била одбрамбена војна алијанса, да би се, после тога, претворила у агресивну. То коинцидира са почетком ратних сукоба на територији бивше СФРЈ, у које су се активно мешали и НАТО и Немачка.

 

* Одмах после завршетка бомбардовања, у јулу, дошли сте у посету Југославији. Шта сте видели?

 

- Иако сам обучен војник професионалац, био сам пренеражен степеном разарања у вашој земљи и циљевима који су гађани. Према Србима су почињена два злочина у једном. Прво, злочин је што су бомбе уопште бачене, а други, још већи, јесте коришћење неразумно велике количине забрањене муниције са осиромашеним уранијумом и невероватан број бачених касетних бомби.

 

 

* Чим сте се вратили у Немачку, против Шарпинга, Фишера и Шредера поднели сте Савезном суду кривичну пријаву јер су „прекршили члан 80 државног закона“, који забрањује употребу немачке војске у агресивним ратовима. Како се то завршило?

 

- Тужбу нису узели ни у разматрање. Ипак, у Берлину смо основали потом „Европски трибунал за мир“ у чијем раду су учествовали многи умни људи Европе и света, и тај суд је симболички осудио и немачке лидере за бомбардовање Србије. Правда и међународно право су убијени бомбардовањем ваше мале независне земље 1999, мимо одлука СБ УН. 

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:483966-Smeling-Evropska-pravda-je-umrla-u-Srbiji

 

 

 

Objektivne procene (Human Rights Watch) procenjuju da je u Srbiji, ne računajući Kosovo, između 500-600 civila poginulo kao direktna posledica bombardovanja.

 

.http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/15-godina-od-agresije-NATO-a/Civilne-zrtve-nisu-popisane.sr.html

[Manolis]

Mislili smo da se avioni neće vratiti

 

Pre 15 godina NATO je počeo bombardovanje SR Jugoslavije. Tragedija koja simboliše ovaj rat od 78 dana dogodila se nešto kasnije, u Varvarinu. Za pet minuta tamo je nestalo deset života i promenjene su mnoge sudbine.

Dve polomljene topole pored mosta preko Velike Morave u Varvarinu govore više od spomenika. Tu su da podsete na 30. maj 1999. godine, najcrnji dan u istoriji ove varošice. U blizini mosta, koji je tog dana srušen pa ponovo izgrađen, nalaze se centri lokalnog života: pijaca, crkva Svete Bogorodice i restoran sportskog centra u kojem čeka četvoro Varvarinaca spremnih da još jednom ispričaju kako su ostali bez svojih najbližih ili i sami bili ranjeni.

Zoran Milenković pored novoizgrađenog mosta

Pijačni dan

Bila je nedelja, sunčano bez ijednog oblačka, seća se Zoran Milenković, predsednik opštine. Ovaj krupni čovek jedva čujno prevaljuje reči preko usana, kada se priseća. „Zbog pijačnog dana i gradske slave Sveta trojica bilo je mnogo ljudi u Varvarinu. Tog jutra sirene su oglasile vazdušnu opasnost, ali posle više od dva meseca bombardovanja svi su oguglali na let aviona“, kaže Zoran. „Vladala je opuštena atmosfera i niko nije očekivao da tako nešto može da se desi usred dana.“ A ipak se dogodilo i promenilo život ovog čoveka i njegovih sugrađana.

Nešto iza podneva su dva projektila razorila deo mosta između nosača i gradske strane, dok je drugi kraj skliznuo na uzvišeni deo obale i stajao pod uglom u Moravi. Troje mrtvih, petoro teže povređenih. Jedan mladić je zajedno sa svojom majkom prelazio automobilom, zastavom 101, most iz pravca grada. Od detonacije, auto se srušio u reku, a njihovi leševi mogli su da budu izvađeni tek posle nekoliko dana. „Moja ćerka Sanja (15) i njene dve drugarice krenule su kući peške. Napad ih je zatekao na pešačkoj stazi mosta, otprilike na srednjem delu koji se srušio u Moravu“, objašnjava Zoran Milenković. „Sve tri su teže povređene, ali Sanja nije preživela“, kaže nesrećni otac.

U trenutku kada su prve bombe pogodile most, Predrag Milošević (43) bio je u crkvi, koja je samo 120 metara dalje. „Od detonacije crkva se zatresla iz temelja, polomljeni su prozori, rušio se crep sa krova… Zaustavio sam dve žene sa malom decom na vratima, koje su iz straha htele da izađu napolje. Kada se smirilo, izašli smo u dvorište crkve“, priseća se Predrag. „Ljudi su panično zvali upomoć, čula se vika:Ima mrtvih, ranjenih. Znali smo da su gađali most.“

Verica Cirić pored crkve u kojoj je njen otac bio sveštenik pre pogibije

Bešte, evo ih ponovo

Posle prvih detonacija ljudi su krenuli ka reci da vide šta se dogodilo. „Pošto je most već bio srušen, mislili smo da se avioni neće više vraćati i hteli smo da pomognemo povređenima“, dodaje Predrag. Među onima koji su pritekli u pomoć bio je i Miroslav Dakić (54). „ Prišao sam desnoj strani mosta, gde je bila pešačka staza. Povređeni su zapomagali i spustio sam se niz obalu do reke. Ubrzo potom čuo sam povike: Bešte, evo ih ponovo“, objašnjava Dakić. „Sećam se samo da me je detonacija odbacila desetak metara, do topola.“

I u drugom naletu bombardera, samo pet minuta kasnije, na već srušen most pala su dva projektila. Tada je poginulo još sedmoro ljudi, dok je teže povređeno 12 osoba. Verici Ćirić stradao je otac Milivoje, sveštenik, koji je nakon prvih detonacija krenuo sa ostalim meštanina da pomogne povređenima. „Posle liturgije i litije otišla sam kući. Kada sam čula eksplozije krenula sam ka mostu, ali mi ljudi nisu dali da priđem. Kasnije sam srela majku, ali oca nisam mogla da nađem“, priča kroz suze Verica. „Pronašla sam ga u kapeli.“

Posle drugog napada, duže vreme niko više nije smeo da priđe mostu, jer su se svi plašili novog napada. Predrag Milošević i Miroslav Dakić bili su među teže povređenima. Predragu su geleri razneli kuk, povredili deo noge i kičmu. Te gelere oseća i danas, posle godina terapije. Oslanja se na štap. Čuje zujanje u ušima jer su oba slušna živca oštećena. Miroslava su geleri pogodili u desnu ruku i nogu, koja je sada kraća šest santimetara. Invalid je. Kako se to zvanično kaže – 60 odsto.

Miroslav Dakić (levo) i Predrag Milošević su bili među teže povređenima

Sagovornici DW veruju da je tog 30. maja NATO imao cilj da sruši most u Varvarinu, ali uz što više žrtava. „Tokom bombardovanja Jugoslavije strateški ciljevi gađani su uglavnom noću, kako onda objasniti to što nam se desilo u pijačnom danu, na crkveni praznik“, pitaju se oni. Samo deset dana od bombardovanja mosta na Velikoj Moravi, potpisan je Kumanovski sporazum, čime je okončana ono što se na raznim mestima naziva raznim imenima: misija, agresija, intervencija. Varvarinci su pokušali da se vrate normalnom životu.

Istina o agresiji na Srbiju

Na inicijativu jedne antiratne organizacije iz Berlina, porodice stradalih i oni koji su preživeli ranjavanje u Varvarinu, tužili su 2001. godine Nemačku za ratni zločin. „Ta organizacija nam je pomogla finansijski i pravno da se sastavi i podnese tužba protiv Nemačke, kao jedne od članica NATO pakta, koja je učestvovala u ratnim dejstvima na Jugoslaviju. Kao grupa građana nismo mogli da tužimo Nemačku za bombardovanje, već smo zahtevali nadoknadu štete“, kaže Zoran Milenković. „Tražena suma bila je osam miliona maraka“, dodaje Predrag.

Spomenik stradalima nalazi se pored mosta

Sudski proces se vodio više od decenije. Na kraju, nemački Ustavni sud je prošle godine odbacio tužbu kao neosnovanu, jer je uvažen stav nemačke vlade da je intervencija NATO bila u skladu sa Ženevskom konvencijom. Nemačka vlada je ukazala i da međunarodno pravo ne dopušta pojedinačnim žrtvama da traže odštetu od učesnika u vojnom sukobu, već je poravnanje eventualne ratne štete moguće samo između država. „Jasno je bilo da neće priznati zločin, jer bi isplatom te štete priznali krivicu. Pošto su ceo tok suđenja pratili i mediji, bilo mi je važno da se u svetu čuje istina o agresiji na Srbiju“, priča Zoran. Predragu pare, kako kaže, ne bi ništa značile. „Ne postoji cena za to što Miroslav i ja vučemo poslednjih 15 godina. Ne treba mi ništa, osim zdravlja.“

Most u Varvarinu obnovljen je 10. novembra 1999. godine. Istog dana, u neposrednoj blizini, otkriveno je i spomen obeležje sa imenima žrtava bombardovanja. Najmlađa među njima bila je Sanja Milenković, učenica Matematičke gimnazije u Beogradu. U središnjem delu spomenika nalazi se globus i šestar, čija je igla zabodena na teritoriji Srbije. Varvarinci će 30. maja ove godine ponovo u crkvu, ali za razliku od pre 15 godina kada su slavili gradsku slavu, sada da zapale sveće za duše stradalih.

Autor: Vladimir Minić, Varvarin
Odg. urednik: Nemanja Rujević

 

http://www.dw.de/mislili-smo-da-se-avioni-ne%C4%87e-vratiti/a-17507408

[Solomon Kane]

Што се тиче Рамбује...само делићи који говоре о томе.

 

http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/t5484.lt.html

 

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:275800-Okupacija-po-sporazumu

 

http://www.london-daily.co.uk/art/ld-rebec.html (prevod -  http://vesti.beograd.com/srpski/clanci_i_misljenja/london_daily/000725_novi_svetski_poredak.html)

 

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-26-03-2009/henri-kisindzer-sporazum-u-rambujeu-bio-je-provokacija

 

http://www.beoforum.rs/komentari-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/301-zivadin-jovanovic-rambuje-ni-pregovori-ni-sporazum.html

 

...итд,итд,итд...али осећам да је све ово џабе и да су сви више него очигледни докази, којих има на претек али и који су иоле нормалном човеку видљиви сами по себи на основу свега онога што се издешавало, тотално небитни појединцима који имају страствену потребу (ма колико то покушавали да маскирају) да за све окриве искључиво једну страну.

[Manolis]

15 years on: Looking back at NATO's ‘humanitarian’ bombing of Yugoslavia

 

http://rt.com/news/yugoslavia-kosovo-nato-bombing-705/

[Manolis]

[Пг]

 

У Рамбујеу је даље нарастао престиж Петрича, који је он уживао код делегације ОВК, јер је амерички државни секретар доживела веома лош старт - албанска делегација је грешком госпођу Олбрајт сматрала за чистачицу, тако да је она избачена из собе. По извештајима њујоршког дневног листа "Дејли њуз", гопођу Олбрајт нико није препознао када је ушла у просторију косовских Албанаца. "Већ је била прошла поноћ, а један члан албанске делегације, који је њу највероватније сматрао за чистачицу, рекао јој је: "Треба нам још пет минута, одлази!"

 

На то је амерички државни секретар у тој мери планула, да је изрекла "море непоновљивих псовки". "Госпођа Олбрајт је користила такав језик, који ни преводилац није смео да преведе на албански", сећа се члан делегације Ветон Суроји.

 

 

 

                           

[Manolis]

[Manolis]

[Manolis]

ЗАШТО? (WHY?)

52:00

 

online link:

 

http://catalog.rt.com/en/films/why/

[Јанко]

"oralno" nije cak ni greska, "oralna tradicija" se i kaze, to ti je kada prica ide od usta do usta, ili sto bi mi rekli sa kolena na koleno.

Aj ako kazes da nisi imao nameru, prstaj i ne zameri.

Ok, pogresio sam za broj civilnih meta, al opet ne menja moju poentu. Nije Milosevic "predao" zbog civilnih meta kako Baron tvrdi, vec jer smo vojno demolirani.

Опет ти са демолирањем. То што је ВОЈИН урушен нема никакве везе са пешадијском способношћу за ратовање по брдовитој пограничној зони. То су сви знали, па и НАТО да је тај део војске практично нетакнут, и да се због конфигурације терена ту слабо шта може учинити. Зато су окренули на цивиле и Дедиње...

Немој више, замолио сам те лепо...

Измењено Март 24, 2014 од Милан Ракић
Избрисао сам део који се тиче језикословних недоумица :)

[Manolis]

Фотогалерија: Насловне стране српске штампе на петнаестогодишњицу НАТО агресије