Разноразна писанија

[ines]

„Ne plašim se ja toliko samoće, koliko sebe samog, jer postoji samoća koja spašava i samoća koja zna smrviti čovjeka.
Zato treba biti oprezan sa samoćom. Treba prepoznati gdje su njene granice i procijeniti koliko možeš primiti samoće, one koja te može oplemeniti i nadograditi, a čuvati se od one koja te može uništiti i slomiti, ako nisi dovoljno spreman za nju“ Iguman Amvrosije

[Данче*]

Помилуј Боже

Помилуј Боже, оне који су жедни пролећа,
ишчезли као осмех тих
међу звездане светове.
Помисли, Боже, на њих
у час кад просипаш цветове
поврх кутова свих.

Заклони, Боже благи, својим гласом
наш смех, и наш глас,
ако радосни будемо у дан
кад, жедни живота и младости,
они одоше од нас;
засени светлошћу вечном њихов вид,
о, Боже благи, јер мене је стид
часа земаљске радости.

Заклони, Боже, срцем својим
наше срце у час кад се пролеће рађа,
када цветања, када сунца моћ
буду у нама тугу убили;
кад прође најпре час, па дан, па ноћ,
а ми се не сетимо њих
ни часа кад смо их изгубили.

Заклони, Боже, земаљске столове и чаше
од њих, који више не седају
за пролећне гозбе наше;
од њих, чије душе сад круже
изнад врлине и злости;
на чијем срцу младом цвате руже
у час кад су у шуми ласта
и љубав у срцу нашем
први гости.

Десанка Максимовић

[Данче*]

ДАН ПО ДАН

Постоје два дана у свакој седмици због којих се никада не требамо бринути, два дана која би требала бити ослобођена од свих страхова и слутњи.

Један од ових дана је ЈУЧЕ; дан са свим својим грешкама и бригама, са својим слабостима и заблудама, са својим болом и патњом.

ЈУЧЕ је заувек прошло без наше контроле.
Ни сав новац света не може вратити натраг оно наше ЈУЧЕ.

Не можемо вратити ни једно дело које смо починили;
не можемо избрисати ни једну реч коју смо рекли.
ЈУЧЕ је заувек отишло у неповрат.

Други дан због којег се никада не требамо бринути је СУТРА; дан са свим својим могућим несрећама, проблемима, са својим грандиозним обећањима и разочаравајућим резултатима.
СУТРА је исто као и ЈУЧЕ, ван наше контроле.

Сутрашње сунце ће поново изаћи,
или у сјају или иза маске облака, али ће изаћи.
Но све док не изађе, ми немамо удела у надолазећем СУТРА, јер оно тек треба да се роди.

То нам оставља још само један дан, ДАНАС.
Сваки човек може изаћи на крај са својим даном.
Али оно што нас ломи су уствари те две ужасне вечности: ЈУЧЕ и СУТРА.

Јер није данашње искуство оно што нас брине,
већ кајање и горчина због нечега што се десило ЈУЧЕ и стрепња пред оним што се може десити СУТРА.

И зато - живимо пуним плућима, али нека то буде ДАН ПО ДАН.

[ines]

Neočekivan dan
Neočekivan čas
Neočekivan trenutak
Neočekivan poziv
Neočekivan susret
Neočekivan razgovor

Sve neočekivano,a
izvesno da će se Neočekivano
desiti
meni sa Tobom
Tebi samnom
Neočekivano...

R. Mirešević

[Данче*]

КАДА ЈЕ ДОБРО ЋУТАТИ

 

“Ћутати је боље кад смо сигурни да бисмо речима направили више штете него користи.

Кад нисмо сигурни да говором можемо помоћи, а могли бисмо погоршати ситуацију.

Кад нас нико не слуша или не чује.

Кад се нема шта рећи.

Кад говор служи тек за попуњавање нелагоде.

Из тактичности – “што на уму, то на друму”, може се интерпретирати као искреност, но ближе је атрибуту нетактичности. Понекад други не морају знати наше искрено мишљење, поготово кад је оно искривљено и неважно."

При слушању – кад треба пажљиво слушати боље је што мање ометати паметовањем и непотребним саветовањима.

Прави тренутак – у неким је тренуцима боље стрпљиво ћутати и изабрати прави тренутак када треба нешто рећи. Кад је друга особа уморна или узрујана или уопштено онемогућена да квалитетно прими и обради информације, боље је ћутати.

Право место – на неким местима није згодно, а вероватно ни делотворно изразити своје мисли и осећаје, зато их је боље прећутати. Имаће већи ефекат ако се о томе говори на за то примереном месту.

Права особа – пред свима не треба све рећи. Поготово ако некоме имате за рећи нешто неугодно, немојте то учинити пред другима.

Праве теме – овисно о култури, контексту и многочему другоме, о неким се стварима “не говори”. Ако неко започне тему која је непогодна у одређеној ситуацији, боље је прећутати своје виђење. То се зове “мудро ћутати”.

Боље је ћутати, него лагати, кукати, оговарати, псовати…

Добро одмерите шта ћете, коме и колико рећи. Понекад је речитост ћутања гласнија од самих речи. Држати “језик за зубима”, уметност је коју ваља изучити и практиковати кад за то дође време.

Кад осетите нагон да кажете, запитајте се имате ли заиста нешто рећи?

Боље је ћутати него паметовати."

[ines]

Sa osmehom anđela, sa srcem borca, najlepše stvorenje velikog Tvorca, nežna kao srna, jaka kao stena, jedinstveno biće zvano ŽENA...

[Данче*]

Важно је слушати

Једном је приликом један човек позвао свога пријатеља, индијанца у госте у велики град.
Човек је повео индијанца у разгледање града и док су се шетали индијанац, наједном, рече: Чујем цврчка!

Немогуће да од оволике буке, брујања аутомобила и галаме, ти можеш чути цврчка – рече човек.

Индијанац се на то сагне, разгрне грм и покаже малог цврчка.
Како? – упита човек.

Индијанац на то затражи један новчић и испусти га на плочник. Новчић зазвечи!

Пролазници се зауставише и окренуше према месту одакле је долазио звук палог новчића.

Оно што си научио слушати чућеш, ма каква бука била, где год био – одговори индијанац
као што видиш, сви ови људи су у буци ипак чули новчић али цврчка нису чули.

———
Најважније је слушати, и зато пробајте чути и оно на шта нисте навикли и што можда не очекујете.
Отворите своје срце и свој ум и за неке нове, другачије ствари, јер то што ми не примећујемо не значи да не постоји или да је немогуће.

[ines]

Sunce, znaš...neke duše plove morima..zove se more izgubljenih duša..i traže se one srodne..koliko vremena treba da se nađu, to niko ne zna...ali se osjete i prepoznaju...i duše postaju jedno...i u toj buri i velikim talasima pronađu svoje ostrvo...ostrvo suza, čežnje i osmijeha...ostrvo njihove ljubavi...znam da znaš...- Mediha Delahmetović

[ines]

" Ona je prijatelju,kako da ti kažem,neko do koga mi je stalo,ustvari moja mala unikatna dragocjenost u zalagaonici ovog ludila ".-Đorđe Balašević

[*Blue*]

Ko si ti u mom zivotu???

 

Људи улазе у твој живот из неког разлога, за једну сезону, или доживотно. 

Када схватиш о чему се ради, знаћеш шта да учиниш за сваку особу.

 

Када је неко у твом животу из неког РАЗЛОГА, то је обично да испуни неку потребу коју си исказао. Дошли су да ти помогну да пребродиш неку тешкоћу, да те усмере и подрже, да ти помогну физички, емотивно или духовно. Могу деловати послатим од Бога, и то и јесу! Ту су из оног разлога из којег су ти потребни. А потом, без икакве грешке с твоје стране, или у незгодно време, та особа ће рећи или учинити нешто што ће тај однос привести крају.

Понеко ће отићи!

Понеко ће планути и натерати те да заузмеш неки став!

Понеко ће умрети!

Оно што морамо схватити јесте да је нама потреба испуњена, наша жеља услишена, и њихов посао обављен. Твојој је потреби удовољено, и сада је време да кренеш даље.

 

Када људи у твој живот уђу за једну СЕЗОНУ, то је с тога што је на тебе дошао ред да делиш, растеш или учиш. Доносе ти искуство мира, или те засмејавају. Можда те науче нечему што никада ниси радио. Обично ти пруже невероватну количину радости. Веруј у то! Стварно је! Али... само за једну сезону.

 

ДОЖИВОТНЕ везе уче те доживотним лекцијама; стварима на којима мораш да надограђујеш да би имао солидне емотивне основе. Твој задатак је да прихватиш лекцију, волиш ту особу, и примениш то што си научио на све остале односе и области свог живота.

 

 

[ines]

Čuvaj me, jer ja sam tvoje zrno peska u pustinji. Ako me izgubiš, nikad me nećeš naći, a svako će ti ličiti na mene...Ibn Qayyin

[Данче*]

(Текст пронађен у напуштеној цркви крајем 19-ог века)

Тежи да будеш срећан!
Иди смирено кроз буку и ужурбаност и сети се мира који можеш наћи у тишини.
Колико је могуће, буди у добрим односима са свим људима.Говори своју истину смирено и јасно и слушај друге,чак и глупе и неуке;и они имају своју причу.
Избегавај бучне и насилне особе,оне су терет духу.Ако упоредиш себе с другима, можеш постати огорчен или поносан; јер ће увек бити већих и мањих од тебе.
Радуј се својим достигнућима и плановима.Одржи занос за свој лични позив, ма колико он скроман био;то је прво благо у променљивим временима.Буди опрезан у својим пословима; јер свет је пун превара,али нека те то не омета да видиш врлине колико је има.Многи људи теже за високим идеалима и свуда је живот пун хероизма.Буди оно што јеси. Буди свој!Поготову немој глумити ЉУБАВ.
А немој бити подругљив према љубави,јер упркос огорчености и разочарењима, она је вечна као трава.Спокојно прими искуство година, складно напустајући ствари из младости.Али немој сам себе жалостити измишљотинама. Многа страховања настају од умора и усамљености.Осим одржавања здраве стеге, буди благ према себи.Ти си дете свемира, ништа мање него што је дрвеће и звезде.
Имаш право бити овде.И било ти то јасно или не, нема сумње да се свемир развија како треба.Дакле буди у миру с Богом, ма како га замишљаш, и без обзира какав ти је посао и чему тежиш у бучном комешању живота, задржи мир у својој души.Поред све прљавштине и јадиковања и порушених снова, ово је ипак диван свет.Буди пажљив!Тежи да будеш срећан!

 

[Данче*]

Десанка Максимовић - Потребно ми је

Потребно ми је много сунца,
и то и ноћу, једно да ме сусреће,
једно да замном светлост баца,
у понору једно дубоком,
једно да носим у руци
кад од јада не видим прст пред собом.
Потребно ми је много нежности,
и то сваког дана, и много од милоште речи:
потребно ми је примирје
између срца и сећања
између неба
и бола који пред њим клечи.
Потребна су ми добродошлицом озарена
лица многа,
и то сваког трена,
потребан ми пријатељ и то што већи,
потребни су ми мостови висећи
преко мржње,
преко неспоразума непремостивога.

[ines]

Ne želim izgubiti nežnost u ovom grubom svetu...

Ne želim zapostaviti ono dete u sebi što sanja i tužnih očiju gleda...

Ljude sa bezgranični poverenjem...

Ne želim osetiti mržnju u svom srcu, jer ona je kamen spoticanja

na svakom koraku...

Moja bi duša da peva, sanja i voli...

Želim i dalje ostati ona jaka i slaba...naivna i mudra...

Devojčica i žena...- Lana

[ines]

Postoji glasovita slika koja prikazuje Isusa u mračnom vrtu.
U lijevoj ruci on drži uzdignutu svjetiljku koja obasjava prizor,
a desnom kuca na velika i teška vrata.
Kad je slika bila prvi put izložena neki posjetilac je slikaru
svratio pažnju na neobičan detalj.
"Vaša slika ima jedan nedostatak. Vrata nemaju ručice."
"To nije nedostatak", odgovori slikar.
"Ja sam naslikao vrata ljudskog srca, a ona se otvaraju iznutra."
 https://www.facebook.com/svetiAntePadovanski