Zašto je Eva poverovala zmiji?

[Megas Doux]

Ženi su se jele jabuke.

[Megidon]

.

[Megidon]

Ево одговора, мало шале, има која ружна реч, али је занимљиво. Праштајте!!!

[Megidon]

Човеков пад

 

(Пост. 3,1-24)

 

Припремљени светоотачким учењем о Шест дана Стварања, стварању првог човека и његовом обитавању у Рају, сада смо спремни да разумемо извештај о човековом паду који је изложен у трећем поглављу Књиге Постања. Јасно је да је овде, као и у осталим деловима ове богонадахнуте књиге, реч о историјском извештају, али који се превасходно и пре свега мора схватити у духовном смислу.

 

3:1 А змија беше најмудрија (најлукавија) међу свим зверима земаљским које створи Господ Бог.

 

Кад се говори о змији, поново се сусрећемо са сликом коју би наш модерни рационалистички дух желео да схвати алегоријски. Међутим, Свети Оци су и на овом месту бескомпромисно реалистични у свом тумачењу. Свети Јован Златоусти учи:

"Не помишљај на садашњу змију; не помишљај на то како бежимо од ње и осећамо према њој одвратност. У почетку није било тако. Змија је била човеков пријатељ и њему најближа међу онима који су му служили. Ко ју је учинио непријатељем? Изрека Божија: Да си проклета мимо сваке животиње и мимо сваке звери пољске... постављам непријатељство између тебе и жене (Пост. 3,14-15). Ово непријатељство разорило је пријатељство. Не мислим на разумно пријатељство него на пријатељство за какво је способно бесловесно биће. Змија је служила човеку на сличан начин као што сада пас показује своје пријатељство, дакле, не речима него природним покретима. Као биће које је уживало велику блискост са човеком, ђаволу се учинило да ће змија бити прикладно оруђе (за превару)... Тако је ђаво проговорио кроз змију и преварио Адама. Преклињем вашу љубав да моје речи не слуша немарно. Ово није лако питање. Многи ће запитати: како је змија говорила? Да ли људским гласом или змијским сиктањем? Како ју је Ева разумела? Пре свог преступа, Адам је поседовао мудрост, разумевање и дар пророштва... Ђаво је запазио и мудрост змије и Адамово мишљење о њој, будући да је (Адам) змију сматрао мудром. Због тога је проговорио кроз њу, тако да је Адам могао помислити да је змија, будући мудра, у стању да подражава и људски глас."[1]

Да бисмо разумели због чега би ђаво пожелео да искушава Адама, морамо најпре знати да се "рат" на Небесима (Отк. 12,7) већ одиграо и да су ђаво и ангели његови због своје гордости већ били збачени са небеса у земаљску преисподњу. Ђаволов "мотив" била је завист према човеку, призваном у чин који је ђаво изгубио. Свети Амвросије пише:

"Завишћу ђавољом смрт је ушла у свет (Прем.Сол.2,24). Разлог ове зависти била је човекова срећа у Рају, будући да ђаво није могао да поднесе милост коју је задобио човек. Његова завист побуђена је стога што је човек, иако уобличен од блата, изабран да буде житељ Раја. Ђаво је почео да размишља о томе како се човек, иако слабије створење, ипак нада вечном животу док је он, створење узвишеније природе, пао и постао део овоземаљског бивствовања."[2]

 

3: 16 Рече змија жени: је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту? А жена рече змији: ми једемо род са сваког дрвета у врту. Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. А змија рече жени: Нећете ви смрћу умрети, него зна Бог дa ће вам се у онај дан кад окусите од њега отворити очи, па ћете постати као богови и познати шта је добро а шта зло. И жена, видећи да је род на дрвету добар за јело u да га је милина гледати, и да је дрво врло драго ради знања, узбра род с њега и окуси, па даде мужу своме, те и он окуси.

 

Наивност овог дијалога и лакоћа с којом су наши прародитељи преступили једину заповест која им је дата указују на неискушану природу њихове врлине: све им је било дато Божијом благодаћу, али они још нису били опитни у "обрађивању и чувању" свог унутрашњег стања.

Искушење које је понудио ђаво садржи оне исте елементе који су и нама, палим људима, познати из наше борбе против сагрешења. Он нам у почетку не нуди очигледно зло него нешто што нам се чини као добро и истинито. Људи су уистину створени да буду богови и синови Вишњега (Пс. 81,6) и били су свесни да ће се из Раја узнети у више стање. Због тога је ђаво, да тако кажемо, у себи помислио (према речима светог Амвросија):

"Ово ће, дакле, бити мој први приступ, односно, да их преварим док још чезну за узвишенијим стањем. На тај начин ћу покушати да подстакнем њихово славољубље."[3]

Учинивши да наши прародитељи на своју жељу да постану као богови гледају као на добру, ђаво се надао да ће их навести.да прекрше "малу" заповест, будући да је она била пут који је Бог устројио да би дошли до тог циља.

И опет, ђаво не напада посредством човека него посредством жене, не зато што је жена била слабија и подложнија страстима - и Адам и Ева су тада још увек поседовали бестрашће своје првобитне природе - него из једноставног разлога што је Адам сам чуо заповест Божију, док је Ева за њу знала само посредно, због чега је сматрао вероватнијим да ће она одрећи послушност. Свети Амвросије о томе пише:

"Ђаво је смерао да превари Адама помоћу жене. Он се није обратио човеку, који је у његовом присуству примио небеску заповест. Он се обратио жени, будући да је за њу дознала од свог мужа, и није од Бога добила заповест које се мора придржавати. Не постоји сведочанство да је Бог говорио жени. Ми знамо да је Он говорио Адаму. Према томе, морамо претпоставити да је заповест посредством Адама пренета и жени."[4]

Најзад, ђавоље искушење успело је и због тога што је он знао (или је претпостављао) шта се налази у срцу самог човека. Адамов пад није узроковао ђаво, него Адамова жеља. Свети Јефрем пише:

"Реч искушења не би одвела у грех оне што су искушавани да кушача није руководила њихова сопствена жеља. Чак и да кушач није дошао, дрво би својом лепотом увело њихова срца у рат. Иако су прародитељи тражили оправдање за себе у наговору змије, много више им је нашкодила њихова властита жеља него наговор змије."[5]

Као исход искушења, како га описује свети Јован Златоусти, "ђаво је жену заробио, одвукао њен ум и учинио да прецени саму себе, тако да је, будући привучена испразним надама, изгубила и оно што јој је већ било дато."[6],[7]

[Oglo]

Мислим да у категорији времена које се дефинише могућношћу промене постоје успони и падови свакога човека а нека константна безгрешност. Христос је рекао да нема човека да живи а да не греши, свака празна и сувишна реч је већ наш грех и за њу ћемо дати одговор на дан суда. Зато и живимо у сталном покајном расположењу кроз које примамо опраштај јер прихватамо онога који је разапет за наше грехе и примио их на себе и у себи осећамо безгрешнога Бога који нас чини сапричасницима Божанске природе али не по правди(безгрешности) него по милости.

 

Pa, ja upravo ističem da čovjek i ne treba da se posmatra iz perspektive prava i sloboda da li ga nešto pripada ili ne. 

Radosna vijest koju je Gospod donio jeste da mi jesmo Sinovi Božiji, sa tim da to nije bogatstvo koje se može potrošiti u dalekoj zemlji, već je to naša suština, ma koliko se mi trudili da pokažemo suprotno.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Mi (čovek) smo u suštini prirodi stvoreni da primamo svaki Hristov dar. Zaboravimo na grehe, barem mi koji smo sigurni da nam je Bog sve oprostio (čovečanstvu), zaboravimo na adama i evu zaboravimo na zmiju i radujmo se novom Adamu.

 

Novi Adam je novi početak suštine postojanja čoveka koji treba da se raduje, raduje, raduje. Radujmo se jer upoznasmo preko Hrista i Njegove čovečanske prirode bezgrešno postojanje čoveka, koje nam se nudi na dar blagodatni svevišnji DAR, jer grehe je poneo samo Jedan koji nas je zagrlio sada već večnošću Putem Krvi i Tela koje se nalazi u nama.

 

Konačno je čovek slobodan da prima darove sa neba i prigrljen je Ocem kroz Sina koji čoveka čuva na Putu večnog života.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Tema je i dalje otvorena za istorisko sagledavanje prvobitnog greha...

[Megas Doux]

Otvorena za zezanciju

[Volim_Sina_Bozjeg]

Otvorena za zezanciju

Šta god da doprinese da od pada čovečanstva nešto naučimo ... (ne znam zašto teolozi izbegavaju)

[drvce]

Ne postoji nešto što je izvan Boga, tako da se izrazim. Ne moraš ti da ga zoveš Bogom, nije to obavezno, ali samo prepoznavanje i poznavanje te uzvišene realnosti je samo po sebi priznavanje Boga, ne i religije ako je u tome problem. U toj duhovnosti nema poraza i pobjede, nema uspjeha i neuspjeha, sve je jedan Život, koji sadrži sve moguće aspekte, dakle oni su u njemu, tako da ništa ne može da propadne, ako pod tim podrazumijevaš ne fejl.

Priziv svih ljudi jeste da prepoznaju i budu to što jesu u svojoj suštini, a to je Sinovi Božiji, odnosno stvorenja koja svoj izvor imaju u jednoj i nepromjenljivoj i nerazdjeljivoj suštini, i energiji koju zovemo Ljubav. Fejl je poistovjetiti se sa nečim manjim od toga, u smislu nerealizovane mogućnosti, i to ne zavisi od Boga, jer sloboda nije djelimična već je to stanje kao i istina, u kojem se dešavaju promjene, a pri tome samo stanje ne biva promijenjeno.

U samom Bogu sasvim je nebitno da li ti i šta radiš i da li fejluješ jer samo tvoje stanje ne može da doprinese Njemu ništa, niti može da ga izmijeni, i samo tvoje okretanje onome što jeste prepoznaje se po sistemu sličnim pozna slično, i tada "velika radost biva" jer početak i kraj postaju jedno, što jesu bili i u startu zar ne.

Nemam problem sa religijom. Pokusavam samo da pohvatam kako pravoslavlje gleda na "sve ovo" (pritom nemam pojma koliko je to "sve" i sta ono ukljucuje, gde prestaje...). Aleksandar Milojkov je odgovorio na neka moja pitanja koja sam ovde postavio, koja sam ponovio na drugoj temi : https://www.pouke.org/forum/topic/266-разговарајте-са-теологом-александром-милојков/page-90#entry1055938

Kada sam govorio o mom fejlu, govorio sam u svetlu izmenjene mi grupe koja stoji podno avatara: poceo sam kao clan, ali je neko procenio da bi tu valjalo da stoji ateista, gotovo kao nekakvo upozorenje cije reci citaju, ili kratak dajdzest uz svaki post. Tako da mozemo da posmatramo da sam, eto, odbio priziv, i iz ugla onoga koji je deo sveta u kojem je usinovljenje vazno, to je fejl (koji se moze popraviti jos do kraja zemnog zivota (takav svetonazor poznaje i zivot nakon prestanka bioloskih funkcija, ali tada je kasno za ispravljanje)) jer propustam najvazniju stvar ikada.

Ako sa tim propustom umrem, kako kapiram, po nekima, i ta misljenja su bila ranije brojnija, odlazim u Pakao u kojem me cekaju razna mucenja, kasapljenja, termicka tretiranja, neizdrziv bol, ili u sada popularniji Pakao koji je zapravo stanje nekakve beskrajne grize savesti i kajanja posle spoznaje (a ta spoznaja je nakon smrti ocigledna, nista nije vise "kao u ogledalu") da sam propustio neponovljivu priliku i da se patnja  zbog moje neuzvracene ljubavi proteze kroz citavu vecnost.

Sto se tice uzvisene realnosti, nisam je jos prepoznao. Sve sto me je do sada zadivilo je "obicna", plebejska realnost, iako su mnogi moji osecaji bili prilicno snazni i sugerisali mi da bi mozda trebalo svaki takav osecaj smestiti u poseban, kompletan svet. Ljubav koju ispoljva Jahve mi je neprimamljiva jer je zaprljana Njegovom surovoscu, sve i da nema insistiranja na prihvatanju na osnovu rdjavih ili nikakvih informacija i igre gluvih telefona. Imao sam srece da je roditeljska ljubav koja me je odgajila kvalitetnija od Njegove roditeljske ponude, dovoljno mi je sto sam sin mojih Roditelja.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ljubav koju ispoljva Jahve mi je neprimamljiva jer je zaprljana Njegovom surovoscu, sve i da nema insistiranja na prihvatanju na osnovu rdjavih ili nikakvih informacija i igre gluvih telefona. Imao sam srece da je roditeljska ljubav koja me je odgajila kvalitetnija od Njegove roditeljske ponude, dovoljno mi je sto sam sin mojih Roditelja.

 

Mogu li tvoji roditelji tebi darovati večnost? Smrt je greška (shvati molim te da nije Božja) i to je čini prolaznom.. Šta nedostaje našem verovanju? 

[drvce]

Mogu li tvoji roditelji tebi darovati večnost?

Ne mogu. Valar morghulis!

 

Smrt je greška (shvati molim te da nije Božja) i to je čini prolaznom..

Vise je dozivljavam kao neminovnost.

 

Šta nedostaje našem verovanju? 

Ako je to vase verovanje, onda mu valjda nista ne nedostaje, iako se vremenom oblikuje i brusi.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Vise je dozivljavam kao neminovnost.

Ja nemogu da zamislim da smrt duže traje nego život. 

[drvce]

Ja nemogu da zamislim da smrt duže traje nego život. 

Ovog foruma nije bilo nekih 13,7 milijardi godina, ali sumnjam da ce toliko opstati (i to ne zato sto ja necu ucestvovati ovde milijardama godina).

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ovog foruma nije bilo nekih 13,7 milijardi godina, ali sumnjam da ce toliko opstati (i to ne zato sto ja necu ucestvovati ovde milijardama godina).

Moram da se ispravim, Ja ne mogu* da zamislim da smrt duže traje negoli život! Evo možda ovo popravljeno izdanje bude imalo više nečega tebi.