Преподобни Јефрем Сирин ПСАЛТИР

[Зорица екс Милева]

s.o.s. joooj

Молитвеник и Псалтир Преподобног Јефрема Сирина

[Sophrosyne]

s.o.s. joooj

Vidim da si ga i ovdje postavila,samo je razila sto je ovaj na cirilici.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,236.msg281365.html#msg281365

[Зорица екс Милева]

s.o.s.

Јесте, хтјела сам да буде на ћирилици овдје, ред је да се нађе међу другим молитвама, само нешто неће да ми постави као тамо да се може читати директно одавде 

[Sophrosyne]

Ne znam zasto nece,ali u svakom slucaju neka kliknu na donji link  s.o.s.

http://www.scribd.com/full/44600381?access_key=key-1teq4j7yy37gy7uj1tdy

[JESSY]

                                     

 

 

Псалам 1.

 

Блаженства  

(1, 529)

 

Блажен је онај ко је у Господу постао потпуно слободан од свега земног у овом сујетном животу, и заволео јединог, благог и милосрдног Бога.

Блажен је онај ко је постао делатељ добродетељи[1], и као плодоносна њива доноси обиље плодова живота у Господу.

Блажен је онај ко стојећи на служби Божијој, на молитви, сваки час као Анђео небески има чисте помисли, и не даје приступа лукавоме, да му не би поробио душу и одвојио је од Бога Спаситеља.

Блажен је онај ко љуби светињу (чистоту)[2] као светлост, и није оскврнавио пред Господом, тело своје, срамним делима лукавога.

Блажен је онај ко у себи носи непрестано сећање на Бога, јер је такав на земљи као Анђео небески, непрестано свештенослужећи Господу са страхом и љубављу.

Блажен је онај ко је заволео покајање, спасоносно за грешнике, и не наслађује се грехом да се не би показао неблагодарним пред Спаситељем нашим Богом.

Блажен је онај ко подобно храбром војнику, чувару царских ризница, чува душу своју и тело беспрекорним у Господу.

Блажен је онај ко као Анђео на небу има чисте помисли, и устима песмослови Онога, који има власт над сваким живим бићем.

Блажен је онај ко је постао подобан Серафиму и Херувиму, и никада не бива лењ за духовно свештенослужење, неућутно славословећи Господа.

[JESSY]

Псалам 2.

 

Славословље Спаситељу  

(3, 357)

 

 

Теби се поклањам, Владико, Тебе благосиљам, Благи, Тебе умољавам, Свети, Теби припадам, Човекољупче, и Тебе прослављам, Христе, јер си Ти, Јединородни, Владару свега створеног, једини Безгрешни, за мене недостојног грешника предан смрти, и то смрти на Крсту, да би душу грепшика ослободио окова греховних.

И чиме да Ти узвратим за све ово, Владико? Слава Теби, Човекољупче! Слава Теби, Милосрдни! Слава Теби, Дуготрпељиви! Слава Теби, који прашташ све /људске/ грехопаде!

Слава Теби, који си сишао да спасеш душе наше! Слава Теби, који си се оваплотио у утроби Дјеве! Слава Теби, који си понео окове! Слава Теби, који си поднео шибања! Слава Теби, предатоме на ругање! Слава Теби, Распети! Слава Теби, Погребени!

Слава Теби, Васкрсли! Слава Теби, Проповедани! Слава Теби у кога смо поверовали! Слава Теби, Вазнесени на небо! Слава Теби, који седиш у слави с десне стране Оца и који ћеш опет доћи са мноштвом Анђела да судиш свакој души која презире света страдања Твоја.

У онај трепетни и страшни час када се покрену небеске силе, када пред славом Твојом, са страхом и трепетом буду стајали сви Анђели, Арханђели, Херувими и Серафими, када се потресу темељи земље и ужасне се све што дише од, ни са чим упоредивог, величанства славе Твоје, - у онај час нека ме покрије рука Твоја у закриљу Твоме, да се избави душа моја од страшног огња и шкргута зуба, и таме најкрајње и плача вечног, да бих и ја могао рећи, благосиљајући Тебе: „Слава Ономе, који је благоизволео да спасе грешника по великој доброти Свога милосрђа."

[JESSY]

Псалам 3.

 

Даруј нам благодат свеобухватну  

(4, 2)

 

Исцели ме, Господе, и - бићу исцељен! Једини премудри и милосрдни Лекару, молим Твоју Доброту, исцели ране душе моје и просвети очи ума мога, да бих схватио свагдашње Твоје промишљање о мени! И пошто су срце и ум мој полудели, нека их исправи благодат Твоја, та со истинита.

Шта да кажем Теби, Срцезналче, који испитујеш срца и утробе? Ти сам знаш да је као земља безводна, жедна Тебе душа моја, и за Тобом чезне срце моје. А благодат Твоја вазда насићава онога који Те љуби.

И зато, као што си ме увек слушао, тако и сада не презри мољење моје. Јер гле, ум мој као заробљеник тражи Тебе, јединог истинитог Спаситеља.

Зато, пошаљи благодат Своју, да насити глад моју и утоли жеђ моју. Јер неутољиво Те желим, Владико мој! И ко се може наситити Тебе, ако Те истинито љуби и жеђа за светлошћу истине Твоје?!

Светлости Податељу! Испуни мољење моје, и даруј ми по молитви мојој, кани на срце моје једну кап благодати Твоје, да се у њему разгори пламен љубави Твоје; и као у огњу трње и шибље, нека изгоре лукаве помисли! Удели ми богато, онако како само Бог даје човеку; онако како обдарује цар царујуће, обогати ме као добри Отац.

[Иван Ивковић]

Псалам 4.

 

У Теби је све што нам је потребно, Господе  

(4, 429)

 

Тебе, Господе, у молитви тражимо, јер у Теби је скривено све. Тобом да се обогатимо, јер си Ти непроменљиво богатство.

Милосрђе Твоје нека дође на помоћ нама! Благодат Твоја нека нас заштити! Из ризница Твојих излиј на нас лек, исцељујући за ране наше.

Тебе смо дужни тражити уместо свега другог, и осим Тебе ништа друго не тражимо, јер ко Тебе тражи, он све налази у Теби.

У Теби је богатство ништих, срдачна радост ожалошћених, лек свих изранављених, утеха свих тужних.

Прими молитву нашу, Господе наш, и даруј нам Себе самога. У Теби да живимо, Тебе да стекнемо уместо свега другог, и тада ће бити - све наше.

Дај нам, Господе, да будемо Твоји. По милосрђу Своме буди и Ти наш, јер праведни Отац дао нам је Тебе на исцељење од рана наших.

Ти си наш по вољи Оца Твога; наш си и по Твоме благовољењу. Са нама си Ти - Емануил! Са нама си, као Господ наш.

Прими од нас молитве наше, Ти, који си сишао к нама, Боже наш; прими сузе грешника, и укажи милост виновнима.

По Својој вољи сајединио си се са нама, буди заступник молитве наше. Узнеси је Оцу Твоме, и утврди мир у душама нашим.

[Иван Ивковић]

Псалам 5.

 

Буди за нас све

и дај нам да Теби посветимо све своје

(4,392)

 

Као зеницу ока сачувај ме, Господе Боже, заштити и под крилима Твојим заклони ме од искушења.

Буди стражар ока /мога/, да не гледа лукаво; буди стражар уха, да не би запажало неправду.

Буди стражар устима, да не изађе из њих клевета, осуђивање, хула, чак ни празна реч.

Буди стражар срца, да се не приклања лукавству и не чини безакоње.

Даруј нам, Господе, познање (шта да чинимо), и дометни знање (како да чинимо).

Даруј нам, Господе наш, да Ти будемо пријатнији од благоухања и аромата.

Даруј нам, Господе наш, да заволимо Тебе, а презремо свет. Даруј нам, Господе наш, да уместо пролазног иметка, стекнемо Тебе, Јединог.

Даруј нам, Господе наш, да Ти принесемо три одабрана дара. Даруј нам Господе наш, да запалимо пред Тобом три благоухана када.

Даруј нам, Господе наш, да Ти запалимо три јарко горуће светиљке: дух, душу и тело, сва три дара јединој Тројици.

Дух посветимо Оцу, душу посветимо Сину, тело посветимо Духу Светоме, - Духу, који га изнова подиже из праха.

Оче, освети за Себе дух наш! Сине, освети за Себе душу нашу! Душе Свети, освети за Себе тело наше, изнемогло од рана.

Даруј нам, Господе наш, да се узрадујемо у Теби, и Ти се обрадуј нама у последњи Дан. Хвала нека је Теби од духа, душе и тела! А нама - милост Твоја.

[Иван Ивковић]

Псалам 6.

 

Нада оних који су оставили свет

(4, 320)

 

Сине Јесејев, припреми свиралу своју да запева: Благо онима којима је пут чист, који ходе у Закону Господњем. И Спаситељ наш у Јеванђељу живота вели: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети; блажени тужни, јер ће се утешити; блажени који плачу, јер ће се обрадовати.

Онима који се одрекоше света и његових сујетних дела, који омрзоше његове похоте и узгнушаше се утеха његових, у Јеванђељу спасења дато је обећање награде - дворови непролазни и живот вечни.

Из љубави према Господу своме, они у свету овом оставише рођаке, родитеље, богатство и имање, јер су чули да су блажени ништи духом. И за све ово чека их горње Царство.

Тела своја учинили су они храмовима Духа Светога, строгошћу живота надвладали су похоту, понеше јарам тешких трудова, и из љубави према Господу своме презрели су и живот свој.

Распели су они душе своје, приковали на крст телеса своја и подвизавањем својим умилостивили су Творца свога.

Узгнушали су се стомакоугађања и заволели уздржање; одагнали од себе плотску нечистоту и заволели целомудрије.

Изабрали су злопаћења за себе (сваким лишавањем) и презрели покој; разденули су се од гордости и оденули се у смирење.

Победили су они непријатеља и узликовали над њим; нагнали су га у бекство и стекли за себе славу; победили су га - и беху прослављени; презрели су га - и беху увенчани.

Отац их љуби, Син их с љубављу пригрљује, и Дух Свети се усељава у њихова чиста тела.

Христос им се обраћа говорећи: „Ходите ви који сте се потрудили ради Имена Мога, уђите у дворе из којих позвани никада не излазе."

На такве Господ полаже венце, и они се наслађују блаженством у дворима Његовим ради невоља, поднесених с Њим од јутра до вечери.

Горње Царство чека на оне који су однели победу у невољама и прославили се кроз њих.

Анђели, по обичају своме, силазе да би крепили борце у време борбе.

Дуси хрле у сретање победницима, називају их блаженим и говоре: „Ходите, обремењени, одморите се од трудова својих; трпљењем у страдањима победили сте лукавога."

Рај им отвара врата своја; настањују се они у обитељима светлости, налазећи тамо покој.

У устима њиховим је глас славословља и хвале Ономе, који их је крепио у невољама.

[Иван Ивковић]

Псалам 7.

 

Душа, која је осетила спасење у Господу

(1, 549)

 

Ти си, Христе Спаситељу, постао за мене пут живота, који води ка Оцу. Једино тај пут - моја је радост, а његов крај - Царство небеско.

Ти си, Владико Исусе, Сине Божији, постао за мене пут живота и просвећење.

Благодат Твоја у срцу слуге Твога постала је светлост и радост, која је слађа од меда и саћа у устима служитеља Твога.

Благодат Твоја у души слуге Твога постала је ризница, обогатила сиромаштво његово, изагнала беду и пропаст.

Благодат Твоја постала је за слугу Твога прибежиште, сила, заступништво, висина, похвала, храна за цео живот.

Како да заћути слуга Твој, Владико, који је окусио велику сладост љубави Твоје и благодати?

И како да се, опет, осмелим да поставим препреку таласима благодати /која се излива у срца грешника/ и испуњава сладошћу множином дарова?

Запеваћу Владару небеских Сила, узвеличаћу благодат Твоју, Христе Спаситељу, нећу престати језиком својим певати љубав Твоју.

Љубав ме Твоја привлачи Теби, Спаситељу, похвало живота мога.

Благодат Твоја чини сладосним за мене, оно што ум мој привлачи да следи Тебе.

Нека срце моје буде добра земља за Тебе, и не ка је благодат Твоја ороси капима живота вечног.

Нека благодат Твоја пожање добар принос на земљи срца мога, - скрушеност, поклоњење, светост и све што је Теби угодно за свагда.

Врати душу моју у пределе раја сладости, да пребива она у светлости; да бих усред рајске насладе и ја могао рећи са свима Светима: „Слава Оцу бесмртноме, поклоњење Ономе, који даје небеске дарове ништавноме, да би и он принео драхму у славу Цара свих!"

[Иван Ивковић]

Псалам 8.

 

Палим грешницима једина је нада - Господ распети  

(4, 257)

 

Оплакујте наготу моју, возљубљена братијо моја! Прогневио сам Христа порочним животом својим. Као Благ, Он ме је саздао и дао ми слободу, а ја сам је злоупотребио и узвратио му злим - нечасним делима својим.

Господар свих створио ме је савршеним, и учинио оруђем славе Своје, да бих Му служио и прослављао Име Његово; а ја бедни, учинио сам удове своје оруђем греха, користећи их за сваку неправду. Тешко мени, јер Он ће ме праведно осудити.

Срамна дела моја предухитриће ме на Суду, и осудиће бедну душу моју. Неодступно молим Тебе, Спаситељу мој, осени ме крилима Својим, и не разоткривај ружноћу скверних /дела/ мојих на великом Суду Твом, да бих прослављао благодат Твоју.

Зла дела моја, која учиних пред Господом свих, разлучују ме од заједнице Светих. И пошто животом својим нисам служио Богу као они, зато немам никаквог удела у њиховим добрим делима. Тешко мени, погибох!

Несрећа ће ме снаћи горе, чега сам и достојан. А да сам се подвизавао заједно с њима, сада бих као и они био прослављен. Но, пошто сам био немаран и служио страстима, то и не припадам сабору победника, већ постајем наследник геене.

Теби, Победитељу, клиновима на Крсту приковани, који грешнике призиваш: „Ходите, примите опроштај на дар", - Тебе неодступно молим, Спаситељу мој, одврати поглед Твој од недела мојих; страдањима Твојим исцели ране моје, да бих славио благодат Твоју.

О, Свеблаги, чија доброта превишује неправде света, уздањем у доброту Твоју укрепи бедну душу моју, која је изнемогла и до краја исцрпљена тешким недузима неправде и греха, и држи се једино уздањем у Тебе, у Теби се нада да нађе себи утеху!

[Иван Ивковић]

Псалам 9.

 

Оплакивање непажње према благодатном утицају  

(4, 34)

 

Као цариник уздишем, као блудница проливам сузе, као разбојник вапим, као блудни син Тебе призивам, Христе Човекољупче, Спаситељу мој: „Укрепи изнемоглу душу моју, раслабљену од опијености сластољубљем, исцели њене ране и часном Твојом Крвљу умиј је, оцрњену грехом!"

По мноштву милосрђа Твога обрати мене, једини Дуготрпељиви, и избави ме од свих угодности сластољубља. Угаси у мени огањ страсти мојих, да ме не сагори до краја.

Тешко мени! Ти си ми, Господе, даровао светлост знања, а ја сам је у таму преметнуо. Тешко мени! Ти си ме непрестано посећивао, и посећујеш ме благодаћу Твојом, а ја сам је непрестано одбацивао, и одбацујем њен исцелитељски дар.

Са колико си ме много дарова, Владико, обдарио, и стално дариваш мене грешног, а ја сам несрећник свагда био, и јесам свесно неблагодаран Теби!

Благодат ме Твоја свагда теши, свагда просвећује, и непрестано укрепљује, а ја се, по непажњи својој, предајем ономе сујетном, свагда остајући погружен у жуч и горчину страсти својих.

Ти ме, Преблаги, подсећаш на смрт и вечне муке и вучеш ме у живот да би ме спасао, а ја свагда занемарујем ове спаситељне помисли и одгоним их, заносећи се оним што за мене није корисно. Зато пред Тобом нећу имати никаквог оправдања.

Куцам на врата милосрђа Твога, Господе, да ми се отворе. Не престајем да молим како бих добио оно што тражим, и неодступно иштем помиловање.

 

Дуготрпељив буди према мени развратноме; избави ме од греха коме робујем, да бих поставши здрав, устао са одра његовог трулежног.

Ослободи ме мојих порочних навика, пре него што мине време мога живота, јер у гробу ко ће Те славити?

Убели нечисту одору душе моје, пре него што дође страшна заповест, и затекне ме неспремног и постиђеног.

Избави моју скрушену душу из чељусти лављих, и спаси је по благодати и милосрђу Твоме, молитвама Свепречисте Владичице наше Богородице и свих Светих.

[Иван Ивковић]

Псалам 10.

 

Не владам собом, даруј ми дух покајања  

(1, 288 - 292)

 

Пред славом Твојом Христе, Спаситељу мој, изрећи ћу сву поквареност своју и исповедићу сву неизмерност милосрђа Твога, које изливаш на мене по благости Твојој.

Од утробе матере моје жалостим Те, и ни за шта не сматрах благодат Твоју, не старајући се за душу своју. Ти си, Владико мој, по великој доброти Твојој, милостиво и трпељиво гледао на сво лукавство моје. Глава је моја подигнута благодаћу Твојом, али се непрестано приклања ради грехова мојих.

Зле ме навике везују као ланцима, а ја се радујем што сам свезан. Тонем у саму дубину зла, и то ме весели. Непријатељ непрестано обнавља моје окове, јер види колико се радујем њиховом мноштву.

Ридања и плача достојно је ово; у томе и јесте стид и срамота, што сам свезан сопственим жељама, и још је страшније то што себе везујем оним везама које налаже на мене непријатељ и умртвљујем себе оним страстима које га радују.

Иако знам колико су страшни ти окови, брижљиво их скривам од свих оних који ме гледају, иза пристојне спољашности. На изглед сам обучен у предивну одежду страха Божијег, а душа је спутана срамним помислима. Од споља изгледам побожан, а изнутра сам испуњен сваком нечистоћом.

Савест ме моја изобличава у томе, и ја ако и хоћу да се ослободим окова својих, и сваки дан тужим и уздишем због тога, ипак остајем свезан тим истим мрежама.

Јадан сам ја и јадно је то свакодневно покајање моје, јер оно нема тврдог темеља. Сваки дан полажем темеље здању, и опет га сопственим рукама рушим.

Покајање моје још увек није поставило добар почетак и зломе немару моме не види се крај.

Поробљен сам страстима и злој вољи непријатеља мога, који ме уништава.

Ко ће глави мојој дати воду, и очима мојим изворе суза да непрестано плачем пред Тобом, милосрдни Боже, да би пославши благодат Твоју, избавио мене грешника из мора разбеснелог греховним таласима, који непрестано узбуркавају душу моју? Јер прохтеви моји посташе гори од рана, које ни лековите мелеме више не трпе.

Живим у нади да ћу се покајати, и обмањујем себе овим сујетним обећањем док не умрем. Стално говорим: „Покајаћу се", и никада се не кајем. На речима се наизглед усрдно кајем, а делима сам веома далеко од покајања.

Шта ће бити са мном у Дан испитивања, када Бог све открије пред судиштем Својим! Свакако да ћу бити осуђен на муке, ако овде сузама не умилостивим Тебе, Судију мога.

Јер уздајући се у милост Твоју Господе, Теби припадам и Тебе молим: „Даруј ми дух покајања и изведи из тамнице безакоња душу моју! Нека засија луча светлости у моме разуму, док нисам доспео на страшни и предстојећи ми Суд, на коме неће бити места покајању за лоша дела!"

[Иван Ивковић]

Псалам 11.

 

Не могу да се носим са собом нити са непријатељем,

Ти Господе помози!  

(1, 42, 108)

 

Нико не може исцелити болест моју, осим Онога који познаје дубине срца.

Колико сам пута полагао границе, и подизао зидове између себе и греха! Али је мисао моја преступала границе, и воља моја подривала зидове, јер границе нису биле опасане страхом Божијим, и зидови нису били основани на искреном покајању.

И опет куцам у двери, да би ми се отвориле; не престајем да молим, да бих добио оно што тражим; и стида немам иштући од Тебе помиловање, Господе.

Господе, Спаситељу мој! Зашто си ме оставио? Умилостиви се нада мном Ти, једини

Човекољубиви. Спаси мене грешног, Ти - једини Безгрешни.

Истргни ме из блата безакоња мојих, да не потонем у њих занавек; избави ме из чељусти непријатеља који, као лав ричући, хоће да ме прогута.

Подигни силу Твоју и дођи да ме спасеш. Блесни муњом Твојом и уништи снагу његову, да би поражен страхом побегао од лица Твога, јер у њему нема снаге да би стајао пред Тобом и пред лицем оних који Те љубе. Чим угледа знамење благодати Твоје допада страха од Тебе и са стидом се удаљује од њих.

И сада, Владико, спаси ме, јер Теби прибегох!