Патријарх српски Господин Иринеј

[Guest]

У присуству највиших званичника Републике Српске и Србије у Андрићграду ће данас бити обиљежено 100 година од почетка Првог свјетског рата и свечано ће бити отворен град од камена – Андрићград, чији је идејни творац режисер Емир Кустурица.

Освештањем храма Светог цара Лазара и косовких мученика и Светом архијерејском Литургијом коју је служио Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Андрићграду је јутрос почела свечаност отварања града од камена и обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата. На капији града Патријарха је дочекао велики број грађана.

Након литургије на улицама и трговима Андрићграда биће приређен богат умјетнички програм све до 16.30 часова, када ће град од камена бити свечано отворен испред његове већ препознатљиве капије.

Свечани чин отварања града од камена обавиће предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Владе Србије Александар Вучић и идејни творац града Кустурица.

Отварању Андрићграда и свечаностима поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата присуствоваће предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић, министри у Влади Српске и многи други високи званичници.

Сам чин отварања најавиће Оркестар Гарде Војске Србије, а потом ће домаћин Кустурица, заједно са гостима, уз звуке корачнице кренути Улиcom „Младе Босне“ до Трга Петра Петровића Његоша и споменика Његошу, који ће бити и званично отворен.

На Тргу, испред храма Светог цара Лазара и косовских мученика, наступиће Војни оркестар Министарства одбране Србије „Станислав Бинички“. У 17.10 часова предвиђено је свечано отварање два студенска дома у Андрићграду, а потом слиједи разгледање Отоманског трга испред Караван сараја и Сахат-куле, гдје ће наступити „Но смокинг оркестар“.

 

 

 

 

 

Шетња домаћина и гостију биће настављена до Византијског трга, који красе три куле у византијском стилу, гдје ће, уз звуке оркестра, у небо бити пуштено јато бијелих голубова.

На тргу испред Византијског двора биће одржан музички перформанс у извођењу групе „Врело“, Василисе, Марте Хаџиманов и Хора „Јединство“ из Котора.

У Галерији „Лубарда“ у Андрићевом институту у 17.45 часова биће отворена изложба слика академског сликара Момира Булатовића – портрети свих учесника Сарајевског атентата под називом „1914. – најт вижн“.

Након тога у Андрићевом институту биће одржана промоција књиге „Сарајевски атентат – повратак документима“ аутора Мирослава Перишића, а у издању Андрићевог института и Архива Србије, те промоција међународног историјског часописа „Векови“ у издању Андрићевог института и јунског броја „Историјских свесака“.

У 18.30 у Мултиплексу „Доли Бел“ биће приказан филм „Атентат, Сарајево 1914″ аустријског редитеља Андреаса Прохаске.

Цјелокупан програм рађен је према Кустурициној идеј, а у реализацији режисера Милана Нешковића који је рекао Срни да су у овом филму, рађеном у продукцији националне аустријске телевизије и њемачке телевизије, приказане историјске чињенице у вези са Сарајевским атентатом, којима се негира умијешаност Србије у Први свјетски рат.

„У оквиру обиљежавања 100 година од Сарајевског атентата и почетка Првог свјетског рата предвиђено је откривање великог мозаика ‘Млада Босна’ на зиду биоскопа ‘Доли Бел’ на којем су представљени видовдански хероји Гаврило Принцип и младобосанци, рад магистра сликарства из Београда Бисеније Терешченко“, истакао је Нешковић.

Приликом откривања мозаика предвиђено је обраћање предсједника Додика, премијера Вучића и режисера Кустурице.

У касним вечерњим часовима биће изведена реконструкција Сарајевског атентата у сценском приказу у три чина – „Побуњени анђели“, рађеном према идеји Емира Кустурице.

„Овај сценски приказ представља вјеродостојни приказ догађаја у Сарајеву са савременим конотацијама у којем ће атентатор у првом чином џи-пи-есом бити доведен до Фердинанда“, каже Нешковић.

У другом чину биће приказано суђење младобосанцима у којем ће, између осталих, играти глумци Небојша Глоговац, Ненад Јездић, Зоран Цвијановић… Трећи чин је комеморација српским жртвама у Првом свјетском рату.

Сценски приказ „Побуњени анђели“ директно ће преносити Радио-телевизија Републике Српске и Радио-телевизија Србије.

Обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата у Андрићграду биће завршено наступом чувеног Академског хора руске армије „Александров“ на Тргу Петра Другог Петровића Његоша.

Откривена Спомен плоча Младој Босни у Палама

Поводом стогодишњице од сарајевског атентата и почетка Великог рата представници удружења Повратак данас ће у Сарајеву посјетити Спомен капелу Гаврилу Принципу и члановима Младе Босне гдје ће положити вјенце и цвијеће и запалити свијеће у знак сјећања на борце за слободу. У Палама је, тим поводом, јутрос на објекту Културног Центра откривена спомен плоча Младој Босни. Јутрос су из Источног Сарајева у Вишеград два аутобуса одвезла младе који желе да присуствују централној манифестацији обиљежавања стогодишњице Првог свјетског рата.

На Сокоцу су почели 22. Видовдански пјеснички сусрети. У Источном Сарајеву вечерас ће се одржати финално вече такмичења гуслара РС који, такође, нису заборавили лик и дјело Гаврила Принципа и Младе Босне.

На гробљу Бутмир у Сарајеву директор Секретаријата за вјере РС Драган Давидовић положио је вијенац на гроб Мухамеда Мехмедбашића, једног од седам атентатора на Франца Фердинанда, 28. јуна 1914. године.

Мехмедбашић, муслиман који је свим срцем припадао идеји „Младе Босне“, заједно са Гаврилом Принципом, Васом Чубриловићем, Недељком Чабриновићем, Цветком Поповићем, Данилом Илићем и Трифком Грабежом, стајао је на обали Миљацке, чекајући да изврше атентат на Франца Фердинанда.

Додику и Кустурици Орден Светог краља Милутина

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве додијелио је Орден Светог краља Милутина предсједнику Републике Српске, Милораду Додику и идејном творцу Андрићграда, Емиру Кустурици.

Његова Светост Патријарх српски Иринеј, након освештања храма Светог цара Лазара и косовских мученика у Андрићграду, рекао је да је овај орден Додику и Кустурици додијељен на приједлог Владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија.

Он је истакао да је орден предсједнику Републике Српске, најновије српске државе, додијељен за дјелатну љубав према светој мајци цркви, нарочито показану његовим несебичним помагањем приликом изградње овог храма.

Извор: СПЦ/РТРС/Светигора

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Grizzly Adams]

 

[Дејан-Марковић]

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: његова светост патријарх српски господин ИРИНЕЈ Видовдан је печат наше вечности

Гаврило Принцип је био присталица слободарских идеја и не само он него и цела „Млада Босна” и младобосанци. То су били младићи који су били одушевљени слободом

Фото Д. Јевремовић

Наша историја нису само славне битке и свети ратници. Наша историја све више постаје и стално правдање и доказивање сопствене невиности – историја која нам се понавља и овог Видовдана када доказујемо очигледно, да нисмо терористи и крвници Великог рата.

Значај јубилеја, стогодишњице од почетка Првог светског рата, променио је последњих година уобичајену видовданску руту српског патријарха. Уместо на Косову и Метохији, у манастиру Грачаници и на Газиместану, патријарх српски Иринеј видовданску литургију служио је у Андрићграду.

– Историчари треба да имају смелости и храбрости да кажу оно што је чињеница: да Србија није желела нити изазвала Први светски рат чији се почетак везује за атентат у Сарајеву. Ми смо имали и великих победа и великих пораза. Један од тих пораза ушао је и у календар Цркве као што је то случај с Видовданом. Оно што уђе у календар то има печат вечности и непролазности и као такав Видовдан остаје наш велики национални празник. Сећамо се спремности тадашњег српског народа на челу са својим кнезом Лазаром да брани оно што је светиња једног народа. И оно што се разликује у односу на остале битке јесте то што су сви били, бар онако како наш еп о Косову говори, спремни да се жртвују за своју отаџбину, за своје светиње, за вредности једнога народа – каже у интервјуу за „Политику” његова светост патријарх српски господин Иринеј.

Како гледате на сталне покушаје ревизије историје, овог пута када су у питању догађаји из Првог светског рата?

Многи историјски догађаји имају данас своју ревизију, не само они из Првог, него и из Другог светског рата. Позната је истина да победници и силници пишу историју, према томе и данас кад се жели да се напише нова историја, то се чини да се скине одговорност са правих узрочника и да се пребаци на оне који су силом прилика постали учесници тог рата. Познат је став да Србија тај рат није желела нити је била спремна за њега. Уосталом, мислим да је пронађен докуменат у којем Никола Пашић, доста времена пре него што се десио атентат у Сарајеву, тајним путем извештава Беч да имају информације да постоји нека група која се спрема за оно што се десило у Сарајеву. Према томе, отпада свака претпоставка да је Србија спремала тај атентат. И Немачка и Аустроугарска су планирале тај рат. Вероватно и да није било атентата дошло би до рата јер је он њима био оправдан, а Босна и Србија биле су само разлог. 

Шта ви лично мислите о Гаврилу Принципу?

Гаврило Принцип је био присталица слободарских идеја, и не само он него и цела „Млада Босна” и младобосанци. То су били младићи који су били одушевљени слободом. Начин на који је Аустроугарска била присутна тада у Босни био је против интереса не само српског народа него и свих житеља тадашње Босне. И отуд су ти млади људи желели да тај оклоп скину са себе. То показује храброст, јуначко дело које изражава жељу за слободом.

Много пута сте, баш на Видовдан, изјављивали да је Косово српска светиња, најсветији део Србије, да никада не може бити ван ње. Каква је данас реалност СПЦ на Косову и колико јој је тешко да ту светињу брани?

Положај наше Цркве на Косову већ дуго је тежак. Колико је тежак и какво је то право стање најбоље говоре зидови Пећке патријаршије и зидови око Високих Дечана. Они показују да је једино сигуран живот тамо где су заклоњени зидом. Живот међу зидовима се не може назвати животом него једним стањем које човек не може да пожели никоме. Живот наше Цркве је раван животу нашег народа на Косову и Метохији. Тај народ живи лишен онога најосновнијега, а то је слобода, немају могућност слободног кретања, слободног рада. Лишени су могућности да имају своју школу, лишени слободе рада на својим имањима, што су многи платили животом. Стање је веома тешко, ма колико данас давали изјаве да се живот нормализовао. То је далеко од нормалног живота.

Недавно се завршио Свети Архијерејски сабор СПЦ на којем су именована четворица нових архијереја. Да ли је у СПЦ дошло до „смене генерација”?

Јесте се сменила генерација тиме што су неки умрли, а неке епархије остале празне. То је нормалан ток живота Цркве, да именовањем нових архијереја попуни своје епархије. Митрополија загребачка је упражњена смрћу митрополита Јована, Епархија жичка смрћу владике Хризостома, Немачка епархија стицајем прилика које су се тамо десиле, јер је епископ разрешен управљања. Нормално је да се празне епархије и попуне, као што је то и учињено.

Поглавар канонски непризнате Македонске православне цркве, архиепископ Стефан, изјавио је да је три пута слао писма у српску Патријаршију желећи да отпочне дијалог, али да је на савести српских архијереја изјава да таква писма нису примљена. Да ли је писмо заиста стигло у Патријаршију? Има ли с обе стране добре воље да се успостави дијалог с непризнатом МПЦ како би она решила свој статус и шта би били предуслови да до разговора дође?

Ми смо такође чули о томе да је некакво писмо наводно упућено Синоду. Ја одговорно тврдим да ниједно писмо нисмо добили. Можда је оно послато, али нама није стигло, а зашто, ја то не знам. Што се тиче дијалога с такозваном Македонском црквом, наша црква је отворена према том питању. Ми желимо да се тај проблем реши на најбољи, најцелисходнији начин како за нас, Српску цркву, тако и за македонску. Сви договори и разговори који су били су се сводили на то да се тај проблем реши не пучем, као што се то десило у Скопљу, него на канонски, црквени начин. Они су добили у своје доба аутономију, али нису били тиме задовољни, па су се сами прогласили аутокефалном црквом. То никада није признала не само наша, него ниједна друга православна црква. Наша је жарка жеља, а тако је било и у случају мог претходника, патријарха Павла, да се то питање реши. На последњем договору у Нишу, ми смо све проблеме решили и договорили се о томе какви ће бити односи наших цркава. Њихови епископи су све то прихватили, али зашто то није прихватила и црква у Македонији не знамо. Патријарх Павле је позвао све епископе у Македонији да се врате у јединство с нашом Црквом на основу аутономског односа, али они то нису учинили. Нажалост, касније је све кренуло да се одвија на начин који нас не мало изненађује. Ухапшен је архиепископ Јован и окривљен за неке пропусте који немају никаквог основа са стварношћу. Ми смо расположени и јасно смо им казали да желимо дијалог с тзв. Македонском црквом, али под једним условом: да буде пуштен из затвора архиепископ Јован.

Сусрет папе Фрање и патријарха Вартоломеја почетком јуна и заједничка молитва за мир послали су снажну поруку о јачању међухришћанског дијалога. Како ви гледате на тај сусрет и може ли се говорити и о путу ка уједињавању Православне и Католичке цркве?

Ми поздрављамо и подржавамо тај дијалог као што је наша Црква поздравила сусрет патријарха Атинагоре цариградског с папом Павлом Шестим. То је био знак жеље и једне и друге стране да се нађе пут и начин да се превазиђу историјске поделе. Ако и овај садашњи дијалог то обећава и пружа наде за тако нешто, ми то поздрављамо. Наравно, много времена је прошло од наше деобе. То жељено јединство и заједница не мора да дође тако брзо, тим пре што то условљава искрене намере, искрене жеље за јединством без неких интереса. Чине се значајни кораци у том правцу. Постоје и разни међухришћански одбори, сусрети, дијалози, тако да та идеја није нова, али она је жељена и поздрављена.

Колико је познато, СПЦ није званично реаговала на најаве из Ватикана да ће до краја године бити канонизован кардинал Алојзије Степинац. Због чега?

И до нас је дошла та вест да је Ватикан спреман за канонизацију Степинца, о коме ми имамо посебно мишљење. И не само ми. Постоји много чињеница и догађаја који су се десили у том времену и који су довели до тога да се формира такво мишљење о њему. Ми смо били не мало изненађени када је он проглашаван блаженим, а за ово смо посебно изненађени јер да неко буде светитељ, то мора бити заиста светла и света личност. Њега треба као таквог да прихвате не само народ и црква којој припада, него и други хришћани. У вези с најављеном канонизацијом Степинца, ми смо припремили одговор који ће бити упућен папи. Планирамо да га преко делегата Синода уручимо лично папи или сада када будемо имали сусрет с представницима Ватикана који су у посети нашој земљи. Имамо неке информације да му је васељенски патријарх Вартоломеј скренуо пажњу на наш став и да се о томе размишља и у Ватикану.

Ближи се Свеправославни сабор 2016. године. Колики је значај овог догађаја за православни свет и да ли се већ зна шта ће бити теме Сабора?

Прошло је много времена од последњег васељенског сабора, то је било у осмом веку. Истина било је у међувремену неколико важних сабора, али не на том нивоу. Наш је предлог да овај сабор 2016. године буде проглашен за васељенски. Одржали смо у Цариграду један предсабор, усагласили смо се и прихватили да то буде 2016. године у Цариграду, у храму Свете Ирине, који је нешто старији од храма Свете Софије. За тај сабор се припремамо одавно. Било је неколико предсаборских конференција, оне су редовно одржаване, теме су припремљене, али се припремају и неке нове. Углавном се тичу ствари које представљају суштину црквеног живота и треба да добију саборско решење. Уколико не дође до неких прилика у свету које би то спречиле, надамо се да ће сабор бити одржан како је планирано.

Упозоравали сте да би рашчињени епископ Артемије због неканонског деловања могао бити и екскомунициран, избачен из окриља Цркве. Да ли сте се, можда, састали с њим и како ће бити решен његов статус у СПЦ?

Да, ја сам прошле године имао један приватни састанак с њим. Жао ми је што се све то десило и то убрзо после мог избора за патријарха. Ја и рашчињени владика Артемије се дуго знамо, били смо и остали смо пријатељи. Нажалост, оно што се десило за време његовог управљања у Рашко-призренској епархији, Црква није могла преко тога да пређе и зато је учињено оно што је најбезболније, а то је да је он разрешен обавеза према тој епархији. Он се с тим није слагао, али је на крају такву одлуку прихватио. Изабран је манастир на Фрушкој гори по његовој жељи и вољи. Надали смо се да ће ту наћи своје место, да ће имати услове да ради, да има контакт са свима нама. Међутим, кратко је то трајало, вероватно да су му неки његови пријатељи изнели неко друго мишљење, неки други став који је он, нажалост, прихватио. Свега се одрекао и створио заједницу коју Црква не признаје и која де факто представља раскол у Цркви, раскол какав ми никада нисмо имали. Један приличан број монаха, свештеника мање, и мањи број народа, прихватио га је и подржава га у том антицрквеном деловању. Ми смо му се више пута обраћали с наговештајем шта може да му се деси. Он је тврдоглав човек и, нажалост, истрајава у томе. Докле ће тако бити не знамо, али и Црква има границе свог стрпљења. Не бих желео да се деси оно што неминовно следи уколико буде истрајао у том путу. Ни нама ни њему то не би било пријатно.

 

Александар Апостоловски, Јелена Чалија

објављено: 29/06/2014

[Зосима]

 

Сигурно сте виђали по фејсу ове ствари,који доносе велико незадовољство и осуду Цркве...

Ја лично,не знам шта да одговорим на овај корпус-деликт,  који највише боде очи и доноси много негативних поена цркви...плус овакве изјаве црквених великодостојника, само да се покријемо ушима...

Зар је патријарх Павле заиста био једини и непоновљиви...

 

[w.a.mozart]

Uz dužno poštovanje prema blaženopočivšem patrijarhu i svecu, Pavlu, on je bio -jedna slamka među vihorove- a zašto je narod voleo i voli da se hvata za slamku tj. zašto je bio toliko omiljen to je već druga stvar. Možda i nije problem sam vozni park već ono što ide UZ vozni park, ako me razumete

[DYNABLASTER]

 

 

Pa znas kako, ako uzmemo za poredjenje Bentley Continental GT, Maybach, Bugatti Veyron itd. onda ta izjava itekako ima smisla

[w.a.mozart]

Znam ljude koji, za razliku od mog opisa blaženopočivšeg patrijarha, ovog aktuelnog opisuju jednim kvizom koji se emitovao vo vremja ono

 

[Зосима]

Ме не знам,има као неко објашњење да су већина аутомобила поклони "добротвора" ,а зна се ко су ти добротвори,што је по мени још црње...а и ови наши ваљда по приципу поклону се не гледа у зубе...

[Ignjatije]

 

[Grizzly Adams]

Шта ћеш брате Зоске... Само мож` да плачемо...

 

Најгоре је што цела та екипа српских лидера - политички, академски, медијски и сви други, па ето и верски - одржавају народ у убеђењу да као што си цитирао "народ мора да живи тешко и мукотрпно", да је то некаква "судбина", да смо жртве неке "космичке неправде" итд.

[w.a.mozart]

добар овај Субару

[Зосима]

Шта ћеш брате Зоске... Само мож` да плачемо...

 

Најгоре је што цела та екипа српских лидера - политички, академски, медијски и сви други, па ето и верски - одржавају народ у убеђењу да као што си цитирао "народ мора да живи тешко и мукотрпно", да је то некаква "судбина", да смо жртве неке "космичке неправде" итд.

 

И још горе,што народ то прихвата и мири се са "судбином" , али заиста кад и црква аминује ту причу,онда нека нам је сам Бог упомоћи...

 

[Рилски]

Не би никакав проблем били ти ''проклети'' аВтомобили и џипови, аВтобуси ... БИ-цикли .. и тротинети ..(Мени, лично, и нису) ..  Да је оно што треба мало више како треба...

 

И зашто побогу бар у Цркви не инЗистирају на изразу АВТО мобил ане (погрешно) аутомобил... Они бар то знају

[Зосима]

Хехе,има истине у томе што причаш Сунцокрету, али то му дође ко још један алиби да ове наше лопуже живе још боље а раја још горе...

[Зосима]

Не би никакав проблем били ти ''проклети'' аВтомобили и џипови, аВтобуси ... БИ-цикли .. и тротинети ..(Мени, лично, и нису) ..  Да је оно што треба мало више како треба...

 

Ајде да на тај возни парк и прогледамо кроз прсте, али бре кад ће неки црквени великодостојник да дословце каже:

"Ало бре ви политичари,тајкуни,мафијо,оћете да се скинете са врата овом народу"

Зар је тако тешко замерити се власти,а стати на страну народа Божијег !!??