Pouke Vladete Jerotića: Klonimo se isključivosti

[Дејан]

Jako je važno razlikovati autoritet od autoritarnosti - rekao je za "Blic" naš istaknuti psihijatar, književnik, akademik.

Vladeta Jerotić na tragu Dositeja Obradovića

Razgovor sa čuvenim eruditom rađen je nedavno, nakon svečanog mu uručenja nagrade “Dositej Obradović“ u Narodnom pozorištu. Jerotić je prvi laureat pomenutog priznanja koje mu je, kako je u obrazloženju navedeno, dodeljeno jer “svojim životom, delom i delovanjem na tragu misije koju je u srpskom narodu ostvario Dositej Obradović”.

 

 

 

Nezvanično se moglo čuti da je gotovo neverovatno koliko široku i veliku popularnost Jerotić ima iako govori o vrlo ozbiljnim i nimalo lakim temama.
Upitan da prokomentariše tu neformalnu, ali vrlo raširenu ocenu, uz smešak, akademik je rekao:
 

Englezi kao primer

Jerotić kaže da su, u odnosu na Srbe, i ne samo Srbe, na primer Englezi zreliji narod: ”Kada su u Drugom svetskom ratu bombe padale na London, sva deca, bilo da su im roditelji lordovi ili radnici, podjednako su dobijala mleko!”

- Otkud to... božja milost, genetika i lični trud. Uvek nastojim da govorim jednostavnim jezikom. Jednostavnim! Treba stići dotle. Raditi na tome. Kao mlad pisao sam dnevnik, to je značilo dosta za upoznavanje sebe samog.
 

Govori potom da jednostavnost ne treba brkati sa prostotom, da mu je radoznalost uvek bila vrlo živa, da je ona zapravo deo ljudske prirode…
 

- Razlikujmo ljubopitljivost od radoznalosti. Roditeljima valja skrenuti pažnju: nemojmo od inteligentnog deteta sa prirodnom radoznalošću praviti malograđanina ljubopitljivog u odnosu na to šta je u supi suseda. Strogo razlikovati te dve stvari. Čovek je kao duhovno biće po prirodi lepo radoznao, Dositej Obradović je divan primer.
 

Poveo se razgovor o dobrim i lošim osobinama Srba o kojima je Dositej Obradović govorio, o tome kako Jerotić posmatra tu temu...
 

Srbi po Jerotiću

Pozitivne osobine:
trezvenost, prostosrdačnost, duševnost, žeđ za slobodom.

Negativne osobine:
sujeverje, preterani nacionalizam, odnosno šovinizam...

- Pozitivne osobine su: trezvenost, prostosrdačnost, duševnost, žeđ za slobodom. Negativne - sujeverje, preterani nacionalizam, odnosno šovinizam... To nije eksplicitno rekao Dositej, ali i te kako možemo govoriti o tome. Dajte da razlikujemo u sebi i oko sebe patriotizam, nacionalizam i šovinizam.

 

Fundamentalizam danas je opšte zlo, ima ga u svim religijama. Isključivost je jako opasna. Kako korigovati? Nije lako. Ali treba korigovati prvo u sebi. Budimo svesni toga, budimo svesni lepote različitosti, klonimo se isključivosti... Srbi ne mogu bez neke tzv. jake ličnosti. Bogu hvala da bar nema povike kako nam treba čvrsta ruka. A gde su harizmatične ličnosti danas i u svetskoj politici. Nema ih.

 

Postojao je jedan Gandi i za sva vremena isterao Engleze, a bez kapi krvi, bez agresije. Pa to je da se pitaš - je l‘ moguće. Mladi ljudi to treba da znaju, da o tome čitaju, da vide kako snažno može biti odsustvo agresije... Pa De Gol u Francuskoj i da ne nabrajam druge velike ličnosti u raznim zemljama. Ali danas takvih nema. Ovo je vreme velike duhovne krize, krize autoriteta.
 

Ističe, zatim, iznova, preko je potrebno prepoznavanje razlikovanja autoritativnog od autoritarnog.
 

- Sve je više lažnih autoriteta, odnosno autoritarnih ljudi. I šta da radimo? To nam je - što nam je, ali razmislimo, gledajmo, prepoznajmo... Treba stalno promišljati, biti na oprezu. Srbi više nego drugi narodi. Zašto? Takav nam je bio i ostao istorijski tok.
 

Pričajući o prosvetiteljstvu, obrazovanosti, kulturi, odsustvu kriterijuma, Jerotić otvara nekoliko pitanja, zatim se nameće činjenica da smo oči u oči s porazom i razuma i dostojanstva...
 

- Osvald Špengler je rekao: „Kad se bude civilizacija približila vrhu, kultura će biti blizu dna“. A šta je kultura? Ona obuhvata i religiju, filozofiju, umetnost. Religioznost, u smislu verujućeg u čoveku, oslabila je i baš zato fundamentalizam jača. Promišljanje je oslabilo, stvaralaštvo takođe...

 

Politikom se kaže nikada nije bavio.
- Bog me spasao. Politika nije dobra….al’ neko mora. Ko? Neko prosvećen, obrazovan

 

Blic

[Милан Ракић]

Владе 

[JESSY]

1. Mislim da je najteže od svega dosledno stajati celim svojim bićem iza onoga u šta verujemo i šta govorimo. Zašto? Savremena psihologija potvrdila je naslućivanja velikih stvaralaca kroz vekove da je čovek čudno biće rascepljenog uma koji, i ne znajući, jedno govori, drugo misli, treće oseća, a četvrto radi.

 

2. Mudrost je u ćutanju i tišini, nikako u mnogim rečima. One iscrpljuju fizičku i duhovnu snagu čovekovu, one samo mucaju o srži, do koje se stiže ćutanjem i tišinom.

 

3. Nije preterano smatrati da je najveća nesreća za ljude i ovu planetu na kojoj žive katkad potpuna, katkad djelomična nesposobnost jednog velikog broja ljudi kako bi voljeli. Isto tako ne izgleda mi nimalo pretjerana misao da se čitavo čovječanstvo i zemlja pod njim održavaju prije svega zahvaljujući onim malobrojnim ljudima koji su u stanju voljeti.
 

4. Samo je čovjek taj koji ne oprašta ni sebi ni drugima, nego traži osvetu, bilo agresijom kažnjavajući druge, često nevine ljude i narode, bilo danas sve češće, kažnjavajući samog sebe, navlačeći na sebe nesvjesno sve moguće psihosomatske bolesti, alkohol i drogu, oblijevajući od depresije i dovodeći sebe do samoubojstva.
 

5. Sumnja je plod samo kao prijelazna i prolazna faza u razvoju ličnosti, ali često, nažalost, naročito na ovom olujnom i trusnom tlu, na kome se sumnjalo u sve i svakoga, ona ostane trajna i neizmjenjiva sumorna božica, pratilja našeg bića.
 

6. Dete do kraja treće godine je upijajući um, kao sunđer je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostaće skript, pa će tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše!

 

7. Ono što je kod dece lepo, fascinantno, bogoliko, to je njihovo poverenje – ono što je Erikson nazvao prapoverenje sa kojim svako dete dolazi na svet, njihovo brzo opraštanje uvreda, divljenje, čuđenje. To su elementi koje vredi sačuvati za ceo život.

 

 

8. Voleti drugog čoveka znači razumeti ga, a svakako oprostiti mu. Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju ne samo da ga prihvatimo već da ga i zavolimo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane upravo onakav kakav može da bude.

 

9. Ako ne ustaneš odmah skoriće ti se blato na kaputu. Ako padneš ustani odmah i gledaj da se ne sapleteš ponovo nikako na isti kamen.

 

10. Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni nećete nikada ostati usamljeni. Pokušajte da siđete i naučite skromnost i nećete nikada više biti sami.

 

https://www.espreso.rs/vesti/drustvo/286921/10-pouka-vladete-jerotica-za-sva-vremena-ko-ih-nije-procitao-do-sada-neka-to-obavezno-ucini-ovo-je-skola-zivota

[JESSY]

Istaknuti srpski lekar, psihijatar, književnik i akademik ima dragocene misli koje se odnose na roditeljstvo i vaspitanje dece. Zapamtite ih.

 

1. Dete do kraja treće godine je upijajući um, kao sunđer je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostaće skript, pa će tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše!

 

2. Dete staro tri, četiri godine sluša majku i oca kako se ne svađaju, nego raspravljaju o nekoj temi, pa se ne slažu. Bez povišenog tona, svako iznosi svoje argumente, puštajući i onog drugog da kaže to što ima. Tu počinje dijalog i tako se dete uči dijalogu. Iako ništa ne razume, (šta je to o čemu roditelji pričaju) negde u letu uspeće da uhvati da se ne slažu, ali da i majka i otac razgovaraju koristeći argumente, a ne povišen ton.

 

3. Radoznalost i ljubopitljivost nisu iste stvari. Nemojte svoju decu pretvarati u ljubopitljivu decu. Dete se rađa vrlo složeno. Da ne plašim mlade, ali, fetus sve pamti. Jako je važno da majka dete nosi radosno. Pazite, nije isto radosno i veselo. Treba da nosi, koliko god može, sa radošću. Naravno i otac je jako važan. Treba oboje podjednako da žele dete. I nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu. Znate kako, kad je majka ljuta dete se sklanja na kraj posteljice, a kad je srećna dete se penje prema srcu. Snimali to naučnici.

 

4. Dete je u dosadašnjem patrijarhalnom vaspitanju kod Srba vaspitavano u krajnostima: ili je odgajano u preteranoj strogosti ili u preteranoj razneženosti (naročito poslednjih decenija), zbog nekorisne bolećivosti roditelja koju treba razlikovati od ljubavi. Valja se ipak složiti da nije uputno isticati tzv. presudnu ulogu roditelja u vaspitanju dece, a prvenstveno u toku prvih nekoliko godina života deteta, jer i genetika i promena spoljašnjih rđavih okolnosti u docnije, povoljnije prilike može uticati na ispravljanje negativnih obeležja u ponašanju deteta.

 

 

5. Ono što će odlučiti da se dete pogrešno razvija jeste nedostatak topline, sigurnosti i autoriteta kod samih roditelja. Jer ako je dete zaista na početku bespomoćno, od koga ono može da dobije onaj prvi neophodan impuls ka sigurnosti i zbrinutosti nego od roditelja. Ono nema nikakav drugi kriterijum za sopstvenu vrednost nego priznanje koje dobija od svoje najbliže okoline.

 

6. Ono što je kod dece lepo, fascinantno, bogoliko, to je njihovo poverenje – ono što je Erikson nazvao prapoverenje sa kojim svako dete dolazi na svet, njihovo brzo opraštanje uvreda, divljenje, čuđenje. To su elementi koje vredi sačuvati za ceo život.

 

7. Roditelji se pitaju zašto dete uvek, kad bi mu otac ili majka rekli, recimo, nemoj to raditi, ili nemoj to jesti; ili evo ja sad moram da izađem, a imaš u sobi puno igračaka, ali pazi, ova igračka može da ti donese neku nevolju; ili imaš puno voća raznovrsnog, al’ nemoj baš ovo voće, biće ti loše – zašto dete uvek, ali baš uvek uradi to što ste mu zabranili? Zašto baš TO, kad roditelj kaže NE? Čovek oseća stalnu potrebu da se zabrana krši, da se granice ispitaju, da se uradi baš ono što ne bi trebalo, kako bi se proverilo zašto je to zabranjeno. Ali ako je roditelj to rekao u punoj ljubavi, ostajem pri tome, dete će poslušati. Ako je roditelj rekao ‘nemoj to da radiš’, u ljubavi, bez trunke neke želje da ga dete posluša po svaku cenu, tada dete neće uraditi ništa loše. Tada to neće biti izazov za njega da ne posluša jer će osetiti ljubav sa kojom se od njega to traži.

 

 

8. Ako je dete nemirno, pusti ga, često je to inteligentno i bistro biće. A roditelji, u neznanju, za mirno i poslušno dete kažu ‘moje dobro dete’, a ono u stvari uplašeno, nesigurno. Naravno, rodi se i poneko dobro dete koje je jednostavno takvo, iako je snalažljivo i pametno. Greška je velika što ono nemirno dete tuku, a ono je najčešće inteligentno dete. I baš ta inteligencija mu ne da da se pomiri lako sa svim što mu se kaže.

 

9. Veoma popustljive granice omogućavaju intenzivan uticaj spolja ali takvo prihvatanje promena može da ugrozi specifičan porodični identitet. Ovakve porodice karakteriše nezainteresovanost i međusobna nepovezanost članova. Roditelji nisu zainteresovani za rast i razvoj dece. Deca imaju previše slobode i ne prave razliku između dobrih i loših postupaka. Emocionalni odnosi su hladni i dete ne oseća da je voljeno, zaštićeno i sigurno.

 

10. Važna stvar koja određuje funkcionalnost porodice su i porodična pravila. Porodična pravila su potrebna jer čuvaju porodicu i obezbeđuju sigurnost i predvidivost, što je posebno značajno za najmlađe članove. Njima se određuje organizacija života, način porodičnog funkcionisanja, sistem vrednosti i verovanja. Međutim, problem nastaje kada se o tim pravilima nedovoljno ili retko govori jer se ona uglavnom podrazumevaju, ali na taj način postaju nejasna. Nedovoljno jasna pravila oblikuju haotične porodične odnose a kruta pravila (koja se ne manjaju) doprinose komplikovanim porodičnim odnosima. U funkcionalnim porodicama otvoreno se komunicira o pravilima. Ona su jasna i podložna promenama u skladu sa potrebama članova porodice.

 

https://noizz.rs/lifestyle/10-pouka-vladete-jerotica-o-deci-i-roditeljstvu/0gf50lb