Aтеистима је тешко да прихвате постојање смисла

[drvce]

@@drvce, Pa kaže čovek, "after reading quite a number of comments".

I ja imam neki takav utisak, jer uglavnom jedni drugima prilaze (ateisti i vernici) kao da ovi drugi nemaju pojma niočemu. Mislim, jasno je zašto, na tom spratu verovanja (kultova vere) nema kompromisa. Ne sećam se ko je to beše rekao.

Pritom ima zakljucan cilj da promeni misljenje sagovornika. Ja sam tu egoisticniji, koristim sagovornika da razbucam bilo ciju poziciju, pa makar i svoju. Kao ovnovi, pa cija glava prva prsne.

[Александар Милојков]

To je prosto nemoguće , jer Bog svedoči sam za sebe. 

 

 

Итекако је могуће.

[Александар Милојков]

Odakle nam sigurnost da smo na kraju?

 

Нисам ни рекао да је крај, у смислу да је процес завршен. Ми смо, барем тренутни крај у том ланцу развоја живота.

 

 

 

Da li je sve udeseno i milijardama godina se pripremalo sve za coveka - nema niceg sto bi nam pomoglo da nesumnjivo odbacimo takvo glediste. Takodje, ne znamo ni da li zivimo u jednom od beskonacnog broja potpuno nasumicnih svemira i to u takvom da se sve odvija kao da postoji kauzalitet (kao da smo izmesali spil karata i dobili sve karte poredjane po velicini i znacima) i koji u svakom trenu moze da se "ugasi" bez ikakve najave ili naznake.

 

 

Ако погледаш, скоро сва наша знања су таква. Чак и многа у науци. Одакле знаш да су и тренутне тврдње науке истините? Чак, имаш искуство да су многе прошле тврдње значиле заблуду. Одакле ти онда да је и садашња истинита? Одакле ти да ће и следећа бити истинита? Али, ми се ипак бавимо науком и добро је што је тако. Од науке је, ипак, већа истина, како Ћирковић једном добро рече.

Видиш, апостол Павле је пре 2000 година говорио о овоме, рекавши да истину сада гледамо "као у огледалу" (нејасно), а "онда ћемо лицем у лице" (на крају). Свети Максим говори да ћемо, опет на крају, кроз Богопознање познати и коначну и дефинитивну суштину свих ствари света око нас. До тада остаје, како апостол опет говори, "вера, љубав и нада". Чак и у самој науци, до тада остаје "уверење" да нешто знамо, "уверење" да можемо открити где смо евентуално погрешили, "уверење" да грешку можемо исправити и бити ближе истини. У сваком случају, и наука и све што човек ради показухе једно - да се крећемо ка коначној Истини.

 

 

 

Mozemo u evoluciji da vidimo poruku i volju i promisao. Ne vidim zasto se poruke ne bi mogle procitati i iz banalnijih kutaka sveta, npr. mozda nam ukupna duzina svih pcelinjih nogu nesto govori? Ili iz polozaja koscica koje je izrucio neki saman? Svet deluje kao nepredvidivo mesto i jos neistrazeno.

 

 

Да тако кажем, ово сведочи о недостатку твоје интуиције. Видиш, мени је сасвим јасно зашто има смисла тражити смисао у самом току и продукту еволуцје, али не и у овоме што си ти навео. Еволуцију могу да упоредим са постепеним стварањем уметничког дела, на пример. Гатање, које ти наводиш, је нешто сасвим друго. "Небеса казују славу Божију и дела руку његових гласи свод небески." Постоји могућност да је тачно и ово што ти говориш (насумични низ свемира, случајности и сл.) Али, то је управо та бесмислица о којој говорим. Ја то не прихватам јер сам чврсто уверен да се ствари дешавају са смислом. Да све што постоји има свој одговор како (наука) и зашто постоји (вера). Нешто ми говори и мој ум не наилази на отпор да то прихвати, да је велика, дивна и величанствена ствар то што смо од ћелије стигли до човека и другог разноликог живог света. Свет није механизам без смисла. Механизам (који појашњава наука) постоји са неким циљем.

[Ignjatije]

Видиш, апостол Павле је пре 2000 година говорио о овоме, рекавши да истину сада гледамо "као у огледалу" (нејасно), а "онда ћемо лицем у лице" (на крају). Свети Максим говори да ћемо, опет на крају, кроз Богопознање познати и коначну и дефинитивну суштину свих ствари света око нас. 

 

 

Господ Исус Христос је рекао "Ништа нема скривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати". Није Бог против открића тајни Његове творевине.

[Justin Waters]

Nije tesko prihvatiti da nema nikakvog narocitog ontoloskog smisla. Postoje mnogi ateisti koji ne razmisljaju o egzistencijalnim pitanjima i nemaju nikakv problem u zivotu. 

 

Doduse istina je da je ovo mnogo lakse u savremeno doba, nego u proslosti. Sto naravno ne znaci da su ljudi u proslosti bili bolji. 

 

Ima li nekog veceg smisla za sve sto postoji, stvar je izbora tvoje vjere, ne namece se samo po sebi kroz nekakvo opazanje i zakljucivanje. 

[cloudking]

Mislim da je smisao postojanja licna stvar koju svaki covek treba da trazi za sebe... bas kao sto je nekada  i vera trebalo da bude iskljucivo licna stvar pa je negde usput to potpuno zagubljeno...

 

Za meni je najveci promasaj koncepta religije to sto svaka ima za cilj da udari monopol na smisao postojanja i, naravno, svaka ima svoju verziju istog... a cesto i u okviru iste religije ima hiljade tumacenja  tog istog "smisla". 

 

Sto se mene tice, samo postojanje svega, svemira, zemlje, ljudi... nema nikakav smisao ili svrhu. Al zato moje postojanje na zemlji, za mene, itekako ima svrhu

[Solomon Kane]

Интересантно...баш ме занима како је могуће одређене појединце схватити као озбиљне људе када својим животима приписују разум, неки план, неки смисао и циљ, чак и одређени вид духа (приписују себи "биће", једноставно речено), а истовремено одбијају да те исте појмове припишу општој реалности чији су они само један припадајући микронски делић и коју проглашавају за "сплет случајних околности", те као таква нема никакву сврху? Значи, они је имају, небитно како је виде и доживљавају, али свеукупна реалност је нема? Она је "случај", али они су "план", она је "бесмислена", али су они "смислени", они имају свесни и вољни извор постојања, али је општа реалност нема? Невероватно!

[cloudking]

Интересантно...баш ме занима како је могуће одређене појединце схватити као озбиљне људе када својим животима приписују разум, неки план, неки смисао и циљ, чак и одређени вид духа (приписују себи "биће", једноставно речено), а истовремено одбијају да те исте појмове припишу општој реалности чији су они само један припадајући микронски делић и коју проглашавају за "сплет случајних околности", те као таква нема никакву сврху? Значи, они је имају, небитно како је виде и доживљавају, али свеукупна реалност је нема? Она је "случај", али они су "план", она је "бесмислена", али су они "смислени", они имају свесни и вољни извор постојања, али је општа реалност нема? Невероватно!

 

Ne, neverovatno da je koliko pogresno covek moze da protumaci tudi post na forumu samo zbog nedostataka sirine da se stvari sagledaju i iz drugacije perspektive osim svoje.

 

Citaj payzjivo, dakle: Smisao je subjektivna stvar koju svako treba da pronadje za sebe. Ja ne verujem da postoji ikakav "plan" za mene ili bilo koga drugog, a ta svrha  o kojoj sam pisao je ona koju sam sam sebi odredio... otprilike isto kao i kod vernika s tom razlikom sto ja nemam problem da priznam da sam svoju svrhu sam sebi stvorio...

[RYLAH]

Sto se mene tice, samo postojanje svega, svemira, zemlje, ljudi... nema nikakav smisao ili svrhu. Al zato moje postojanje na zemlji, za mene, itekako ima svrhu

 

Да ли би твоја сврха могла постојати без прихватања чињенице да свако себи одређује сврху? Или другоме, према себи и сврси коју је за себе одредио? И да ли би сума свих тих сврха, људских, животињских, бактеријских, неживих створења за које не знамо да ли размишљају о својој сврси, али за свакога од нас у појединим тренуцима имају сврху (саплетешш се о камен, шутнеш конзерву...), могла бити део збира свих сврха на овом свету које је неко одредио себи самоме а неко одредио неком другом/нечем другом? Јер теби и други одређују сврху и ти другима (када је дете мало, твоја је сврха из његове визуре да се бринеш о њему, када порасте, његова је сврха из твоје визуре да буде добар човек и да буде срећно).

 

Ако бисмо узели да постоји збир свих индивидуалних сврха на свету, само на то додај онога ко је све то поставио, односно ко све то и даље уређује и имаш први стадијум вере, сваке вере, смисао сваке вере, који се касније грана у милијарду варијација.

[cloudking]

 

Ако бисмо узели да постоји збир свих индивидуалних сврха на свету, само на то додај онога ко је све то поставио, односно ко све то и даље уређује и имаш први стадијум вере, сваке вере, смисао сваке вере, који се касније грана у милијарду варијација.

 

vec sam rekao, ja smatram da je postojanje proizvod slucajnosti. tu nema mesta za Tvorca.

[RYLAH]

vec sam rekao, ja smatram da je postojanje proizvod slucajnosti. tu nema mesta za Tvorca.

 

Нисам рекао да теба да поверујеш, објашњавао сам шта је срж сваке вере, јер мислим да постоји неразумевање. Није ми циљ да те преобратим, само разговарамо. Ако се боље разумемо, мање ћемо да се хватамо за гуше.

[Avocado]

https://www.pouke.org/forum/topic/32277-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%BB%D0%B8/page-8#entry1037393

 

Evo jednog pogleda na pitanje smisla iz ateisticke pozicije

 

Meni se čini da je samo pitanje nejasno i besmisleno... sa čime se Adams uspešno sprdao u Answer to Life, the Universe and Everything...

[Solomon Kane]

Ne, neverovatno da je koliko pogresno covek moze da protumaci tudi post na forumu samo zbog nedostataka sirine da se stvari sagledaju i iz drugacije perspektive osim svoje.

 

Citaj payzjivo, dakle: Smisao je subjektivna stvar koju svako treba da pronadje za sebe. Ja ne verujem da postoji ikakav "plan" za mene ili bilo koga drugog, a ta svrha  o kojoj sam pisao je ona koju sam sam sebi odredio... otprilike isto kao i kod vernika s tom razlikom sto ja nemam problem da priznam da sam svoju svrhu sam sebi stvorio...

 

Не...управо је обратно. Ти си тај који је своју крајње једноставну, претерано лако схватљиву и децидирано срочену изјаву, безразложно мистификовао и дао јој лажну тежину, тако да...веома те је лако разумети, али ти очигледно тешко разумеш икога до себе, надувенко један мали!

[Ненад Р.]

vec sam rekao, ja smatram da je postojanje proizvod slucajnosti. tu nema mesta za Tvorca.

 

У природи се ништа не дешава случајно. Сваки процес који се дешава мора нешто да покрене .

[Odahviing]

У природи се ништа не дешава случајно . Сваки процес који се дешава мора нешто да покрене .

Reci mi šta pokreće radioaktivni raspad, šta je to zbog čega atom baš u određenom trenutku odluči da se "raspadne".

 

Ili šta pokreće kvantne fluktuacije, koji proces započinje to, tj šta određuje da će da se čestice stvore baš u određenom trenutku na određenom mestu.