Симеон Нови Богослов

[Megidon]

Фасцинантна беседа светог Симеона Новог Богослова са специфичним приступом духовном животу.

Иначе све беседе и приступ су му сличног карактера, који је по мом мишљењу запостављен у данашњем богословљу.

 

Мало дужи текст, волео бих да чујем ваше мишљење уколико имате стрпљења да га прочитате до краја.

 

 

Симеон Нови Богослов

Етичка слова

 

слово пето

О ОНИМА КОЈИ МИСЛЕ ДА У СЕБИ НЕОСЕТНО ИМАЈУ ДУХА СВЕТОГА, А ДА УОПШТЕ ЕЕ ОСЕЋАЈУ ЊЕГОВО ДЕЈСТВО, И О ОНИМА КОЈИ ГОВОРЕ ДА НИЈЕДАН ЧОВЕК НЕ МОЖЕ ТОКОМ ОВОГА ЖИВОТА ДА ГЛЕДА ЊЕГОВУ СЛАВУ, И ПРИМЕР СА СУПРОТНИМ ДОКАЗОМ. И О ТОМЕ ДА МЕЂУ СВЕТИМА НЕМА НИКАКВЕ ЗАВИСТИ, КАДА СЕ СВАКОМ РЕВНОШЋУ ПРЕМА ВРЛИНИ ИЗЈЕДНАЧИМО СА ЊИМА. И НА КОЈИ НАЧИН НЕКО ПОСМАТРА БОГА И О ТОМЕ ДА ОНАЈ КО ЈЕ ДОСТIГАО ТАКВЕ МЕРЕ ДА, КОЛИКО МУ ЈЕ ТО МОГУЋЕ, ПОСМАТРА БОГА, ЈОШ ОВДЕ БИВА ПОСВЕЋЕН У УЖИВАЊЕ КОЈЕ ИМА ДА БУДЕ ДАТО СВЕТИМА У БУДУЋЕМ ЖИВОТУ. И О ТОМЕ ДА ШТО ГОД ТАКАВ ЧОВЕК ГОВОРИО ИЛИ ЧИНИО ИЛИ ПИСАО ТО НЕ ГОВОРИ И НЕ ПИШЕ ОН НЕГО ДУХ СВЕТИ КОЈИ ГОВОРИ У ЊЕМУ. А КО ЊЕГОВЕ РЕЧИ ОДВРГАВА ИЛИ ПОГРЕШНО ТУМАЧИ ГРЕШИ ДУХУ БОЖИЈЕМ КОЈИ ДЕЛУЈЕ И ГОВОРИ У ЊЕМУ, ТЕ ХУЛИ НА ЊЕГА.

 

1. Ево, поново бих хтео да се обратим онима који говоре да несвесно имају Духа Божијег и који мисле да су Га стекли од божанског крштења и да имају благо[1], премда увиђају да Га уопште не имају у себи, као ионима који, додуше, признају да на крштењу ништа нису осетили, али мисле да се отада дар Духа незнано и неосетно настанио у њима и да досад обитава у њиховим душама. И не само њима, него и онима који говоре да никада нису осетили никакву благодат, ни у сазрцању, нити у откривењу,него су то само вером и мишљу, али не и опитом примили и у себи држе као да су то чули од божанских речи.

2. А да бих навео најпре њихове доказе, погледај шта у вези са тим што они говоре кажу мудраци и зналци: Који се у Христа крстисте, каже Павле, у Христа се обукосте[2]. Шта, дакле? Зар се нисмо и ми крстили? Јер ако смо се крстили, јасно је да смо се, како каже Апостол, и у Христа обукли. То је, дакле, прва њихова претпоставка и доказ.

3. Шта бисмо им на то рекли не ми, него Дух Свети? Шта је та одећа коју помињете? Христос? Да, рећи ће. А је ли Христос - да се као неразуман обратим неразумним - нешто или није ништа? Свакако би рекли да јесте нешто, осим ако нису потпуно скренули памећу. Ако тако, дакле, исповедате, прво реците и шта је, да бисте себе саме научили да не говорите као неверни, него као верни. Шта је друго Христос до Бог истинити Који се родио и као истински савршен човек? Свакако, како поучавају Света Писма и саме чињенице и оно што се свакодневно збива, Он је то учинио да би човека учинио богом. А како је то постигао? Плоћу или божанством? Свакако божанством. Јер плот, каже, ништа не користи, а Дух је Онај Који оживљује[3]. Ако је, дакле, Својим Божанством најпре обожио плот коју је узео, тада и све нас обожује, не пропадљивом плоћу, него обоженом, тако да Га никако више не познајемо као човека, него као једног истог савршеног Бога у двема природама, јер један је Бог - пошто је непропадљивост прогутала пропадљивост и тело није ишчезло од бестелесног, него се читаво изменило и остало несмешано, неизрециво помешано и у несмешаној смешаности сједињено са тројичним Божанством, тако да један Бог у Оцу и Сину и Светом Духу прима поклоњење и да од домостроја Тројица нити прими неки додатак у броју, нити да од тела буде подвргнута некој страсти.

4. И зашто ово говорим? Да не би, знајући унапред оно што си ми исповедио када сам те ја упитао, из незнања одступио са правог пута мисли, па и нама проузроковао муку, а и на своју душу навукао већу осуду. Опет ћу те, дакле, укратко подсетити на оно што је речено, како би то што имам да кажем било разумљивије. Дакле, Христос јесте. А шта јесте? Бог истинити Који се свеистинито родио и као савршени човек, а због тога је постао човек, што раније није био, да би човека учинио богом, што се никада није збило, обожујући нас и боготворећи Божанством и не само Својом плоћу, јер је она недељива од Божанства. Припази и разумно ми одговори на ово што ћу те питати. Ако се они који се крштавају одевају у Христа, шта је то у шта се облаче? Бог. Значи ли то да онај ко се обукао у Бога неће умно познати ни видети у шта се обукао? Зар да наг телом осећа и види хаљину у коју се обукао, а наг душом да не осети да се обукао у Бога? Јер ако онај ко се облачи у Бога не осећа у шта се једном обукао, то значи да, по теби, Бог никада није ништа. Јер да јесте, они који се облаче у Њега то би и знали. Наиме, када се ни у шта не обучемо, ми ништа и не осећамо, а када се у нешто облачимо, сами или од других, ми то итекако осећамо, ако су нам чула здрава и читава. Само мртви не осећају када су обучени, па се бојим да су и они који то говоре истински мртви и обнажени од истине. И тиме је то питање решено.

5. Затим каже: Духа не гасите[4] како Павле заповеда. И када то помињу, не знајући сврху са којом је то речено, они откривају своје незнање. Јер када неко некоме каже "не гаси светиљку", он то свакако не говори о оној која му се већ угасила, него о оној која још гори и чија светлост јасно сија. Али одговорићемо им поново овако.

6. Дакле, шта? Видите ли ви, људи, да Дух уопште гори и сија у вама,како је дужан? А на то они не само да ништа не одговарају, него се одмах измене у лицу, па се окрећу на другу страну и негодују као да су чули хулу. А затим, из поштовања према ономе ко их пита и изигравајући кротост, благо одговарају. "Зар ће ико бити толико дрзак да каже да Га је икада видео или уопште угледао? Далеко било. Бога, каже, нико никада није видео[5]". О, помрачености. Реци ми, ко је то рекао? Јединородни Син, каже, Који је у наручју Оца Он Га објави[6]. Истину говориш и твоје сведочанство је, додуше, истинито, али уперено је против твоје душе. Јер ако ти ја покажем да сам Син Божији каже да је то могуће, шта ћеш на то рећи? Јер каже: Које видео Мене видео је Оца[7]. И ту не мисли на сазрцање по плоти, него по откривењу Божанства. Јер ако помислимо да се то догодило у телесном смислу, онда су и они који су Га разапели и пљували видели Оца. И тако нема никакве разлике или преимућства између неверних и верних, него су сви једнако достигли и достићи ће жељено блаженство. Али није тако, није тако, сагласно ономе што опет Он показује,разговарајући са Јудејима и говорећи: Кад бисте Мене знали, и Оца Мојега бисте знали[8].

 

7. А о томе да је нама могуће да видимо Бога, колико је човеку доступно да Га види, послушај самога Христа Сина Божијег како опет говори: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети[9]. Шта ћеш на то рећи?Али знам да ће онај ко не верује у добра која су му доступна и неће да их прими прећи на будућност и у одговор рећи: "Да, чисти срцем заиста ће видети Бога, али то ће се догодити у будућем, а не у овом веку". А зашто ће се и како то догодити, љубљени? Јер, ако је рекао да ће чисти срцем видети Бога, када се стекне чистота свакако јој следи и сазрцање. И да си икада очистио срце, знао би да је истина оно што се говори, а пошто то ниси метнуо у своје срце[10], нити си поверовао да је то истина, стога си и чистоту презрео, и сазрцање ниси достигао. Јер ако је овде очишћење, овде ће бити и виђење. А ако кажеш да ће виђење бити после смрти, поставићеш свакако и очишћење после смрти и тако никада нећеш успети да видиш Бога, јер после смрти нећеш имати делање којим ћеш наћи очишћење. Али и Господ шта каже? Ко Ме љуби заповести Моје држи, и Ја ћу га љубити и јавићу му се сам[11]. А када ће се догодити то јављање? Овде или у будућности? Јасно је да ће овде. Јер где је тачно чување заповести, тамо ће бити и Спаситељево појављивање, а после појављивања у нама се рађа и савршена љубав. И ако се то не догоди, ми не можемо ни да верујемо, нити да Га волимо како треба. Јер записано је: Ко не љуби брата својега кога види, како може љубити Бога Кога није видео?[12] Никако.

8. Ко, дакле, не може да воли, јасно је да не може ни да верује. И послушај Павла који каже: А сада остаје ово троје: вера, нада, љубав. Али од њих највећа је љубав[13]. Ако је, дакле, вера спојена са надом, а нада следи љубав, ко нема љубав није стекао наду, а ко је без наде, јасно је да је и без вере. Јер, ако нема разлога за љубав, како је могуће да она буде присутна? Као што кров куће не стоји без темеља, тако није могуће ни да се без вере и тврде наде у човековој души нађе љубав Божија. А ко нема љубав ништа му од осталих врлина не користи, нити ће икада имати користи без ње, као што и сам Павле пише и сведочи. А о томе да можемо видети Бога и овде, поново га послушај шта каже: Сада видим у огледалу и у загонетки, а тада лицем у лице[14]. И опет: Сада знам делимично, а онда ћу познати као што бих познан[15]. Али он је, рећи ће тај, био Павле. А зар Павле није у свему био човек, сличан нама и слуга као и ми? И ко је Павлу раван, о, горди и безумни, рећи ће он опет, да га изједначиш са нама људима? Са нама га не изједначујем ја, него сам Павле кличе великим гласом, овако говорећи: Христос дође - послушајте - да грешнике спасе, од којих сам првија[16]. Дакле, Он је први од грешника који се спасавају. Ти постани други, постани трећи, постани десети, постани хиљадити, ако хоћеш, постани једнодушан са миријадама, па себе приброј Павлу. И тако ћеш Павлу указати поштовање, као што он каже: Угледајте се на мене, као и ја на Христа![17]. И опет: Хоћу да сви људи буду као ја[18].

9. Ако, дакле, хоћеш да похвалиш Павла или да му укажеш поштовање, угледај се на њега. И какав је он, постани вером и ти и тада ћеш му истински указати поштовање, а он ће те примити и сматраће те сопственом славом и венцем хвале, јер си, поверовавши његовим речима и кренувши за њим, и ти постао његов подражавалац и налик њему. А ако кажеш да је срамота за Павла да други постане као он, па си зато немаран према своме спасењу и пренебрегаваш га, знај да ћеш пре бити одбачен као онај ко говори бесмислице и да ће се он узгнушати над тобом. А хоћеш ли дати покажем да ћеш му радије указати више поштовања и обрадовати га и прославити, ако будеш могао да постанеш већи и блискији Богу од њега? Послушај га како он то показује и каже: Желео бих да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике своје по плоти[19]. Он бира да буде савршено одвојен од Христа да би се спасао ти, а ти кажеш да ће сматрати непоштовањем, ако пожелиш и поревнујеш да и ти постанеш као он? Не, брате, нема зависти међу светитељима Божијим, нема међу њима првенствовања или жеље и тежње за већом славом. Јер за њих и за све пријатеље и пророке Божије из свих нараштаја постоји само једна првенствена жеља, једно преимућство, једна слава и уживање и наслада, а то је да гледају Бога, а они који Га гледају ослобођени су од сваке радозналости. Наиме, они не могу ни да виде, нити да се осврну ни на шта од животних ствари или на неког другог човека, нити макар да помисле на нешто недолично, него су ослобођени од тога да им ум било чим буде привучен, и зато заувек остају неизменљиви и не враћају се злу.

10. Али упитаћу те нешто, а ти ми разумно одговори. Откуда то знају они који су то написали и откуда зна онај који сада пише? Реци ти сам,да ти се не би поново учинило како говорим сујетно. Чије су то речи? Добро промисли и свакако ћеш се уверити и ослободити ме од даљег разговора. То су свакако човечије речи, каже. Авај теби, јер ти кроз слух не. долази виђење, него остајеш да слушаш, а ништа не видиш. Кажеш да су то речи човечије? Ако су човечије, свакако можеш да кажеш и каквог човека, јер човек не само да не може да позна или објави човечије мисли и расположења, него ни пориве или унутрашње стање животињске душе. Јер нико не зна шта је у човеку, осим духа човекова који је у њему[20]. А ако је човеку тешко да добро позна расположења и пориве и човека и стоке, откуда и како може да позна оно што је Божије, односно измену и стање у које доспевају светитељи када Га сазрцавају, а да не помињем сада дејство? Уосталом, ако су то човечанске речи, онда су то и мисли []. А мисли садржане у тим речима не треба називати мислима, него сазрцањем онога што истински постоји (јер ми о томе говоримо према њиховом сазрцању) и то што се види радије треба називати казивањем виђеног. Мишљу је достојно називати помисао која се рађа у уму у вези са неком жељом или ствари која не постоји, као да ћемо учинити нешто добро или зло, што још нисмо учинили, али се од мисли спроводи у дело. Тако да је мисао почетак ствари коју има да обавимо, сагласно речима: "Он најпре измишља ангеоске и небеске силе и мисао би дело"[21].

11. Обрати пажњу и на то да се све наше речи не односе на некакве непостојеће и скривене ствари, него на оно што се већ догодило и што има да се догоди, да свако казивање о њима бива од њиховог виђења и посматрања. Јер неопходно је да свако ко казује о некој ствари, на пример о кући или граду, или неком двору и његовом унутрашњем поретку и стању, или опет о неком позоришту и ономе што се у њему одвија, најпре види и добро упозна оно што је у њима, а затим оно што хоће да каже, каже сабрано и промишљено. Јер, ако то претходно не види, шта би сам од себе и могао да каже? И какву ће представу, док буде казивао, моћи да стекне о ономе што још уопште није ни видео? Коју ће, реци ми, красноречиву мисао или представу или пригодну слику наћи да каже о ономе што не зна? Јер рећи нешто о ономе што се не познаје или што се није видело свакако је неразумно и непристојно. Ако, дакле, нико не може да каже или исприча ништао видљивом и земном, ако то није видео сопственим очима, како би ико био у стању да каже или објави, браћо, о Богу и божанским стварима и осамим Божијим светитељима и слугама и о томе како је потпуна њихова свеза са Богом и какво је виђење Бога које се у њима неизрециво догађа?Оно у њиховим срцима умно производи неизрециво дејство и људска реч о томе не може рећи ништа више, ако претходно није просветљена светлошћу познања, сагласно ономе што налаже заповест.

12. А када чујеш за светлост познања (да те просветимо о свему), немој помислити да постоји само познање онога што се говори, без светлости. Јер није речено "казивање" или "реч познања", него "светлост познања" и "познања светлост", јер нам светлост доноси познање, а иначе ниЈе могуће да неко позна Бога, осим сазрцањем светлости која од Њега исходи. Јер као што онај ко некима казује о човеку или неком граду, па им говори о ономе што је видео и зна, а они који га слушају нису видели ни човека ни град о ком слушају и не могу само по слушању упознати тај град и човека као онај који их је видео, тако ни о горњем Јерусалиму и невидљивом Богу Који у њему обитава, о неприступној слави Његовог лика и о дејству и сили Свесветог Његовог Духа, односно о светлости, нико не може ништа да каже, ако најпре саму светлост није видео очима душе и тачно познао њена осијања и дејства у себи самом. Али ако је нешто чуо од оних који говоре кроз Божанска Писма и који су кроз њих видели Бога, томе једино Дух поучава и због тога нико не може да каже да је спознао Бога само кроз слушање. Јер како је могуће да Га познаје онај ко Га није видео? Јер ако нам ни само виђење не даје савршено познање онога што ми људи видимо, како би само слушање могло да нам пружи познање Бога? Бог је светлост и приказује се као светлост. Дакле, прво познање Бога бива у светлост, као што и код човека најпре слушамо о њему, затим га видимо, а када га видимо знамо да је то човек о ком смо слушали. Али ни тако не преносимо сав смисао овога о чему говоримо. Јер ма шта ти рекли по чувењу о неком човеку, када га видиш ти не можеш само по ономе што си чуо да га тачно познаш и увериш се да је то онај о ком си слушао, него ти се душа колеба и сумња, па или питаш њега самог или неког другог ко га познаје, и тада поуздано сазнајеш да је то он.

13. Тако неизменљиво бива и са невидљивим Богом. Јер када Га неко види у откривењу, види светлост и диви се томе што је видео, али не зна одмах ко му се јавио, него се и не усуђује да Га упита (јер како и да Га пита, када не може ни да подигне поглед и да види колики је?), него му само у трепету и великом страху гледа у стопе, добро знајући ко је Онај Који се појавио пред лицем његовим. И ако има крај себе некога ко му је о томе претходно казивао, јер је раније познао Бога, он почиње да му говори: "Видео сам". И каже: "Шта си, дете, видео?" "Светлост, оче, слатку, преслатку. Разум није у стању да ти каже каква је, оче". И док то говори, срце му поиграва и трепери, па се одмах распаљује чежњом према Ономе Кога је видео. Затим опет почиње да говори са много топлих суза: "Видео сам, оче, ону светлост; одмах ми је ишчезла келија и нестаде света, као да је побегао од Његовог лица, и ја остадох сам са том светлошћу. Не знам да ли је и ово моје тело тада било тамо, оче. Не знам да ли сам се нашао изван њега, али свакако нисам знао да носим тело и да сам у тело обучен. И обузе ме неизрецива радост која ме и сада држи, и љубав и силна чежња, па су ми потекле реке суза, како ме и сада видиш". А он му одговара и каже: "То је Он, дете". И у тој речи он Га опет види и постепено се савршено очишћује, а очишћујући се стиче смелост, па и Њега самога пита и каже: "Јеси ли то ти, Боже мој?" А Он му одговара и каже: "Да, ја сам, Бог Који је ради тебе постао човек. И ево, учинио сам те, како видиш, и учинићу те богом".

14. Када много времена проведе у плачу и ридању и припадању и смиравању, он постепено почиње да познаје оно што је Божије и када то достигне, он тада сазнаје вољу Његову свету и угодну и савршену[22]. А ако Га не види, да поновим, он не може ни да Га позна. А ако Га не позна, како ће моћи да позна Његову свету вољу? Јер ако је то немогуће када су у питању људи, утолико пре то важи за Бога. Тако напредујући, он још више постаје близак Богу и познаје шта му Бог чини и шта је чинио са свим претходним светим и шта има да чини са потоњим, а о будућим венцима и наградама сазнаје посвећиван од самога Бога и стиче увереност да то превазилази ум и реч и разум. И не само то, него јасно познаје какви ће после васкрсења бити и он сам и сви који су са њим и то не прима у овом животу, ако су неки зло помислили да ја то кажем. Јер ако претпоставимо да све примамо овде, то значи да, по њима, ја одричем и само васкрсење,и суд и плату, и својевољно одбацујем наду на будуће. Али ја не мислим ине говорим тако, него и оне који то говоре усрдно подвргавам анатеми. Дакле, ја исповедам и говорим да ми још овде умерено уживамо у залогу свих добара, а да се после смрти надамо да ћемо их примити сва, као што је написано: Сада знам, каже, делимично, а када дође савршено, онда ће делимично престати[23]. И на другом месту: Сада смо деца Божија и још се не откри шта ћемо бити. А знамо да, када се открије, бићемо слични Њему[24].

15. Али хајде да сада то представимо у виду питања и одговора, па да онога ко је то рекао упитамо: "Откуда, љубљени човече и пријатељу Христов, знаш да ћеш бити сличан Њему? Реци нам, откуда?" "Од Духа", рећи ће он, "Кога нам је дао, од Њега знамо да смо деца Божија и да је сам Богу нама, јер ми је и сам Он то рекао тајанственим гласом". Него вратимо се на беседу.

16. Горе смо најпре рекли да је праведно да се мислима назива оно када се у нашем уму роди помисао о некој доброј или лошој ствари, на пример да нешто стекнем или да некоме учиним зло или добро, док је казивање и не мисао када говоримо о ономе што се већ догодило или о стварима које смо видели. Затим смо се опет упитали како неко може да говори о стварима или градовима или призорима или људима које није видео, или да говори о њиховим својствима или облицима и положају? А ако и каже, са правом ће га они који га слушају назвати баснословцем. Дакле, то што су пророци и апостоли рекли о Господњем дану и о Његовом славном и страшном доласку и да ће доћи као крадљивац у ноћи, и као бол на трудну жену, и да се открива у огњу, откуда су то сазнали и рекли? Они су то свакако или од некога чули, или су били очевици тога дана. Јер како су говорили о ономе што нису видели нити чули и од кога другог? А ако су чули, реци од кога. Јер ја сада не кажем су они то видели и рекли, него да су чули. Реци онда, ако знаш, откуда су они то сазнали. А ако не умеш да кажеш, послушај и знај да су они то сазнали од Светога Духа, као што им је и Господ говорио: А када дође Утешитељ, Дух Свети, Кога ће послати Отац у име Моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох[25]. А то да их је ономе што им није рекао Христос поучио и рекао им Дух Свети, пошто је сишао на апостоле, каже Он: Још вам имам много говорити, али сада не можете носити; а када дође Он, Дух истине, увешће вас у сву истину. Јер неће говорити од Себе, него ће говорити оно што чује и јавиће вам оно што долази. Он ће Мене прославити, јер од Мојега ће узети и јавиће вам[26]. Јеси ли сазнао откуда су се научили они који су писали о оном дану и Господњем јављању и ономе што је намењено и има да се догоди грешницима и праведницима? Тако су они, сами просветљени Духом, видели и записали и све остало што ми не видимо.

17. Али одговори ми на једно питање. Шта је Дух Свети? Бог, несумњиво истинити Бог од истинитог Бога. Ти, дакле, како видиш, говориш да је Он Бог, следећи учења Цркве. Говориш и мислиш да је Он Бог истинити Који исходи од истинитог Бога и тврдиш да они који имају Светога Духа несумњиво увек имају Бога Који обитава са њима, као што је и Христос рекао апостолима: Ако Ме љубите, заповести Моје држите. И Ја ћу умолити Оца и даће вам другог Утешитеља да пребива са вама вавек[27]. Ето, дакле, сазнао си и да пребива и обитава у бесконачне векове. Јер рећи да пребива са вама вавек показује да ће са њима бити вечно и бесконачно и да је неодвојив од њих и у овом времену, и у будућем веку. А о томе да су Светога Духа гледали и божански апостоли и сви који су се удостојили да Га приме, послушај следеће: Духа истине Кош свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје, а ви Га познајете, јер са вама пребива[28]. А да би сазнао да и Христа виде они који Га воле и чувају Његове заповести, послушај самога Господа шта каже: Ко има заповести Моје и држи их, то је онај који Ме љуби. А који љуби Мене тога ће љубити Отац, Мој, и Ја ћу га љубити и јавићу му се сам[29].

18. Дакле, нека приме на знање сви Хришћани да је Христос нелажни и истинити Бог и да се онима, који чувањем заповести показују љубав према Њему, Он несумњиво јавља, као што је сам рекао. И сам Свети Дух дарује им се Његовим јављањем, а исто тако кроз Светога Духа и Он и Отац неодељиво пребивају са њима. Међутим, такви ништа не говоре од себе. И ко каже да они нешто говоре од себе, говори да је могуће да човек зна оно што је човеково и да људи знају оно што је Божије. А ако не говоре то, онда свакако оне који говоре Светим Духом називају лажљивцима и баснословцима, као да не примају сами поуку од Њега, него да сами од сопственог умовања друге поучавају о ономе што нису видели или чули. Али треба знати да ако говоре у сазвучју са богоносним Оцима, јасно је и да сами говоре у Светом Духу, те они који им не верују или их клевећу греше Ономе Ко говори кроз њих.

19. Дакле, научио си, љубљени, да је Царство Небеско у теби, ако хоћеш, и да су сва вечна добра у твојим рукама. Похитај онда да видиш и примиш и у себи стекнеш припремљена добра и нека ти се не догоди да,мислећи да их имаш, останеш без свих њих. Заплачи, припадни и ти сада као некада слепац, па реци: "Смилуј се на мене, Сине Божији, и отвори ми очи душе, да видим светлост света, Тебе Бога, па ћу и ја постати син божанског дана. И немој ме, као недостојног, оставити неприопштеног Твоме Божанству, благи. Објави ми Себе, Господе, да познам да си ме заволео,као онога ко је сачувао, Владико, Твоје божанске заповести. Пошаљи Утешитеља, милостиви, и мени, да ме Он поучи о Теби и објави ми оно што је Твоје, Боже свега. Обасјај ме светлошћу истинитом, благоутробни, да видим славу Твоју коју си у Свога Оца имао пре постања света. Остани,како си рекао, и у мени, да и ја постанем достојан да останем у Теби и да тада осетно уђем у Тебе и осетно Те у себи стекнем. Пожели да се образујеш, невидљиви, у мени, да гледам Твоју непојамну лепоту и да понесем, наднебески, Твој лик и заборавим на све видљиво. Дај ми славу коју Ти је дао, благоутробни, Отац, да, попут слуга Твојих, постанем сличан Теби и бог по благодати и да будем са Тобом непрестано, сада и свагда и у бескрајне векове. Амин".

20. Да, брате мој љубљени, поверуј и увери се да је тако и да је то наша вера. Веруј, брате, да то значи поново се родити и преобновити се и живети животом у Христу. Зар не чујеш Великог Василија како у свом поучном слову на Богојављање каже: "Зар не желиш да видиш себе самога, човече,како од старца постајеш младић?" И Павла: Ако је ко у Христу, нова је твар. Старо прође, гле, све ново постаде[30]. Шта он ту назива свим? Хајде, реци. Да се није небо променило? Или земља? Или сунце, или звезде, или море, или је нешто од овога што видимо постало ново и скорашње?Али не можеш то рећи. Јер Он је то рекао нама и ради нас. Иако мртви,устајемо у живот. Премда пропадљиви, мењамо се у непропадљивост. Смртни, у бесмртност се премећемо. Земни смо, а постајемо небески. Плотски смо и рођени од плоти, а постајемо духовни, препорођени и пресаздани Светим Духом.

21. То је, дакле, браћо, нова твар у Христу. То се на истинским вернима и изабраним свакога дана савршава и бива, и они се свесно свему томе делимично приопштавају, како смо више пута рекли, премда се налазе у телу. И не само то, него се надају да ће након смрти све то у пуноћи и несумњиво наследити и да ће сви достићи сва поменута добра. Јер научили смо да ми једемо и пијемо Христа, да смо обучени у Њега, да Га видимо и да Он исто тако види нас, али знамо и да Га имамо у себи и знамо, опет,да и сами пребивамо у Њему, тако да је Он наш обитавалац, а ми Његови,да затим постајемо Његови синови, а Он наш Отац, и да је Он светлост која сија у тами и кажемо да Га гледамо сагласно речима: Народ који седи у тами виде светлост велику[31] - ако, дакле, за све то и остало, како је речено, за шта поучавају божанска Писма да нам се дешава током садашњег времена овога живота, ми кажемо да нам се не догађа, или да се,додуше, догађа, али тајанствено и неосетно, тако да ми ништа о томе не знамо, у чему се ми онда разликујемо од мртвих?

22. Не предајте се зато неверју и не срљајте у бездан погибије, него ако се досада и нисте надали да ћете то осетити, па зато ништа нисте ни тражили, макар одсад се уверите, најпре поверовавши да је то истинито и сагласно са божанским Писмима, пошто их сва прочитате, да се нама вернима већ овде осетно даје печат Светога Духа. И, поверовавши, стремите не бисте ли достигли[32], борите се као да не бијете ветар[33]. Уз то, иштите и даће вам се; куцајте и отвориће вам се, било овде, било у будућем веку. Овде се учите, овде се кајте, потчињавајте, постите, плачите, молите се. И, посредством тога и томе сличног, теците, борите се, стремите, тражите, куцајте, молите, ни на шта друго се не обазирући све док не достигнете, док не дотакнете, док не примите, док вам се не отвори и уђете, док у ложници не угледате женика и не чујете: Добро, слуго добри и верни, у малом си био веран, над многима ћу те поставити[34], док не постанете синови светлости и синови дана. Али немојте, пре него што то и видите и примите и доживите, неразумно обмањивати себе саме и мислити да сте нешто, иако сте ништа, и као они који су отежали савешћу умишљати да сте духовни пре него што сте примили Духа Светога, па да зато хитате да неразумно примите туђинске помисли и ступате на игуманске положаје и власт, да се без страха усуђујете да примате свештенство и без стида по сваку цену узимате на себе митрополије и епископије и. пастировање народом Господњим. Него пазите, молим вас, на себе и мислите на оно што је горе, тражите оно што је горе, жудите за оним што је горе и ни о чему земном не брините док то не примите.

23. Да, презримо све видљиво, умољавам вашу љубав. Стресимо са себе све људско, одвратимо се од свега страсног и штетног, не бисмо ли достигли и овдашња и будућа добра у Христу Исусу Господу нашем, Којем доликује свака слава, част и поклоњење са беспочетним Оцем и Свесветим и благим и животворним Духом, у једној трисветој светлости, сада и свагда и у векове векова. Амин.

[Trifke]

Brate puno ti hvala za ovaj spis. On zaista resava mnoge dileme koje smo ovde na forumu imali povodom mnogih tema kao npr savrsenstvo i kako ga postici i td.

[Trifke]

Evo jos jednom da bi se ljudi zainteresovali za ovaj spis.

[Trifke]

 

Фасцинантна беседа светог Симеона Новог Богослова са специфичним приступом духовном животу.

Иначе све беседе и приступ су му сличног карактера, који је по мом мишљењу запостављен у данашњем богословљу.

Nije zapostavljena samo iz razlicitih razloga se izbegava da se naglasi. Jedan od njih sto bi mnoge dovelo do ocajanja jer je danasnji rod u svakom pogledu oslabljen mnogo vise nego u njegovo vreme.

Drugi je razlog taj sto bi se javio jako veliki broj falsifikata. Mozes i sam videti koliko kvazi duhovnika i proroka i td postoji oko nas danas.

Sa druge strane poziv da se dodje u direktan kkontakt sa Bogom pa tek onda da se ocekuje igumanski, svestenicki ili episkopski cin bi bio udarac mnogim problemima koji danas postoje.

Isto tako nebi dolazilo do situacione etike i smatranja grehova "smrtnim" i onima koji to nisu.Znaci nebi bilo grehova preko kojih se lako prelazi kao npr. laz.  Covek bi morao da cesce sebi postavi pitanje da li ono sto radi radi u Hristovom Duhu. I tim bi pitanjem morao da prozme ceo svoj zivot jer bi jedino tako mogao da se ocisti od greha. A ociscenje je po Sv Simeonu jedini nacin da se vidi i cuje Bog.

Kao sto se iz uvoda vidi racionalisticka vera bi morala da se odbaci aona je danas najcesca.

Dakle kako ja vidim tekstovi ovakvog tipa i propovedi ovakvog tipa bi mogli da dovedu do velikih promena u svacijoj dusi a to nije konforno. Danas je konfor vise nego ikada ono sto se propoveda na svakom koraku. Da ne bude zabune rec konfor ovde vidim u kontekstu sto lakseg prolazenja kroz zivot.

[Trifke]

Bas me zanima zasto niko nece da ostavi neki komentar ili razmisljanje na ovaj teks. Napisite recimo zasto necete da komentarisete.

[Srdasce]

Trifke, nemoj biti tako isključiv da neće. Pogledaj realno, tek što je prošao vikend. Ljudi možda nisu ni videli još. Druga stvar, svako ko iole će imati komentar, skapiraće da mora da pročita pažljivo ako želi da brižljivo odgovori. A treće, čak i da zaista neće, ne žele, i na to imaju pravo bez obrazloženja šta i kako, jer niko nije možda dužan da ti obrazlaže zašto na nešto odgovaraće, kao i zašto na nešto nema nameru. Ja recimo prva, moram da ispročitam, sve valjano, jer ako se ne udubim, ja i ne mogu da znam o čemu diskutujem. 

 

Daj ljudima vreme/na.

 

Mada, to beše nekako kao i u "Vestima". Bombastične tragične ili katastrofčne su uvek in, dok se dobre vesti, provuku tek onako, eto....

 

Ali...

 

Sve dobre teme, ključno vitalne, ispravne, koje god da su, o čemu god da su,  će naći svoj put do onih kojima su namenjene. Ovako ili onako. Sada ili za pet godina.   

[nana]

Ево, рецимо, ја бато ..

Читала сам га ноћас у ситне сате ..паааа.....сагледавајући и пропуштајући себе кроз овакав филтер остала сам малкице поражена управо из разлога који си и сам навео:

....racionalisticka vera bi morala da se odbaci a ona je danas najcesca. Dakle kako ja vidim tekstovi ovakvog tipa i propovedi ovakvog tipa bi mogli da dovedu do velikih promena u svacijoj dusi a to nije konforno. Danas je konfor vise nego ikada ono sto se propoveda na svakom koraku. Da ne bude zabune rec konfor ovde vidim u kontekstu sto lakseg prolazenja kroz zivot.

[Trifke]

Trifke, nemoj biti tako isključiv da neće. Pogledaj realno, tek što je prošao vikend. Ljudi možda nisu ni videli još. Druga stvar, svako ko iole će imati komentar, skapiraće da mora da pročita pažljivo ako želi da brižljivo odgovori. A treće, čak i da zaista neće, ne žele, i na to imaju pravo bez obrazloženja šta i kako, jer niko nije možda dužan da ti obrazlaže zašto na nešto odgovaraće, kao i zašto na nešto nema nameru. Ja recimo prva, moram da ispročitam, sve valjano, jer ako se ne udubim, ja i ne mogu da znam o čemu diskutujem. 

 

Daj ljudima vreme/na.

 

Mada, to beše nekako kao i u "Vestima". Bombastične tragične ili katastrofčne su uvek in, dok se dobre vesti, provuku tek onako, eto....

 

Ali...

 

Sve dobre teme, ključno vitalne, ispravne, koje god da su, o čemu god da su,  će naći svoj put do onih kojima su namenjene. Ovako ili onako. Sada ili za pet godina.   

:good2:  :good2:  :good2:  :good2:  :good2:  :good2:  :good2:  :good2:  :good2:  :good2:                 

Komentar nije meni jer nisam ja postavio post!

[Megidon]

Свети Симеон Нови Богослов 942-1022 , трећи по реду отац цркве који је заслужио епитет богослова. Ударио је темеље исихазма тј. контемплативне молитве која је свој врхунац достигла у 14 веку. Кроз његова дела у опису времена у коме је живео може се видети да су ставови људи и верних и неверних били скоро потпуно исти као данас.

Управо овакав начин проповеди и приступа богословљу су га довеле на удар црквене јерархије, која је га је оптужила да проповеда сам себе и да кроз свој приступ врши удар на црквени поредак. Због свог метода духовности и привржености своме духовном оцу Симеону студити,сукобио се са Цариградским патријархом и изазива велики револт тадашњег свештенства, морао се повући у Хризопољ. Умире као отшелник 1022.

 

Мене лично занима ваше мишљење о оваквом приступу и поимању богословља и у опште практичног начина живота који за свој циљ има задобијање благодати Духа Светога, али по њему са  оствареним богочовечанским реализмом међусобног односа тј. са видљивом пројавом благодати.

 

За разлику од Максима исповедника коме свака похвала и слава од Бога, којег данас и славимо, чија су дела са сваком заслугом заузела централно место у богословљу, нарочито у богословским школама, мислим да је богословње и приступ светог Симеона мало запостављен.

[Megidon]

Nije zapostavljena samo iz razlicitih razloga se izbegava da se naglasi. Jedan od njih sto bi mnoge dovelo do ocajanja jer je danasnji rod u svakom pogledu oslabljen mnogo vise nego u njegovo vreme.

Drugi je razlog taj sto bi se javio jako veliki broj falsifikata. Mozes i sam videti koliko kvazi duhovnika i proroka i td postoji oko nas danas.

Sa druge strane poziv da se dodje u direktan kkontakt sa Bogom pa tek onda da se ocekuje igumanski, svestenicki ili episkopski cin bi bio udarac mnogim problemima koji danas postoje.

Isto tako nebi dolazilo do situacione etike i smatranja grehova "smrtnim" i onima koji to nisu.Znaci nebi bilo grehova preko kojih se lako prelazi kao npr. laz.  Covek bi morao da cesce sebi postavi pitanje da li ono sto radi radi u Hristovom Duhu. I tim bi pitanjem morao da prozme ceo svoj zivot jer bi jedino tako mogao da se ocisti od greha. A ociscenje je po Sv Simeonu jedini nacin da se vidi i cuje Bog.

Kao sto se iz uvoda vidi racionalisticka vera bi morala da se odbaci aona je danas najcesca.

Dakle kako ja vidim tekstovi ovakvog tipa i propovedi ovakvog tipa bi mogli da dovedu do velikih promena u svacijoj dusi a to nije konforno. Danas je konfor vise nego ikada ono sto se propoveda na svakom koraku. Da ne bude zabune rec konfor ovde vidim u kontekstu sto lakseg prolazenja kroz zivot.

Разумем,ради се о једном виду црквене икономије тј. снисхођења од стране црквених пастира. Али мени се неминовно намеће питање када се ради о оваквим стварима: Која је у ствари мера наше задатости коју нам је Господ дао кроз Јеванђеље? Како ја сада да знам будући да јеванђеље говори о потпуном савршенству колико ја од тога треба и могу да остварим а колико тако да кажем ми се ,,гледа кроз прсте,, ? Како се може тумачити израз да неки свети отац има строг приступ?

Мени се више чини да је строг онај који осуђује и не прашта и не оставља шансу за покајање ма колико пута да паднемо, а не онај који од нас захтева да постигнемо што више, као што нпр. Симеон захтева да видимо Бога.

[Trifke]

Разумем,ради се о једном виду црквене икономије тј. снисхођења од стране црквених пастира. Али мени се неминовно намеће питање када се ради о оваквим стварима: Која је у ствари мера наше задатости коју нам је Господ дао кроз Јеванђеље? Како ја сада да знам будући да јеванђеље говори о потпуном савршенству колико ја од тога треба и могу да остварим а колико тако да кажем ми се ,,гледа кроз прсте,, ? Како се може тумачити израз да неки свети отац има строг приступ?

Мени се више чини да је строг онај који осуђује и не прашта и не оставља шансу за покајање ма колико пута да паднемо, а не онај који од нас захтева да постигнемо што више, као што нпр. Симеон захтева да видимо Бога.

mera svakog coveka je Hristos. Mera naseg savrsenstva i zivota je opet Hristos.

 

И по томе знамо да смо га познали, ако заповијести његове држимо Oнај који говори: Познао сам га, а заповијести његове не држи, лажа је, и у њему истине нема;А који држи ријеч његову, заиста је у њему љубав Божија достигла савршенство; по томе знамо да у њему јесмо. Онај који говори да у њему пребива, дужан је да као што Он поживје и сам тако живи.

 

Dakle kao sto se iz predhodnog citata Sv Jovana bogoslova moze procitati uvek i za sva vremena mera svega i istine i zivota i svega je Hristos. Najgora je stvar sto smo mi toga i svesni ali eto ko ce sada da se bori protiv srca. Pa nije ono tako kvarno a eto prodje pored nas neko lepo Bozje stvorenje i mi ga pozelismo i sta sada? Pa to je bilo samo unutra u nama jos nista nismo konkretno ucinili. Tada nismo svesni da je svaki greh bez obzira kako mali ili veliki bio odvajanje od Boga koji je izvor zivota; izvor ljubavi. Prekid kontakta sa Bogom znaci odumiranje. Velika je milost Bozja sto nas On kreditira da mi mozemo ziveti u grehu i opet ziveti. Onda nas Bog kada se tako odvojimo od Njega opet povezuje sa sobom i tako nama polako postaje rutina da prekidamo odnos sa njim, dok sve to ne postane normalno. E kada smo vec stekli naviku da gresimo onda nam normalno ne prijaju tekstovi kao ovaj jer nemamo tu zivu zajednicu sa Bogom koju opisuje Sv Simeon. Onda pocnemo ,kao i njegovi savremenici, da trazimo raznaopravdanja i pozivamo se na milost i covekoljublje Bozje i td. Ovaj tekst makar meni je dobar za budjenje moje uspavane svesti!

 Po meni nebi trebalo da se oslanjamo na to sto moze da nam dopuni rezultat vec da pokusamo da dostignemo ovo sto nam Sv Simeon postavlja kao cilj.

 

Neznam sada sta podrazumevas pod ovim pojmom sv otac. Ako mislis na duhovnike, takvih koji ce te voditi ovakvim visinama ces tesko naci. 

Sto se tice metoda koji neko upotrebljava za necije poducavanje taj najpre treba sam da je dostigao taj nivo a kada ga dostigne imace Duha Svetog koji ce ga rukovoditi.

Najdivnije u ovom spisu je to sto ne ostavlja mnogo prostora za nadmudrivanje jer je zivotan i zahteva zivotno iskustvo.

 

[Megidon]

Neznam sada sta podrazumevas pod ovim pojmom sv otac. Ako mislis na duhovnike, takvih koji ce te voditi ovakvim visinama ces tesko naci.

 

Подразумевам канонизоване свете оце цркве. У мањој или већој мери сви су они исто мишљење имали када је у питању духовништво и начин живота по Христу.

Сам Симеон је дуго тражио и питао се да ли постоје духовници ,, као у стара времена светих отаца,,  док није нашао свог духовника светог Симеона студиту, тако је размишљао у 10-ом веку.

[Trifke]

Подразумевам канонизоване свете оце цркве. У мањој или већој мери сви су они исто мишљење имали када је у питању духовништво и начин живота по Христу.

Сам Симеон је дуго тражио и питао се да ли постоје духовници ,, као у стара времена светих отаца,,  док није нашао свог духовника светог Симеона студиту, тако је размишљао у 10-ом веку.

Znas sto se duhovnika tice ja ne slusam ni one oko sebe npr. moju majku i oca a kamoli nekog veceg duhovnika.. A sto se otaca tice oni se ne razlikuju u opisu puta kojim se to postize. Poslusnost je osnova svega. Iz nje iznice sve a ona je ujedno i najteza stvar.

[Megidon]

Znas sto se duhovnika tice ja ne slusam ni one oko sebe npr. moju majku i oca a kamoli nekog veceg duhovnika.. A sto se otaca tice oni se ne razlikuju u opisu puta kojim se to postize. Poslusnost je osnova svega. Iz nje iznice sve a ona je ujedno i najteza stvar.

Исти проблем као и код свих, ,,како да слушам када знам боље,, , па онда лепо лупим главом о зид па ми све постаје јасно. Тако је бар код мене док ме добро не издеветају ништа не слушам нити ме занима, па кад дотакнем дно онда схватим, али ни тад се баш не дам. То тражење духовника 400км од своје парохијске цркве ми баш не стоји, па зивкање телефоном и тражење благослова за сваку ситницу. Имаш лепо парохијског свештеника па питај а и то је у складу са канонима. Друго су монаси као што је био Симеон, он је тражио духовника и нашао али се и настанио код њега у манастир. Мада су људи жедни благодати па хрле по манастирима тражећи духовнике. Никада ме то није привлачило, увек су ми такви личили на оне који уствари желе да сву одговорност за своју душу пребаце на неког или да их неко стално трпи и носи њихове слабости.....част изузецима. Ако искрено тражиш Бога он ће ти дати одговор преко сваког свештеника коме се исповедиш.

То је моје мишљење.... можда нисам управу,.

[Trifke]

Исти проблем као и код свих, ,,како да слушам када знам боље,, , па онда лепо лупим главом о зид па ми све постаје јасно. Тако је бар код мене док ме добро не издеветају ништа не слушам нити ме занима, па кад дотакнем дно онда схватим, али ни тад се баш не дам. То тражење духовника 400км од своје парохијске цркве ми баш не стоји, па зивкање телефоном и тражење благослова за сваку ситницу. Имаш лепо парохијског свештеника па питај а и то је у складу са канонима. Друго су монаси као што је био Симеон, он је тражио духовника и нашао али се и настанио код њега у манастир. Мада су људи жедни благодати па хрле по манастирима тражећи духовнике. Никада ме то није привлачило, увек су ми такви личили на оне који уствари желе да сву одговорност за своју душу пребаце на неког или да их неко стално трпи и носи њихове слабости.....част изузецима. Ако искрено тражиш Бога он ће ти дати одговор преко сваког свештеника коме се исповедиш.

То је моје мишљење.... можда нисам управу,.

Tu si 100% u pravu. Vec sam jednom ovde pisao. Za nas mirjane nema boljeg duhovnika od naseg parohijskog svestenika ili ako on nece ili nema vremena neki drugi svestenik ali ne monah. Ima puno razloga zasto to pricam. 

I tacno je i to da ne slusamo one oko nas a kamoli nekog drugog. isto tako zamislimo da imamo starca kao Sv Simeon. Taj starac bi se maksimalno snishodio prema nama a nama bi to bilo pretesko. Tako je daj da krenem sa poslusnoscu ovde i sada oko mene.