Гости Guest свештеник Иван Написано Октобар 8, 2010 Гости Пријави Подели Написано Октобар 8, 2010 Одлична књига која ће да послужи како мирјанима тако и клиру у православном васпитању, иако није заокружена целина философије васпитања. кроз ову књигу се оваплоћује мисао човековог преображаја ка коначном циљу његовог живљења.књига вас води кроз значај православља од егзистенцијалног освешћења, преко живота литургијске свести па до освећења личности и остварења у светости.Изволите:https://www.pouke.org/library.php?cid=9&id=889&do=view Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
verovlada Написано Јун 23, 2011 Пријави Подели Написано Јун 23, 2011 НОВА ИЗДАЊА ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest - . . .- Написано Октобар 5, 2011 Гости Пријави Подели Написано Октобар 5, 2011 Свештеник Алекандар Михаиловић: Иза одшкринутих врата Уводна реч аутора: На прагу трећег миленијума У последњој књизи Новога завета, у Откривењу Светог Јована Богослова, у IV глави, читамо: И одмах бијах у Духу; и гле, пријесто стајаше на небу, и на пријестолу сјеђаше Неко. По изгледу сличан камену јаспису и сарду; и около пријестола бијаше дуга на изглед као смарагд. И около пријестола видјех двадесет и четири пријестола, и на пријестолима видјех двадесет и четири старешине гдје сједе, обучене у бијеле хаљине, и са вијенцима златним на главама својим. И од пријестола излажаху муње и гласови и громови… Ова есхатолошко литургијска слика представља прототип хришћанства, његов узрок и почетак. Још пре Великог праска као почетка васионе, пре еона еона и пре сваког времена, Бог је „измислио” разлог ради ког је створио све што је створио. Једним стваралачким Fiat, једним „Нека буде”, гледајући пред собом циљ, Господ је створио свет и човека. Циљ стварања био је сабрање свих и свега око Сина Човечијег, око Христа Богочовека. Разлог је велики и славни последњи Дан осми. Спокој невечерњег Дана, као одмор свеукупног космоса и зора тајанственог еона као почетак космичке недеље од осам хиљада година, јесу смисао и назначење сваког поколења. Први дан новог еона, новог миленијума је слика времена Месије, Дана који никада не застарева, мира, утехе, радости и вечне славе Сина Божијег, окруженог пријатељима који Га, окупани нествореном светлошћу, динамички прослављају, бивајући у бесмртном блаженству бесконачних векова. Дан Господњи, Дан месијанског чина који превладава седмицу постојања изводећи је изван њених унутарсветских граница и самодовољних оквира, јесте догађај који ће доћи на крају светске историје, али не као по себи саморазумљиви завршни акт изнедрен из саме историје њеним самоодмотавањем и довођењем до крајње нити, попут клупка Аристотелове ентелехије, не чак ни као саморазвиће и самоусавршавајући раст Хегеловог апсолутног духа, већ као изненадни, одозго дошавши догађај, попут јеванђелског „лупежа у ноћи”. Да сва творевина уздишући ишчекује тај Дан, Дан Господњи, и вечну, ритуално међузависну игру свих и свега око долазећег Христа, не сведоче само невидљиве елементарне честице чији је живот слободни чин и догађање (сетимо се Ајнштајна, Макса Планка и Вернера Хајзенберга), нити пак сведоче разноврсна животињска царства својим хармоничним безазленим кретањем, већ то вековима, свеобухватајући, сведочи сâма Црква Христова, евхаристијски у Епископу повезујући незалазни Дан осми, прошле векове од Великог праска (Big Bang а), па све до садашњих збивања, на прагу III миленијума, у којима сви ми активно учествујемо. Есхатолошки бљесак будућег века хришћанство опитује у Цркви, у којој се, као у икони вечне истине, могу решити сви човекови вапаји за смислом и сви трагични вапаји против смрти и ишчезнућа. Већ два миленијума, одсликавајући Истину постојања, хришћанство као Црква, присуством отвара перспективу бесмртног бића. Од Хајдегеровог „бића за смрт” Црквом и у Цркви ствара се „биће за живот”. Човекова ограниченост, омеђеност и смртност, ти универзални проблеми свих бића, не могу се решити у оквирима светске ситуације и самозатворености. Сви хуманизми и друштвена уређења, сваки стваралачки чин и екстатичка кретања, представљали су узалудне покушаје обесмрћења. Бесмртност, нетрулежност и апсолутност могу се остварити само искорачењем из самодовољне индивидуализиране егоцентричности у простор заједништва са Другим. Ово је проблем свакога човека и зато се Црква, која нуди решење, показује значајном за све континенте, како за западног човека Европе тако и за источног човека Азије, те представља конститутивни чинилац онтологије света и не може бити сведена на душебрижног спаситеља индивидуалне душе, експонат музејско археолошких и уско националних вредности које само декоришу и улепшавају стварност својим „лепим, српским” обичајима. Црква није ризница националних ритуално патриотских чинова, већ унутрашње било космоса, спас човека и еколошког система, осовина и платформа на којој стоји васиона, критички ум и алтернативни начин постојања. Због тога су појам Другог и Осми дан есхатолошког Царства нераскидиво повезани. Будући век је време великог Другог, време славног присуства Христовог. Човекова потреба за малим је слика и унутрашња потреба за вечним општењем са великим Другим, са Богом. По Мартину Буберу, Ти и Ја су зато нераздвојни. Царство Божије, рај, односно вечно блаженство, по садржају су непрекидна заједница са радикално другачијим, различитим и увек Другим. Сва светска царства, опет, трагала су за њим, безуспешно покушавајући да остваре рај на земљи. Формирање цивилизације и стваралачка кретања ка унапређивању света, покушај су да већ завлада есхатон као вечна заједница, међутим, сва су се, као што знамо, показала безуспешним и пролазним. Та носталгија за заједништвом и истинским односом у међузависном, холистичком складу, уверава нас да је есхатон, својим присуством, као Црква, оставио дубоке трагове на човека. Све то зато, треба пажљиво ишчитавати. Основна порука Цркве увек је била — заједничка слободна љубав као чинилац људскости и јединство у различитости, по узору на Бога Свету Тројицу, у којој слободно живи вечни однос Једног са Другим и Трећим, слободан и непоновљив, у пуноћи међуљубави и заједништва. Есхатолошко назначење човеково је — у Цркви започети, епиклетички, стваралачку, динамичку слободну љубав према Христу, кроз другог човека, те померити границе свога бића и отворити себе за Светотројичан начин бивствовања који је, по преимућству, есхатолошки. Одсликавање Оног века у овом, у Евхаристији Цркве, осветљава даље све поре бивствовања. Будућност која је, по речима Кулмановим, „већ, али још не” почела у историји, обликује својим благородним и преображајним силама човека и творевину, уређујући и формирајући културе и цивилизације. Ипак, свој прави лик човек и творевина задобиће тек по окончању овог и оваквог светског процеса. У догађају Христовог Другог доласка разоткриће се и обелоданити истинска ипостас човека и све твари, која (твар) по речима Св. апостола Павла, „тугује и плаче, чекајући да се јаве синови Божији” (Рим 8, 19). Смрт, као суштински проблем човеков који се епидемично шири и на сва друга жива бића, превладава се есхатолошким стваралачким динамизмом око Васкрслог Христа, чије се присуство већ овде, у евхаристијској реалности свих око Епископа, предокуша. Борба са смрћу је, зато, основно начело човековог живота и бити Христов значи стваралачки оживотворити сва поља бивствујућег. Наводећи речи руског мислиоца Николаја Берђајева, да је „ниско заборавити на смрт макар и једног живог бића и ниско помирити се са смрћу”, уочавамо да је одсјај Христове васкрсне победе видљив и у лепоти сунчеве светлости, у звездама које трепере, у јасној ноћи, у плавом небу, у драгом камењу и цвећу, у лепоти и разноврсности животињског света — у жртвеној љубави за другог човека. Говорити о рају као решењу човекових егзистенцијалних невоља, значи говорити о Цркви, а говорити о њој значи понудити свету космополитска решења. Космополитска, пак, јер је по речима блажене успомене о. Георгија Флоровског, „Хришћанство универзална истина, а не својина једне нације”. Са таквом есхатолошком визијом, на прагу новог миленијума, Црква је опет у обавези да окрене своје благодатне луче према свету и савременом човеку. Будући да је „боле све ране рода свога”, својим освећујућим присуством она ће и даље ненаметљиво одговарати на изазове који јој се све више и више предочавају. Црква не може бити гето и живети на маргини збивања, јер је овај свет Божији свет и њена је мисија „радосни космизам”, а не уска и ксенофобична самозатвореност. Свет вапије за преображајем очекујући да се јаве „синови Божји” и стога питања данашњице, попут: угрожавање људског достојанства, ратови, међунационални и међуконфесионални сукоби, глобализација и унификација света, глад, насиље, трговина децом, расна и полна дискриминација, еколошки проблеми и загађеност животне средине, који, како правилно примећује митрополит пергамски Јован, „обухватају нације и крећу се континентима”, ти и још многи други горући проблеми са којим улазимо у XXI век, решавају се и осветљавају есхатолошком визијом космоса, као једне, око Христа продужене вечне и целовите литургијске заједнице којој су сви потребни. Стваралачко динамичко учешће свих у љубави, од елементарних кваркова, преко најразноврснијих биљака и животиња, до човека и анђела у Христу и око Христа, порука је Православне Цркве, васељенски упућена свима. Она зато у III миленијум улази, истина, без политичке и светске моћи, али са „силом Божијом која се у немоћи показује”. Њена је снага у њеном предању, у догматској чистоти вере, у евхаристијском етосу и подвижничком карактеру њене жртвене љубави за човека. У томе је преображајна и свеосвећујућа моћ. Православна Црква није и никада неће бити гето овога света. Њена порука је јасна: jединство у различитости и слобода у љубави, два гесла која сам вечерас хтео да прочитам Вашој љубави. И стога, на крају, односно на почетку новог миленијума, пажљиво опет ослушнимо глас Откривења Јовановог које каже: … Дух и Невеста говоре: Дођи! И који чује нека каже: Дођи! И ко је жедан нека дође, И ко хоће нека узме воду живота на дар. (Отк 22, 17) [/center] Амин! ------------------------------------------------------ Impresum Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа пожаревачко‑браничевског г. др Игнатија (Мидића) АУТОР Свештеник Александар Михаиловић ИЗДАВАЧ Хришћански културни центар, Београд РЕЦЕНЗЕНТИ Протојереј‑ставрофор Стаматис Склирис (Атина) Протојереј‑ставрофор проф. др Радован Биговић Проф. др Дарко Танасковић ШТАМПА Графостил, Крагујевац ТИРАЖ 1.000 ISBN 978-86-85273-23-0 ---------------------------------------- Садржај -На прагу трећег миленијума I Логос културе - Нека размишљања - Ка новој инкултурацији - Да ли је култури потребан Бог? - Личност Христова у XXI веку - Претпоставке за заједницу са другим II Диа‑логос - Од Великог праска до космичке Литургије - Модерна физика и теологија - Има ли холизма у теологији? - Границе медицине и хришћанска антропологија III У Цркви Бога Логоса - Иза одшкринутих врата - Прилог обнови парохијског живота - О неопходности повезивања светих тајни са Евхаристијом - Још једном о Крштењу и Литургији - Нови човек и Црква IV Логос о другима - О споменици „Владика Игнатије” - О поезији Ане Дудаш - У сусрет Пасхи Христовој Радомир Андрић - Значајно књижевно-философско дело Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest - . . .- Написано Октобар 5, 2011 Гости Пријави Подели Написано Октобар 5, 2011 Ускоро, тј. за неки дан можете књигу као члан форума наручити преко нас по веома повољној цени. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
acnisr Написано Децембар 9, 2011 Пријави Подели Написано Децембар 9, 2011 Драги моји Недавно је објављена књига ,,Мистична Ноћ,, у којој има предивних песама на тему Православља. Више о самој књизи погледајте на сајту аутора http://acani.webs.com/ http://acani.webs.com/pesme.htm Ваши утисци су више него добродошли, можете их оставити у књизи гостију на самом сајту. Надамо се да ће Вам се допасти. хвала Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest - . . .- Написано Децембар 15, 2011 Гости Пријави Подели Написано Децембар 15, 2011 На почетку да кажемо: Свако ко се при наручивању књиге позове на форум ЖРУ добија попуст на књигу од невероватних 15%! Дакле, позовите се на ЖРУ и књигу поручите на телефон 066/888-76-54 или на мејл [email protected] -Добар дан, видео сам рекламу за књигу на форуму Живе Речи Утехе и хоћу бре (добро, може и без овог "бре"), да је наручим. Чуо сам да имам и неки попуст, или ови са ЖРУ не говоре истину? -Добар дан и Бог Вам помогао господине (госпоџо). Наравно да наши пријатељи са ЖРУ не говоре истину. Попуст је 25%! Књигу добијате за само 350 динара (+ ПТТ)! -Е, баш Вам хвала! А ови са ЖРУ ће ме запамтити.... Дакле, за 350 динара имате ову врхунску књигу и свакоме бих је препоручио. Веома ми је драго што је на овом зборнику радило доста људи са нашег сајта, те вам и ту гарантујем беспрекоран квалитет. Пар речи о књизи: Садржај Предговор Литургијско бгоословље, богословље литургије и литургијска обнова Свете тајне: православно излагање Литургијска духовност светих тајни Пост и литургија – белешке о литургиском богословљу Крштење и литургија Жртвовање и богослужење Монашка литургија, Црква и Царство Евхаристија Богословље и евхаристија Литургија и богословље Богословље и литургијско предање Литургија и есхатологија Лазар Нешић: Евхаристијско богословље Александра Шмемана ПРЕДГОВОР Уколико постоји личност, чије је целокупно богословско стваралаштво и читав живот обележен Евхаристијом Цркве, онда то засигурно јесте блажени отац Александар Шмеман. Управо из тог разлога, наслов зборника Евхаристијско богословље, који потиче од приређивача, на најбољи начин изражава централну мисао коју овде сакупљени чланци и студије експлицитно изражавају: Евхаристија јесте центар, смисао и само биће живота Цркве, хришћана и живота целокупног створеног света. Колико је нама познато, први чланак оца А. Шмемана преведен на српски језик јесте У трагању за коренима америчке буре – неколико мисли о аутокефалији, црквеном предању и еклисиологији, објављен је још давне 1974. године. У међувремену је преведено готово све што је отац Александар икада написао. Српско богословље се може похвалити скоро целовитим опусом овог колосалног богослова Цркве. Ипак, понешто је остало непреведено. Управо то има прилику да сада изађе на светлост дана, тј. пред српски теолошки и културни публикум. Свакако, у зборник улази и неколицина чланака који су се раније појавили у разним преводима, али смо их опет донели у свежем и новијем преводу. Зашто о. Александар Шмеман? Зашто данас, након деценија богословског, црквеног и литургијског препорода Православне Цркве у свету и Србији? Неко би питао: зашто изнова текстови оца Шмемана сада кад нам је, наизглед, све у вези са њим итекако познато? Чини се да дугујемо одговор на ова не толико прозирна питања. Циљ зборника, који је пред нама у оваквом облику, вишеструк је. Пре свега, ради се о жељи да одређени (нама важни) текстови оца Александра буду на једном месту, под једним корицама и на српском језику. Ради се о указивању на Шмеманово целовито и систематско бављење проблемима Евхаристије, Литургије, светих тајни и целокупног живота Цркве. Као друго, постоји потреба за новом херменеутиком савременог евхаристијског богословља Цркве, као и начина на који исто богословље формира живот хришћана у Цркви и свету. Дакле, оца Шмемана треба изнова читати и тумачити. Потребно је ново вредновање и критичка анализа његових фундаменталних богословских ставова. На многим местима о. Шмеман ће проговорити језиком аутентичног хришћанства, Цркве, Евхаристије и отаца; на другим местима о. Александар ће, пак, преблаго или престрого оценити извесне појаве у богословљу и Цркви. Из тог разлога ће оваква места морати поново да буду читана, коригована, исправљана и добронамерно употпуњена, како би све ишло у корист даљег напретка богословља, Ехаристије и саме Цркве. Свакако, постоји и трећи циљ зборника. Он се односи према нарастајућем јазу између утопистичких и ескапистичких погледа, философија, теологија и светоназора у данашњој Цркви. Многи ће приговорити да је то стари проблем, да од вајкада постоји у Цркви; и сам о. Шмеман је о томе много писао. Ипак, ради се о нечем сасвим другачијем; Говоримо о утопистичко-ескапистичком читању и тумачењу самих Шмеманових текстова. Тако, са једне стране имамо утопистички, романтичан, нереалан и неживотан покушај „накалемљења“ основа евхаристијског богословља о. Александра Шмемана на свакодневни живот хришћана у Цркви, без истинског разматрања питања да ли, како, када и због чега треба или не треба примењивати исте. Са друге стране, присуствујемо и ескапистичком читању о. Шмемана, чији је циљ у овом случају само пуко образовање, академизам, стручност, научност, итд., без икаквог покушаја да се нешто од прочитаног примени у сопственом животу. У вези са свим наведеним је и проблем идеологије. Реч је о идеологији насталој услед глорификовања или ниподаштавања богословског лика и дела оца Александра Шмемана. Док се једни заклињу у лик о. Шмемана и његову „непогрешивост“, други ће отићи тако далеко да ће на ломачама спаљивати књиге о. Шмемана. Даљи коментар није потребан. Потребно је, међутим, ослободити се фантазама и извући најбоље из текстова који су пред нама. Мислити својом главом, а не главом идеолога, са које год стране они пристизали. Дугујемо захвалност многим личностима, које су издашно и трудбенички помогле да зборник буде какав јесте. Пре свега, захваљујемо уреднику издавачке куће и богословског друштва „Отачник“, господину Благоју Пантелићу, који је заправо међу иницијаторима овог пројекта. Такође, захвални смо тиму преводилaца: оцу Александру Ђаковцу, господи Ивану Ђунисијевићу, Бојану Теодосијевићу, Стевану Јовановићу, Братиславу Здравковићу и Саши Куриџи, као и лектору госпођи Варји Нешић. Посебно захваљујемо госпођи Елени Силк, библиотекарки Православног института светог Владимира у Њујорку, на уступљеним текстовима у оригиналу, а нарочито на уступању чланака који су до сада били непознати српској теолошкој и културној јавности. На крају, важно је споменути још један разлог изласка зборника, а њега је најтеже одредити речима - ради се о вери; о вери у оно што ћемо овде читати. Наиме, након деценија евхаристијског богословља, еклисиологије, онтологије и есхатологије, као да лаганим растом надолази неизбежно питање: да ли ми заиста верујемо у све што читамо и што нам се даје као аутентично богословље Цркве? Какве везе оно има са нашим животима? Ова питања треба схватити крајње озбиљно, јер ће над свим могућим богословским концептима (ма какви да су они) живот у Цркви бити пресудно мерило. Живот који не чека. Лазар Нешић Јован Чакарески, JESSY and w.a.mozart је реаговао/ла на ово 3 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Andre Williams Написано Децембар 15, 2011 Пријави Подели Написано Децембар 15, 2011 Значи оче уграђујеш се 10% sHa_sarcasticlol Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Oglo Написано Децембар 15, 2011 Пријави Подели Написано Децембар 15, 2011 Ja bih platio PTT i do Crne Gore Moguće? "Kakvi su da su, moji su" Džizs Apokrifno jev. po Oglu -taj njihov svijet će te ubiti Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Andre Williams Написано Децембар 15, 2011 Пријави Подели Написано Децембар 15, 2011 купујем. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александрида Написано Децембар 15, 2011 Пријави Подели Написано Децембар 15, 2011 Takođe. Nije važno da li te vole - važno je da ti voliš! Starac Porfirije Kavsokalivit Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest - . . .- Написано Децембар 15, 2011 Гости Пријави Подели Написано Децембар 15, 2011 Нећете се покајати. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
w.a.mozart Написано Децембар 15, 2011 Пријави Подели Написано Децембар 15, 2011 znači izašlo,a... jeeeeeeeeeeeeeee JESSY је реаговао/ла на ово 1 Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
marko_13 Написано Децембар 15, 2011 Пријави Подели Написано Децембар 15, 2011 .hvala. Призван или не, Бог је увек ту Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest - . . .- Написано Децембар 15, 2011 Гости Пријави Подели Написано Децембар 15, 2011 Значи оче уграђујеш се 10% sHa_sarcasticlol Ех, ја хтео, али ме овај хипотетички разговор, који сам узред и ја написао "убио" Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest - . . .- Написано Децембар 15, 2011 Гости Пријави Подели Написано Децембар 15, 2011 Верујем да ћемо од уредништва добити неки текст који ћемо премијерно поставити зна сајт. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука