Бранислав Перановић

[Млађони]

Добро, рећи ћу овом излеченом момку да ово напише на листу купуса или на тараби, па да ти поверујеш.

 

А како овај момак доказује да је Перановић ефикаснији од земље живих? Не разумем?

 

Ја ти лепо кажем, земља живих се не мангупир својим резултатим по куриру. Зато и трипујеш д је Перановић био ефикаснији од њих.

[Melhisedek88]

Pre neki dan bio Krsni hod,doneli Rusi Ikone Port-Arturske Bogorodice ,Sergeja Radonjeskog ,Serafima Saraovskog, i jednu Ograomnu Cara Nikolaja dimensija 2,5 m x 2 m....u tom krsnom hodu sam upoznao decu Branislava Perabovica,dva sina i kcer.Sva im cast mladi si n ima 13 godina i po suncu i po kisi marsiraju bez prestanka.Deca su mu divna i pravi vernici.

[Натан]

А како овај момак доказује да је Перановић ефикаснији од земље живих? Не разумем?

 

''Земља живих'' лечи лакше случајеве, а Перановић најтеже могуће.

Није исто кад лечиш ''прехладу'' и када лечиш ''рак''.

Бранислав и његова супруга Миланка су и буквално лечили људе од рака, на природан начин. 

[Млађони]

''Земља живих'' лечи лакше случајеве, а Перановић најтеже могуће.

 

А одакле ти то да земља живих лечи лакше случајеве а перановић тешке?

На основу чега to базираш.... исповести излеченог у куриру? 

 

Бранислав и његова супруга Миланка су и буквално лечили људе од рака, на природан начин.

 

Дај ти мени мотку да неког бијем, на природан начин ћу да направим од њега шта оћеш. 

[Натан]

Ја ти лепо кажем, земља живих се не мангупир својим резултатим по куриру. Зато и трипујеш д је Перановић био ефикаснији од њих.

 

И једни и други су се рекламирали, шта је ту лоше, да шире информацију. Пун је интернет видео клипова о ''Земљи живих'', они се итекако ''мангупирају'', чак и документарац имају, а ово о Перановићу постављају људи које је он излечио.

[Натан]

Pre neki dan bio Krsni hod,doneli Rusi Ikone Port-Arturske Bogorodice ,Sergeja Radonjeskog ,Serafima Saraovskog, i jednu Ograomnu Cara Nikolaja dimensija 2,5 m x 2 m....u tom krsnom hodu sam upoznao decu Branislava Perabovica,dva sina i kcer.Sva im cast mladi si n ima 13 godina i po suncu i po kisi marsiraju bez prestanka.Deca su mu divna i pravi vernici.

 

Какви родитељи, таква и деца.

[Млађони]

И једни и други су се рекламирали, шта је ту лоше, да шире информацију. Пун је интернет видео клипова о ''Земљи живих'', они се итекако ''мангупирају'', чак и документарац имају, а ово о Перановићу постављају људи које је он излечио.

 

Оно што је лоше, јесте што је Перановић лажов, Знаш кко иде онај божији закон - не сведочи лажно. Човек је на телевизији јасно рекао, сведочио лажно да у његовом центру нема батина. Онда је испливао снимак, који су снимили ти срећници које је он лечио како момак с рукавацима бије другог човека, и како он лупа лоптом наркомана. Све док није дошло до тога да на природан начин убије неког. 

И ти промовишеше таквог човека. Дакле лажов (доказани), насилник (доказани) и убица (доказани)....А знаш како иде онај други - не убиј. А он није убио из смоодбране он је убио из гнева. 

 

А сви наркомани (доказано) могу д се лече без насиља и то много успешније него што је то перановић икад рдио. 

Е сад, ти настави да подржваш лажов и убицу. И да причаш како је супер. 

[Натан]

Милосављевићу, ти си безнадежан случај, за сада. Пошто те је мрзело да кликнеш на линк који сам ти љубазно проследио, за крај, преносим ти, у целости, поруку пријатеља и духовне деце Бранислава Перановића. Нека ти је на познање истине. Амин!

 

''Као део овог народа и Цркве осећамо вапијућу потребу да кажемо људску реч о човеку који је у последње време у нашим медијима називан именима примереним жанру хорор-филмова.

Да је брзина њиховог живота и природа посла учинила представнике тзв. седме силе превише суровим, неделикатним, па и безочним – у то смо се много пута уверили.

Речју су се далеко вештије, тактичније, трезвеније, блаже служили представници „Божје“ силе. Некада. Стиче се утисак да су неки од њих једва дочекали да се у бојењу у црно придруже преовлађујућем мњењу. Да подигну и баце на осумњиченог што већи камен. А ако би желели или имали макар мало воље да се боље упуте у ствар, онда би барем одмереније бирали речи или би поштовали закон о некоментарисању кривичног поступка у трајању.

Реакција неких представника Цркве личи на уобичајену реакцију било које световне институције која се, из ових или оних разлога, нађе на мети јавности, а састоји се од оправдавања и „прања руку“ уз оцрњивање онога коме је додељена улога „жртвеног јагњета“. А тежиште би са бриге о имиџу (привремена слика, углавном лажна) требало пребацити на бригу о икони (вечној, правој слици). Јер је једина инстанца којој ће Црква одговарати на крају крајева бити не некаква европска комисија, већ праведни Господ Бог Исус Христос.

Овим текстом смо хтели да придодамо по коју црту у изградњи оне вечне слике о свештенику, протојереју-ставрофору Браниславу Перановићу, упркос рогобатности и, по нашем мишљењу, дубокој неистинитости имиџа створеног у медијима.

Да нисмо познавали оца Бранислава, наш би живот сигурно био много сиромашнији, тужнији, блеђи, хладнији. И не само зато што је он увек био спреман да помогне, дâ савет ако може, саслуша, помоли се, пружи подршку, охрабри. Не чини ли то свако духовно лице? – рећи ћете.

Не. Главна ствар коју је отац Бранислав схватао је да највише учиш другог својим добрим примером, убедљивошћу свог живота у Христу, својом искреношћу и тежњом да не одступиш од Христовог пута. То је оно што су душе жедне живе вере препознавале у њему као право.

Отац Бранислав, његова попадија и читава његова породица учили су нас хришћанској гостопримљивости, несебичности – свако, знан или незнан, одувек је био отвореног срца дочекиван у његовом дому. Не мало пута, док су живели у скромним условима, њихова деца су уступала своје кревете гостима који би остали да преноће.

Отац Бранислав је увек био спреман да помогне истог часа када се укаже на проблем, чиме год да у датом тренутку располаже. Чак и ако то није било решење читавог проблема, тај покушај, помак, промена, па и на мали корак унапред, уливала је наду и указивала на моћ љубави.

Једна од најдрагоценијих ствари којој нас је учио својим примером јесте да не осуђујемо, не мрзимо оног ко нам причињава бол, клевеће нас, чини нам зло. Покушавао је, и успевао, Божјим начином да реши сваку злу усплахиреност у људском срцу, молитвом да врати мир и равнотежу.

Упорност и неодустајање у борби за победу добра – најчудеснија његова особина – особина је због које и страда. Отац Бранислав је један од ретких људи који има дар вере у људе. То је заиста чудесна, Божанска особина. Веровати у могућност промене набоље човека у кога више ни његови најближи – мајка, сестра, жена, они који поуздано знају за постојање и добрих особина код изгубљеног човека – не верују, јер је њихово искуство, пракса, живот, побио сваку, ма и најмању клицу могућности промене. Таквим изгубљеним људима, у које нико не верује, и који не верују сами у себе, који су постали крпе од људи без достојанства, поноса, стида, морала, истинских туга и радости – отац Бранислав је успевао да поврати клицу живота.

Да, отац Бранислав је заиста крив што није одустајао, што се борио до краја, што је понекад изузетно прибегавао и драстичној методи „суспендовања слободе“ робова који су одавно злоупотребили своју слободу. Али, верујемо да многи негдашњи робови те страшне страсти, бивши наркомани којима је помогао, могу посведочити да су у оцу Браниславу налазили Божјег човека и искреног пријатеља.''

Пријатељи и духовна деца оца Бранислава

 

http://www.srbel.net/2012/08/17/protojerej-peranovic-je-spasavao-ljude-kojih-su-se-svi-odrekli/

[Натан]

Је ли Перановић на концу рашчињен или је и даље свештеник?

 

Суспендован је, колико ми је познато. 

[Натан]

Добротворни концерт за обнову манастира Свете Тројице код Љубовије. Поред бројних гостију свирао је и бенд Талита Куми.
 
Посвећено оцу Браниславу

 

[Натан]

Проглас  

 

ПИСМО ОЦА БРАНИСЛАВА ИЗ ТАМНИЦЕ Аутор: Бранислав Перановић Датум: 25. 6. 2014. КПЗ Ср. Митр.  

 

Драга у Господу сестрo Драгана!

Разумео сам да ти и остали моји доброжелатељи предлажете да за сајт о мени и мојој породици, који намеравате да урадите, напишем уводну реч и текст, што би уједно био и „проглас”, или благослов за страницу.

Па ево, нека то буде ово моје обраћање теби и осталима који се око сајта несебично труде, као и другим доброжелатељима, али и свим будућим посетиоцима сајта.

Много је тога што бих желео свима вама да кажем, да макар мало умањим ужасну штету коју су пристрасни, зверски и за истину незаинтересовани поједини новинари и медији нанели, пре свега Српској Православној Цркви, а потом мени и мојој породици. Томе су, нажалост, подлегли и судови на свим инстанцама, до те мере да су висином казне (20 година затвора) затечени и они који ме не воле и не подносе. Остао је још Уставни суд, али ја више немам ни најмањег поверења у бездушне људе који су одавно, и много пута до сада, у многим случајевима згазили и право и правду сурово се играјући судбинама и животима људи и породица. А имао сам поверења. Мислио сам да их интересује истина, да ће судити по правди и закону. Они су, браћо и сестре, унизили и острамотили и правду, и закон, и струку, и бешчашћем укаљали свој образ. Дај Боже да ме Уставни суд разувери.

Опростите ми на овом изливу огорчења. Не желим да ико од вас икада на својој кожи осети ефекте лишавања слободе, одвајања од најмилијих, и сва друга лишавања, макар и на најкраћи временски период, а не на 20 година, што је за мене (имам 56 година) равно доживотној казни. Да само знате колико је огорчења моје супруге и наше петоро деце! Ипак, Божија је воља за нас најважнија, њој се покоравамо!

Надам се и верујем да ће сајт користити и мојој духовној деци, али и бившим штићеницима да очувају с муком стечену апстиненцију. Верујем да ће бити од помоћи и родитељима садашњих зависника, као и самим зависницима, поготово што намеравам да се путем писама активно укључим у ажурирање сајта, али и форумске дискусије.

Посебно бих волео да дамо допринос природно-здравственој едукацији, увиђању значаја измене здравствених и животних навика (био сам у прединфарктном стању, тежи 40 килограма, притисак ми је био 160/110, шећер 8-10, холестерол и триглицериди озбиљно повишени и томе слично. Сада имам 75 килограма, пулс 50, притисак 110/70, шећер 5,2, триглицериди и холестерол су ми идеални, а све без иједног лека!).

И најважније: волео бих да сајт допринесе ширењу БЛАГЕ ВЕСТИ, истине о Богу, Христовом оваплоћењу, распећу, ВАСКРСЕЊУ, Светој православној вери...

Па, срећно! Нека Господ благослови ваш труд и доброту!

Ваш прота Бранислав, утамничени

Веза ка оригиналном документу: Проглас, писмо оца Бранислава

 

 

 

 

ИЗ ДНЕВНИКА ОЦА БРАНИСЛАВА Аутор: Бранислав Перановић Датум: Из мога дневника (преписано 22. 6. 2014. у КПЗ Ср. Митровица)  

 

19. 8. 2012. год. 
ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ 
13. дан тамнице

Преображење Господње! Да ми је неко пре петнаест дана рекао да ћу овај празник дочекати иза решетака – запрепастио бих се! Шта је људски живот! Када би човек знао где ће пасти, он би сео...

...Сваки дан имам борбу са мислима о породици: плашим се шта ће са њима бити, тј. колику ће штету претрпети. Нарочито се плашим за Миланку, да је ова трагедија, бриге и туга не униште. Ипак, у Бога се уздам, а и у њену природну ведрину и добар карактер. Бринем и за децу: свакако ће претрпети штету. Избегавам и да мислим о њима, а и да пишем, да ме не би опхрвала туга, што не сме да се деси.

Од последњег сусрета са адвокатом, г. Илијом, често размишљам о предстојећем суђењу. Нећу и не могу прихватити одбрану по сваку цену, без обзира на чињенице. Мислим да сам духовно и психички спреман за праведну пресуду и казну, што ће у великој мери зависити од резултата обдукције. Не могу игнорисати чињенице и истину, како год они изгледали, јер треба платити у овоземаљском животу, да не бисмо платили у вечном, код Судије кога је немогуће обманути. Свети Николај Жички у Јовањском стослову о чудесима бр. 47, каже: „...Никаква мука не долази на људе без Божијег промисла, без Божије воље или Божијег попуштања...”

Требаће времена и Божије помоћи да увидим и схватим какав је духовни смисао ове трагедије.

 

***

Док сам гледао на ТВ емисију о сестрама Бронте (Оркански висови) косну ме мисао: откуда ја на оваквом месту? Некако ми се све учини нестварно, као ружан сан, или ноћна мора. Шта се то десило? Које животне одлуке, раскрснице, грешке... су условиле да се трагедија догоди? Шта сам погрешио? Шта је у свему овоме било неизбежно?

Ових дана, док сам размишљао, чинило ми се да је, у мом бављењу зависницима, трагичан исход био неминован. Просто нисам знао ни могао да станем, да кажем: даље се не може, морам одустати... Сама помисао на повратак штићеника наркоманији и њеном паклу терала ме је да идем даље, упорније, још чвршће, одлучније, па и грубље, у нади да ћу, кад-тад, пронаћи прекидач у распаднутој личности зависника и покренути исцељујући процес преумљења и преокрета. Нестварно и немогуће ми делује чињеница (не знам резултате обдукције) да сам ја, који толико волим и поштујем живот (о чему сам много пута јавно говорио), човека лишио живота! Цео догађај још нисам ни ожалио, као да се десио некоме другоме...

Веза ка оригиналном документу: Писмо, одломак из дневника оца Бранислава

 

http://krstonosci.blogspot.de/p/blog-page_9.html

[Volim_Sina_Bozjeg]

кључ

[Ламех]

Тужно то што поред толико спашених живота Бранислав Перановић није добио Орден Светога Саве или бар Медаљу за Храброст ''Милош Обилић''! 

 

Човек који припада клиру Цркве, не сме да удара било кога нити из било ког разлога. Ако такав то чини, сходно канонима Цркве, треба да буде рашчињен! 

Причу о његовом "спасавању" живота не бих коментарисао. А исто тако не бих коментарисао да је догурао до протојереја-ставрофора.

[Натан]

Човек који припада клиру Цркве, не сме да удара било кога нити из било ког разлога. Ако такав то чини, сходно канонима Цркве, треба да буде рашчињен! 

Причу о његовом "спасавању" живота не бих коментарисао. А исто тако не бих коментарисао да је догурао до протојереја-ставрофора.

Већ је објашњено да је ударање било у крајњој нужди и уз пристанак штићеника и његових родитеља приликом доласка у центар, тако да није кршио каноне.

Не мораш да коментаришеш, његова дела говоре довољно.  

[Avocado]

Већ је објашњено да је ударање било у крајњој нужди и уз пристанак штићеника и његових родитеља приликом доласка у центар, тако да није кршио каноне.

Не мораш да коментаришеш, његова дела говоре довољно.  

 

Ne znam za crkvene kanone, ali srećom naš krivični zakonik ima malo drugačiju definiciju krajnje nužde nego poštovaoci Peranovića:

 

Krajnja nužda

Član 20

(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u krajnjoj nuždi.

(2) Krajnja nužda postoji kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo.

(3) Učiniocu koji je sam izazvao opasnost, ali iz nehata ili je prekoračio granice krajnje nužde, može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice krajnje nužde pod naročito olakšavajućim okolnostima može se i osloboditi od kazne.

(4) Nema krajnje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je pretila.

 

 

Krajnja nužda je kad ubiješ nekog ko u tom trenutku pokušava da ubije drugog... ne kada ubiješ nekog zato što je uzeo drogu.