Патријарх српски Господин Иринеј

[дибидусрус]

Поента је да је наш п. Иринеј екумениста, и да зато се обрачунава са Атремијем. Толико неистине, или барем то што наше владике не говоре у СРбији, а то је да је реч о заговору из Ватикана.То је новина "Пресс" писала. И сад као Руси да нам помогну. Ово је озбиљна ствар. Које су владике они питали.

[дибидусрус]

Политика Патриарха Иринея должна привлечь особое внимание православной общественности, поскольку вступление им на путь отступничества, являющийся абсолютно приемлемым и нормальным для католицизма, в глазах членов Православной Церкви является вопиющим вызовом христианству, открытым игнорированием позиции и интересов православных сербов, испытавших на себе всю тяжесть жесточайшей и циничной экспансии Ватикана.

Ово сами преводите немам срца.

[Crveni Baron]

Evo Google Translate

http://translate.google.com/translate?hl=en&sl=auto&tl=sr&u=http%3A%2F%2Fwww.blagogon.ru%2Fnews%2F64%2F

[дибидусрус]

http://www.ruskline.ru/news_rl/2010/11/20/episkop_artemij_radosavlevich_lishen_sana/

Као што видите, то може да почне да мисли неки руски верник.

[Crveni Baron]

http://www.ruskline.ru/news_rl/2010/11/20/episkop_artemij_radosavlevich_lishen_sana/

Као што видите, то може да почне да мисли неки руски верник.

Translate

http://translate.google.com/translate?hl=en&sl=auto&tl=sr&u=http%3A%2F%2Fwww.ruskline.ru%2Fnews_rl%2F2010%2F11%2F20%2Fepiskop_artemij_radosavlevich_lishen_sana%2F

[Andre Williams]

Patrijarh Irinej: I glas crkve se mora čuti

Patrijarh Srpski Irinej, za "Novosti", o putu Srbije u Evropu, položaju crkve i naroda, mogućem dolasku pape: Hteli smo da ohrabrimo Srbe da na popisu kažu ko su i šta su. Kritike o uplitanju crkve u politiku dolaze od onih koji ne žele da čuju njen glas

BUDUĆNOST srpskog naroda jeste u Evropi, ali nisam za ulazak u Evropsku uniju po svaku cenu. Tamo nam je mesto još od srednjeg veka. Ka njoj idemo sa bogatom kulturom i istorijom. Da joj doprinesemo onim dobrima po kojima nas svet prepoznaje - Belim anđelom, Dušanovim zakonikom, Dečanima, Gračanicom, Bogorodicom Ljeviškom... Trebalo bi da osetimo blagodeti te zajednice, ali i da ona vidi korist od nas.

Ovim rečima patrijarh srpski Irinej, u intervjuu za "Novosti", ocenjuje jedno od ključnih pitanja srpske nacionalne politike. Poglavar Srpske pravoslavne crkve, koji je na tron Svetog Save stupio pre nešto duže od godinu dana, ocenjuje da je naš narod okrenut svojoj crkvi i veri, što uliva nadu da će ostati i opstati u teškim vremenima.

* Prethodna godina bila je puna izazova i za Srpsku crkvu - od raščinjenja vladike Artemija, vašeg ustoličenja u Pećkoj patrijaršiji, povlačenja snaga Kfora sa kapija manastira na KiM... Smatrate li da je SPC na njih uvek imala pravi odgovor?

- Crkva je u svim ovim događajima reagovala na jedini mogući način. Za poglavara SPC došao sam posle gotovo tri godine odsustva pokojnog patrijarha Pavla. Za to vreme problemi su rešavani pomalo stihijski, na način koji se smatrao najboljim. Možda se naša reakcija nekima nije dopala, ali to je jedini put za rešavanje ovakvih složenih pitanja. Crkva je reagovala u svom duhu i o svim pitanjima dala jasan sud.

* Pozvali ste nedavno pripadnike srpskog naroda u zemljama regiona da se na popisu izjasne kao Srbi pravoslavne vere. Da li i vaš poziv ukazuje da je na delu pokušaj narušavanja verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta našeg naroda?

- Različiti pritisci pratili su gotovo sve popise na ovim prostorima. Imajući to u vidu, hteli smo da ohrabrimo sve koji se smatraju Srbima i koji su pravoslavne vere, da slobodno kažu ko su i šta su. U našem pozivu ne treba tražiti nikakvu propagandu. Sveti arhijerejski sinod samo je apelovao na ljude da iskoriste svoje pravo da, po svojoj savesti, iskažu pripadnost naciji. To je, uostalom, i jedna od demokratskih tekovina.

* Najveći broj srpskih svetinja je na Kosovu i Metohiji. One su, međutim, opasane

bedemima, čuva ih takozvana kosovska policija, sveštenstvo trpi velike pritiske... Kakvo je stanje u srpskim manastirima?

- Situacija na Kosovu i Metohiji takva je da se rečima teško može opisati. Treba videti uslove u kojima naš nesrećni narod tamo živi - u strahu, lišen slobode i svih ljudskih prava. Teško se može i zamisliti život čoveka, koji ne sme da izađe iz svoga dvorišta, da ore svoju njivu ili korača svojim gradom. To najbolje zna nekoliko starica koje žive u Đakovici ili nekoliko srpskih porodica iz Prizrena. Slično je i sa našim svetinjama. Međunarodne snage koje su ih štitile zamenjuju drugi čuvari reda. Kako će oni brinuti o njima ostaje da se vidi, ali se uvlači strah da neće biti dobro. Betonski zidovi oko Pećke patrijaršije ili Dečana uslov su opstanka ovih hramova. Pred nas se postavlja ozbiljno pitanje - može li se uopšte opstati na Kosovu i Metohiji?

* Vaše su reči da na Kosovu ima mesta i za Srbe i za Albance. Smatrate li da će nedavno započeti razgovori Beograda i Prištine život u pokrajini učiniti boljim?

- Nadamo se da će biti bolje. Najveći broj Srba sa Kosova i Metohije vratio bi se svojim kućama ako bi im bio omogućen slobodan život. Mnogo očekujemo od ovih razgovora. Sa Albancima ne živimo od juče, pa dobro znamo i kako je bilo u prošlosti. Siguran sam i da veliki deo albanskog naroda ne odobrava sve što se čini u pokrajini, ali nemaju snage niti hrabrosti da nešto promene. Verujem da može da se nađe način da, uz dobru volju albanskog naroda, na Kosmetu žive i Srbi.

* Narod u Srbiji živi u nemaštini. Često čujemo i da ljudi umiru od gladi. Može li Crkva da doprinese većoj solidarnosti i boljem životu našeg naroda?

- Čini onoliko koliko je u mogućnosti. Ne možemo tu mnogo da pomognemo. Teško se nešto može tražiti od onih koji i sami oskudevaju. Velika je sramota da u Srbiji čovek umre od gladi. Živimo u bogatoj zemlji, ali na njivama umesto pšenice raste korov. Zato ne postoji opravdanje ukoliko neko umre gladan. Ljudi bi trebalo da se vrate osnovnoj dužnosti svakog čoveka - da sami brinu o svojim potrebama. Kao narod negde smo izgubili naviku da se izdržavamo znojem svojih ruku. Uzroke lošeg stanja našeg društva treba tražiti u nestajanju naše klasične porodice. Ona je nekada bila svetinja života. Bez porodice nema ni zdravog društva ni moćne i snažne države.

* Od crkve se očekuje i da ponudi odgovore na niz izazova pred kojima se nalazi savremeni čovek. To je na primer pitanje doniranja organa, rodne ravnopravnosti, pa i položaja gej populacije...

- Crkva ima odgovore na sva životna pitanja. Možda se njen glas ne čuje koliko bi to trebalo. Važno je, međutim, i pitanje ima li koga da čuje njene poruke. Pitanje doniranje organa smo pozdravili, jer u duhu jevanđelja nema veće ljubavi od pomoći drugima. Crkva, međutim, ima rezerve prema pojavama poput tzv. gej parade. Stav Crkve u ovom slučaju je jasan - te ljude ne osuđujemo, već ih sažaljevamo. Ne možemo da shvatimo da neko svoju manu ili porok nameće kao nekakav zakon koji treba da se poštuje. Tim ljudima bi trebalo na neki način pomoći. Oduvek je bilo sličnih pojava, ali današnji zahtevi da im se pruži javna podrška daleko su od crkve.

* Nisu retke kritike na račun SPC da se meša u politiku. Kako odgovarate na primedbe?

- Kritike o navodnom uplitanju Crkve u politiku gotovo uvek dolaze od onih koji ne žele da čuju glas crkve. To podseća na ne tako davno vreme kada se smatralo i želelo da se njen glas čuje samo u hramu. Religiozan čovek pripada crkvi, ali i državi. Crkva je u svakom slučaju deo društva i njene stavove dele njeni članovi koji su u isto vreme i članovi društva i građani države.

* Kritičari desničarskih organizacija kakve su "Dveri srpske", "Obraz", "Naši 1389" često ih dovode u vezu sa SPC. Kakav je odnos Crkve prema njima?

- Nijednu od tih organizacija nije osnovala Crkva. Mi posmatramo njihov rad i priznajemo da tu ima dobrih stavova i pogleda, mada postoje i oni koji predstavljaju njihovo mišljenje. Sve što je dobro, odakle god da dolazi, Crkva će uvek da pozdravi, što ne znači i da podržavamo sva njihova razmišljanja. Ove organizacije nisu postale našom voljom, a javnosti se one predstavljaju time što zastupaju stavove Crkve.

* Pokojni patrijarh Pavle ukazivao je da naše "reči treba da budu blage, a argumenti jaki".

Smatrate li da bi jezik crkvenih velikodostojnika trebalo ponekad da bude primereniji?

- Svakako. Svaka reč koja dolazi od arhijereja, sveštenika ili hrišćanina mora da bude odmerena. Mora da svedoči istinu, i počiva na istini. Treba, ipak, imati u vidu da je i vladika čovek i da može katkad da izgovori nešto, pa kasnije da vidi

Dobro bi bilo da reč predstavnika crkve bude topla, jevanđeljska, istinita i pravedna. Čovek, međutim, nije savršeno biće, ali svako bi trebalo da vodi računa o onome što govori i da čvrsto stoji iza svake reči.

* Hoće li biti realizovana pomoć za završetak Hrama Svetog Save na Vračaru? O ovome je bilo reči i tokom nedavne posete ruskog premijera Vladimira Putina?

- Ideja je da unutrašnjost Hrama Svetog Save bude oslikana tehnikom mozaika. Za ovu vrstu oslikavanja potrebna su velika sredstva. Očekuje se pomoć Rusije koju je obećao predsednik Rusije Dmitrij Medvedev prilikom posete Srpskoj patrijaršiji 2009. godine. Istog je mišljenja bio i premijer Putin koji je imao veliku želju da poseti hram na Vračaru. On nije krio zadivljenje izgledom hrama, ali je zapazio i da su za okončanje radova potrebna velika sredstva. Tom prilikom i on je obećao pomoć Rusije. O načelnom dogovoru o ruskoj pomoći razgovarano je i tokom nedavne posete ruskog mitropolita Ilariona. Rusi su veoma raspoloženi da nam pomognu, a naša je želja da mozaik bude u duhu srpskih srednjovekovnih fresaka. Voleli bismo da mozaik bude utemeljen na vizantijskoj umetnosti, ali i da nosi pečat našeg vremena.

* U Nišu će 2013. godine biti obeleženo 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. Da li će poglavaru Rimokatoličke crkve iz SPC biti upućen zvanični poziv da prisustvuje ovoj svečanosti?

Videćemo. O tome još raspravljamo. Potražićemo mišljenje i naše braće sa istoka, pa ćemo u dogovoru sa njima i doneti odluku. Pitanje dolaska pape u Srbiju odavno je predmet razgovora. Za njegov poziv ima dosta opravdanja i pristalica, ali i protivnika. Smatram da je to izuzetna prilika da se obeleži 17 vekova od donošenja Milanskog edikta cara Konstantina, baš u Nišu, u kojem je rođen veliki vladar. Edikt je događaj od izuzetnog značaja za istoriju hrišćanstva i za razvoj hrišćanske kulture. Mnogi smatraju da je Niš najpogodniji za proslavu ovog jubileja. To bi bila dobra prilika da se na jednom mestu okupe predstavnici svih hrišćanskih zajednica, prilika da se objektivno analizira minula prošlost i sagleda put u budućnost.

* Vatikan nije glasno osudio genocid nad srpskim narodom u NDH, a papa će tokom posete Hrvatskoj održati i molitvu nad grobom Alojzija Stepinca. Koliko teret prošlosti baca senku na odnose Srpske crkve i Vatikana?

- Gorka iskustva iz prošlosti, stradanja našeg naroda u minulim ratovima, logoru u Jasenovcu i drugim stratištima u Hrvatskoj, jesu velika rana i bacaju veliku senku na naše odnose sa Rimokatoličkom crkvom. To su teške i neprebolne rane, koje su, nažalost, obnovljene i u naše doba. Da bi se prešlo preko toga, što bi bilo dobro, potrebna je velika duhovna i moralna snaga, ali i čvrsto obećanje da se slično neće ponoviti. Senka koja sada postoji ne bi trebalo da bude večita prepreka u našim odnosima. Moramo da tragamo za načinom da istorijske probleme i nesporazume prevaziđemo i da izazove novog vremena rešavamo na hrišćanskim, jevanđeljskim, osnovama, ako ne jedinstveni, ono bar nezaraćeni.

IZOPŠTIĆEMO ARTEMIJA

* RAŠČINjENI vladika raško-prizrenski Artemije, iako monah, i dalje služi liturgije, pričešćuje u improvizovanim hramovima, predstavlja se kao episkop...

- Bivši episkop Artemije velika je rana srpske crkve. On nije raščinjen ni pod čijim pritiskom, niti po bilo čijoj volji sa strane. Drugačije se nije moglo. Nekoliko godina bio je u raskoraku sa Saborom i Sinodom, i postao je velika smetnja rešavanju problema na Kosovu. Jedna je njegova greška bila i što je Kosovo smatrao ličnim, a ne problemom srpske crkve i naroda. Veliki greh je počinio što je povukao monahe iz manastira, da bi na kraju uradio nešto što se graniči sa bespameću. Uvek je tvrdio da to neće činiti, ali ovo što radi je raskol koji je nebivao. I dalje svesno srlja u propast u kojoj nema nade u spasenje, osim iskrenog pokajanja.

* Kakve će mere Crkva da preduzme protiv bivšeg vladike i kada se one mogu očekivati?

- Učinićemo napor. Pokušaćemo da razgovaramo sa njim, iako on već dugo odbija bilo kakav dijalog. Ukoliko ni to ne prihvati, učinićemo ono što je najtragičnije za jednog hrišćanina - biće izopšten iz Crkve.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:325933-Patrijarh-Irinej-I-glas-crkve-se-mora-cuti

[Владан]

Патријарх Иринеј: Не у ЕУ по сваку цену

Српски патријарх Иринеј изјавио је да је будућност српског народа у Европи, али да није за улазак у Европску унију по сваку цену.

"Тамо (у Европи) нам је место још од средњег века. Ка њој идемо са богатом културом и историјом", рекао је Иринеј за Вечерње новости.

Упитан о односу СПЦ према десничарским организацијама попут "Двери српске", "Образа" и "Наши 1389", Иринеј је рекао да ниједну од тих организација није основала црква и да оне имају "добрих ставова", али да СПЦ не подржава "сва њихова размишљања".

"Ми посматрамо њихов рад и признајемо да ту има добрих ставова и погледа, мада постоје и они који представљају њихово мишљење", рекао је патријарх и додао да црква поздравља "све што је добро одакле год да долази", али да не значи и да подржава сва њихова размишљања.

"Ове организације нису постале нашом вољом, а у јавности се представљају тиме што заступају ставове цркве", рекао је патријарх Иринеј говорећи о десничарским организацијама.

Упитан о рашчињеном владици Артемију, Иринеј је рекао да је бивши епископ Артемије "велика рана српске цркве" и да ће ако не буде прихватио разговор бити искључен из цркве.

"Он није рашчињен ни под чијим притиском, нити по било чијој вољи са стране. Другачије се није могло. Неколико година је био у раскораку са Сабором и Синодом и постао је велика сметња решавању проблема на Косову", рекао је Иринеј и додао да је Артемије погрешио у томе што је "Косово сматрао личним, а не проблемом српске цркве и народа".

"Велики грех је починио што је повукао монахе из манастира да би на крају урадио нешто што се граничи са беспамећу. Увек је тврдио да то неће чинити, али ово што ради је раскол који је небивао", рекао је Иринеј.

На питање о мерама против Артемија, патријарх је рекао да ће покушати да разговара с њим. "Покушаћемо да разговарамо с њим иако он већ дуго одбија било какав дијалог. Уколико ни то не прихвати, учинићемо оно што је најтрагичније за једног хришћанина - биће изопштен из цркве", рекао је патријарх Иринеј.

блиц

[Andre Williams]

Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј слугу твога Патријарха српског Иринеја.

[Црни]

Свака част патријарху! Браво за интервју! МНОГАЈА ЉЕТА!

[Владан]

МОСКВА - У модерној Европи тренутно не постоји народ који пати више од српског народа на Косову и Метохији, где влада потпуни хаос, изјавио је патријарх Српске православне цркве Иринеј руском информативном порталу православие.ру

"Стварност је таква да људи тамо живе у сталном страху, а многи су платили својим животом право да остану на својој земљи у време када су тамо дошле европске снаге, како би стабилизовале ситуацију на Косову и чували тамошње становништво", рекао је Иринеј, пренело је данас на свом званичном сајту Одељење за спољне црквене везе Руске православне цркве.

"Тада је страдало знатно више људи него у претходном периоду до доласка мировних снага. То је трагедија", рекао је поглавар СПЦ, додајући да на простору Косова "влада потпуни хаос".

Према речима патријарха Иринеја, велики број људи хтео би да се врати на Косово, али то не може због нестабилности и немогућности за нормалан живот.

"Можда ће доћи боља, безбеднија времена, и тада ће се многи људи вратити", рекао је Иринеј.

Говорећи о односима СПЦ и РПЦ и односима руског и српског народа, Иринеј је рекао да су односи и у далекој прошлости и новијој историји били веома блиски, а увек искрени и пријатељски.

"Наши језици су слични, а Црква је једна, православна, и ми смо као мали народ и мања црква увек гледали на Русију као на свој народ, а на РПЦ као на нашу цркву", рекао је Иринеј.

Он је подсетио да су се једно време будући свештеници СПЦ углавном школовали у руским духовним академијама и враћали се не само са добрим знањем руског језика, већ и испуњени богатим искуством Руске цркве.

"Тако је било у прошлости и, надамо се, биће и данас, и сутра, и увек", казао је српски патријарх.

"Осећамо ту топлу заштиту руског народа и помоћ у прошлости и, наравно, данас", рекао је Иринеј и додао да "сада Русија треба да постане оно што је била у највећем периоду своје историје".

"У томе је сва наша нада, и не само наша, већ мислим и свих православних цркава, свег хришћанства", навео је патријарх СПЦ, додајући да је потребно зближавање православних народа, јер ће се удружени лакше супротстављати свим савременим искушењима.

Према речима патријарха Иринеја, црква својим учењем и етиком, својом животном философијом, треба свету да покаже како да се у људску заједницу уведу појмови етике и погледа на свет, који треба да постану основа за стабилнији и срећнији живот.

Српски патријарх је изразио уверење да је црква током страдања у 20. веку ојачала и изашла снажнија, као и да се учврстила народна вера.

РТВ

[Зоран]

Патријарх Иринеј: Нико не пати као Срби на Косову

13.04.2011. 08:56

У модерној Европи тренутно не постоји народ који пати више од српског народа на Косову и Метохији, изјавио је патријарх Српске православне цркве Иринеј.

Он је, у изјави за руски информативни портал "Православље", оценио да на Косову влада потпуни хаос.

"Стварност је таква да људи тамо живе у сталном страху, а многи су платили својим животом право да остану на својој земљи у време када су тамо дошле европске снаге, како би стабилизовале ситуацију на Косову и чували тамошње становништво", рекао је Иринеј.

"Тада је страдало знатно више људи него у претходном периоду до доласка мировних снага. То је трагедија", рекао је поглавар СПЦ.

Према речима патријарха Иринеја, велики број људи хтео би да се врати на Косово, али то не може због нестабилности и немогућности за нормалан живот.

"Можда ће доћи боља, безбеднија времена, и тада ће се многи људи вратити", рекао је Иринеј.

Говорећи о односима СПЦ и Руске православне цркве, и односима руског и српског народа, Иринеј је рекао да су односи и у далекој прошлости и новијој историји били веома блиски, а увек искрени и пријатељски.

Извор:Радио КиМ

[Оља]

Патријарх Иринеј: Завештање органа - посмртно доброчинство

Танјуг | 17. 04. 2011.

БЕОГРАД - Патријарх српски Иринеј изјавио је вечерас да завештање органа представља посмртно доброчинство.

Питање трансплантације људских органа на исти начин посматрају православна и римокатоличка црква, подсетио је он у интервјуу РТС-у.

"Донација органа након праве смрти, кардио-респираторне смрти одржавала би посмртно доброчинство, посмртни израз љубави", рекао је патријарх.

Он је додао да у том светлу "завештање и даривање органа не само да су дозвољени, већ и заслужују сваку похвалу са становишта хришћанског морала".

"То доброчинство и љубав према ближњима, даривање органа, за живота или после смрти, не означава само љубав према крвним сродницима, него и према свим другим људима", истакао је патријарх.

Извор: Блиц

[Justin Waters]

Ово је једно занимљиво питање.

Завјештати некоме орган, коме ће то помоћи да сачува живот скоро је истовјетно као да си за некога положио живот.

Опет рецимо, ако некоме подаримо срце, и њему се изврши трансплатација и човек почне да живи нормално са туђим срцем, без икакво ломљена личности и осјећања...можда се остварају многа древна питања која су некоћ мишљена да су закључена. Рецимо сматрало се да је душа у срцу, да је срце спознајни орган Бога, да је срце орган који нас дефинише, нашу вољу, осећања итд...ако пак некоме друге дамо срце, али буквално  facenew22222222, онда ми се чини да смо по том древном веровању да ли своју личност да се преточи у другога....

Да је срце спознајни орган заједно са мозгом то је дефинитивно, али ако некоме може завештати срце онда ипак испада да се тренутак спознаје преображења срца ипак се не завршава у срцу него негде другде...

[Grizzly Adams]

А шта ако доктори једног дана науче да пресаде мозак?  facenew22222222

[sqny]

Да је срце спознајни орган заједно са мозгом то је дефинитивно, али ако некоме може завештати срце онда ипак испада да се тренутак спознаје преображења срца ипак се не завршава у срцу него негде другде...

E se ti zeziecis ??  stadaradim

Srce je komplikovanija pumpa i nista vise.