Како спознати своје грехе и борити се против њих?

[Гром]

Сви се слажемо да је Христос као Бог несумњиво и без расправе без греха али исто и као човек. Једино што му оци приписују јесу ткз. непорочне страсти (спавање, храна, пиће, однмор, туга итд). И при крштењу у Јордану, Господ одмах излази из реке јер није имао шта да исповеда јер је без греха. Тако тумачимо, зар не?!

 

Али мене сад следећа ствар интересује, ако је Христос без греха, како тумачити узимање греха света на себе кроз страдање на крсту? Како описати, дефинисати то узимање? ДА ли је Христос узео грех на себе привидно, симболично или је узео стварно? Ако је узео стварно, је ли он онда без греха? Ако је узео симболично, да ли нас је онда заиста искупио?

 

Или је ово онај део богословља за који бисмо рекли да то "језик не може исказати"!?

То што је Исус Христос крштен без без исповести не значи да није доказ да није имао греха, јер и Филип је крстио ушкопљеника без исповести. А има и још примера. Исус Христос је победио грех и тако показао да је то могуће. А да би победио грех мора имати борбу са грехом и борбу са смрћу, јер живео је у Смртном Телу. Јер каже Св. Ап. Павле да је све створено кроз Њега и За њега. Ако је створено кроз њега онда он познаје грех.

Људи полазе од претпоставке да постоји нешто изван Бога, Јер не могу да схвате како би грех као несавршенство могао да обитава и Богу који је савршен. Њеђутим ако погледамо Три лица Божанског Бића, Оца Сина И Св. Дуда, видимо да је свако лице другачије и да свако лице има други посао у Божанском Бићу. Бог отац живи и ради у вечности. Св. Дух обухвата и вечност и време, и тако повезује Оца са Сином који живи несавршен живот у времену. Јер Бог не може да ствара ван себе, јер би онда престао да буде савршен, јер оно што је ван њега би чинило да то исти Недостаје Богу па би самим тим био несавршен. Зато је Божје биће подељено на три дела да би једним својим делом Бог који је савршен кроз Сина могао да води несавршен живот.

Јер погледајмо.Св. Ап. Павле каже да смо уди Христовог тела( тад нису знали за ћелије па апостол користи реч уди), Па ако смо уди христовог тела а Христос је савршен Бог, онда се намеће закључак да у Богу има места за несавршенство као и да тонесавршенство не ремети савршенство Божје. Ео рецимо. Ако би несавршенство било ван Бога, Онда ни сам Бог неби био савршен јер би миу недостајело несавршенство. Испераван Закључак би био да христос није без греха већ да је он као прворођено Син победио Грех. Што ће отет рећи да ми РОЂЕЊЕМ у Христу постајемо победници над грехом и над смрћу.

[Јаков.]

I jagnjad, golubice i ostalo što su jevreji prinosili Bogu, nije imalo nikakve krivice. Prosto nije bilo drugog načina da se čovek udostoji prići Bogu. Kroz žrtvu i kroz kad.

Kako se čovek jedino žrtvom (tuđom - jagnjad, golubice.) mogao umiliti, tako i celo čovečanstvo je moralo prineti žrtvu. Ubiti Boga. Boga koji nije imao nikave krivice.

Ona krv od žrtve je nekada bila koja je čistila, jer je vrištala, a Krv Gospodnja je očistila greh čovečanstva, jer je bila prečista.

[Гром]

Aла сам изгрешио у првом посту ццц. Морао сам брзо да одем па нисам ни проверио како то изгледа. Поента између осталог је и да будући да ми грешни живимо у Христу, делови смо његовог тела, то се намаће закључак да има греха у Христовом телу, али да ће он победити.

Својим Васкрсењем је показао своју победу која ће да се деси са његовим другим доласком.

Када Христос узима хлеб и ломи он каже: ОВО ЈЕ ТЕЛО МОЈЕ. Јер тело Христово је хлеб духовни, Реч Божја. Христос је Оваплоћена Реч Божја. Дакле хлеб који је преломио није тело Христово, већ Реч Божја је храна Духовна. Тај је смисао хтео да истакне Христос кад је ломио хлеб. Ово је тело моје=Тело моје је духовна храна

Дакле Реч Божја је духовна храна. Јер неки бркају Брашнени хлеб који је храна за тело са духовним хлебом који је храна за Душу.

 

Па је онда узео чашу вина и дао им да пију рекавши им да је вино крв Његова. 

Ако је реч Божја Хлеб духовни Шта је онда Крв Божја до Љубав. Безусловна Љубав је Крв Божја. И њом ће Бог очистити наше грехе.

Наше љубави су искварене, условљене, а Његова љубав је чиста, безусловна. Бог се подједнако даје и грешнику и праведнику. Али услед тога да је бог нама дао слободну вољу, ми можемо да окренемо леђа Богу. И он тада не може више да нам се даје. Пошто је Љубав Живот, ми кад окренемо леђа Богу, Љубави, полако умиремо. Он би радо да нам да Живот али ми одбијамо и њему су руке везане. Када ми поверујемо Божјој Речи и окренемо се поново ка Њему, Он је тада срећан јер може поново да нам се да. Безусловна љубав нема смисла ако нема коме да се да. Јер основно начело љубави је давање. Зато је Бог створио нас несавршене ради себе, да би имао коме да се да.

Ми смо у свему свршени осим што зависимо од Божје љубави. Када је примамо онда је наше савршенство потпуно и ми се рађамо као Синови. Зато ми треба да дајемо Љубав, јер љубав може да прими само онај ко може да је да. Ако замислимо себе као суд. у тај суд може да стане одређена количина љубави. Када се суд напуни више љубави не може да стане и Бог више неможе да нам даје Љубав док ми тај суд мало не одлијемо давши љубав другима.

Ево Бог је створио Адама, савршено створење, Пошто Адам као савршен није грешио и Бог није могао да му се да, Бог пушта тврд сан на Адама и узима му једно ребро и од њега му направи жену. Дакле поделивши Адама на мушко и женско Бог уводи несавршенство. Ту се види да је несавршенство и грех део промисла Божјег.

Пошто нас је он створио Грешне да би имао коме да се да, То је он унапред смислио план спашења који би нас спасао од греха и смрти. 

Део тог плана је ВЕРА да смо Крвљу Христовом спашени. Дакле спасење није у невиности него у милости Божјој, Божјој Благодати.

[Гром]

Пошто је Христос УМ  Божји. А ми смо створени у Уму Божјем да будемо грешни, зато он на себе узима грехе наше, јер нисмо Криви што нас је таквима створио. Кроз Веру у Христа ми разумемо да смо невини јер нас је Бог створио да будемо грешни и да ту кривице наше нема, и да он наше кривице узима на себе. Ми само треба да се окренемо љубави  , да би смо могли да примимо љубав.

[dragisa]

prakticno malininom objasnjenju nema sta da se doda. cisto zbog jos vece jasnosti iznecu neko svoje misljenje:

 

 

 

ако је Христос без греха, како тумачити узимање греха света на себе кроз страдање на крсту?

 

ja mislim da mozda imamo pogresnu percepciju "akcenta" (poente) u recenici "uzimanje grehova sveta na sebe kroz stradanje na krstu". cini mi se da ovde nije poenta nije u "stradanju na krstu" kao ogromnoj torturi kroz koju je Isus prosao, vec je akcenat i sustina u samom faktu smrti, cinjenici da je On umro. dakle nije toliko poenta "uzimanja greha sveta" u velicini i snazi patnje kroz koju on prolazi (gde bi to impliciralo da On u tom mucnju zbirno saoseca sa bolom celoga sveta, i na taj nacin ga "uzima"), vec je "uzimanje" rezultat cinjenice da on prima smrt, dakle zbog fakta smrti (i to ne simbolicke ili ovakve onakve, nego isto kao i mi, prava smrt, potpuno ista).

 

Како описати, дефинисати то узимање?

 

upravo kako je malina rekla, sama cinjenica Ovaplocenja ("silaska" Boga u svet) koje je potpuno i kompletno, sto u sebi nosi i samu "pravu smrt", jeste ustvari to "uzimanje". e sad tu ne bi trebalo praviti zakljucak da je telo to koje je odgovorno za greh ili da je ono samo po sebi nosioc greha. jednostavno On postavsi covek je nosio apsolutno iste potencijalne mogucnosti sagresenja kao ja ti malina.... ali ih je prevazilazio svojom licnoscu kao nosiocem svog identiteta, onoga sto on Jeste. dakle na taj nacin ta Licnost Sina Bozijeg uzima na sebe sve grehe ovog sveta (koje svi mi osecamo i mame nas), ali je on ujedno i bez greha (jer ih je on nosi na drugi nacin i time bio ono sto Jeste, Licnost Sina). 

 

ДА ли је Христос узео грех на себе привидно, симболично или је узео стварно?

 

potpuno stvarno jer je bio potpuno stvaran covek (izmedju ostalog)

 

Ако је узео стварно, је ли он онда без греха?

 

da jeste jer ih je nosio kao potpuna Licnost. Sin Boziji. mozda bolje reci "prevazilazio" ili "nadilazio". seti se scena kusanja. poenta je u nadilazenju a ne da li je bio ili nije bio bez greha. kao Sin ih je prevazilazio, dakle nije imao greha.

 

Ако је узео симболично, да ли нас је онда заиста искупио?

 

Iskupio nas je time sto je nesumnjivo svojim zivotom a kasnije i svojim Vaskrsenjem pokazao i dokazao mogucnost Spasenja. ili kako se to lepo kaze sisao u ad, izbavio praoca i pra mater Adama i Evu (ceo ljudski rod i u nazad i za vek vekova) i "otvorio nam rajska vrata" postavsi on sam te Carske Dveri.

[Guest]

ГРЕСИ УВЕЋАВАЈУ ТУГУ

        

 

Чиме још могу бити изазване туга и депресија? Теретом грешног живота често неисповеђених и неокајаних греха. Тешко је ходити с таквим теретом. Јер савест, тај глас Божији, говори из сваког човека. И ако он не зна како да се избави од греха, како да се покаје, запада у тугу. Ту је, наравно, потребна детаљна исповест и то, по могућности, читавог свесног живота.

         Нека млађа жена се обратила једном познатом психотерапеуту са жалбом на бригу и депресију. Њена младост је прошла веома бурно: велики број блудних веза, неуспео брак, развод... При том је она била васпитавана у традиционалној, патријархалној породици, у којој су настојали да јој усаде (истина, без успеха) строге моралне принципе. Ситуација је потпуно јасна: глас савести и срамота због грешног и развратног живота раскринкавају жену, а она не знајући како да поступи, запада у очајање. Осим туге њу муче страхови. Чини јој се да се нешто мора десити и да ће сигурно бити кажњена за грехе младости.

 

         А шта јој саветује доктор? Он теши пацијенткињу речима, да младост и треба таква да буде - бурна и весела, и да она ни због чега и ни пред ким није крива. Он не уклања проблем, већ га само "заташкава", тј. "премазује бојом", уљуљкавајући савест својом заштитом. Јасно је да ће такво "лечење" дати само привремену утеху. Проблем, то јест терет ранијих грехова, остаје. Ни глас савести није могуће сасвим пригушити. И заиста, депресију која је изазвана срамотом због грехова, могуће је превазићи једино покајањем и очишћењем на исповести. Ако се човек искрено каје, исповеђени грех постаје само ружан сан. Веома је корисно ако добијемо и неку епитимију од свештеника и, наравно, ако кренемо путем исправке и борбе са грехом. Стоји да је грех исповеђен, али његове рушилачке последице остају. Савест је, наравно, могуће пригушити као извор који су засули камењем и залили бетоном, али ће он пре или касније свеједно избити на површину.

 

        

 

Да резимирамо ову нашу тему. Борба с тугом се води уз помоћ утврђивања вере у Бога и наде у Њега. Потребно је да научимо да примећујемо Његова небројена доброчинства у свом животу и да будемо захвални на њима. Борба с том страшћу предстваља непрекидни напор. И то наш лични. Због тога што је "спасавање дављеника - дело руку њих самих". Туга и униније су раслабљеност воље, а њу само човек може васпитавати. Бог нас не спашава без нас самих. Он нам шаље помоћ и средства, а ми треба да их искористимо. Узгред, на ту тему постоји и једна поучна прича, такође за дављеника. Кућа неког човека се нашла у зони поплаве. И гле, вода надолази све више и више, а дављеник се премешта у поткровље. Међутим, он верује да ће га Бог спасити. Унаоколо промичу у чамцима људи и вичу му: "Ускочи код нас, ми ћемо те спасити!", а он им одлучно одговара: "Не, мене ће Бог спасити!". За то време ниво воде постаје све виши... Човек је сад већ прешао на кров. Поред промиче и неки сплав, али он опет пропушта прилику да се спаси, мислећи да ће га Господ избавити. Несрећник, сад већ стојећи у води до гуше, види велику даску како плута, али и њу пропушта мислећи да ће њему Господ помоћи на чудесан начин. И на крају човек гине, а његова душа долази Богу на истину. "Господе, због чега ме Ти ниси избавио из невоље, кад сам ја тако истрајно веровао и тако се усрдно молио Теби!" И Бог му одговори: "Ја сам три пута теби слао средства за спасење, а ти си сва три пута одбио моју помоћ".

         Страсти туге и унинија иако јесу блиске и међусобно сродне, ипак нису једно те исто.

         Ево како дефинише и разоткрива грех туге свети Игњатије (Брјанчанинов): "То је огорчење, жалост, губитак наде у Бога, сумња у Божија обећања, незахвалност Богу за све што се догађа, малодушност, нетрпељивост, одсуство самопрекоревања, жалост на ближњега, роптање, одрицање од подвига веома тешког хришћанског живота и скривена намера да сиђемо с његовог попришта." Одступање од бремена крста - борбе са страстима и грехом.

         А ево неких карактеристичних обележја унинија.

         "Лењост за свако добро дело, нарочито за молитву. Занемаривање црквеног молитвеног правила. Губљење свести о Богу. Напуштање континуиране молитве и душекорисног читања. Непажња и журба у молитви. Немарност. Изостајање страхопоштовања. Беспосличење. Сувишно умиривање плоти сном, излежавањем и негом сваке врсте. Тражење спасења без жртве. Прелазак с места на место у циљу избегавања потешкоћа и одрицања. Честе шетње и посете пријатеља. Празнословље. Богохулне изјаве. Занемаривање метанија и осталих телесних подвига. Заборављање својих грехова. Заборављање Христових заповести. Немар. Занос. Губљење страха Божијег. Јарост. Безосећајност. Очајање.

            Преузето из књиге: ''ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ''

 

 

Манастир Клисина

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8-%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%82%D1%83%D0%B3%D1%83-r1230

[Гром]

Униније, депресија,лењост, то су речи које ништа не откривају о узроку болести. Али ако кажемо Безвољност: то је већ нешто што нам говори у чему је наш недостатак. Човек може да се упита: а зашто ја немам воље. Како то кад ми је Бог дао слободну вољу као нешто неотуђиво, а ја немам вољу? Воља и Разборитост-разум су две ствари које се човеку не могу узети, оне чине самог човека. Може се човеку одсећи рука, извадити око, може му се узети тело и да остане без душе али му се разум и воља не могу узети јер је то човекова суштина.

А опет толики људи немају воље. 

Многи имају рачунар у кући а незнају да га користе, или можда по неку функцију. Е тако сви људи имају разум и вољу али везнају да их користе, зато је њима као да немају воље. Ђаво господари њиховом вољом и они су само слуге у Своме Царству. Јер Бог кој живи у нама он нас учи како да управљамо својом вољом, ђаволу не пада на памет да нас томе подучи, он воли да има добре слуге који немају своју вољу.

Мотивација. занос, надахнуће, покрећу вољу у човеку и онај ко уме да се мотивише тај ће имети да утиче на своју вољу. А одлучност и одговорност  су точкови који покрећу нашу вољу. Све ово Бог учи искреног верника. Ето толико духовнох учитеља, теолога широм света

А народ све депресивнији, јер учитеља који живи у њима нису упознали. Сви духовни учитељи заводе стадо да не упознају учитеља који живи у њима самима. А шта је Христос рекао својим ученицима: ви себе не зовите учитељима јер је у вас један учитељ.

[Срђан Ранђеловић]

 

Једанпут сеђаше Андреја свети са својим учеником Епифанијем и разговараше о спасењу душе. У том приближи се демон Епифанију и поче му правити некакве замке, да би му мисли одвео на другу страну, а Андреји се не смеде приближити. Тада навикну Андреја на њ гневно: „Одлази одавде, нечиста непријазни!" А ђаво се трже натраг и одговори злобно: „Ти си ми непријазан каква нема више у свему Цариграду!" Андреја га не хтеде одмах отерати, но пусти га да говори. И ђаво поче да прича: „Осећам, да долази време, кад ће пропасти мој занат. У то време људи ће бити гори од мене као што ће и деца бити у лукавству гора од одраслих људи. И ја ћу онда почивати, и нећу учити више људе ничему, пошто ће они сами од себе вршити у свему вољу моју". Упита га Андреј: „Којим се гресима највише радује род ваш?" Одговори ђаво: „Идолослужењу, клевети, злоби против ближњих, содомском греху, пијанству и среброљубљу, — овоме се ми највише радујемо." Још упита Андреја: „А како подносите, кад се неко, ко вам је прво служио одрече вас и ваших дела?" Одговори ђаво: „Ти то боље од мене знаш; тешко подносимо, но тешимо се тиме, да ћемо га опет к себи повратити, јер многи, који су се нас одрекли и Богу се обратили, опет су се к кама повратили." Када зли дух изрече то, и још много другога, дуну на њега свети Андреја и он ишчезе.

 

Пролог

Расуђивање 7.Октобар

http://manastirglogovac.blogspot.com/2012/10/blog-post_1735.html

[rahela]

Koje grehe najviše činite?

[Batman]

Ja ne grešim greengrin

[Перезвон]

Највише чиним гордост и лењост. 

[Crveni Baron]

Ja skoro sve sa spiska ... i jos neke kojih nema na spisku ... propast ....

[rahela]

kad smo već kod ove teme zanima me gde je ubistvo i samoubistvo, zar oni nisu najteži gresi?

[Душка]

kad smo već kod ove teme zanima me gde je ubistvo i samoubistvo,zar oni nisu najteži gresi?

 

Kako mislis gdje su ti grijesi? Oni jesu najteži grijesi... Ali opet ne razumijem tvoje pitanje gdje su Iam ih svugdje, sve vise i više...