Свака моја љубав без Тебе је машта...

[YOKA]

 

[YOKA]

[JESSY]

Искушеник трпезарац

 

Ја сам свети трпезарац,

у манастиру искушеник само.

Опростите, ја свет нисам,

али јесте: моје послушање!

 

Име су ми такво дали,

да са страхом Богу служим.

Ја још немам молитвена крила,

да полетим – то не знадем!

 

Ал'кад дође право време,

а Бог усхтје,

са Оцима схимницима

с паном у ред

ја ћу да станем!

 

Јрм. Илија (Баћан)

Скадарско стихословље

[JESSY]

Тешко је ал'не марим

Свеноћно да гледам у под,

мислене очи ка горњем Јерусалиму упрети, 

тешко је ал'не марим...

 

Са телом страсти, и ум упрљан

подићи толико високо,

тешко је ал'не марим...

 

Собом, знам, не могу ништа,

помоћ Одозго, ако не дође..

тешко је ал'не марим...

 

Јутро ме стиже,

са подочњацима, телесно будан,

стиг'о горе нисам,

тешко је ал'не марим...

 

И свакога дана замке исте,

у њих упадам данима чамећи,

тешко је ал'не марим..

 

 

Јрм. Илија (Баћан)

Скадарско стихословље

[JESSY]

И опет чучим, и опет чекам..

Многословна тражења моја 

не заборави, не одбаци сасвим.

Упрости ме Господе: благопријатну

 молитву помози да творим.

 

Као удовицу упорну,

што помиловање чека,

и за мене јадног

милост спреми.

 

И опет чучим,

и опет чекам, 

крај милосрђа двери,

ја јадни грешник.

 

Дрскост ми Господе, молим те опрости!

Ја друкчије не умем да се молим!

 

 

Јрм. Илија (Баћан)

Скадарско стихословље

[JESSY]

Пред Господом

Као глув твор по јаругама,

као смрт пред пећином губавом,

као вода у пустињи поред жеднога,

као ноћ пред јутром,

као стрела пред метом.

 

Као гладна звер пред пленом,

 као живот пред недоношчетом,

као киша пред жедном земљом, 

као рана пред мелемом.

 

Као светло сунце над безданом,

као трава пред стоком везаном,

као писало пред чистом хартијом,

као преслица пред вуном неупређеном.

 

Ка грех пред покајањем,

као човек пред Богом,

као ја пред тобом, Господе

 

Скадарско Стихословље

Јрм. Илија(Баћан)

[JESSY]

Гледање у небо

 

Само још понекад легнем у траву,

и гледам у небо.

Некад то чиних и ноћу,

 испод светлећих звезда,

 упирући вискоко поглед

 

Онда не знадох то што

 звездано небо скрива,

те смело испитујући

пито'се свашта дрско.

 

Сад од срамоте поглед

ретко дигнем,

а сазнадох тајне неизрециве.

Недостојан, исувише недостојан

да се у небеске висине винем...

 

Остадох,

очију упртих у земљу..

 

 

 

Јрм.Илија Баћан

Скадарко стихословље

[JESSY]

Из дневника једног калуђера

 

Циљ ми није да оборим Небо,

Њему и није место на земљи.

Реке се уливају у језера,

језера у мора,

а мора у силне океане.

А ови се разливају и стапају

с'Небом...

 

Толика присност где је,

мора нешто тајанствено да постоји.

Сешћу у чун и отпловити далеко,

да и ја нађем чари плаветних 

усана неба .

Ако их не нађем,

вратит се нећу.

Пољубићу море,

а оно, како већ зна и умије,

нек пошаље моје душе

усана додир - Њему...

 

Скадарско стихословље

Јрм.Илија Баћан

 

[JESSY]

Цветић

 

Цветић

У букету сад је цветак један мање,

ал' цветићи ови тужни нису,

јер овима малим Бог са неба, 

силну радост шаље.

 

Цветић тај, незнатан је, мали,

ал'цио букет зна,

да тај цветић мали - фали.

 

У букету сви цветићи су исти,

брат на брата, један на другог личи.

Кад увене један, као да га нема,

тад суседни братић, цветак,

у свему га мења.

 

                                                     Скадарско стихословље

                                                                      Јрм. И.Б

[Иван Ивковић]

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/345063/Vladika-Porfirije-Cuvajte-se-gurua

 

Духовни семинар у Грачаници:

“О хришћанској љубави“ говорио Његово Преосвештенство Епископ јегарски др Порфирије

 

[Дијана.]

[JESSY]

Др Владета Јеротић

 

Затварање у себе је супротно љубави.

 

Љубав је одрицање од себе, од свог Ја. То је најтеже од свега. Човек је по природи егоистично биће, то је наша пала природа, то је најтеже надрасти. Човек је у сталној борби. Свети Оци кажу: "Ако не постанеш бољи, постаћеш гори". Благодат и труд су два стуба за човека.

 

Љубав нас изводи из оквира простора и времена. По мери љубави према ближњем се потврђује наша љубав. Лако је волети човечанство, али треба волети оног ко је стално ту, ко има и лоше особине, ко је несавршен. Волећи човека, ми волимо и његове особине, не обрнуто. Не можемо рећи да некога волимо због његових особина, зато што је нешто урадио. Можемо само да га волимо као људско и Божије биће, а онда да због тога волимо и његове особине. Преко тог несавршеног бића ми можемо онда волети цело човечанство. Не волети апстрактну слику човечанства, већ конкретног човека, уз сва искушења, а то онда можемо само пренети и на шири план.

 

Љубав Христова нам помаже да оно што нисмо добили у детињству – надокнадимо у саодносу са Богом.

 

"Љуби ближњег свог као себе самог". Људи не воле себе. Изгубили су Бога. Ако верујем у Бога, онда Га и волим. Не може се веровати у Бога без да Га човек воли. Да би волео, прво мораш волети себе, па другог.

 

Смисао је данас у трпљењу и љубави.

[JESSY]

Епископ захумско-херцеговачки Григорије

 

Љубав једина има то својство да кад се дијели уједно се и умножава. Све друго има својство да се умножава кад се сабира. Давање је одговор на Божију љубав. Човјек дајући увијек добива и тако се умножава та љубав. То је право богатство.

 

Треба вољети неодступно и до краја. Треба вољети тако да не очекујеш да то у овом животу вуде враћено. Тиме показујеш да вјерујеш да се не завршава све са овим свијетом, већ да се претаче у нешто више, боље. То је само предукус оне вјечне љубави.

 

Права љубав не мора да значи саприсуство. Она постаје моћна баш у одсуству.

 

Ни једна љубав неће отићи у празно. Нема промашаја у љубави. Ако је енергија искрено послана од нашег бића, па ако и није примљена од оног коме је послана, примиће је Бог и наградиће и више него што мислимо.

 

Улазећи у заједницу са другим човјеком, можемо да видимо њега као тајну, што он управо и јесте. Ми имамо слободу да га видимо свијетлог, чистог, доброг и добронамјерног, као што имамо слободу и да мислимо да је он зао, гледајући у сву његову тамну дубину душе, коју он сигурно има. Али, он има и ту свијетлу висину и ширину у себи и требало би настојати да, уласком у заједницу са другим, његова тамна дубина нашом љубављу буде освјетљавана, а да ово друго буде ослобођено.

[Дијана.]

Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи. И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже. Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се. Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу. Не радује се неправди, а радује се истини,Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати. Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто. Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат. А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.

 

Занео си ме љубавном чежњом, Христе, и изменио Твојом божанском љубављу. Спали сада грехе моје огњем невештаственим, и удостој ме да се испуним радошћу која је у Теби, да ликујући, Благи, величам два доласка Твоја... Очисти, Господе, нечистоту душе моје и спаси ме, као човекољубац....Приљубљивање уз Бога мени је добро, ослањање на Господа нада је спасења мојега.

 

(из претпричасних молитава)

Што се мене тиче, ово двоје је врхунска рефлексивно-љубавна лирика!  :0442_feel:   

[Данче*]

Љубав Божија према човеку претходи љубави човека према Богу.
Ко зна, да ли би дете икада имало љубави према својој мајци, када не би осетило љубав мајке према себи.
Тако ниједан човек не може се разгорети љубављу према Богу, докле се не осети неугасиви пламен Божије љубави према себи.
Вл.Николај Велимировић

 

ОПРОСТ ИЛИ НЕСЕБИЧНА МОЛИТВА – ПРОНАЂЕНО У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ РАВЕНСБРУК, 1945
”Боже, сети се не само мушкараца и жена пуних љубави него и оних пуних мржње. Али немој памтити силну патњу коју су нам проузрочили; памти корист коју нам је та патња донела-наше заједништво, нашу оданост, нашу понизност, нашу храброст, нашу дарежљивост, величанственост срца која се из свег тога родила; и кад дођу пред твој суд, нека сва корист коју смо пожњели буде њихов опрост.”

 

https://duhovnaoaza.wordpress.com/2012/09/10/опрост-или-несебична-молитва-пронађ/