Шта су мисли? Одакле долазе...?

[JESSY]

Која је разлика између жеље и мисли?

Жеља је расположење да ми морамо нешто да урадимо, да тражимо нешто, и то је покрет срца, док мисли дјелују у области ума.

Прво пожелимо и након тога жеља се изражава интерно кроз мисли. Жеља је почетак, сам коријен. Одсијецањем грешних жеља ми се у суштини ослобађамо грешних мисли.

Ово је разлог зашто је наш Господ нагласио: "А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом" (Мат. 5:28). Он жели да одсијечемо коријен страсти.

Свети Григорије Палама каже да се ум вјерника који се бори у молитви лако чисти од помисли баш као што се срце особе (које је снага која производи мисли) не може очистити док се све снаге душе, физичке и духовне, не очисте.

Морамо ли исповиједити све наше мисли?

Мисли које свакодневно долазе у наш ум су безбројне. Већина њих су сујетне, зле и грешне. Демони добро знају свој посао и они узгајају овакве мисли. Ми им подлијежемо само онда када пристанемо на њих, када ове мисли спроводимо у пракси.

Зависно од тога у каквом је духовном стању особа, судиће јој се како се бори са својим мислима. На примјер, за напредне, који имају велико духовно знање и надзор над мислима, пристанак на грешне мисли је гријех. За оне који су тек започели са својим духовним животом то не мора бити грешно.

Особа која се правилно бори она исповиједа своје мисли како не би пристала на њих, гдје кроз саму молитву и борбу не би била у стању да им одоли. Немогуће је било коме да исповиједи све своје помисли. То је психолошка болест. Многи долазе на исповијест са свеском у којој су написали своје мисли, на стотине својих помисли које су дневно пролазиле кроз њихов ум. Ово није исправно. Они не само да замарују духовника односно исповједника, већ немају никакву корист. Ово није опрез над мислима, то није плод будности и духовног напретка, већ је болесна ситуација.

[JESSY]

Може ли неко ступити пред свети путир у ситуацији када нам тачно пред Свето Причешће навире грешна помисао?

Наравно да ћемо приступити. Шта читамо од св. Јована Дамаскина пред Свето Причешће?: "Стојим пред вратима твога храма и не одустајем од страшних помисли".

Рат са помислима је веома тежак, како су описали свети оци. У овом конкретном случају морамо да имамо презир према оваквим мислима јер их убацује непријатељ који жели да нам ускрати благослов Светог Причешћа. Осим уколико помисао није повезана са смртним гријехом који није исповијеђен, мислим да се таква помисао неће борити са нама у том тренутку јер би већ била укорена од стране наше савијести.

Да ли постоје неке деструктивне мисли које воде према духовној смрти?

Да, то су мисли очаја и безнађа. Ове мисли, како кажу свети оци, су одсијецање главе подвижнику. Вјерник никада не смије заборавити љубав и милосрђе нашег Бога Оца, без обзира на дубину гријеха који су починили. Никада не смијемо заборавити да постоји нада и да постоји покајање.

Христос није дошао да суди свијету, већ да свијет спаси. Христос је примио покајање лопова, зликовца на крсту, који је био у смртној агонији, спасио га и смјестио у Рај.

[JESSY]

Да ли парови требају да исповиједају међу собом помисли које имају једни за друге?

Мислим да не. Боље је да своје помисли кажу свом заједничком духовном оцу. Будите свјесни да ђаво, од тренутка када је двоје уједињено брачном круном, изнад њих ставио мету да их у одређеном тренутку растави. Из тог разлога, нажалост, многи парови не препознају овај рат. Док на самом почетку брака теку мед и млијеко, и док их уједињује љубав, након тога почињу неслагања и свађе, "Не свиђаш ми се", "Не волим те", итд. Све ово је рат.

Зашто? Шта се десило након десет година брака и више, и да се међусобно више не воле? Боље је да на почетку парови кажу овакве проблеме свом духовном оцу, који ће их просвјетљењем преко Духа Светог водити у складу са тим, и својом молитвом одагнати демонску енергију која је дошла међу њих да их раздвоји. Не кажем да парови не требају међу собом разговарати о овим стварима јер је то суштина њиховог јединства и љубави, већ да не требају једни другима говорити грешне мисли које је посијао ђаво.

Како се можемо борити против помисли?

Боримо се будношћу и молитвом: "Господе, Исусе Христе, помилуј ме". Свети Јован Синајски у својој књизи Лествице каже: "Име Исусово мучи наше непријатеље." Наши непријатељи су наше страсти, наше грешне мисли, демони. Не постоји ефикаснији начин од тога да се молитва изговара самопријекорно и са болом у срцу.

Ако видите да нека помисао одолијева упркос вашем напору и молитвама и да вас не пушта на миру, онда је добро да је исповиједите. Исповијест је заправо понизност, јер "Господ даје благодат пониженима" (Јаков. 4:6). Срамота коју осјећамо пред нашим духовним оцем кроз исповиједање ове грешне мисли, оправдаће нас пред Богом и Бог ће нас ослободити од енергије ове страсти, ове грешне мисли.

Јако је добро гајити добре мисли а презирати оне грешне, лоше мисли, међутим ово тражи доста труда и марљивости.

Презир који показујемо према лошим мислима посијаним од стране ђавола ће умањити тог ђавола, заробити га, да бјежи, јер је ђаво арогантан и он жели да се бринемо за њега и да нас окупира, а не подноси да га презиремо.

Ако можете ово гајити на овакав начин то је онда најбезболније, као што би св. Порфирије Кавсокаливит рекао. Тражимо мир, радост и љубав Христову, а занемаримо наше зло, наше страсти, наше грешне мисли. Окренимо своје лице, цијело наше биће, према Христу и тражимо Његово лице, Његову милост. Иако полако, без да то и увидимо, бићемо освећени, а стари човјек који нас је умарао са својим жељама и мислима ће побјећи, и ми ћемо се обући у новог човјека "који је саздан по Богу" (Еф. 4:24).


Извор

[Zero]

Да ли су мисли (помисли) дио нас самих? Да ли су оне дио нашег размишљања? Како оне настају и како се боримо против њих? Како их човјек може успјешно савладати или приступити ономе што произилази из добра или зла?

Старац Јефрем, који је свима познат по снази својих духовних ријечи и јасноћи којом описује сложене теме, сада нам даје јасну слику грешних мисли, иако наглашава да постоје чак мисли које нас чине духовно јачим.

Истина је да многи од нас не знају стање наших мисли и колико оне могу нашкодити нашој духовној цјеловитости или нашим напорима да се крене према таквом духовном интегритету.

Шта су мисли? Како се оне јављају у нашем свакодневном животу? Како их препознајемо и како управљамо њима? Ово се нека од питања која ће старац Јефрем да нам објасни.

Испод је наведен дио текста који је објављен у руском часопису „Славианка“.

Шта су грешне мисли и каква је његова духовна суштина?

То су мисли које се противе Божијој вољи и дјелују у области човјековог ума, са или без његове властите воље. Ум је немиран и он или ствара мисли или се спољашњи фактори непрекидно приказују у уму.

Одакле долазе такве мисли? 

Њихов извор је или пожудно срце човјеково или сами демони. Сам Христос нам открива: „Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна свједочанства, хуле на Бога“ (Мат. 15:19).

Човјекове страсти су настале и храњене грешним мислима. Демони су извјесна бића која се хране прекомјерном мржњом према људима и на било који начин ће ометати човјеково спасење. Њихов главни посао је да у човјековом уму посију зло, поквареност, подлост, грешне и богохулне мисли.

Наравно да постоје божанске мисли чији је извор у самом Богу и Његовим светитељима, који охрабрују грешника на покајање и доносе утјеху свима онима који су у невољи, просвјетљујући честитост, тако да они знају да им је то „Бог открио Духом својим“ (1 Кор. 2:10).

Духовни напредак код човјека огледа се првенствено у квалитету нечијих мисли. Ми морамо гајити чисте, свете и божанске мисли. Ми морамо претворити наш ум у фабрику добрих мисли, као што би рекао блажени старац Пајсије.

Како ми препознајемо ове мисли и како их разликујемо од грешних мисли?

Само са опрезношћу (будношћу) можемо посматрати ум, и морамо бити пажљиви приликом препознавања мисли. Будност је умјереност, пажња коју намећем свом уму.

Ово се постиже призивањем свесветог, величанственог и преслатког имена нашег Господа. Молитва „Господе, Исусе Христе, помилуј ме грешног“ је најјаче оружје против демона и страсти, и у стању је да држи ум под контролом и да надзире мисли.

Мисли су као авиони који лете у ваздуху. Оне не зависе од нас уколико авиони стално лете у ваздуху. Али ми им не смијемо допустити да слете у нас, да их прихватимо и дамо им наш пристанак.

Која је разлика између жеље и мисли?

Жеља је расположење да ми морамо нешто да урадимо, да тражимо нешто, и то је покрет срца, док мисли дјелују у области ума.

Прво пожелимо и након тога жеља се изражава интерно кроз мисли. Жеља је почетак, сам коријен. Одсијецањем грешних жеља ми се у суштини ослобађамо грешних мисли.

Ово је разлог зашто је наш Господ нагласио: „А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом“ (Мат. 5:28). Он жели да одсијечемо коријен страсти.

Свети Григорије Палама каже да се ум вјерника који се бори у молитви лако чисти од помисли баш као што се срце особе (које је снага која производи мисли) не може очистити док се све снаге душе, физичке и духовне, не очисте.

Морамо ли исповиједити све наше мисли?

Мисли које свакодневно долазе у наш ум су безбројне. Већина њих су сујетне, зле и грешне. Демони добро знају свој посао и они узгајају овакве мисли. Ми им подлијежемо само онда када пристанемо на њих, када ове мисли спроводимо у пракси.

Зависно од тога у каквом је духовном стању особа, судиће јој се како се бори са својим мислима. На примјер, за напредне, који имају велико духовно знање и надзор над мислима, пристанак на грешне мисли је гријех. За оне који су тек започели са својим духовним животом то не мора бити грешно.

 

Особа која се правилно бори она исповиједа своје мисли како не би пристала на њих, гдје кроз саму молитву и борбу не би била у стању да им одоли. Немогуће је било коме да исповиједи све своје помисли. То је психолошка болест. Многи долазе на исповијест са свеском у којој су написали своје мисли, на стотине својих помисли које су дневно пролазиле кроз њихов ум. Ово није исправно. Они не само да замарују духовника односно исповједника, већ немају никакву корист. Ово није опрез над мислима, то није плод будности и духовног напретка, већ је болесна ситуација.

Може ли неко ступити пред свети путир у ситуацији када нам тачно пред Свето Причешће навире грешна помисао?

Наравно да ћемо приступити. Шта читамо од св. Јована Дамаскина пред Свето Причешће?: „Стојим пред вратима твога храма и не одустајем од страшних помисли“.

Рат са помислима је веома тежак, како су описали свети оци. У овом конкретном случају морамо да имамо презир према оваквим мислима јер их убацује непријатељ који жели да нам ускрати благослов Светог Причешћа. Осим уколико помисао није повезана са смртним гријехом који није исповијеђен, мислим да се таква помисао неће борити са нама у том тренутку јер би већ била укорена од стране наше савијести.

Да ли постоје неке деструктивне мисли које воде према духовној смрти?

Да, то су мисли очаја и безнађа. Ове мисли, како кажу свети оци, су одсијецање главе подвижнику. Вјерник никада не смије заборавити љубав и милосрђе нашег Бога Оца, без обзира на дубину гријеха који су починили. Никада не смијемо заборавити да постоји нада и да постоји покајање.

Христос није дошао да суди свијету, већ да свијет спаси. Христос је примио покајање лопова, зликовца на крсту, који је био у смртној агонији, спасио га и смјестио у Рај.

Да ли парови требају да исповиједају међу собом помисли које имају једни за друге?

Мислим да не. Боље је да своје помисли кажу свом заједничком духовном оцу. Будите свјесни да ђаво, од тренутка када је двоје уједињено брачном круном, изнад њих ставио мету да их у одређеном тренутку растави. Из тог разлога, нажалост, многи парови не препознају овај рат. Док на самом почетку брака теку мед и млијеко, и док их уједињује љубав, након тога почињу неслагања и свађе, „Не свиђаш ми се“, „Не волим те“, итд. Све ово је рат.

Зашто? Шта се десило након десет година брака и више, и да се међусобно више не воле? Боље је да на почетку парови кажу овакве проблеме свом духовном оцу, који ће их просвјетљењем преко Духа Светог водити у складу са тим, и својом молитвом одагнати демонску енергију која је дошла међу њих да их раздвоји. Не кажем да парови не требају међу собом разговарати о овим стварима јер је то суштина њиховог јединства и љубави, већ да не требају једни другима говорити грешне мисли које је посијао ђаво.

Како се можемо борити против помисли?

Боримо се будношћу и молитвом: „Господе, Исусе Христе, помилуј ме“. Свети Јован Синајски у својој књизи Лествице каже: „Име Исусово мучи наше непријатеље.“ Наши непријатељи су наше страсти, наше грешне мисли, демони. Не постоји ефикаснији начин од тога да се молитва изговара самопријекорно и са болом у срцу.

Ако видите да нека помисао одолијева упркос вашем напору и молитвама и да вас не пушта на миру, онда је добро да је исповиједите. Исповијест је заправо понизност, јер „Господ даје благодат пониженима“ (Јаков. 4:6). Срамота коју осјећамо пред нашим духовним оцем кроз исповиједање ове грешне мисли, оправдаће нас пред Богом и Бог ће нас ослободити од енергије ове страсти, ове грешне мисли.

Јако је добро гајити добре мисли а презирати оне грешне, лоше мисли, међутим ово тражи доста труда и марљивости.

Презир који показујемо према лошим мислима посијаним од стране ђавола ће умањити тог ђавола, заробити га, да бјежи, јер је ђаво арогантан и он жели да се бринемо за њега и да нас окупира, а не подноси да га презиремо.

Ако можете ово гајити на овакав начин то је онда најбезболније, као што би св. Порфирије Кавсокаливит рекао. Тражимо мир, радост и љубав Христову, а занемаримо наше зло, наше страсти, наше грешне мисли. Окренимо своје лице, цијело наше биће, према Христу и тражимо Његово лице, Његову милост. Иако полако, без да то и увидимо, бићемо освећени, а стари човјек који нас је умарао са својим жељама и мислима ће побјећи, и ми ћемо се обући у новог човјека „који је саздан по Богу“ (Еф. 4:24).

Link: http://vijesti365.com/rat-sa-gresnim-mislima/

[JESSY]

Šta da radimo kada nam đavo ubacuje pomisli u um i muči nas gresima iz naše prošlosti?

Starac Jefrem: Naravno, kada nešto iz naše prošlosti ispliva na površinu, to može da predstavlja problem. Ako se time nismo ranije bavili, može da preraste u veliki problem. Moramo da primenimo odgovarajući lek. Šta bi to moglo da bude? Da bismo se suprotstavili zlom uticaju iz prošlosti, moramo pribeći ispovesti, molitvi, prizivanju imena Gospoda našeg Isusa Hrista. Drugim rečima, ako se nismo borili protiv greha onda kada se desio, on će se ponovo vratiti i progoniti nas, da tako kažem. Greh moramo da iščupamo iz korena, pre nego što se vrati da nam ponovo zadaje neprilike.

[JESSY]

Šta da se radi u situaciji kada đavo pokuša da te prevari da pomisliš da je nešto dobar znak od Boga, a u stvari nije, već je od đavola. Kako se pouzdano može razlikovati šta je od Boga a šta nije?

Starac Jefrem: Način na koji možemo da razlikujemo da li je duhovno iskustvo od Gospoda ili od đavola je da sagledamo kakav plod rađa u našem životu. Ako je iskustvo koje smo doživeli od Gospoda, pratiće ga smirenje, mir u duši, i određeni duhovni plodovi i blagoslovi na osnovu kojih ćemo znati da dolaze od Gospoda. Ali, s druge strane, ako je u pitanju nešto što dolazi od đavola, rezultati će biti drugačiji. Osećaće se neka nelagodnost, neprijatnost, osećaće se duhovno neposkojstvo koje će đavo stvarati u našem životu, pa čak i gordost. Kad nismo sigurni odakle potiče neko duhovno iskustvo, i pitamo se da li dolazi od đavola ili od Gospoda, treba za svaki slučaj da odemo kod svog duhovnog oca, da bismo proverili svoje mišljenje. Treba da odemo kod nekoga ko nam može pomoći da rasudimo, da vidimo da li je to nešto što dolazi od Gospoda. Ako se samo oslonimo na sebe, ako sami donosimo sud, sami izvlačimo zaključke o tome da li je iskustvo dobro ili ne, vrlo se lako možemo prevariti, misleći da je nešto zaista od Boga, a može biti od đavola. Neophodno je ogromno duhovno rasuđivanje da bi se moglo razlikovati ono što je od đavola od onoga što je od Gospoda.

[Danijela]

Većina ljudi se slaže da pozitivne misli imaju moć. Kolika je zapravo moć pozitivnih misli je predmet debate.

Masaru Emoto, istraživač iz Japana i doktor alternativne medicine, ponudio je svetu dokaz o magičnosti pozitivnog razmišljanja.

 

Emoto je postao poznat 2004. godine, zbog eksperimenata koji su pokazali da misli i namere mogu da promene fizičku realnost, u ovom slučaju- molekularnu strukturu vode. Budući da se ljudski organizam sastoji od 60% vode, njegovo istraživanje je imalo znatno širi značaj- da li možemo da priuštimo negativne misli ili namere?

 

Eksperiment sa pirinčem je još jedan dokaz snage pozitivnih, odnosno negativnih misli.

 

Kuvani pirinač je podelio u tri tegle sa vodom; svakog dana, mesec dana, rekao je „hvala“ prvoj tegli, „idiote“ drugoj tegli, a treću teglu sa pirinčem je potpuno ignorisao. Nakon mesec dana, pirinač u prvoj tegli je počeo da fermentira sa snažnom, prijatnom aromom; pirinač koji je bio u drugoj tegli je pocrneo, a pirinač koji je bio ignorisan je počeo da truli.

 

Pokušajte ili pogledajte kako izgleda eksperiment:

https://www.youtube.com/watch?v=Ehlw-9PJkIE

 

Izvori:

www.positive-thinking-principles.com

http://www.masaru-emoto.net

[Tumaralo.]

Ovo je laz. Ovaj eksperiment sa pirincem. Prevara. Ja sam to pokusao pre 2 i po godine i uopste nije takav efekat. Ko budala sam pricao sa teglom al eto ocaj cini cuda. I dalje mi te tegle bleje u ormaru...

[Biky83]

Mislim da je malo ljudi koji su toliko duhovno sazreli da bi kontrolisali svoje misli. 

Rekla bih da su samo veliki podviznici 100 % u tome uspevali, a mi obicni ljudi koji nemamo tu snagu, tesko da se izborimo sa nasim mislima.

Najbolji nacin i lek za lose misli je fizicki rad.......

Cak i kada meni duhovnik da neki savet, tesko je pridrzavati se istog.

Ipak smo mi ljudi nesavrsena bica i pre svega, moram da napomenem, kontrola nasih misli moze biti uspostavljena samo ako mi imamo jak karakter, a to opet ne zavisi od nase volje.

[Biky83]

Sto vise citamo duhovne knjige, sve manje znamo.....

[JESSY]

Zle misli muče gordu dušu. Dok čovek ne postane smiren, neće imati mira od njih. Kada te rđave misli opsednu, prizovi Boga kao Adam: "Gospode i Tvorče moj, Ti vidiš kako rđave misli rastržu moju dušu... Pomiluj me". I kada stojiš pred Vladikom, pamti da će On sve tvoje molbe ispuniti ukoliko su korisne za tebe.

Došla je bura, sakrila je sunce i spustio se mrak. Tako i zbog jedne gorde misli duša gubi blagodat i obuzima je tama. Ali, isto tako zbog jedne jedine smirene misli blagodat opet dolazi. Ovo sam na sebi isprobao.

 

Sećaj se dve pomisli i boj ih se. Jedna ti govori: "Ti si svet čovek", a druga: "Nećeš se spasti". I jedna i druga dolaze od đavola i nisu istinite. Ti misli ovako: "Ja sam veliki grešnik, ali je Gospod milostiv i voli ljude i On će mi oprostiti grehe".

Veruj tako i Gospod će ti oprostiti. Nemoj se nadati na svoje podvige, čak i ako se mnogo podvizavaš. Jedan podvižnik mi je govorio: "Sigurno ću se spasti pošto svakog dana vršim toliko metanija". Međutim, kada je došla smrt, rastrgao je košulju koju je imao na sebi.

Prema tome, Bog nas ne miluje zbog naših podviga, već jedino po Svojoj blagosti. Gospod hoće da je duša smirena, nezlobiva i da svima sa ljubavlju oprašta. Tada će i Gospod oprostiti sa radošću. Gospod sve voli i mi treba da Ga podražavamo, i da sve volimo. Ako smo nemoćni, molimo se Gospodu i On nas neće odbiti, nego će nam pomoći Svojom blagodaću.

 

Ukoliko te muče rđave misli, znaj dobro da se nisi smirio. Gospod je rekao: Naučite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt.11,29).

Bez Hristovog smirenja duša nikad neće biti spokojna u Bogu, već će je stalno uznemiravati razne pomisli, sprečavajući je da sagledava Boga.

Blažen je onaj ko se smirio, jer je našao savršen pokoj u Bogu. Ja sve do sada evo, svakodnevno, ištem od Gospoda smirenje. Duh Sveti je naučio dušu moju šta je Hristovo smirenje, i zato žudim da ga zadobijem.

O Hristova smirenosti! Ko te je osetio, nenasito se otima ka Bogu i dan i noć.

 

ARHIMANDRIT SOFRONIJE SAHAROV

[JESSY]

Питање:

Помаже Бог!

Мој велики проблем је у сљедећем и не знам како да га се рјешим.

Ово траје већ 2 мјесеца.Прије 2 мјесеца сам размишљао о томе како у мојој (на ново грађеној улици од 30-так кућа) нико није умро или погинуо.Чак сам размишљао о томе како је неко умро од комшија.

Врло брзо,након пар дана погине момак из моје улице у саобраћајној несрећи и мени је на савести да се то догодило зато што сам мислио о томе.На савјести ми је да нисам мислио о томе да се то не би догодило.

Заиста не знам шта да радим,водим рат са самим собом од тада кад се то догодило.Мислим у себи да сам крив и да сам ја то изазвао.

Молим за помоћ и хвала унапрјед.

 

Одговор:

 

Бог помого,

Хвала што сте се јавили и показали спремност да изнесете свој проблем овде, уместо да се и даље сами са мислима које Вас притискају мучите у тескоби. Истовремено, тако помажете и другим људима који се сусрећу с истим или сличним проблемом.

 

Проблем који Вас мучи није редак  – у питању оно што се у психологији назива термином присилне мисли.

 

Иако Вам се веома уверљиво чини да сте Ви на неки начин узроковали својим мислима несрећу – то није могуће.

 

Присилне мисли нису наше личне иако нам често делују као да смо их ми потпуно самостално „смислили“. Присилне мисли су нам често убачене са стране, и то од нечистих сила да би нас тиме замајавале, замарале наше душевне снаге и спречавале да мислимо о стварима које су неопходне за наше спасење.

 

Такође, присилне мисли се понекад могу јавити као реакција на неки други грех који смо заиста учинили (за разлику од придавања мислима овакве моћи да могу да узрокују нечију несрећу) и као маневар избегавања покајања за почињени грех наша душа смишља неку другу тему око које се наша пажња и енергија наше душе везује и којом смо заокупљени.

 

Још један потенцијални узрок насртаја ових мисли може да буде у некој тузи коју осећате а која није освешћена – нпр. уколико сте пре неког времена, можда и године изгубили неког блиског а нисте дали времена својој души да одтугује. Или нека друга неосвешћена мука која притиска Вашу душу и чини је „пропустљивијом“ тј. подложнијом за овакве налете присилних мисли.

 

Размислите шта би могао да буде разлог код Вас, ако треба пођите на исповест код свештеника и реците да Вас муче овакве мисли, то ће их , ако нема другог разлога за њих (у смислу учињеног неког другог греха, неосвешћене туге или другог проблема) ослабити.

 

Такође, у тренутку када осетите појачан налет присилних мисли можете се помолити молитвом Часном Крсту („Нека васкрсне Бог и нека се развеју непријатељи Његови….“ – има је у сваком молитвенику а можете је наћи и на линку ОВДЕ)  – на тај начин ћете ослабити насртаје ових присилних мисли.

 

http://www.imanade.org/problem-sa-mislima-koje-se-namecu-pitanje-psihologu/