Заволео Србију током агресије НАТО-а

[Никола Поповић]

Арно Гујон је као ђак 1999. године тврдио да РТС није војни циљ, због чега га је наставник избацио са часа – пар година касније професор је признао своју грешку. – Покренуо је организацију „Солидарност за Косово”

Арно Гујон (Фото З. Анастасијевић)

Арно Гујон (28), Француз рођен у Греноблу, који данас живи у Београду одакле води организацију „Солидарност за Косово”, први пут је чуо за Србију од деде који му је причао о пријатељству два народа, заједничкој борби на солунском фронту, српској сирочади коју су примали Французи. Ове приче остале су му урезане у сећање, а приврженост према једном народу продубљена је у време НАТО агресије на СР Југославију. У пролеће 1999, када је Арно имао само 13 година, у породици Гујон говорило се пуно о нашој земљи и о неправди која јој је нанета.

– Мој отац је магистрирао историју и трудио се да сазна што више о ономе што се дешавало у Србији. Прочитао је све о Рамбујеу, а у време бомбардовања трудио се да се информише из мање пристрасних медија, јер су вести са телевизије и из новина биле крајње једностране. Увидели смо велику неправду према српском народу и осећали смо се као да се она дешава нама – прича за „Политику” овај младић.

Ипак, били су у мањини, њихови сународници веровали су медијима и њиховом црно-белом представљању догађаја. Арно се сећа како се на часу историје сукобио са професором који је организовао дебату неколико дана после бомбардовања РТС-а. Професор је тврдио да је наша телевизија била војни циљ, а не медијска кућа, јер је пропагирала идеје тадашњег режима.

– Јавио сам се за реч и објаснио да је медијска кућа, шта год објављивала, и даље медијска кућа и да убиство новинара не може да буде војни циљ. Рекао сам и да смо ми у Француској жртве дезинформација, јер Србију су бомбардовали осиромашеним уранијумом и убијали цивиле а не војна лица. Професор се наљутио и избацио ме је са часа. Касније је НАТО признао да је користио осиромашени уранијум приликом бомбардовања, невладине организације су показале да је погром вршен и над Србима, да су и они били жртве... После неколико година срео сам професора у књижари и тада ми је рекао да сам ја ипак био у праву – прича Гујон.

Први пут је дошао у Србију крајем 2004. и то у Косовску Митровицу. Арно, његов две године старији брат Бертран и двојица пријатеља довезли су на Косово камион са хуманитарном помоћи прикупљеном у Француској. Повод за одлуку да конкретно помогне народу о којем је годинама читао из књига и слушао у својој породици био је погром Срба на Косову 17. марта 2004.

– Био сам на другој години студија и отишао сам у Париз на изложбу фотографија свог пријатеља који је дошао са Косова. Видео сам слике кућа и цркава у пламену и осећао сам се ужасно, болело ме је као да је неко упалио цркву у мом селу. Сматрао сам да је тада срушен и уништен један део европске цивилизације. Видео сам децу у чијим очима се могао препознати страх, био сам револтиран и шокиран. И тада сам одлучио да нешто урадим. Имао сам 18 година и основао сам хуманитарну организацију. Са братом и пријатељима почео сам да прикупљам помоћ – објашњава Гујон.

Сународници су их гледали са симпатијама, али било им је тешко да поверују да неко на почетку 21. века нема храну, одећу... Младићи су продавали колаче, ишли од врата до врата и причали Французима о Србима и Косову. До краја 2004. успели су да скупе паре како би изнајмили камион којим су превезли играчке и одећу у Косовску Митровицу.

– Када смо стигли на Косово људи су нас гледали у неверици: четворица младића прешла су толико километара до њихових забачених села како би им донели помоћ и питали их шта им је још потребно. Био сам запрепашћен њиховим сиромаштвом: деца су по високом снегу ходала у сандалама и вуненим чарапама – прича наш саговорник на течном српском језику.

Научио га је, каже, пре шест година. Упознао је момка у енклави Бања, који одлично зна француски. То му је био мотив да и он научи српски.

– Помислио сам: када је могао он у свом српском селу да научи француски, могу и ја у свом француском селу да научим српски. И научио сам га сам. Уз књигу и це-де. Знање српског било ми је неопходно и због тога што сам желео да развијам организацију. Како да одем у село и да разговарам са старима о томе шта им треба, ако не знам језик – објашњава Арно.

У међувремену је дипломирао на Високој школи за заштиту животне средине и заштите рада у Греноблу и радио је неко време у Републици Српској као координатор. При крају боравка у Зворнику, где је провео шест месеци, упознао је Ивану. Испоставило се да је она рођена у Француској где је живела са родитељима, у месту Анци, осамдесетак километара удаљеном од Гренобла. У Зворнику је била у посети родбини.

– То је била судбина – да живимо у једној земљи, а да се упознамо у другој. Ивана је дипломирала политичке науке, верили смо се у Грачаници, а у јуну прошле године венчали смо се у Француској. И одлучили да живимо у Београду, како бисмо били на лицу места и одатле лакше водили организацију – каже Гујон.

------------------------------------------------------------------------

За 10 година помоћ од милион и по евра

Организација „Солидарност за Косово” за једну деценију допремила је помоћ у 30 конвоја у вредности од милион и по евра, организовала 12 пројеката, сарађује са Епархијом рашко-призренском и има тридесетак волонтера. Помоћ овој организацији у Француској пружа 8.000 донатора.

 

Дејана Ивановић

објављено: 19.03.2014.

 

IZVOR: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Zavoleo-Srbiju-tokom-agresije-NATO-a.sr.html

[Руси долазе]

Молим лепо овакве Французе и људе поштујем, буди поштен и имаћеш поштовање.

 

Свака ти част Арно Србине .

[Никола Поповић]

Inace, jedno vece kada smo se okupljali moji zru-ovci za udaju/zenidbu i ja, sreli smo ovog decka u tom kaficu. Govori srpski, i to dobro, premda ja obozavam da pricam na francuskom, pa tako jadan nije mogao da mi pokaze svoje umece, sta cu kad sam alapaca. 

Svaka cast!

[Пг]

Молим лепо овакве Французе и људе поштујем, буди поштен и имаћеш поштовање.

 

Свака ти част Арно Србине .

Овај је искупио бројне француске грешке.

А ми би требало да се застидимо пред овом чињеницом!

И није сам он у питању, него хвала свакоме од 8000 донатора и да им се врати стоструко.

[Ненад Р.]

Има свуда добрих људи . Бог их благословио.

[Manolis]

Divan čovek! Neka ga Bog živi što duže!

[Manolis]

[DYNABLASTER]

Kakav car, kakav kralj, ovo je princ ustvari!

 

 

On i Charles Cuther su ustvari nasi ambasadori, Charles u vidu specijalizovanog super degustatora finih jela :0102_laugh:

https://www.youtube.com/user/cather76

 

https://www.facebook.com/charles.cather?fref=ts&ref=br_tf

[Баба]

Арно Гујон: Срби су као храст, можеш их исећи, али не и савити

Д. Зечевић | 17. март 2014. 08:04 | Коментара: 4

Француз, оснивач хуманитарне организације "Солидарност за Косово", објавио своју прву књигу на српском

 

 

 

Арно Гујон са супругом Иваном

Сродне вести

• 

  Арно Гујон: Много сам научио од Срба

• 

  КиМ: Француз отворио фарму у Пековцу

• Деца са КиМ на Јадрану захваљујући хуманим Французима

• Летовање за 40 српске деце

• Арно Гијон: Тако се само браћа дочекују

ЖЕЛЕО сам да књигу "Сви моји путеви воде ка Србији" прво објавим на српском језику, јер сам је посветио Србима. У њој објашњавам разлог свог ангажмана, шта је довело до тога да се један млади Француз без српских корена ангажује за Србе на Космету, да научи њихов језик и на крају одлучи да се настани у Србији и живи међу Србима.

Овим речима Француз Арно Гујон (28), оснивач и председник хуманитарне организације "Солидарност за Косово", објашњава разлоге због којих је написао књигу у издању "Службеног гласника". Он каже да је писању књиге допринела и чињеница што су у Француској, после његовог десетогодишњег ангажовања, више знали шта чини за Србе на Космету, него у самој Србији. Закључио је да постоји "значајан број људи у Београду и целој Србији који нису довољно упознати са животом Срба у Покрајини".

- Учинило ми се веома важним да из угла једног странца Срби увиде како њихови сународници живе на Косову - објашњава Гујон. - Поред описа хуманитарних прилика и сусрета са људима, настојао сам да у овој књизи прикажем Србију и српски народ онако како сам их видео и доживео.

Искуство у хуманитарном раду дало му је за право да се осврне не само на Србе са Косова и Метохије, већ и на друге које је сретао у земљи и и региону.

- У књизи се нисам бавио политиком, већ сам само говорио о људима. Народ је суштина ствари... Говорим и о Београду и о Зворнику, где сам, својевремено, представљајући једну француску фирму радио шест месеци. О српским врлинама, али и манама. Убеђен сам да са поштовањем и отвореношћу једног странца, један народ може боље да се упозна. Нисам хтео ни да судим, нити да ласкам, већ да покажем како један млади Француз гледа на Србе, наш пријатељски народ - каже аутор.

Гујон додаје да је "његова прича" углавном позната у Француској, где организација "Солидарност за Косово" објављује часописе. Напомиње и да је у својој земљи већ издао књигу о ситуацији на КиМ под називом "У срцу мученичке Европе".

-У Француској сам одржао више од сто јавних иступања о дешавањима на Космету, о томе шта ми радимо и зашто је помоћ потребна људима који су и наши пријатељи кроз векове, Европљани, хришћани и у 21. веку жртве погрома у срцу Европе - прича Арно Гујон. - Без обзира што је за Србе на КиМ ситуација изузетно тешка, мислим да има наде за Косово, јер у њему још има Срба. Без те наде све би било изгубљено. Зато и у књизи кажем да ме Срби подсећају на дрво храста, које можеш исећи, али га не можеш савити.

 

УПОЗНАВАЊЕ СА ИВАНОМ

ЈЕДНО поглавље у књизи посветио је својој супрузи Ивани.

- Упознали смо се у Зворнику. Она је одмах схватила да сам Француз, а ја сам се изненадио њеним знањем француског, који је говорила без српског акцента - сећа се Арно Гујон. - Уз кафу ми је објаснила да је рођена у Француској и да је дошла да посети родбину. Испоставило се да су се мој и Иванин брат упознали годину дана раније у Женеви и то захваљујући бројаници коју је мој брат носио као успомену из једног косметског манастира. Обоје смо знали једно за друго из њихових прича, али смо се игром случаја упознали баш у Зворнику. Ивану сам 2012. верио у Грачаници, а 2013. године смо се венчали у Француској и сада живимо заједно у Београду.

 

Novosti

[Баба]

http://www.vesti-online.com/tag/82811/Arno-Gujon

[JESSY]

АРНО ГУЈОН: УЗОР МИ ЈЕ КРАЉ ПЕТАР I, У ДЕЧАНИМА САМ СЕ КРСТИО ЈЕР САМ ТАМО СПОЗНАО ПРАВУ ДУХОВНОСТ А СРБИЈУ САМ ОД РАТНЕ ПРОПАГАНДЕ У ФРАНЦУСКОЈ БРАНИО СА 13 ГОДИНА!

                      

 

Арно Гујон  -  обичан француски момак без српских корена, вишеструко је свој живот испреплетао са Србијом и Србима. Гостујући у емисији Марине Рајевић Савић на Телевизији Храм, Арно је говорио о својој љубави према Србији и српском народу, о одлуци да свој живот посвети помагању Србима на Косову и Метохији, да се крсти а потом и венча у Високим Дечанима али бројним другум темама.

Арно и његова хуманитарна организација „Солидарност за Косово" до сада су организовали допремање помоћи у 40 конвоја са око 400 т нове одеће и обуће, школске опреме, хране и других потрепштина у вредности од око три милиона евра. У Француској ова организација окупиља готово 10.000 донатора, а у директне инвестиције у пројекте на Косову и Метохији уложено је више од млион евра. Суштински значај Арноове мисије на Косову и Метохији је улагање у самоодрживе пројекте у пољопривредној производњи.

„За мене Краљ Петар I представља узор! Волео је Француску толико да се жртвовао за њу. На сличан начин ја волим Србију и чиним све што је у мојој моћи да јој помогнем. Краљ Петар I се ангажовао за моју земљу, ја желим да се ангажујем за његову потпуно и апсолутно иако још не знам какав ће облик имати тај ангажман поред моје хуманитарне делатности“ – поручио је Гујон.

[JESSY]

                      

 

Причајући о својој одлуци да се крсти а потом и венча у православној цркви Гујон је казао: „Ја заправо и нисам био крштен у католичкој цркви, тако да је моје крштење у Дечанима заправо и било моје прво крштење“. Одговарајући на питање Марине Рајевић Савић какав је то осећај када један Француз постаје православац и крштава се па венчава у Високим Дечанима, Арно је рекао: „Када уђете у Високе Дечане ви се осећате невероватно. Тамо сам открио духовност не само у духовном већ и у телесном смислу, осетио сам у утруби у срцу шта је то духовност. А онда када сам се крстио у Високим Дечанима, то је било нешто невероватно, осећао сам се као да сам ван света, ван времена, осетио сам нешто што је речима тешко описиво“ истакао је Гујон који се у Дечанској царској лаври крстио заједно са својом кћерком Миленом, а само дан касније се ту и венчао са супругом Иваном.

Арно је Марини Рајевић Савић испричао и како је са тринаест година на једном часу историје први пут стао у одбрану Срба:

„Имао сам 13 година у време НАТО бомбардовања Србије 1999. године. У то време је у Француској је пропаганда, не само против Србије, не само против режима, већ против Срба као народа, била страшна! Они су нам причали да су Срби звери, да су као народ колективно одговорни за све ратове и за све лоше што се дешавало и што се дешава на Балкану. Мој отац који је прави интелектуалац, у смислу да не гледа ствари онако како су нам представљене од стране медија и политичара већ увек покушава да гледа на ствари из неког другог угла. Он је веома брзо разумео и тада мени као дечаку објаснио шта се у ствари дешава: да Срби нису толико зли као што их представљају и да ови други нису толико добри као што се представљају. Професор историје је у школи организовао дебату о бомбардовању. Замислите, ми смо били дечаци и они организују такву дебату да, ако нисмо разумели кроз телевизију да је требало бомбардовати Србију, онда треба наш професор да нам објасни зашто је то потребно.Тај разговор био је организован два или три дана после бомбардовања РТС-а у коме је погинуло 16 радника. И професор је оправдао тај циљ тако што је рекао да је РТС емитовао пропаганду и на тај начин је постао војни а не цивилни циљ. Ја сам се онда јавио за реч и рекао да он нема право да тако говори и да смо и ми жртве пропаганде у Француској, да медисјка кућа каква год да је не може да буде војни циљ и да не може да се представља да смо учинили неко добро дело тиме што смо убили 16 радника“ – испричао је Гујон. Он је рекао да је на ту његову констатацију професор пукао од беса и говорио му да ништа не разуме и да је чак хтео да га избаци са часа, али да је тада увидео да истина може бити на страни мањине и да у том случају ту истину требамо бранити са још већим убеђењем.

[JESSY]

Комплетан разговор са Арно Гујоном можете погледати и на ЈуТјуб каналу Телевизије Храм:

 

 

 

[obi-wan]

https://www.facebook.com/arno.gujon

...

"Одговор на данашњи медијски напад

Кад су ме припадници косовских обавештајних служби ухапсили 10. септембра 2018. и ставили у ћелију у виду прљавог контејнера на прелазу Мердаре, питао сам их зашто ме тако малтретирају. Одговорили су ми да је то зато што ширим просрпску пропаганду у свету и додали да је Косово независна држава. После тога су претили мени и мојој породици и забранили ми улазак на Косово и Метохију. Недавно је на свом фејсбук налогу, озлоглашени осуђени терориста Аљбин Курти написао да нисам добродошао у независно Косово, јер ширим пропаганду.

За њих је пропагандиста ко год говори о постојању српских енклава, ко год сведочи о кршењу основних људских права Срба, Рома, Горанаца и других неалбанаца који живе у нехуманим условима на Косову и Метохији. Ако им још конкретно помажете, онда вас означавају као екстремисту. Нисам, нажалост, једини у том кошу. Много већи и поштованији од мене се редовно суочавају са таквим оптужбама. Од Емира Кустурице, до Петера Хандкеа.

Временом сам се навикао на такве нападе албанских екстремиста и њихових моћних лобија. То траје већ 18 година. Заправо, од самог дана када сам основао хуманитарну организацију Солидарност за Косово и одлучио да организујем конвој хуманитарне помоћи за потлачене Србе из косовских енклава.

И данас се догодио исти политички напад. Још једном. Али данас сам повређенији него иначе. Зато желим да са вама поделим оно што мислим и осећам у овом тренутку.

Данас ме нису напали из Приштине, већ из Београда и Новог Сада. Нису ме напали на албанском језику, већ на српском. У два чланка координисано објављена на сајтовима Војса ( Voice ) и Балкан инсајта ( Balkan insight ), оптужују ме да сам пропагандиста и екстремиста. Наглашавају да је Косово независна држава. Те чланке препуне лажи и инсинуација које прати наратив проалбанских медија одмах су почеле да преносе агенције и медији из Србије који сарађују са страним владама.

Чланци обилују насумичним набацивањем имена, година и бројки које нису повезане, или које просто не одговарају чињеницама, и одају утисак да читамо теорију завере, а не "истраживачки чланак".

Аутор текста не може да сакрије очигледну мржњу према мени, па идеолошки напада све што сам у животу урадио. Помагати Србима у енклавама дефинише као пропаганду и екстремизам, оснивање "Иницијативе за наталитет и останак младих у Србији" је вид фашизма, док је моја изјава да је "наталитет проблем број један не само у Србији већ у целој Европи" расистичка...

Све увреде и лажи које су о мени и мом хуманитарном раду изнесене могу некако да претрпим, иако није пријатно читати такве ствари о себи. Али увреде на рачун Срба и српске дијаспоре које се "успут" провлаче превазилазе сваку меру и тежак су облик екстремистичке реторике.

Оправдавају НАТО бомбардовање Србије и српског народа уз флоскулу да је циљ било "спречавање ратних злочина које су чиниле српске снаге". Тиме понављају западну пропаганду из 90-их која је спремала тамошњу јавност за рат. Последице те пропаганде су биле бомбе и осиромашени уранијум. Речи убијају брже од оружја и не смемо да дозволимо да се 23 године од агресије на нашу земљу пропаганда и историјски ревизионизам шире у нашој јавности.

Српска дијаспора, коју чине дивни људи из различитих друштвених група које сам у могућности боље да упознам од када сам, пре годину дана, постао директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, оптужена је да шири великосрпски национализам. Још горе, означена је као „фашистичка“ и „колаборацинистичка“:

(цитат остављам на латиници, у оригиналу) "Dijaspora koja je tokom socijalizma napustila našu državu je praktično bila jedini deo srpskog naroda koji je otvoreno propagirao velikosrpski nacionalizam u tom periodu. Taj deo dijaspore, formiran nakon Drugog svetskog rata od lokalnih kolaboracionističkih snaga – četnika i ljotićevaca, namenio je sebi ulogu glasa srpske dijaspore u drugoj polovini osamdesetih godina u pripremama za rat u Jugoslaviji. Oni su se trudili da ideološki transformišu i onaj deo ekonomske dijaspore koja je u socijalizmu odlazila na privremeni rad u Evropu sa kog se nikada nije vratila“ .

Напади на мене и све што је у вези са мном, од хуманитарног рада до дијаспоре, неће ме поколебати да наставим да се тиме бавим. Посветио сам свој живот овој мисији, од својих 19 година до данас, и ни лажи, ни пропаганда не могу да утичу на моју челичну вољу, борићу се даље! На крају, желим да се захвалим свима вама који пратите мој рад свих ових година и пружате ми огромну подршку!"