Negativno ili neprijatno osećanje

[after_silence]

Ljutnja, bes, strah, depresija, ljubomora, zavist su neke od negativnih odnosno destruktivnih emocija kojih se vecina nas zeli osloboditi posto poto.

Za neke nije "hriscanski" osecati se tako, za neke to treba potisnuti i samo nasmejan ici kroz zivot, za neke postoje drugi razlozi zbog kojih u ovom new age-u nije moderno pokazivati nista osim radosti i smeha.

Kako vi izlazite na kraj sa svojim emocijama i sta mislite zbog cega ih potiskujemo?!

Koji su vasi razlozi bili za potiskivanje osecanja?!

Sta mislite kako vasa porodica, prijatelji, okolina reaguje na ispoljavanje i ovih "negativnih" emocija?

Zasto ne bismo analizirali i te "negativne" emocije i videli sta nam porucuju? Sta nam govore da je potrebno da promenimo u svom zivotu ili na sta da obratimo paznju?!

[Зорица екс Милева]

Negativne emocije, svi ih imamo, kao što si rekla, neki se jako dobro nose s tim, tj. ne skidaju osmijeh s lica. Meni nekako nije u redu glumiti pred drugima radost, ako ti srce puca od bola. Postoje ljudi koji "nikada" nemaju problema, koji su uvijek srećni i koji misle da svi misle kako je njihov život savršen. Ja ne volim biti u društvu takvih ljudi. Smij se kada ti se smije, raduj se kad ti se raduje, i tuguj kada ti se tuguje. Nisam ja ni za onu drugu krajnost gdje se opterećuje bližnji sopstvenim problemima naravno. Ali ne volim ni glumu, tj. baš je ne volim. Ne znam šta se time postiže. Drugo je to kada se neko raduje svojim stradanjima, to je nešto potpuno drugačije, i takvih je jako malo.

Ne znam koliko sam u stanju da potisnem nešto što mi stvara nemir - jednostavno kažem sebi - i ovo će proći, i sutra će sve biti drugačije. Negativne emocije se moraju proživiti, i odrobijati (moj slučaj), ne vjerujem u potiskivanje svega lošeg kao puta za oslobođenje od istog.

[mzoran]

Sta mislite, da li nam je strah dat kao krst? Odnosno, da li u nekim slucajevima strah moze biti dat kao krst?

Ja mislim da moze. I treba trpeti.

Ali, "duh je srcan, ali je telo slabo" pa se bojim da takvo trpljenje ne ostavlja trag na telu. Mozda je trebalo boriti se (u smislu osloboditi se straha) pa duze ziveti?

Ali kako se boriti kad ti je strah pa strah? Znas "teorijski" sta treba da mislis- da se prepustis Bogu, i td. ali srce to ne shvata jer se znoje dlanovi, srce udara kao ludo, navire krv u glavu, ....

Zar ne ostaje jedino molitva jer covek moze potpuno da bude nemocan pred svojim (cesto imaginarnim) strahom da jedino Bog moze da mu pomogne? U tom slucaju, nije li strah dat kao priziv na molitvu i priblizavanje Bogu?

Mozda i nije moguce osloboditi ga se zato sto je za nase spasenje upravo koristan jer nas tera da vapimo Bogu za izbavljenje?

A mozda ce biti prihvacen kao pokajanje u slucaju da ga trpimo (strah) i da ne ropcemo? Jer negde sam skoro procitao i jako mi se dopalo- pokajanje znaci trpeti bez roptanja sve sto nas u zivotu snadje, sa svescu da je to za nase dobro, za namirenje nasig grehova. [Citat nije potpuno tacan].

[suza]

Negativne emocije, svi ih imamo, kao što si rekla, neki se jako dobro nose s tim, tj. ne skidaju osmijeh s lica. Meni nekako nije u redu glumiti pred drugima radost, ako ti srce puca od bola. Postoje ljudi koji "nikada" nemaju problema, koji su uvijek srećni i koji misle da svi misle kako je njihov život savršen. Ja ne volim biti u društvu takvih ljudi. Smij se kada ti se smije, raduj se kad ti se raduje, i tuguj kada ti se tuguje. Nisam ja ni za onu drugu krajnost gdje se opterećuje bližnji sopstvenim problemima naravno. Ali ne volim ni glumu, tj. baš je ne volim. Ne znam šta se time postiže. Drugo je to kada se neko raduje svojim stradanjima, to je nešto potpuno drugačije, i takvih je jako malo.

Ne znam koliko sam u stanju da potisnem nešto što mi stvara nemir - jednostavno kažem sebi - i ovo će proći, i sutra će sve biti drugačije. Negativne emocije se moraju proživiti, i odrobijati (moj slučaj), ne vjerujem u potiskivanje svega lošeg kao puta za oslobođenje od istog.

kako se pozna razlika u nekome ggluma-radost-kako je u stanju neko da vidi u drugome sve to

[ego]

Драги моји, волимо један другога, јер је љубав од Бога и свако ко воли од Бога је рођен и познаје Бога. А ко не воли, није познао Бога, јер Бог је љубав. По том се показала Божија љубав према нама, што је Бог послао у свет свог јединородног Сина - да ми њиме живимо. Љубав је у овоме: не да смо ми заволели Бога, него је он заволео нас и послао свога Сина као жртву помирења за наше грехе.

Драги моји, ако је Бог тако заволео нас и ми смо дужни да волимо један другога. Бога никад нико није видео; ако волимо један другога, Бог остаје у нама и његова љубав је савршена у нама. По томе познајемо да остајемо у њему и он у нама, што нам је дао од свога Духа. И ми гледасмо и сведочимо да је Отац послао Сина као спаситеља света. Ако ко исповеди да је Исус Син Божији, Бог остаје у њему и он у Богу. И ми смо упознали и веровали у љубав коју Бог има према нама. Бог је љубав и ко остаје у љубави у Богу остаје, и Бог остаје у њему.

Љубав је код нас дошла до савршенства у томе да ми имамо поуздање на судњи дан; јер какав је он, такви смо и ми на овом свету. У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх, јер страх има казну; а ко се боји није дошао до савршенства у љубави.

Ми волимо зато што је он први заволео нас. Ако ко каже: волим Бога, а мрзи свога брата, лажа је; јер ко не воли свога брата кога је видео, не може волети Бога кога није видео. И ову заповест имамо од њега: ко воли Бога да воли и свога брата.

[volga]

Uvek sam za to da covek mora da zna pred kim ce svoje emocije kako da pokaze.

Neki ljudi zloupotrebe tvoje poverenje i osecajnost da ne kazem jedva docekaju nesto lose(ima takvih mora se priznati).Ne volim ni jednu krajnost,ali umerenost i u emocijama...pred drugima.

"Kazacu jade svoje Gospodu"...On ce me razumeti svakako,ali neki ljudi...? facenew22222222

Treba se cuvati.Jedna molitva cak kaze :"Sacuvaj me Boze zlih duhova i zlih ljudi"....treba se cuvati od nekih ljudi..sve ,pa i emocije.

Neke emocije bilo sreca,bilo tuga naravno da cu drugacije pred majkom da ispoljim,a drugacije pred nacelnicom na poslu....

Ako sam tuzna ,plakala bih,naravno da cu se strpiti do kuce,ali necu se smejati i silom govoriti drugima da sam super...to bi bilo glupo.

[Никола Ђоловић]

Covek ne moze a ne biti emotivno bice.

Sve zavisi od upotrebe i projave nasih emocija.

Biti labilna licnost je jednako nepohvalno kao i biti bezosecajna licnost.

[Зорица екс Милева]

Dakle što dalje od krajnosti - bila bi definicija? 1000000001010

[Александрида]

Covek ne moze a ne biti emotivno bice.

Sve zavisi od upotrebe i projave nasih emocija.

Biti labilna licnost je jednako nepohvalno kao i biti bezosecajna licnost.

Ја се у потпуности слажем са тобом,али се питам да ли емоције треба крити у датим моментима,

поготову овакве?

[ВИЛМА]

Слажем се са Милевом у потпуности.

Да ли је страх крст ? Мислим да јесте, и то један од најтежих. Страх блокира и може да драстично осиромаши квалитет живота. То врло добро знају људи који због страха не напуштају своје домове, у којима се једино осећају сигурно, али зато пропуштају читав свет ван својих зидова.

Страх је страшан и престрашан !

[Никола Ђоловић]

Covek ne moze a ne biti emotivno bice.

Sve zavisi od upotrebe i projave nasih emocija.

Biti labilna licnost je jednako nepohvalno kao i biti bezosecajna licnost.

Ја се у потпуности слажем са тобом,али се питам да ли емоције треба крити у датим моментима,

поготову овакве?

Све зависи од човека. Неко има снагу да се контролише а неко нема. Неко и ко се показује стабилан кад-тад посрне горе него онај који свагда показује тако деструктивна настројења. Моје мишљење је да човек ради на свом обуздавању колико до њега стоји - макар пред другима да не буде немир већи. Међутим, некад човек, ако су разлози на месту, ако негодује јер је он или неко други обештећен (проблем неправде нпр.)у нечему, тешко да може да буде индиферентан. То је слично апостолу када каже: "Гневећи се не грешите!". Дакле, све зависи од угла ситуације и посматрања као и актера.

[dragisa]

s jedne strane strah (ako ga ima u dovoljnoj kolicini  0203_cool) moze biti vrlo vrlo koristan. naime coveku je veoma tesko da se pooootpuno iskreno (sto smatram jedinim zaista neophodnim preduslovom vere) zagleda u ono sta on jeste a jos mu je teze da to posle toga promeni po svojoj slobodoj volji, a sto Bog i zeli od nas. e tu stupa strah na scenu, npr strah od smrti, koji kao cunami rusi sve nase slike, iluzije, navike, razmisljanja, verovanja, "ideale".... i vraca pricu "na pocetak" na osnovna pitanja, sto bi rekli englezi bek tu d bejzik. cak, (nadam se da ne hulim) ali mislim da jedino on (strah) to i moze da ucini.

inace u tom svetlu i vidim deo iz postanja kada Bog proteruje ljude iz raja za njihovo dobro uvodeci smrt "smrcu" i druge "neprijatnosti" znoj bol itd.

jer da nema toga ("smrti" kao i "znoja" pri hranjenju ili "bola" pri radjanju) ljudi bi paradoksalno bili u opasnosti da vecito zive, pritom u raju, a gresni, i bez ikakve, ili jako male sanse, da se preokrenu njihova srca na pokajanje, odnosno puno i ispravno koristenje svoje (Bogom dane) slobode, koja i jeste prvi i pravi uzrok pada. dakle Adam nije plakao onako gresan U raju, nego onda kada je IZGNAN iz raja. sto ce reci strah ima svoj smisao.

sa druge strane, postojanje straha je takodje po gornjoj analogiji najbolji i nepogresiv pokazatelj ne obozenosti coveka odnosno gresnosti, a samim tim i udaljenosti od (poznanja) Boga. ali to je vec nesto sto retko ko od nas moze bolje da objasni nego sto je receno:

"savršena ljubav izgoni strah napolje"

[ВИЛМА]

Драгиша,  0442_feel 0442_feel

Верујем да смо ми, који смо пуни страхова, јако слаби у својој вери... 0203_cool

[Александрида]

Covek ne moze a ne biti emotivno bice.

Sve zavisi od upotrebe i projave nasih emocija.

Biti labilna licnost je jednako nepohvalno kao i biti bezosecajna licnost.

Ја се у потпуности слажем са тобом,али се питам да ли емоције треба крити у датим моментима,

поготову овакве?

Све зависи од човека. Неко има снагу да се контролише а неко нема. Неко и ко се показује стабилан кад-тад посрне горе него онај који свагда показује тако деструктивна настројења. Моје мишљење је да човек ради на свом обуздавању колико до њега стоји - макар пред другима да не буде немир већи. Међутим, некад човек, ако су разлози на месту, ако негодује јер је он или неко други обештећен (проблем неправде нпр.)у нечему, тешко да може да буде индиферентан. То је слично апостолу када каже: "Гневећи се не грешите!". Дакле, све зависи од угла ситуације и посматрања као и актера.

Што значи,наћи златну средину,добро одвагати ситуацију...Да,мислим да је тешко,али не и неизводљиво.Хвала Никола 0203_cool 0442_feel

[dragisa]

0442_feel

Драгиша,  0442_feel 0442_feel

Верујем да смо ми, који смо пуни страхова, јако слаби у својој вери... 0203_cool

da,  1405_love ja znam da jesmo  dada,

velkam tu d klab "Који имају изглед побожности" 2. Tim 3, 1-17

na kraju bih samo dodao:

16. Све је Писмо богонадахнуто, и корисно за учење, за карање, за исправљање, за васпитавање у праведности,

17. Да буде савршен Божији човјек, припремљен за свако добро дјело.