Олимпијске Игре

[Crveni Baron]

Svako od na szeli srecu i uspeh nasim ucesnicima, ali i ostalima.

 

Olimpijada u Sociju kosta oko 50 milijardi dolara, cena je i totalno unistena ekologija,

postavlja se pitanje zasto?

 

Da bi ti imala sta da se pitas ...Vidis kako Rusi ne stede pare ...

[Guest]

Sarajevo tri decenije kasnije: Daleko od olimijskog gesla

 

Veličina slova

Marija Arnautović

08.02.2014

Prije 30 godina otvorene su Zimske olimpijske igre u Sarajevu. Nakon završetka igara bh. prijestolnici je ostalo skoro 3.000 novoizgrađevnih stanova, nova sportska dvorana "Zetra", skakaonice na Igmanu, nove skijaške staze na Bjelašnici i Jahorini, bob-staza na Trebeviću, hoteli, poslovni prostori i 9.500 novih radnih mjesta. Trideset godina kasnije Sarajevu su ostale tek uspomene. Grad je podijeljen međuentitetskom granicom, a veliki dio olimpijskih borilišta tokom rata je uništen.

Godine 1978., tačnije 18. maja, u Atini je saopšteno da će Sarajevo biti domaćin 14. Zimskih olimpijskih igara. Prvi put je tada prekinut program radija, a vijest iz Atine saopštio je Nikola Noka Bilić:

"Jugoslavija, glavni grad Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1984. godine biće domaćin Zimskim olimpijskim igrama."

Odluku je u Atini čekao idejni tvorac sarajevske Olimpijade, prof. Ljubiša Zečević, koji je još ranije 1971. godine sačinio projekat kandidature Sarajeva za zimske olimpijske igre. Bez obzira na male šanse, kaže da je svo vrijeme vjerovao u tu ideju.

"Sjedili smo u hotelu. Ja sam razmišljao – jer ako ne dobijemo, valja kupiti krpe, trčati odmah nazad, a ako dobijemo, onda je ostao još veliki dio posla u Atini u dva dana", prisjeća se Zečević.

A od 1978. do 1984. godine u Sarajevu se vrijedno radilo. Trebalo je napraviti gotovo sve, jer se u kandidaturu ušlo sa jednom ledenom plohom u Skenderiji i nekoliko skijaških staza na Jahorini.

"Nismo imali bogzna kako razvijene zimske sportove. Osim nešto u skijanju, drugi zimski sportova mi uglavnom nismo ni imali. I otuda je bila dosta iznenađujuća činjenica da smo se mi i pojavili sa kandidaturom", kaže tadašnji generalni sekretar ZOI-a Ahmed Karabegović.

(Video: arhivski snimci ZOI 1984.)

 

Prvi put u istoriji jednoj nesvrstanoj zemlji pružena je šansa da organizuje olimpijadu. Tadašnji direktor međunarodne djelatnosti i protokola ZOI-a 84., Hajrudin Somun, sjeća se da sarajevsku olimpijadu nije bojkotovala nijedna država.

"Možda zato što je Sarajevo bilo u centru Jugoslavije, a Jugoslavija je pripadala jednom svijetu koji nije bio ni Istok ni Zapad", ističe Somun.

Statistika kaže kako se u februaru 1984. godine u Sarajevu okupio 1.410 sportista iz 49 država, a podijeljene su 222 medalje. Organizacija Zimskih olimpijskih igara koštala je više od 140 miliona dolara, prodato je 250.000 ulaznica. No bile su to prve olimpijske igre koje nisu završile sa deficitom.

"Svi oni prije nas su imali značajne probleme da pokriju troškove. Mi smo isfinansirali objekte, neposrednu organizaciju - i ostalo nam je 12 miliona dolara", navodi Karabegović.

Mnoge anegdote uoči Olimpijade

Za sarajevsku olimpijadu vežu se brojne anegdote. Naročito ona kako dan pred otvaranje nije bilo snijega. Počeo je padati noć uoči otvaranja, a stadion Koševo, da bi bio spreman za ceremoniju otvaranja, očistili su učenici Prve i Druge sarajevske gimnazije. Slične priče samo su pokazatelj ogromnog entuzijazma koji je vladao.

"Sarajevske olimpijade ne bi bilo da nije bilo integracije Sarajeva, BiH i cijele bivše Jugoslavije", smatra Zečević.

(Fotogalerija: Olimpijska bob-staza, Trebević, februar 2014.)

• 

◀

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

▶

< ▶ > 1/15

⇱   Isključi potpise  

Trideset godina kasnije, Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu sa sjetom se prisjećaju svi. Naročito sportisti, oni koji su na borilištima predstavljali svoju zemlju. Klizačica Sanda Dubravčić Šimunjak upalila je olimpijski plamen na stadionu Koševo.

"To je zapravo bilo, evo i sad se naježim kada to izgovaram, stvarno nešto specijalno – jer kao prva žena u povijesti upaliti olimpijski plamen to je čast koju vrlo rijetki sportaši dožive", riječi su Dubravčić Šimunjak.

Poslije 30 godina, ostale su tek uspomene. Bez obzira na sve, ovih se dana sa TV ekrana ponovo smješi maskota ZOI 1984. Vučko, koji daje nadu da olimpijski duh možda i dalje stanuje u glavnom bh. gradu. Možda će jedan mali korak na tom putu biti Zimski evropski olimpijski festival mladih (EYOWF) koji bi 2017. godine trebali zajednički organizirati Sarajevo i Istočno Sarajevo.

[Guest]

Ima i nekoliko klipova sa izvora - VIDEO.

[Justina]

E da, to su ti. Nažalost, tako su bili bezveze da posle toga nisi mogao nizašta da ih upotrebiš a kao to su bili kombinezoni za skijanje. Ako bi ih koristio na stazi svi bi bežali od tebe

 

A ja skijao i na Bjelašnici. Jahorina je laganica, osim staze za slalom. Bjelašnice, popneš se na vrh, pogledaš direkt dole ispred tebe, strmekneš se skoro vertikalno i to je to. Ko stvoreno za ludake. Mi i kad smo radili te staze nismo mogli da se spuštamo normalno, nego si morao da sedneš na lopatu ili da se cepinima obezbeđuješ da se ne smandrljaš

 

 

Hehehhe, savrseno opisano

[Милан Ракић]

А тог јутра, 8. фебруара 1984. године, када је требала да се одржи званична церемонија отварања, на Сарајево и околину је нападало готово пола метра снега. Организатори су могли да буду задовољни, док је један део малициозних новинара, без разлике и са западних и источних страна (па и понеки наши из најсеверније Републике СФРЈ), пробудивши се то јутро у топлим собама Новинарског села на Добрињи, очекивао колапс једне босанске касабе у некој тамо несврстаној земљи. Свако је користио епитете примерене својој читалачкој публици...

Сарајево пд снежним покривачем

Али су их организатори, а још више саме Сарајлије изненадиле. Механизација за чишћење главних путних праваца је савршено радила, а народ се сам побринуо за чишћење споредних улица, тако да никаквих проблема нити колапса није било, у инат извештачима светских и неких наших медија.

А у раним поподневним сатима, пажња јавности и љубитеља спорта и Олимпијаде, пребацила се на стадион "Кошево", где је започео церемонијал отварања 14-их ЗОИ. Само неколико сати раније, сарајевски гимназијалци и ЈНА су очистили стадион од велике количине снега нападале тог јутра. 

А онда је започео програм, у којем је учествовало преко 1000 младих, студената и питомаца војних школа из Сарајева. Након тога је уследио дефиле репрезентација, а потом оне формалности око пријема олимпијксе заставе, полагања заклетви и паљења олимписјког пламена...

У свечаном дефилеу, представило се 49 држава, што је био рекорд до тада за ЗОИ. По први пут, на зимске игре су дошли спортисти из Монака, Порторика, Египта, Девичанских острва, Сенегала. Након бојкота претходих игра у Лејк Плесиду, на ЗОИ су се вратиле Северна Кореја и Кинески Тајпеј, све у свему 1437 момака и девојака који су разним спортским дисциплинама, представљали своју земљу. Заставу за нашу бившу нам државу је носио Јуре Франко, који је касније постао познат по нечем другом...

Тренутак када Угљеша Узелац преузима олимпијску заставу...

Након дефилеа, тадашњи Председник председништва СФРЈ Мика Шпиљак је прогласио игре отвореним, а онда се "приступило" оним формалностима око полагања заклетве(и)... Али пре тога је олимпијску заставу из руку председника МОК-а Хуана Антониа Самарана, преузео градоначелник Сарајева Угљеша Узелац, човек који је, уз свог претходника Данета Маљковића, професора Љубишу Зечевића и Драгутина Косовца, био међу онима који су досањали вишегодишњи сан и успели да "направе" олимпијаду у Сарајеву, почев од идеје настале у њиховим главама почетком 70-их, па до реализације...

Свечану олимпијску заклетву у име спортиста је положио легендарни Бојан Крижај, који је к`о што Драшко рече био збуњен. Отприлике је рекао: "Заклињем се да ћемо на Олимпијским играма наступати у правом спортском духу, да ћемо поштовати правила и према њима се равнати…" Онда је овде стао, туц-муц, али је онда 50000 пари руку аплаузом дало подршку овом Словенцу, који је заклетву завршио речима: "У славу спорта и част своје домовине!"

Бојан Крижај и Драган Перовић полажу заклетву у име спортиста и судија,

Драган Перовић, међународни судија је положио заклетву у име судија, а клизачица Санда Дубравчић је упалила олимпијски пламен...

 

XIV ЗОИ су на данашњи дан пре 30 година и званично почеле...

 

 

Наставиће се...

 

[Милан Ракић]

Што се тиче спортских такмичења, за она у затвореном простору није било проблема, док су она на отвореном, задала много муке организацији, која је до пре дан пред отварање имала проблем са дефицитом снега, а сада је падао и није имао намеру да стане...

Ипак, након неких одлагања, а уз већ пословичну сналажљивост људи са ових простора, сва такмичења су ипак одржана.

Проблем је нпр. настао на Бјелашници, на стази за мушки спуст, где висинска разлика између стартне и циљне равнине, није прелазила 800 метара, како правила ФИС-а налажу. Али су се организатори сетили, па су старт трке, преместили на кров објекта предвиђеног за старт, који је ионако био завејан. Само је на постојећу конструкцију додат "нов" кров, а пребацивањем на виши ниво, "добијено" је оних 800 метара. У трци је победио Амер Бил Џонсон, оставивши иза себе и Пирмина Цурбригена, додуше тада скијаша у успону... Наши се у спусту и нису баш прославили. Јанез Плетершек је био 27, а још један Словенац је био на 30-ом месту...

Бил Џонсон на Бјелашници

Иначе, треба рећи, да је МОК уочи ове олимпијаде због неговања аматеризма и "бла-бла" разлога, иако су сви скијаши који су се такмичили за бодове ФИС-а добијали новац на тим турнејама, дакле МОК је онемогућио такмичење тада најбољим скијашима-Ингемару Стенмарку, Марку Ђирарделију, Хани Венцел... Ипак, појавили су се неки нови... Нпр., један који је "запалио" Сарајево

До тада се није десило да земља домаћин не освоји барем једно одличје. СФРЈ је била први кандидат за такво што. У нордијским дисциплинама и клизањима смо били аматери, као и у санкашким спортовима. О хокеју поред Совјета, Чеха, Амера, Канаде, није било места за нас. Једине наде су се полагале у неколико алпских скијаша и скијашица, те скакача. Највише у Бојана Крижаја. Али...

Јуре Франко

Прву вожњу велеслалома на Бјелашници, Јурек је завршио на четвртом месту, док је у другој био први, што му је донело сребрну медаљу, прву и једину за Југославију до тада и од тада на ЗОИ. Оставио је Франко тада иза себе и много познатијег Хуберта Штролца и Андреаса Венцела. А још двојица наших су били међу првих десет, Борис Стрел пети, док је Крижај био девети. Грега Бенедик није завршио трку.

А то вече, на платоу испред "Скендерије", (!4. фебруар је био), преко 30000 Сарајлија је дошло да поздрави нашег спортског хероја. Остао је тада чувен и транспарент који је направио неки од, вазда на шегу спремних Сарајлија: "Волимо Јурека, више нег` бурека!"

Јуре Франко са сребрном медаљом, Извор

Јавност је прижељкивала још једну медаљу, сећам се и ја да сам к`о клинац био уверен да ће Бојан Крижај у слалому освојити злато... Ипак, није тако било. Слалом је добио нове хероје, два брата Амера, Фила и Стива Мера, који су били први и други, док је Дидије Буве био трећи...

Фил и Стив Мер, златни и сребрни у слалому, Извор

Наши су нажалост подбацили. Јуре Франко није завршио трку, Крижај је био седми, Томаж Церковник 11, док је Куралт освојио 13 место.

На Јахорини, у женској конкуренцији и нисмо могли ништа да тражимо. У спусту нисмо ни имали такмичарку, док су у велеслалому, Андреја Лесковшек, Вероника Шарец и тада јуниорка у успону Матеја Свет, достигле пласман до 20-ог места. Слично је било и у слалому... 

Наставиће се...

[Guest]

субота, 08. феб 2014, 11:13 -> 19:20

РТС: Миланко Петровић 69. у спринту

 

Миланко Петровић заузео 69. место у биатлону на 10 километара и није успео да се квалификује за потеру у понедељак.

 

Сејџ Котсенбург, амерички сноубордер, први ће се попети на највише постоље на Зимским олимпијским играма у Сочију.

19.22 - Олимпијци Србије у Сочију данас су, заједно са председником Србије Томиславом Николићем, министром Омладине и спорта Вањом Удовичићем, амбасадором Србије у Русији Славенком Терзићем и председником и генералним секретаром ОКС Владе Дивцем и Ђорђем Вишацким посетили кућу званичног спонзора опреме Олимпијског тима Србије, компаније BOSCO.

Томислав Николић са олимпијцима у Сочију

18.42 - "Не могу да кажем да сам задовољан наступом. И у гађању и у тркачком делу могло је и морало боље. Имао сам два промашаја из стајаћег положаја што је превише за такмичење овог ранга. Разочаран сам што сам пропустио једну лепу прилику за добар пласман. Сада морам да се потрудим да извучем поуке из ове трке и окренем се следећим. Даћу све од себе да у наредним данима поправим утисак", рекао је Петровић после трке.

17.00 - Српски биатлонац Миланко Петровић освојио је 69. место на Зимским олимпијским играма у Сочију у спринту на 10 километара. Петровић је са три промашаја остварио време од 27:08.2 минута, што је за више од два и по минута био спорији резултат у односу на победника. Златну медаљу освојио је Норвежанин Оле Ејнар Бјорендален (24:33,5), испред Аустријанца Доминика Ландертингера (24:34.8) и Чеха Јарослава Сукупа (24:39.2). Петровић није успео да се пласира међу 60 најбољих такмичара и неће наступити у понедељак у потери на 12.5 километара.

15.10 - Живописно је у олимпијском парку у Сочију...

14.10 - Словеначки скијаш Рок Перко пао је на тренингу у Сочију, па је његов наступ на Зимским олимпијским играма је доведен у питање. Перко је био први на стази у последњем тренингу пред такмичење у спусту, али је неспретно пао, оставивши иза себе крв на снегу. Директор словеначког тима Душан Блажич је казао да је Перко превезен у олимпијско село на прегледе. "Сада га све боли, али су главни проблем лице и нос. Изгледа да је можда поломио нос. Сумњам да ће се такмичити сутра", рекао је Блажич. И наредна два скијаша су имала проблема на стази, али су успела да заврше тренинг. Од 55 скијаша, њих десеторо није завршило данашњи тренинг.

[Милан Ракић]

Нордијске дисциплине су биле други "адут" и нада која је полагана у неколико словеначких скакача...

70 и 90 метарска скакаоница на Игману

Нажалост, транспарент: "ус.а га (Ж)улага", који је раширио на Малом пољу један од 50000 Сарајлија који су пратили ова такмичења на Игману, одлично говори како су прошли наши скакачи. Улага, Бајц, Тепеш су се пласирали преко 20-ог места, Улага је био 57-ми на 70 метара... Али су зато ове игре "крунисале" два нова краља скокова. Мати Никенена и Јенса Вајсфлога, који су "владали" овим спортом наредних неколико година. 

У крос кантрију и биатлону у обе конкуренције нисмо такође имали неких вртеднијих резултата, али је Сарајево "добило" и једну даму-хероја. Марију Лизу Хермалаинен...

Марија Лиза Хермалаинен

Она је освојила укупно четири медаље у крос кантрију, и то три златне у трчању на 5, 10 и 20 километара, те бронзу за Финску у штафети 4 пута 5 километара. Фантастичан успех за спортисту.

Такмичења у бобу и санкању су такође била занимљива, не толико што се од наших нешто очекивало, већ због саме атрактивности тих дисциплина, где су лидери били Источни Немци у четверцу... Наше две посаде су заузеле 19 и 23 место... А слична ситуација је била у свим поддисциплинама боба и санкања (2-седи, 4-седи,...)... 

А уметничко клизање у "Зетри" је било посластица. Прво је "лансирало" тада тек пунолетну Катарину Вит.

Катарина Вит

А затим и британски клизачки пар Џејн Торвил и Кристофера Дина, који су у "Зетри" по многима, извели најбољи клизачки перформанс свих времена, клижући уз "Болеро". Освојили су злато и максималне оцене од свих судија...

А (тада) Источна Немица, Карин Енке је са 4 медаље као и горе поменута Финкиња (2 сребра на 500 и 3000 метара и 2 злата на 1000 и 1500 метара), потврдила своју "доминацију" у брзом клизању, коју је започела 4 године раније у Лејк Плесиду. Наши и наше се у клизањима (уметничко, спортско, брзо) нису баш прославили. Миљан Беговић је у мушкој конкуренцији био 21., док је Санда Дубравчић у женској заузела 9-то место.

Карин Енке

И на крају хокеј, који је био "атомски". Какве су то утакмице биле између Совјета, Амера, Чеха, Канађана. И наша репрезентација је успела да забележи једну победу, и то против Италијана 5:1, док су нас Совјети "напунили" са 9:1 у групи...

Олимпијски шампион СССР, Извор

Совјети су тада имали најајчи репрезентацију свих времена, Фетисов (носио јуче олимпијску заставу у Сочију) и Касатонов као бекови, а у нападу, чувени КЛМ тројац: Крутов-Ларионов-Макаров... Њихова имена смо ми клинци изговарали са страхопоштовањем као имена фудбалера Партизана ил` Звезде, ко је већ за кога навијао...

 

Наставиће се...

 

[Милан Ракић]

И на крају још неколико занимљивости са ЗОИ Сарајево `84.

Пиктограми дисциплина сарајевских ОИ

Према успеху, најбољи су били Источни Немци (9 злата, 9 сребра и 6 бронзи), иза њих Совјети (6 злата, 10 сребра и 9 бронзи) И Амери са по 4 златне и сребрне медаље. Ми смо делили 14. место са Јапаном, који је такође освојио 1 сребрну медаљу. Иначе, медаље су исковане у златари у Мајданпеку и укупно је додељено 222 одличја...

Овако је изгледала медаља ЗОИ `84

Сенегалац Ламине Гај је био први скијаш црне коже учесник зимских ОИ са "црног континента". Такмичио се у спусту и велеслалому.

Ламине Гај

Египћанин који се такмичио у слалому и велеслалому имао је најдуже име у историји ЗОИ. Звао се Џамал Џамал Омар Мату Абдул-Алем Абдумалек Омае Мохамед Ел-Реди.

А било је још егзотике, типа скакач из Шапаније, санкаш из Португала, или пак скијаш из Аргентине....

Детаљ са затварања са маскотом из Калгарија, домаћина ЗОИ `88

14. ЗОИ су затворене 19. фебруара свечаношћу у СЦ "Зетра". Од стране председника МОК-а , Сарајево и Југославија су добили сва признања за организацију и домаћинство... 

 

Крај

[Guest]

недеља, 09. феб 2014, 10:12 -> 21:08

РТС : Руси осигурали прво злато

 

Плушенко и Липницкаја обезбедили прво злато за Русију. Аустријски скијаш Матијас Мајер направио је велико изненађење и славио у спусту у Сочију. Американци демантују "дил" са Русима о расподели медаља у уметничком клизању. Украјински град Лавов не одустаје од кандидатуре за ЗОИ 2022. Миланко Петровић сматра да је морао и могао много више од 69 места у биатлону.

21.00 - Пољак Камил Стох освојио је златну медаљу у скијашким скоковима, док се сребрним одличјем окитио Словенац Петер Превц. Стох је до првог одличја у каријери на играма дошао сјајним скоковима од 105,5 и 103,5 метара, односно 278 бодова. Превц је скоковима од 102,5 и 99 метара, односно 265,3 бода донео Словенији прву медаљу у Сочију, а уједно освојио и прво индивидуално одличје у каријери на ЗОИ. Бронзану медаљу освојио је Норвежанин Андерс Бардал, док је четврто место заузео Аустријанац Томас Дитхарт, а пети је био његов сународник Михаел Хајбок.  Четвроструки олимпијски шампион, Швајцарац Симон Аман заузео је тек 17. место, а акутуелни освајач Светског купа Аустријанац Грегор Шлиренцауер био је 11.

19.45 - Немац Феликс Лох освојио је златну медаљу у санкању, чиме је одбранио титулу освојену у Ванкуверу, 2010. године. Лох је за собом оставио руског ветерана Алберта Демченка и Италијана Армина Цегелера, који је освојио бронзу. Немац је на Светском првенству у санкању у Оберхофу 2008. године са 18 година освојио злато и тиме постао најмлађи светски првак у том спорту у историји, а на ЗОИ у Ванкуверу и најмлађи носилац олимпијске златне медаље у том спорту. Италијан Зегелер са данас освојеном бронзаном медаљом улази у историју као такмичар који је освајао медаље у санкању на шест узастопних ЗОИ, од златне медаље освојене у Салт Лејк Ситију 2002. године.

18.50 - Русија је освојила прву златну медаљу на Зимским Олимпијским играма у Сочију пошто је обезбедила тријумф у тимском такмичењу у уметничком клизању. У присуству руског председника Владимира Путина, домаћине су до злата предводили ветеран Јевгениј Плушенко и Јулија Липницкаја, који су победама у слободном програму осигурали успех пре завршетка такмичења. Загарантовану сребрну медаљу на инаугуралном такмичењу ЗОИ има Канада, а бронзану екипа САД.

17.55 - Словачка бијатлонка Анастасија Кузмина освојила је златну медаљу у спринту на 7,5 километара на Зимским олимпијским играма у Сочију. Кузмина је трку завршила за 21 минут, шест секунди и осам стотинки, док на стрелишту није имала промашај. Сребрну медаљу освојила је Рускиња Олга Вилухина, која је заостајала 20 секунди, док се бронзаним одличјем окитила Вита Семеренко из Украјине. Белорускиња Дарија Домрачева, која је била једна од фаворита за злато, заузела је девето место, док је Норвежанка Тора Бергер била 10. Кузмини је ово друго злато на ЗОИ, пошто је пре четири године у Ванкуверу такође славила у овој дисциплини.

17.35 - Једини мушки представник Србије у алпском скијању, Марко Вукићевић каже да је нестрпљив да наступи на Зимским олимпијским играма у Сочију. "Имам још неколико дана до својих трка и нестрпљив сам да изађем на стазу и покажем своје најбоље скијање. Тренирамо свакодневно и на снегу и у теретани. Млад сам и велика ми је сатисфакција што ћу се такмичити против својих омиљених скијаша из детињства Боде Милера и Марсела Хиршера. Спреман сам потпуно и то је најважније", рекао је Вукићевић. Он ће се такмичити у супервелеслалому 16. фебруара и велеслалому 19. фебруара од 8.00 сати по средњеевропском времену, док је слаломска трка заказана за 22. фебруар од 13.45 по средњеевропском времену.

16.40 - Репрезентатвци Србије Миланко Петровић, Ивана Ковачевић и Рејхан Шмрковић наступиће у Сочију 11. фебруара у квалификацијама нордијског трчања слободним стилом. Квалификације у женској конкуренцији на програму су од 11 сати по средњеевропском времену, док ће мушкарци стартовати од 11.25 часова. Петровић је јуче у бијатлону, у спринту на 10 километара, заузео 69. место.

15.15 - Холандска такмичарка Ирене Вуст освојила је златну медаљу у брзом клизању на 3.000 метара, на Зимским олимпијским играма у Сочију. Вуст је до победе дошла за четири минута и 34 стотинке. То је друга златна медаља за Холандију у брзом клизању у Сочију, након што је Свен Крамер јуче победио у трци на 5.000 метара и одбранио злато. Сребрну медаљу освојила је Чехиња Мартина Сабликова са заостатком од 1,61 секунду. Она је бранила злато освојено на прошлим Играма у Ванкуверу. Бронзану медаљу освојила је Олга Граф из Русије са 3,13 секунди заостатка и то је прва медаља за домаћина у Сочију.

12.58 - Швајцарски нордијски скијаш Дарио Колоња освојо је златну медаљу на Зимским олимпијским играма у Сочију, у скијатлону на 30 километара. Колоња је трку на 15 километара класичним и 15 километара слободним стилом завршио у времену 1:08,15,4 сата и тиме дошао до свог другог олимпијског злата. Сребро је припало Швеђанину Маркусу Хелнеру, који је заостао 0,4 секунде, а бронза Норвежанину Мартину Јонсруду Сундбију. Колоња, троструки укупни победник Светског купа у скијатлону, подвргао се у новембру операцији скочног зглоба, а такмичењима се вратио тек прошлог месеца.

12.21 - Портпарлолка Америчке клизачке федерације Барбара Рајхерт назвала је смешним оптужбе за заверу са руским судијама на Зимским олимпијским играма у Сочију по којима се намешта злато за америчке плесаче Мерил Дејвис/Чарли Вајт у замену за титулу Русије у конкуренцији парова. По тим анонимним оптужбама, које је јуче објавио француски спортски дневник "Л'Екип", направљен је америчко - руски дил из кога би дебљи крај извукли актуелни олимпијски шампиони Канађани Теса Виртју и Скот Моир. "Америчка клизачка федерација никада не би направила договор ни са ким. Наши плесачи су већ двоструки светски шампиони и освајачи пет узастопних гран при финала. Видели сте их прошле ноћи, били су изванредни. Они су увек фантастични. Извештаји такве врсте могу да штете целом спорту", рекла је Рајхерт. Скандал са суђењем обележио је Зимске олимпијске игре у Солт Лејк Ситију 2002, када је дошло до деобе златне медаље између Канађана Џејми Сејл и Давида Пелетијеа и Руса Јелене Бережнаје и Антона Сикарулидзеа. Скандал је довео до промене у бодовању у клизачким такмичењима. 

11.45 - Америчка сноубордерка Џејми Андерсон освојила је златну медаљју на Зимским олимпијским играма у Сочију у дисциплини слоупстајл. Андресон је освојила укупно 96,25 бодова, ипсред Финкиње Ени Рукајарви (92,5) . Бронза је припала Британки Џени Џонс са 87,25 бодова.

11.00 - Украјински званичници потврдили су да упркос антивладиним протестима који су захватили ту земљу немају намеру да одустану од кандидатуре за Зимске олимпијске игре 2022. Украјински град Лавов је међу пет градова кандидата за организацију ЗОИ 2022. Заменик украјинског премијера Олександар Вилкул саопштио је на данашњој конференцији за новинаре у Сочију да су "Олимпијске игре изнад сваке политике". "Украјина ће решити своје политичке проблеме и из њих ће изаћи јача и уједињена", рекао је Вилкул. Председник Олимпијског комитета Украјине Сергеј Бубка оценио је да ће Игре "ујединити нацију". Украјинци су саопштили да ће најкасније до крајњег рока 14. марта, званично поднети кандидатуру Међународном олимпијском комитету (МОК) који ће у јулу одредити скраћену листу кандидата за домаћина ЗОИ. Остали кандидати у трци за ЗОИ 2022. су Алма Ата (Казахстан), Краков (Пољска) и Осло (Норвешка).

09.55 - Аустријски скијаш Матијас Мајер освојио је злато у спусту на Зимским олимпијским играма у Сочију и тако остварио највећи успех каријере. 23-годишњи Мајер, који је до сада имао само два подијума у Светском купу и то у супервелеслалому, тако је направио велико изненађење тријумфом у времену од 2:06.23 минута. Аустријанац је имао шест стотинки предности у односу на Италијана Кристофа Инерхофера, док се на трећем степенику победничког постоља нашао Ћетил Јансруд, који је био још четири стотинке даље. Фаворити за медаљу у спусту пре почетак Игара у Сочију Аксел Лунд Свиндал И Боди Милер тај епитет нису искористили. Норвежанин је трку завршио са 29 стотинки заостатка у односу на Мајера на четвртом месту, док је Милер био осми.

 09.12 - Једини српски биатлонац у Сочију, Миланко Петровић, рекао је да је незадовољан првим наступом на Зимским олимпијским играма "јер је могао и морао боље". Петровић је био 69. у спринту на 10 километара, временом од 27 минута и 8,2 секунде. "Не могу да кажем да сам задовољан наступом. И у гадјању и у тркачком делу могло је и морало боље. Имао сам два промашаја из стајаћег положаја што је превише за такмичење овог ранга", рекао је Миланко и додао: "Разочаран сам што сам пропустио једну лепу прилику за добар пласман", рекао је Петровић дан после трке. 

[feeble]

 

 

Одавде https://www.facebook.com/HyperdoxHerman

[Милан Ракић]

Паљењем олимпијског пламена испред СЦ "Скендерија", на месту које је предвиђено за доделу медаља спортистима и хокејашким утакмицама између тимова Шведске и Италије у СЦ "Зетра", односно САД и Канаде у СЦ "Скендерија", на данашњи дан пре 30 година су практично започеле 14. зимске олимпијске игре у Сарајеву.

Званични постер ЗОИ `84 (аутор, Мирослав Антонић), Извор

 

Сарајевска регија, са свих страна окружена планинама са више од 100 снежних дана годишње, чинила се као идеално место за организацију зимских спортских такмичења. Надомак Сарајева су постојали терени за скијашке спортове који су имали вишедеценијску традицију. Пале и Јахорина су рецимо између два светска рата били познати скијашки центар, са смучарским теренима, скакаоницама и крос-кантри стазама. Први југословенски смучарски слет је тако одржан на Палама и оближњој Јахорини 1937. године, а почетком седамдесетих, Јахорина добија и сертификат ФИС-а, за одржавање међународних смучарских такмичења. Управо тада се и "јавља" идеја да се у Сарајеву организују ЗОИ.

 

Међутим, град тада није био спреман ни инфраструктурно у смислу објеката и олимпијских борилишта, а није се имало ни новаца. Ипак, припремало се, радило се, израђивали су се пројекти (а у ходу се и зидало и подизало, ако не за Олимпијаду, а за грађане-свеједно) и углавном, сви приступни услови за кандидатуру су испуњени 1976. године, да би 1978. године, Међународни олимпијски комитет (МОК), између Гетеборга, Сапороа и Сарајева, изабрао за домаћина XIV Зимских Олимпијских игара град Сарајево.

Званична маскота ЗОИ `84 "Вучко" (аутор, Јоже Тробец), Извор

 

Тадашњи председник МОК-а, лорд Мајкл Киланин је отворено лобирао да Сарајево добије организацију из више разлога, од којих је неколико било пресудно. Сапоро и Јапан су већ раније били домаћини, Гетеборг је само у начелу био кандидат, иначе су борилишта била диљем Шведске, док је Сарајево била "чиста егзотика" и својеврсан изазов и за МОК, а и за саму организацију у СФРЈ. То би биле (и остале су) једине Олимпијске игре у једној комунистичкој земљи, а домаћини Сарајево и СФРЈ као несврстана земља, "обећавали" су превазилажење хладноратовских трвења и бојкота, са којима се олимпијски покрет суочио 4 године раније на ЛОИ у Москви, однозно ЗОИ у Лејк Плесиду.

Плато испред СЦ "Скендерија" где су додељиване медаље и на којем је паљењем олимпијског пламена на данашњи дан извршено "праотварање" 14. ЗОИ, а што је наведено у уводу текста, Извор

 

Добијањем организације, приступило се реализацији предвиђених и од стране МОК-а усвојених планова. На почетку, дефинисана су места олимпијских такмичења према спортовима. Бјелашница је била место за одржавање мушких алпских дисциплина, док је Јахорина служила истој намени, али само за жене. На планини Игман, на локацији Велико поље су предвиђена борилишта за крос кантри и бијатлон, док је Мало поље предвиђено за скијашке скокове. Планина Требевић је била "резервисана" за боб и санкање, док су у самом граду, на две локације требала да се одрже такмичења у хокеју и уметничком клизању у СЦ "Скендерија", док је  СЦ "Зетра", био такође "хокејашки стадион" и простор за такмичење у уметничком клизању, а требало је направити писту за брзо клизање.

Извор

 

Речено-учињено. Уз новац од унапред продатих телевизијских преноса, новац добијен од спонзора из земље и иностранства, средства од самодоприноса, започела је изградња олимпијских борилишта и пратећих објеката. Подигнут је СЦ "Зетра" са олимпијском двораном и пистом за брзо клизање. Надомак "Зетре" је комплетно реконструисан стадион "Кошево" за потребе церемоније отварања и затварања ЗОИ. Уз постојећи центар "Скендерија" дозидана је нова дворана. На Требевићу је подигнута боб/санкашка стаза. На Игману уређене стазе за крос кантри и биатлон са стрелиштем, као и скакаонице. Извршена реконструкција постојећих и изградња нових стаза на Јахорини. На Бјелашници комплетно подигнута борилишта за алпску комбинацију. Све поменуто подразумева и пратећу инфраструктуру, плус жичаре (реконструисане и изграђене) на Игамну, Бјелашници и Јахорини, укупног капацитета 16000 скијаша на сат.

 

Поред борилишта радило се и на инфраструктури. Реконструисана је Главна пошта на Обали војводе Степе, а подигнута је и нова и модерна зграда поште у Новом Сарајеву. Дограђени су нови објекти поред зграде телевизије са студијима и интерном сателитском станицом као испомоћ сателитској станици "Југославија" у Приликама код Ивањице, са два линка за Америку, и по једним за Европу, Азију и Аустралију, тако да је преко 200 сати реализованих преноса гледало 2 милијарде људи. Југословенска радио телевизија је преносе радила са амиричким "Еј-Би-Сијем". Такође је реконструисано и Народно позориште, Главна Железничка станица, аеродром "Бутмир", студентски дом у Неџарићима и хотели "Европа", "Босна" и "Стојчевац" у Сарајеву, односно на Илиџи, те хотели "Мразиште" на Игману, "Турист" на Палама и "Јахорина" на Јахорини.

 

Оно што је битно, изграђени су хотели у граду - "Холидеј Ин" и "ЖТО", на Јахорини и Палама чак 5 нових хотела (Бистрица, Кошута, Коран, Фероелектро и Панорама), на Игману и Бјелашници по један (Игман и Фамос), и на Игману Олимпијско село (помоћно) са смештајним и инфраструктурним објектима (менза, амбуланта, собе за спортисте, трим сале, и сл. за 550 спортиста)...

 

А оно што је најбитније и што је остало сарајлијама и имало практичну вредност од ширег значаја (за једно 3000 породица ), то је изградња Олимпијског села на Мојмилу и Новинарског села на Добрињи, односно доградња још једног блока студентског дома у Неџарићима (1000 кревета). Прво се мислило да ће постојећи и овај дограђени део "студењака" бити довољни за прихват спортиста. Али, како су пријаве долазиле и олимпијски комитети држава потврђивали број учесника и делегација, одлучило се на (већ припремљену варијанту Б). Тако је настало Олимпијско село Мојмило са 639 станова (за потребе такмичара "напуњених" са 2250 кревета) и Новинарско село на Добрињи са 2154 стана и 8500 кревета. Сви ови станови су касније предати на коришћење грађанима Сарајева и радним организацијама, а пратећи објекти су пренамењени (нпр. Главна спортска менза на Мојмилу је касније постала Робна кућа-чини ми се) 

Олимпијско село, Извор

 

Око организационих факта, поменуо бих још да је у организацији Игара било 35000 волонтера, који су "опслуживали" око 1300 спортиста и исто толико делегата и тренера и преко 7500 новинара, све у свему више од 10000 људи са свих меридијана. Сарајевски аеродром је за тих 15 дана "опслужио" преко 300 летелица на редовним и чартер линијама, док је за превоз такмичара и гостију било ангажовано преко 600 путничких аутомобила и око 1000 аутобуса и минибусева. Преноси су реализовани са преко 100 камера, итд, итд... 

 

Морам да додам још и да је војска била ангажована на више фронтова Питомци Центра војних школа КОВ-а и Школског центра РВ и ПВО са оближњег аеродрома у Рајловцу су били укључени у оне слетове током церемоније отварања и затварања. Око 1000 војника је било распоређено на Јахорини, Бјелашници и Игману да притекну у помоћ грејдерима. (То се заиста и десило, када је око 100 војника подигнуто на "жицом" на врх стазе на Пољицама и онда ухвативши се за опасаче и са крпљама на ногама, утабаваху стазу спуштајући се ка Рајској долини). Преко 100 лекара и техничара из Санитетске службе ЈНА је било укључено у здравствено обезбеђење, док је више од 300 официра, подофицира и војника водило рачуна о радио релејним уређајима... И на крају на аеродрому Рајловац је све време злу не требало била приправна једна мешовита хеликоптерска ескадрила са 4 Ми-8 санитетске варијанте те 4 Ми-8 и 4 Газеле за потребе тарнспорта, превожења и снимања из ваздуха.

 

Иначе ЗОИ Сарајево су коштале када се све сабрало и одузело, значи сви трошкови су износили око 130 милиона долара, док су укупни приходи били 10 милиона већи, тако да је ова Олимпијада била једна од ретких ствари које су у оној бившој нам држави била у плусу.

 

Наставиће се...

 

На данашњи дан пре 32 године, отворене су 14-те ЗОИ у Сарајеву!

[Н И Н Е]

На овим играма се такмичимо против јужне покрајине... Страшно!

Боље да нисмо ни ишли у Бразил!

[Zayron]

51 minutes ago, Ниџока 1.1 рече

На овим играма се такмичимо против јужне покрајине... Страшно!

Боље да нисмо ни ишли у Бразил!

 

Uřassssssssssssss! To je isto kao kad bi se kod nas na Moravi Hornjaci (Gornjaci) takmičili  protiv Dolnjaka na Olimpiijadi jedni protiv drugih , gluho bilo, kaňec světa. što bi rekli Rusi. Slovenci imaju isto kao mi na Moravi svoje Gorenjsko i Dolenjsko.

Ovo su moravski Hornjaci (Gornjaci) oni su gore!

 

A ovo su moravski Dolnjaci - vidite da su dole

 

[Н И Н Е]

@Zayron

Знам за горњаке и доњаке у картама а за те ваше нисам чуо. Јесу ли ти доњаци малтретирали и протеривали горњаке да би направили своју "репрезентацију"? Ако нису поређење није баш умесно.