Како спознати своје грехе и борити се против њих?

[Ненад Р.]

Човек да би спознао своје грехе треба да има савест , да буде самокритичан и да стално све више напредује у вери.

Човек треба сваке вечери да преиспита себе шта је радио тог дана , дали је то добро урадио или не. 

Треба стално радити на себи и трудити се да се прави што мање греха . То је трновит , али једини исправан пут .

[Deki992]

Postoji u coveku neki tanan glas u glavi koji mi obicno zovemo glas savesti i on obicno odlicno zna i ukazuje na to sta je greh a sta ne. Pustinjski oci su preporucivali da slusamo taj glas iznutra. Meni licno je potrebna samoca da bih ga cuo kako treba.

A znate ono kada radite nesto i to vam je oduvek sasvim u redu i onda procitate negde da je to greh.

Pokusavate neko vreme da skapirate sta je tu pogresno i vidite da time u stvari radite protiv svoje savesti.

Meni se ti desava.

Citajuci pouke nekih otaca,hvatao sam sebe kako bukvalno zelim sam sebi da nametnem to njihovo misljenje iako osecam da to nije ispravno.

Hocu da kazem da se,bar po meni,glas savesti ne slaze uvek sa ucenjima nekih svetitelja.

[Trifke]

A znate ono kada radite nesto i to vam je oduvek sasvim u redu i onda procitate negde da je to greh.

Pokusavate neko vreme da skapirate sta je tu pogresno i vidite da time u stvari radite protiv svoje savesti.

Meni se ti desava.

Citajuci pouke nekih otaca,hvatao sam sebe kako bukvalno zelim sam sebi da nametnem to njihovo misljenje iako osecam da to nije ispravno.

Hocu da kazem da se,bar po meni,glas savesti ne slaze uvek sa ucenjima nekih svetitelja.

Ne nego glas savesti ti hoce reci da te pouke nisu za tebe. Postoji velika opasnost da se sve pouke primenjuju na svakoga. Nikako. Sv Jovan lestvicnik bas to naglasava. Kada npr citamo lestvicu moramo biti zadovoljni sa onim sto on govori za pocetnike a ne onim na sredini ili za napredne.

[Иван Ивковић]

...

Hocu da kazem da se,bar po meni,glas savesti ne slaze uvek sa ucenjima nekih svetitelja.

Наравно, то бих назвао "некултивисаном" или "помраченом" савешћу. Зато сам и истакао две највеће заповести као главни оријентир нашег живота по Духу.

[Deki992]

Ne nego glas savesti ti hoce reci da te pouke nisu za tebe. Postoji velika opasnost da se sve pouke primenjuju na svakoga. Nikako. Sv Jovan lestvicnik bas to naglasava. Kada npr citamo lestvicu moramo biti zadovoljni sa onim sto on govori za pocetnike a ne onim na sredini ili za napredne.

Ranije sam citao ponesto iz lestvice,kad sam bio mladji.Shvatio sam da nije to za mene.

Eh,sad,treba dobro rasuditi sta je namenjeno nama a sta ne.Pogotovo zbgo toga sto su neki oci u svojim poukama dosta iskljucivi,tesko je na te pouke reci "pa dobro,ovo je za mene prestrogo" i brzo ih zaboraviti.

[Жедни]

Nekad nije samo dovoljno spoznati nešto. Bitno jeste ali nije dovoljno. Spoznaja je prvi korak ka cilju. Alkoholičar je spoznao da mnogo pije, to priznaje ali trebaće mu još puno puno da se sa tim izbori.

[Deki992]

Skoro sam imao iz jednog ispita,faze promene ponasanja:
1.faza prerazmisljanja

2.faza razmisljanja

3.faza pripreme

4.faza akcije

5.faza odrzavanja

 

Ja sam uglavnom negde izmedju prve i druge faze

[Trifke]

Ranije sam citao ponesto iz lestvice,kad sam bio mladji.Shvatio sam da nije to za mene.

Eh,sad,treba dobro rasuditi sta je namenjeno nama a sta ne.Pogotovo zbgo toga sto su neki oci u svojim poukama dosta iskljucivi,tesko je na te pouke reci "pa dobro,ovo je za mene prestrogo" i brzo ih zaboraviti.

Deki zaboravljas da te pouke nisu pisane tebi vec nekome drugome. Bez obzira na njihovu iskljucivost. One su iskljucive za one kojima su namenjene a ne tebi.

[Саша од Москве]

Skoro sam imao iz jednog ispita,faze promene ponasanja:

1.faza prerazmisljanja

2.faza razmisljanja

3.faza pripreme

4.faza akcije

5.faza odrzavanja

 

Ja sam uglavnom negde izmedju prve i druge faze

uh, ja pomislim nekad i na treću :P

[Vecana]

Mislim da je vecini ljudi najteze da prihvate svoju gresnu prirodu... To treba uraditi onako brutalno iskreno i u dubinu, e tek tada, covek ima mogucnost da uoci svoje grehe i da se bori sa istima. Potrebno je neprestano i sa lupom pregledati svoja dela i pomisli.

[Deki992]

Deki zaboravljas da te pouke nisu pisane tebi vec nekome drugome. Bez obzira na njihovu iskljucivost. One su iskljucive za one kojima su namenjene a ne tebi.

Pa sto ih onda mi danas citamo?   

Ja sam i onako to batalio,iskreno.VIse mi bude stete nego koristi.

[Јанко]

Два месеца касније...Праштај брате, за чекање, ако можеш мени грешноме...

 

Због овог питања које сам својевремено постављао свештеницима (дух-душа-тело), и нисам добијао адекватан одговор уписао сам теолошки факултет. Са једне стране, имао сам владику Николаја који је на пар места (чини ми се у неким својим раним радовима) дотицао ову тему, мени доста нејасно објашњавајући разлику појмова, и нисам могао да извучем неки јасан закључак. Са друге стране, у мени је све више јачала свест (читајући доста духовне литературе) да сократовско-платонистички начин схватања пневма-психи-сома не може бити изворно православно учење.

Данас, доста година касније, и даље немам ПРЕЦИЗНУ дефиницију ових појмова понаособ у српском језику. Али много више знам. Знам да је првобитни појам у Библији, "нефеш", ( "...и дуну му у нос дух животни; и поста човјек нефеш живи.") означавао посебно, разумно, Боголико биће као целину. Није га раздвајао на делове, то Јевреји нису чинили дуго времена. Тек касније, под утицајем других традиција паганских народа са којим су имали додира овај јединствени поглед почиње да се замућује, разводњава... Овај појам је имао у Старом Завету више значења, између осталог и живо биће, битије као једну недељиву целину, али и дах, грло, гласнице, па и унутрашњост, срце, осећајни део човека...

Међутим, за превод Септуагинте из грчког језика је требало наћи адекватну замену за ову јединствену реч. Избор мудраца је пао на грчку реч душа, али не са строгрчким значењем, већ му дајући нову конотацију - душа жива=нефеш живи, дакле целовито биће, у случају човековог стварања разумно, слободно, целовито, боголико биће. Приметићемо да је Нови Завет писан на грчком, и да је неспоран утицај како грчког језика тако и културе и философије на речник светих отаца. Они су многим појмовима из тадашњег грчког језика давали НОВО, СУШТИНСКИ ДРУГАЧИЈЕ, мада на први поглед веома слично значење. Тако Логос са логосима има само исти облик и сличност, али има потпуно ново значење Сина Божијег кроз Кога је све постало... Кад познајете основе грчког језика и грчке философије као и бар мало теологије, и почнете читати Јеванђеље по Јовану ("Εν αρχή ην ο Λόγος, και ο Λόγος ην προς τον Θεόν, και Θεός ην ο Λόγος.") почнете и разумевати како је то могао схватити грк-нехришћанин тог времена, а које је право значење! Фасцинантно која сличност појмова а колика СУШТИНСКА разлика!!! Тако и са душом. Мој скромни, субјективни утисак је да су Оци првих векова појам душа користили много ближе изворном значењу који је коришћен за потребе Септуагинте, тј у смислу душа жива=нефеш живи, живо биће. У тропарима нпр св. апостолима (Апостоли свети, молите милостивог Бога да подари опроштај грехова душама нашим) сигурно да свети оци, творци ових побожних песама нису мислили платонистички - нека се спасу наше душе, а тела могу и да пропадну. Ми се спасавамо као ЦЕЛОВИТЕ ЛИЧНОСТИ, са душом (ма како ту реч схватали) и телом (које је за Јевреје било део самог нефеша!) неодвојиво, нераздељиво. Ту се под душом подразумева есенција наше личности, цело наше постојање које зависи од нашег односа са Богом. 

Дефинитивно, савремени хришћани су у овим појмовима и тумачењима направили огроман корак уназад. Толико смо из-делили и из-сецирали човека (вероватно под утицајем науке и аналитике - желећи да познамо све детаље не би ли се кроз знање приближили Творцу, уместо кроз Молитву, Богомислије и Покајање и Сједињење Телом и Крвљу Христовом) да су ствари постале за наш ум толико запретене и замршене да само глава може да боли. На крају смо се запрели као пиле у кучине са питањем где ће душа после смрти кад се одвоји од тела (а тело је неодвојиви део нефеша!) да смо стигли до митарстава (исток), чистилишта (запад), а заборављамо да по смрти улазимо у област егзистенције у времену без времена, јер се за нас завршава пребивање у материјалном свету (а време је одлика материјалног постојања, кад није било материје није било ни времена). Тако са једне стране имамо утисак чула да се нешто одвојило, распало, да га нема, а са друге стране утисак душе (кроз посматрање нетрулежних моштију и чуда помоћи молитвама тих светих који су евидентно живо присутни у нашим животима, али и кроз учешће у Тајни Литургије и Причешћа) да ништа не пропада већ да наставља да постоји на један други, нама и нашим чулима непознат, над-уман начин.

Ево, овим сигурно отварам широку расправу где ће се многи укључити цитатима ПРЕВОДА (који увек губе од свог изворног значења) које ће опет свако схватати на свој начин, тврдећи да душа сигурно напушта тело и негде иде, некако бива... (понављам, наша чула објашњавају само видљиво и говоре са становишта познатог, а шта је заиста у невидљивом не можемо знати)

Ја боље и ближе од овог тренутно не могу (слабе су моје моћи, а о овоме се више ћути-са разлогом, него говори, а и касно је доба ноћи...), осим да кажем да не желим да сецирам, да немам толико Духа Светога у себи да тврдим ишта о оностраном осим да ћемо бити вечно живи као недељиве ЛИЧНОСТИ и такви изаћи пред лице Господње - васкрсли и преображени као нефеш живи спрам својих личних карактеристика, и бити сврстани од стране Судије - на леву или десну страну. Нека би Господ дао свима нама да та страна буде она права, десна...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Знам да је првобитни појам у Библији, "нефеш", ( "...и дуну му у нос дух животни; и поста човјек нефеш живи.") означавао посебно, разумно, Боголико биће као целину. Није га раздвајао на делове, то Јевреји нису чинили дуго времена. Тек касније, под утицајем других традиција паганских народа са којим су имали додира овај јединствени поглед почиње да се замућује, разводњава... Овај појам је имао у Старом Завету више значења, између осталог и живо биће, битије као једну недељиву целину, али и дах, грло, гласнице, па и унутрашњост, срце, осећајни део човека... Међутим, за превод Септуагинте из грчког језика је требало наћи адекватну замену за ову јединствену реч. Избор мудраца је пао на грчку реч душа, али не са строгрчким значењем, већ му дајући нову конотацију - душа жива=нефеш живи, дакле целовито биће, у случају човековог стварања разумно, слободно, целовито, боголико биће.

Da to je po čoveku vremenski proces staranja a po Bogu bezvremenom to je početak i kraj stvaranja. (nema vremensku distancu) Čovek je čovek kad je i udahnut duh života i tada je proradilo srce,um,svest,pokret i osećaj.....dakle i telo. Pre toga čovek ne postoji samo sa telom. Ako je početak dobar da idemo dalje ili da me ispraviš?

[Јанко]

Da to je po čoveku vremenski proces staranja a po Bogu bezvremenom to je početak i kraj stvaranja. (nema vremensku distancu) Čovek je čovek kad je i udahnut duh života i tada je proradilo srce,um,svest,pokret i osećaj.....dakle i telo. Pre toga čovek ne postoji samo sa telom. Ako je početak dobar da idemo dalje ili da me ispraviš?

Да, тело без тог удахнутог духа животворног (негде у преводу даха животворног, мада то је оживотворавање Духом Светим, али не и узимање ОД Духа Светога) није човек. Шта је? Да ли је то био земљани кип (ако верујемо да га је Бог "вајао" на лицу места) или бесловесно мајмунолико биће које је Бог кроз некакав еволутивни процес довео до одређеног стадијума, а онда удахнувши му дух животворни дао му нови квалитет, разум и слободу, боголикост, учинио га ЧОВЕКОМ -не знам, мени то није битно. Бог је могао и овако и онако, а урадио је како је најбоље...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Бог је могао и овако и онако, а урадио је како је најбоље...

 

Slažem se sasvim osim sa ovim.

 

Ne verujem da je mogao i ovako i onako već On stvara uvek ono što Jeste a mi se zbog greha i posledice istog čudimo i nabrojavamo mogućnosti.

 

Ako smo se složili oko tela i duše možda bi u daljem mogli da obratimo pažnju na to razvodnjavanje tela i duše, jer iskreno mislim da je i to posledica greha. Adam i Eva po meni nikad nisu imali tu dilemu.

 

 Ako se složimo sa tim da greh nije morao da se desi, onda imamo puno moralno i intelektualno pravo pričati o stanju čoveka bez greha a to crpiti isključivo od ovaploćenog Božanskog Logosa Sina Božjeg. Da bi bili usinovljeni moramo biti savršeni kao Otac naš nebeski i početi da živimo svom snagom Ikonu Carstva Božjeg u ovom svetu.

 

Dakle to razvodnjavanje tela i duše je posledica vremena pre Hrista, jer sa novim Adamom čovek je pozvan na život blagodatne suštine stvaranja čoveka a to je večni život bez greha (smrti). Jeste da telo ide zemlji a duša se vraća u Duh Životni gde boravi do sveopšteg vaskrsenja ali po meni treba znati da i jedno i drugo čuva sami Bog. Tako da zemlja više nije teška i prepreka večnoga života niti je duša pokajana i vraćena prepreka da se više nikad neće sastaviti sa telom.... 

 

Imam puno toga da dodam i sebi da oduzmem ali poenta jeste tu negde u vazduhu.