Светосавске свечаности широм наше помесне Цркве

[Милан Ракић]

У Подгорици одржана централна Светосавска академија у Митрополији црногорско-приморској

 

У навечерје празника Светог Саве, у крипсти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици одржана је овогодишња централна Светосавска академија у Митрополији црногорско-приморској.

 

Манифестацију је благословио и поздравно слово изговорио Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије који је казао да је овогодишња академија посвећена 520-годишњици ободско-цетињског „Октоиха“.

Он је показао први примјерак „Октоиха петогласника“, који је управо изашао из штампе послије 520 година у издању Митрополије црногорско-приморске, манастира Високи Дечани и Народне библиотеке Србије.

„Враћамо се, дакле, србуљској, српској рецензији старословенског језика управо са разлога што је то рецензија Светих Кирила и Методија, а онда Светих Наума и Климента. А послије Наума и Климента, пресудну улогу у обликовању старословенског језика одиграо је управо Свети отац наш Сава“, казао је митрополит Амфилохије.

„Прослављајући ову годишњицу ми смо дужни да се сјетимо непроцјењивог доприноса Светог Саве и његове, црквене његове школе, просвете у формирању, не само духовности и наше свеукупне средњовјековне културе него управо и у формирању језика“, подвукао је митрополит Амфилохије.

Др Душан Батаковић, историчар и дипломата, директор Балканолошког института САНУ је у светосавшколе књижевне, богословскеској бесједи подсјетио да нам је Свети Сава дао културу и идентитет, и тако нас учинио народом.

„Код нас се увек када се Свети Сава запостави, крене неком странпутицом. Свети је Сава онај светионик који нам осветљава пут. То је једна духовна лампа која нам даје јасан путоказ у будућност, кроз све сциле и харибде овога света“, казао је Батаковић.

„Није случајно Свети Сава установио једну од најважнијих породичних установа у нашем народу – крсну породичну славу“, казао је он.

У умјетничком дијелу програма наступили су СПД „Јединство“ из Котора, СПД „Светосавник“ из Подгорице, Црквени хорови „Свети Марко“ из Подгорице и „Свети новомученик Станко“ из Никшића, Хор ђака Цетињске Богословије, народни гуслар Рајо Војиновић, етно-појац Даница Никић и ансамбл музичко-поетског спектакла „Стојте галије царске“ предвођен Јеленом и Иваном Жигон.

 

СПЦ

[Милан Ракић]

Светосавска академија у ваљевском Центру за културу

 

Пред житијем Светог Саве и машта најдаровитијег писца бајки поклекла би. Тешко је замислити и тада и данас да најмлађе владарско чедо дворе, принчевске одоре и сва земаљска блага замени за црну расу и тишине светогорских келија. Да уместо жезла патерицу пригрли и, уместо да управља, роду своме на службу се преда. Али, снага људског ума пред Божјим промислом малена је... У младој српској жупанији зби се тај чудесни догађај у дванаестом столећу (1191. год.), када принц Растко Немањић, кришом од оца му великог жупана Стефана Немање, постаде монах Сава, примивши монашки постриг у руском манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори. Испуни се и шест векова старо завештање Светог Саве Освећеног, оснивача јерусалимске Цркве, о потоњем поклоњењу царског сина Светом гробу, коме је славни светитељ дарове (игумански штап и иконе) за свог земног века припремио.

 

Свети Сава био је први архиепископ Српске Православне Цркве, за чију се самосталност лично изборио, књижевник, дипломата, законодавац... Свему што данас имамо, као народ и држава, он је поставио чврсте темеље. Све што смо изгубили, изгубили смо скретањем са светосавског пута...

 

Свети Сава је народни пастир налик Мојсију, Самсону, Давиду и другим великим личностима из старојеврејске традиције, беседио је на Светосавској акадамији у Центру за културу ректор Цетињске богословије протојереј- ставрофор Гојко Перовић. Прославља га цела православна васељена, а у духовном бићу народа Црне Горе заузима посебно место. У њој се 1114. у Рибници (данашња Подгорица) родио славни жупан Стефан Немања, отац Савин и родоначелник светородне српске династије. Светом Сави посвећено је десетине храмова у Црној Гори, бројна га братства као патрона прослављају и бројна предања о њему живе. У Његушима до данас постоји „светосавски пост“, кога се верни држе од Јовањдана до Савиндана. Срдити Синан- паша спалио је Савине мошти, не би ли сломио Србе. Али, гнев солдатски немоћан је пред милошћу светитеља. Дух Светога Саве пушта још дубље вреже, а његовим молитвама Господ дарује нове светитеље српском народу. Међу њима је и Свети Василије Острошки, рођен петнаестак година по спаљивању Савиних моштију. Чудотворац у чије исцелитељне моћи једнако верују припадници свих религија, а који је нарочито био везан за Хиландар, задужбину Светог Саве и оца му Светог Симеона, казао је протојереј- ставрофор Гојко Перовић, почаствован да слово у славу светитеља произнесе баш у Ваљеву на традиционалном сабрању.

Ове године навршава се 900 година од рођења Стефана Немање, родоначелника благоверних Немањића, потоњег монаха и светитеља Симеона Мироточивог. Виђење Светог Саве очима оца, којим му потом постаје духовни син, дочарали су ваљевски гимназијалци музичко- сценским рециталом, ауторке професорке књижевности Анђелке Видаковић- Цвркотић. Као и раније, и Лета Господњег 2015., програм Светосавске академије обраћа се превасходно младим људима. Јер, у времену разних псеудо- духовних садржаја, посртања и странпутица, важно је управо њима предочити смисао и значај светосавског пута. У тропару му певамо, „био си наставник, првопрестолник и учитељ пута, који води у живот“, молећи његово заступништво пред престолом Божјим. У Част Светом Сави, на овогодишњој академији, певали су Дечји и мешовити црквени хор „Хаџи Рувим“, са диригенткињама Вањом Драгојловић и Милицом Степановић- Бабамилкић, хор ученика Ваљевске гимназије и хор Културно уметничког друштва „Абрашевић“.

 

СПЦ

[Милан Ракић]

Светлост Светосавља у Шапцу

 

У недељу 25.01.2015. године у Шабачком позоришту у организацији Града Шапца и шабачке Саборне цркве организована је и одржана Светосавска академија под слоганом Светлост Светосавља. Присутне госте у име епархије шабачке поздравио је старешина Саборне Цркве Светих Апостола Петра и Павла у Шапцу протојереј Илија Митрић. Он је најпре поздравио преосвећеног архијереја епископа шабачког г. Лаврентија са чијим благословом се одржава ова академија, затим градоначелника, и све присутне који су својим доласком увеличали ову академију. Пред препуном салом шабачког позоришта обратио се и градоначелник Небојша Зеленовић, који је рекао да просветитељски рад наших установа треба да буде на темељима светосавског просветитељства.

 

Светосавску беседу ове године одржала је Александра Нинковић Ташић, потпредседник Образовно - истраживачког друштва Михаило Пупин, интеркултурни амбасадор Унеско клуба Универзитета Сорбона, сарадник Српске академије наука. У своме излагању она је Светлост Светосавља приказала кроз велике светосавце Михаила Пупина, Николу Теслу и подсетила да су се они своје светосавље често сведочили у Америци, као и по америчкој штампи. Светлост Светога Саве засијала је кроз његове велике наследнике међу којима се убрајају и Тесла и Пупин.

 

Уметнички део академије припремио је женски и дечији црквени хор Свети Јован Богослов из Шапца под будним оком диригента Снежане Ранковић Ђерић.

Певање хора у уметничком делу било је пропраћено текстовима које су изводили глумци шабачког позоришта: Синиша Максимовић, Петар Лазић и Божа Божанић. Лепота академије се огледала у несвакидашњем музичком перформансу приређеном у организацији хора Светог Јована Богослова.

 

СПЦ

[Милан Ракић]

Светосавска академија одржана у Бару

 

У барском Дому културе, у организацији барске Црквене општине и Просветног друштва Бар, и уз помоћ Одбора за изградњу Саборног храма Светог Јована Владимира, 25. јануара одржана је Светосавска академија.

 

Скуп је благословио Архијерејски протопресвитер барски протојереј-ставрофор Радоман Мијајловић.

Светосавску бесједу казао је др Будимир Алексић. Он је говорио о хришћанским вриједностима којих је Свети Сава оличење, а којих се Црна Гора овог времена увелико одриче.

Потом је изведен музичко-сценски спектакл „Стојте галије царске“, којег је осмислила и режирала Ивана Жигон, за који је у Москви добила престижну награду „Златни витез“. Она је у Бару, у технички неприкладним условима, са десеткованим тимом, успјела да извуче максимум из представе. Свакако да је незахвално имровизовати спектакл, али и та импровизације Баранима, који већ годинама имају Светосавску и Видовданску академију, била је својеврсно освјежење.

Ивана Жигон је успјела и да на веома квалитетан начин у представу инплементира „домаће ресурсе“: Фолклорно друштво „Свети Јован Владимир“ и хор при барском Саборном храму.

Програм је водила Ранка Шљиванчанин.

 

СПЦ

[Милан Ракић]

У Котору одржана Светосавска академија

 

Свети Сава је својим присуством освештао Боку Которску, а највише тиме што је на Михољској превлаци основао Зетску епископију, оцијенио је у бесједи на синоћњој Светосавској академији у храму Светог Николе у Котору редовни професор Универзитета Црне Горе и Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу др Здравко Кривокапић. У препуној цркви академији су присуствовали и генерални конзул Републике Србије у Црној Гори Слободан Бојић и конзул Републике Хрватске Хрвоје Вуковић.

 

„Превлачка епархија, која је по мишљењу многих аутора једна од најзначајнијих светосавских епархија, то мјесто не заслужује ни по томе што је то изузетан геополитички положај, нити по томе што подсјећа на Свету Гору, већ што је то био браник православља од латинске вјере“, рекао је Кривокапић. Говорећи о животу свеца који се претходно одрекао принчевске титуле, он је казао да је за модел данашњег европског и америчког човјека несхватљив светитељски рад Светог Саве. „Као и за науку која се базира на рационалистичко – позитивистичком приступу гдје доминира материјализам“, навео је Кривокапић. Он наводи да је ријеч о појмовима страним светосављу. „Свети Јустин Ћелијски овако објашњава светосавље: „Светосавски и православан значи свакодневно се борити са страстима и гријесима у себи и у свијету око себе. Са среброљубљем бори се сиромаштвом, са похотом бори се постом и молитвом, са гнијевом бори се кротошћу, са гордошћу бори се смиреношћу, са ђаволом бори се Богом“, казао је између осталог Кривокапић.

 

Присутне на академији поздравио је секретар Српског пјевачкој друштва „Јединство“ Драган Ђурчић. У богатом програму наступили су мали и велики хор са диригентима Иваном Кривокапић и Михајлом Лазаревићем, сопран Јована Мршуља, Душица Кордић (вилоина), Иван Держијев (хармоника), солисткиња Даница Никић, Петар Букилица (гитара), Горан Шеваљевић и Илија Миловић (дуо хармоника) и Катарника Кривокапић (соло), док је стихове о Светом Сави рецитовао Балша Драшковић.

Академија је традиционално завршена светосавском химном, а организатори свечаности су Српска православна црквена општина которска и Српско пјевачко друштво „Јединство“ Котор. У оквиру ове манифестације у уторак 27.јануара на Савиндан у 10 сати је света литургија са резањем славског колача, дочек градске музике је у 11.30, у 16 вечерње и дјечја академија у цркви Светог Петра Цетињског на Прчању, у 18 сати вечерње и дјечја академија у цркви Светог Николе, а у 20 сати је слава Српског пјевачког друштва „Јединство“. „Да живимо сви у слози – Свети Саво ти помози“ – стоји у позиву организатора.

 

СПЦ

[Милан Ракић]

Савиндан прослављен у Враки и Скадру

 

Са благословом Његовог Блаженства Архиепископа албанског г. Анастасија и Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског зетско-брдског и скендеријског г. Амфилохија прослављен је празник Светог Саве, првог архиепископа српског, у Враки и Скадру у недељу, 25. јануара 2015. године.

 

Делегацију Митрополије црногорско-приморске чинили су протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, директор Издавачко-информативне установе Светигора и парох херцегновски, професор Богословије Светог Петра Цетињског г. Душан Биговић и уредник катихетског програма Радио Светигоре теолог Александар Вујовић. Литургију у цркви Свете Тројице у Враки служио је свештеник Радомир Никчевић. По завршеној служби и подјели светосавских пакетића најмлађима, сабране вјернике поздравио је професор Цетињске богословије г. Душан Биговић.

Након Литургије преломљен је славски колач у част Светог Саве, а потом је приређен традиционални светосавски програм. Овогодишњу Светосавску бесједу говорио је књижевник Будимир Дубак. У току програма све присутне поздравио је предјседник Удружења Срба и Црногораца „Морача-Розафа“ г. Павле Брајовић-Јакоја. За све присутне полазници курса српског језика у Скадру рецитовали и пјевали Светосавску химну и светосавске пјесме, заједно са музичком групом из Скадра „Класик соунд“.

У оквиру овогодишње Светосавске прославе у Скадру је приређена и промоција нове књиге протопрезвитера Александра Шмемана „Како живети данас по Јеванђељу“, која је изашла у издању Светигоре, издавачке куће Митрополије црногорско-приморске. О књизи су говорили су директор ИИУ „Светигора“ протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, професор Цетињске богословије г. Душан Биговић и књижевник г. Будимир Дубак, бивши министар вјера и и културе у Влади Црне Горе. Светосавским свечаностима поред многобројног народа присуствовали су и представници амбасаде Републике Србије у Тирани са г. Мирољубом Зарићем на челу, предсједник Православног друштва Светог Јован Владимир из Скадра г. Симо Ајковић, професор српског језика у Скадру Светозар Ћираковић, Србин мухамеданске вјере из Скадра г. Гано Мучић и други.

Овогодишња Светосавска прослава у Скадру завршена је свечаним коктелом.

 

СПЦ

[Милан Ракић]

Свеноћно бденије у цркви Вазнесења Господњег у Жаркову

 

И ове године у жарковачкој цркви Вазнесења Господњег у Београду служено је свеноћно бденије по светогорском типику у част празника Светог Саве.

 

Бденије је почело 26. јануара у 19 часова и трајало је све до поноћи када је почела света Литургија. У служби свеноћног бденија, поред братства Вазнесењске цркве, учешће је узело и пет свештенослужитеља из околних храмова, док је појце - који су појали древним ромејским напевом - предводио ламбардарије хиландарске леве певнице. Свеноћном бденију присуствовало је око две стотине верника, од којих су неки дошли с друге стране Саве и Дунава.

 

 

 

СПЦ

[Милан Ракић]

Прослава празника Светог Саве у Саборном храму у Новом Саду

 

Предвођен својим Архијерејем, у Саборном храму Светог великомученика Георгија,верни народ Богом чуваног града Новог Сада,молитвено је прославио празник Првог Архиепископа српског Светог Саве.Евхаристијским сабрањем, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј уз саслужење високопреподобног архимандрита Јована Радосављевића,братства Саборног храма и новосадских ђакона.

 

По сведочењу Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког Господина Иринеја ,,Кад год се на светој Литургији читају одељци из текста Светог писма, то се увек чини у првом делу Литургије, а одабрани одељци изражавају смисао Празника. Данашњи одељак из посланице Светог апостола Павла говори о Господу Исусу Христу као Првосвештенику Цркве ,,такав нам је требао Првосвештеник,свет, непорочан..." , док Јеванђелско зачало из јеванђеља Светог апостола Јована Богослова говори о Господу као истинском Пастиру који живот свој полаже за овце своје. Оба одељка несумњиво указују на живот и дело Светог оца Саве Првог Архиепископа српског, будући да је он највећи просветитељ нашег народа који се у свему угледао на Господа Исуса Христа.По својој служби, по дару који му је дат он је жива икона живог Христа, онај који по речима Светог апостола Павла, слободно може да каже, не живим више ја него живи Христос у мени.За наш народ велики је благослов што се у Сабору Светих Божјих угодника налази и син нашег народа, Свети Сава".

 

После заамвоне молитве, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки Господин Иринеј, благословио је славски колач и кољиво које је ове године са љубављу, Господу у славу, а у част светог оца Саве Првог Архиепископа српског, принела кума славе госпођа Мирјана Гргар са својом породицом.

По завршетку свете Литургије, најмлађи полазници веронауке приредили су пригодан програм рецитујући и појући у славу Имена Божјега а у част Његовог угодника Светог Саве Првог Архиепископа српског.

 

СПЦ

[Милан Ракић]

Свети Сава наш духовни савременик-Андријевица

 

Свечана духовна академија посвећена Светом Сави, првом Архиепископу и просвјетитељу српском, одржана је у понедјељак, 26. јануара 2015. године, у сали Центра за културу у Андријевици.

 

Сабрање у славу Светог Оца нашег Саве благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Преосвећени Владика је честитајући празник Светог Саве, пожелио да нам Господ Бог свима да снаге да идемо путем светосавским, јер је то јеванђељски Христов пут.

У Светосавској бесједи Владика је казао да ако у нашем роду има неко за кога бисмо могли посвједочити да је, заиста, ходио путем Христовим, од кад је дошао на овај свијет до свог последњег издисаја то је, међу првима, Свети Сава.

"Дјело Светог Саве, све оно што је чинио, све што сагледавамо у његовој личности, од далекосежног је значаја за све нас, не само за нашу прошлост, него и за нашу садашњост, а свакако биће и за нашу будућност. Свети Сава је својом мудрошћу и оним што за нас значи као духовни вођа, наш савременик, онај који иде испред нас. О Светом Сави и о његовој дјелатности, која је имала велики значај за средоњвјековну немањићку државу би се могло говорити опширно, али, државе су у овом свијету пролазне категорије. Ми смо се увијек везивали, не само за земаљску отаџбину, која јесте важна, него и за небеску, за небески Јерусалим“.

"То је на најљепши начин у духу Светог Саве изразио наш народни пјевач кроз уста Светог кнеза Лазара у оном одсудном тренутку наше историје "Земаљско је за малена царство“. Том царству се Свети Сава завјештао и из тог царства духовног нама се, на неки начин, вратио и са нама је вјечно као светитељ Божји“, казао је Његово Преосвештенство.

У својој бесједи Владика је нагласио да је од Савиног дјела, које је чинио за вријеме свог живота на земљи, ипак најзначајније оно што је дејствовао за вријеме дугог и тешког ропства под Турцима, чинећи да наш дух не поклекне, да наша вјера не посустане, да не утихне стваралачки замах овог народа.

"Ми смо народ који је стварао културу и у вријеме ропства и то не било какву, већ бриљантну и сјајну културу, свједочећи тако Светосавље. Светосавље је спој духовности, образовања, културе. То је оно што је Свети Сава спојио у својој личности. То је оно чему нас је он учио: писмености, просвећености, прије свега, духовној просвећености која је извор и утока свему што вриједи“.

"Свети Сава, драга браћо и сестре, је наш духовни отац, родитељ и препородитељ, објединитељ цијелог српског народа. Његова улога у оснивању Цркве је свима позната и то његово дјело има трајну вриједност и дан-данас, а тако ће бити и убудуће, без обзира на сва прошла и садашња искушења. Темељ наше духовности је Свети Сава, светогорац и богоносац. Његово оснивање епископија, међу њима и наше Будимљанске епископије, која ће ускоро прославити осам вјекова постојања, представља један, да кажемо, божански чин, чин надахнут божанском мудрошћу, то је, заправо, значило прожимање цијелог народа духом Јеванђеља Божјег, духом истине, правде, вјечних вриједности. И то је оно што је подигло наш народ“.

"Његов отац је био велики владар, његов брат Стефан Првовјенчани, такође велика личност, али, ипак, Свети Сава има највећу заслугу што се наш народ духовно усправио. Свети Сава нас је увео у заједницу зрелих, културних, озбиљних и просвећених народа тадашње Европе и свијета“.

"Дакле, довољно је, драга браћо и сестре, да пред собом имамо овог Божјег човјека, овог неуморног ствараоца, неуморног проповједника Јеванђеља, великог родољупца, великог свјетилника и светитеља, па да знамо којим путем да идемо, да идемо јеванђељским путем, а то је пут Светог Оца нашег Саве, првог Архиепископа српског, васељенског и српског светитеља, јер Светог Саву, да не заборавимо рећи, славимо не само ми Срби, него га славе и Грци и Бугари и Руси и остали православни народи. Он није само српски, он је, ваистину, и васељенски светитељ и то нам је нарочита част.

"Срећан празник Светог Оца нашег Саве, првог Архиепископа српског свима вама! Нека у све домове, све породице, на свој дјеци и цијелом потомству Светог Саве буде његов, а то је Божји благослов“, поручио је на крају обраћања Епископ будимљнско-никшићки Г. Јоаникије.

У умјетничком дијелу програма наступили су: етно група "Ива“ из Добоја, гуслар Зоран Ђекић, хор "Светог Николе“ из Бијелог Поља и рецитатор Михаило Лакићевић.

 

СПЦ

[Милан Ракић]

Светосавска духовна академија у Беранама

 

"Свети Сава нас увијек прати, подстиче, буди не само примјером свог светог живота и примјером свог дјела, које је извршио овдје на земљи, него нас он још више кријепи и ободрује наш дух као благодатни заштитник и надахнитељ кроз сва времена, као духовни вођа и објединитељ цијелог српског народа“, рекао је, поред осталог, на Светосавској духовној академији, која је у недјељу 25. јануара 2015.године одржана у Беранама, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

 

Поздрављајући светосавско сабрање, учеснике духовне академије, госте из Бијелог Поља, Мојковца, Никшића и Републике Српске, свештенство и монаштво Епархије, те бројне житеље Берана, међу којима и г.-дина Драгослава Шћекића, предсједника беранске општине са руководством, Преосвећени Епископ је честитао наступајући празник и пожелио да овај велики дан наше Свете Цркве свима донесе радост, здравље, срећу и напредак.

"Свети Сава је више пута походио стару будимљанску Жупу и не треба да заборавимо да је он, између осталих осам епископија Српске Цркве, основао и нашу стару Епископију будимљанску, која ускоро пуни осам стољећа од свог оснивања“.

"Припремамо се да прославимо тај велики јубилеј и пошто смо, прије двије године, обиљежили значајан јубилеј манастира Ђурђевих Ступова вријеме од 2013. до 2019. године сматрамо и доживљавамо као јубиларно вријеме ове Епископије и овог краја. Јубиларно вријеме, по библијском доживљају, је вријеме пуноће, вријеме посебног благослова и изазова за све оно што је од значаја за један народ“.

"А Свети Сава нас увијек прати, подстиче, буди не само примјером свог светог живота и примјером свог дјела, које је извршио овдје на земљи, него нас још више кријепи и ободрује наш дух, као благодатни заштитник и надахнитељ, кроз сва времена, као духовни вођа и објединитељ цијелог српског народа“.

"Још једном вам честитам празник и желим да се што више духовно објединимо, да проширимо наша срца и наше духовне видике и да у том сагледавању боље видимо лице Божје и лице свог ближњег, да на такав начин буде што више братске, хришћанске слоге и љубави међу нама“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Светосавску бесједу одржао је књижевник Милутин Мићовић, који је казао да о Савину дану, у цијелом српском народу, нарастају осјећања братства, сестринства и очинства, те се цио народ осјећа као велика породица. Иако расијани по разним контитентима, свуда гдје се Срби нађу и гдје имају светосавску цркву, међу њима се, истакао је Мићовић, разгоријева и светосавски огањ.

Свети Сава, према ријечима Милутина Мићовића, најављиван је и прије него се родио, а оно вријеме послије само га је потврђивало.

"Браћа великог Немање, а Савини стричеви, поставише управо овдје темеље на којима се српски народ зида већ више од 800 година. Велики кнез Мирослав, подиже цркву Светих апостола Петра и Павла на Лиму, даде да се препише Јеванђеље, које уредише тадашњи краснописци и украсише мајстори слике, да оно и до данас јесте узор духовне љепоте и ослонац мудрости. Зар то Јеванђеље, исписано старом словенском ћирилицом, украшено прекрасним минијатурама хришћанске симболике не најави оног српског Принца, који ће постати и књига и темељ српском народу?!“

"Зар Савин брат Првослав не подиже Ђурђеве Ступове у овом граду и приуготови мјесто гдје ће Архиепископ Сава поставити столицу Будимљанске епископије 1220. Зар Ђурђеви Ступови поред Раса својом висином и љепотом не најавише онога који ће бити духовна висина и љепота у српском народу за сва времена. Зар Велики Немања, градећи Студеницу, не сагради ослонац за државу и Цркву у којој ће потом његов син Свети Сава, вративши се са Свете Горе, бити игуман и одакле ће ширити Христову науку по свом отачаству“.

"Зар се у српском манастиру Хиландару, који подигоше Отац и Син у Богородичином врту, на Светој Гори, и данас не моле српски монаси, који су пошли Савиним стопама, оставивши своју земљу, да би се домогли свог неба. Зар Жича, коју подиже Савин брат Стефан, не постаде ослонац средњовјековног српског краљевства, а Српска Црква баш у Жичи доби свог првог архиепископа у лику Светог Саве“, бесједио је Мићовић.

Основна мисао Светог Саве, тада и данас, подсјетио је Мићовић, јесте духовно уједињење српског народа.

"Он је наставио оно што је почео његов отац Немања, да сабере српски народ у једну државу, а да том државом руководи Божја мудрост. Епископије које је поставио у Стону, у захумској области, на Превлаци, у зетској области, у Будимљи, у рашкој области, у Жичи у области Мораве, у Призрену, на југу своје очевине, у Хвосну, у пећкој области, говоре видно о том, каквом је духовном жеђу горио да сабере српски народ, у једној држави, једном језику, једној Цркви.“

"Све што је дограђено послије Светог Саве опет се ослањало на његову науку и подвиг, на његову љубав према роду. О томе говоре и Милешева на Херцеговини, и Грачаница на Косову, и Пећка патријаршија и Дечани у Метохији, али исто тако у новом времену, многе цркве од Америке до Аустралије, па до оног храма на Врачару, који је слика пламена, којем су плануле његове свете мошти, да га боље виде Срби и сјеверно и јужно од Дунава. Тим пламеном Свети Сава се сјединио, стварно и за сва времена, са свим Србима који су разумјели Христову науку као небески пламен на земљи“, истакао је Милутин Мићовић.

Програм Светосавске академије у Беранама, коју традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Беране, увеличали су: етно група "Ива“ из Добоја, црквени хор "Свете мати Анастасије“, рецитатор Васко Драговић и народни гуслар Зоран Ђекић.

 

СПЦ

[Милан Ракић]

Свети Сава, нови апостол Христов-Мојковац

 

У препуној сали Центра за културу у Мојковцу у суботу 24. јануара 2015. године одржана Светосавска духовна академија. Сабрање у славу Светог Оца нашег Саве, првог архиепископа српског благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

 

У пригодној Светосавској бесједи Преосвећени Епископ је, између осталог, казао да је Свети Сава дао неизмјеран допринос и несагледив замах свим стваралачким могућностима нас као народа, не само у погледу градитељства светиња и њиховом украшавању, него, прије свега, у погледу духовног живота.

"Све што знамо о Светом Сави из његових житија, од онога што су писали наши историчари, зналци, све је, може се рећи, оскудно у односу на његову личност која има васељенске размјере“.

"Светитељи Божји живе у Христу вавијек и њихова житија се стално дописују кроз сва времена. Тако и житије Светог Саве, првог српског архиепископа, утемељивача наше Свете помјесне Цркве, који је дао неизмјеран допринос и несагледив замах свим нашим стваралачким могућностима, способностима као народа, не само у градитељству светиња и украшавању њиховом него, прије свега, у погледу духовног живота. Он је свој народ привео Христу Господу. А откуд му та моћ, драга браћо и сестре? Зато што је он био Христов човјек, Христов служитељ, богоносни Отац духовни“.

"То је и био разлог што је Васељенски патријарх, уз подршку византијског цара, одлучио да додијели српском народу аутокефалност у црквеном погледу, јер је пред собом видио личност која је нови апостол Христов. Знали су,наравно, у Цариграду за успон, политички, културни и сваки други, средњовјековне Србије у то вријеме, али су људи, који су тада били мјеродавни за такве одлуке,увидјели да имају коме повјерити један народ. Како се тада догодило, тако је то и данас, драга браћо и сестре. Онај ко заступа цио српски народ пред лицем Божјим, ко духовно обједињује све нас, то је Свети Сава, који је и српски, али је и васељенски светитељ, признат и познат не само у православном, него у цијелом хришћанском свијету“.

"Ево, и у ово наше вријеме, се дописује и пише његово житије. Све што се код нас догађа на плану вјере православне, ова духовна обнова која је видљива, обнова светиња, стварање на пољу културе, чување српског језика, идентитета, бића, памћења, освешћивање духовно, све је то, негдје, својим дубоким ослонцем везано за Светог Саву. И, ако бисмо данас тражили у цијелој српској историји личност која би нам свима у сваком погледу, духовном, моралном и стваралачком, могла послужити као узор и личност коју треба слиједити, то је Свети Сава. Опет нонављам, само зато што је он својим подвизима, својим богољубљем, својим стварањем, у највећој мјери, уподобио себе Христу Господу, са Њим се сјединио, од Њега добио силу, благодат и милост те је постао христоносац и богоносац, а тиме узор свима нама, благодатни покровитељ и заступник“.

"Нека његов празник, који долази, свима донесе радост, срећу и напредак“, поручио је на крају бесједе Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

У програму Светосавске академије у Мојковцу учествовали су: хор при Саборном храму Рождества Христовог, фолклорни ансамбл "Весна“, такође из Мојковца, дјеца полазници вјеронауке, музичар Никола Медојевић и народни гуслар Милета Пантовић.

Духовној свечаности присустовало је свештенство архијерејског намјесништва бјелопољског, представници неколико Црквених општина сјеверног дијела Епархије, велики број грађана Мојковца, међу којима и г. Славенко Блажевић, предсједник скупштине општине Мојковац.

 

СПЦ

[Милан Ракић]

Светосавска духовна светковина у Дужима код Шавника

 

Светом Литургијом и црквено-народним сабором у селу Дужи, код Шавника, који је, благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, одржан у суботу 24. јануара, почеле су овогодишње Светосавске свечаности у Епархији будимљанско-никшићкој и широм Црне Горе.Литургију у цркви Светог Саве у Дужима служио је јереј Драженко Ристић, парох шавнички. Током свете службе Божје, у којој је вјерни народ приступио Светом причешћу, освештан је и пререзан славски колач. Сабраним вјерницима бесједом се обратио отац Драженко, преносећи благослов и поздраве Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија.

 

Свештеник Ристић је подсјетио на ријечи Господа Исуса Христа које је упутио својим апостолима, дајући им власт да иду и проповиједају народу Божијем спасење и покајање: "Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учите их да све држе што сам вам заповједио, јер ево ја сам са вама у све дане до свршетка вијека“.

"Те ријечи су дошле и до нас, нарочито преко Светог Саве, у чију славу и част смо се данас окупили, а у име Господа Исуса Христа, који нам је оставио да служимо Свету Литургију, ту највеличанственију службу, у којој се напајамо ријечју Божијом и у којој окушамо храну непролазну, која човјека освећује и просвећује“, рекао је о. Драженко.

Свети Сава је жртвовао себе, одрекавши се престола земаљског, жртвовао је себе да би нас, као народ увео у Свету Литургију, а тиме увео нас у Царство Божије, додао је свештеник Ристић, истичући:

"Овај наш данашњи сабор, браћо и сестре, је прилика да се подсјетимо на живот Светог Саве и да не заборавимо да треба да будемо истински светосавски хришћани и честити људи. Да се сјетимо ријечи Светога Саве о правој вјери, изговореној у манастиру Жичи, да не користи исправност живота без праве и просвећене вјере у Бога, нити нас право исповједање вјере без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да савршен буде човјек Божји, а не да због недостатка једног храмље живот наш“, поручио је надлежни парох.

Потом је одржан традиционални сабор у славу Светог Саве првог Архиепископа српског - крсне славе Косовчића, чији братственици у дробњачким селима Пошћење и Дужи, већ четрнаесту година за редом, организују светосавске духовне свечаности.

У име братства Косовчића, ријечима добродошлице, обратио се Милорад - Лако Вилотијевић, домаћин скупа.

"Свети Сава као Божји човјек, духоносац и Богоносац, куд год је пролазио оставио је траг, јер је носио Бога живог у својој души и сијао сјеме Јеванђеља Божјег по овој напаћеној земљи, а то сјеме до дана данашњег доноси своје плодове његовим светим молитвама. Ова земља је сва ознамењена именом Светог Саве од манастира Савине у Херцег Новом до Савиног бора у Бихору, Савиног поља надомак Сјенице, Савиних стопа у Плавској жупи, до Савиног брда, Савиних страна и Савиног кука на Дурмитору“.

"Зато и данас вас позивам да се помолимо Светом Сави да нам одмрзне душе, те поново усправи и исправи, да нас врати из развјереног расијања да се његовим духом надојимо и под његовим крстом и језиком молимо“, казао је Вилотијевић.

Светосавску бесједу одржао је професор Веселин Матовић. Срби су, према Матовићевим ријечима, праву, просвијетљену, односно просвећену и освећену, домаћинску кућу, у којој су могли, као и сви други словесни народи, да на свом српском језику и својим писмом – ћирилицом, развијају своју културу, духовност, књижевност, добили са Светим Савом који је унио свјетлост православља.

"Кућу, у којој су постали самосвјестан и самосвојан народ, духовно и морално профилисан, светосавски народ. Народ који је, по узору на своје родоначелнике, своје духовне творце и путовође, Светог Симеона и Светог Саву, као крајњи циљ и смисао свог постојања, умјесто земаљског, изабрао Царство небеско и тиме, једном за свагда, дефинисао свој идентитет. Тај избор својим потписом признао му је Васељенски патријарх, а овјерио визатијски цар у Никеји 1219.године“.

Ова грамата несумњиво је, истиче Матовић, најважнији документ у историји српског народа, његов родни лист и његова крштеница.

Светосавље, односно христољубље и родољубље, током цијеле своје историје подразумијевало је богомнадахнуту везаност за колективни идентитет, за отачество са његовим духовним, историјским и културним вриједностима које један народ, конкретно српски народ, чини самосвојним, али и правдољубивим.

"Зато је Светосавље друго име за Српство, схваћено не само као етничка него првенствено као духовно-етичка категорија. Питање је може ли се бити Србин, а не бити Светосавац, али се, неспорно, може бити Светосавац, а не бити Србин. Многи су нажалост рођени као Срби, али нијесу били Светосавци, него су постали највећи непријатељи Срба и Српства. Светосавац се не постаје рођењем, него духовним узрастањем и зријевањем – усвајањем светосавске љествице вриједности: прво светосавског христољубља, па светосавске етике, па светосавског родољубља, за шта је потребан и тјелесни и духовни подвиг – страдање и жртвовање“, поручио је Матовић.

Он је додао да је Светосавље одувијек било мета напада и осуда, како са истока тако и са запада.

"Изнутра, од самих Срба, напади на Светог Саву почели су тек прије 70 година, да би однедавно, антисветосавље, тј. антисрпство, постало окосница политичке философије данашњих црногорских властодржаца и њима подложних интелектуалних кругова, а Светосавље проглашено ништа мање него фашисоидном идеологијом.
Свети Сава, први српски архиепископ, први српски књижевник, први српски законодавац, први српски библиотекар, реформатор српског писма и језика, задужбинар, ктитор, преводилац, оснивач школа и болница, дипломата и државотворац, помиритељ браће и народа, умјесто да је на првој страници свих наших буквара и прва лекција у свим нашим читанкама, прије десет година, искључен је из свих овдашњих школских програма."

"Свети Сава је заједно са његовим оцем Светим Симеоном, Светим Петром Цетињским, Његошем, Вуком Караџићем, главна препрека опскурним плановима, који би да, стварањем духовне пометње и расколништвом, српски народ врате у предсветосавско вријеме и учине непостојећим на овим просторима“, сматра Матовић.

Према томе не можемо бити равнодушни, нити смијемо бити малодушни, а још мање осветољубиви, поручио је проф. Веселин Матовић, закључујући своју бесједу ријечима:

"Светосавље није философија песимизма и злопамћења, него вјере, радости, поноса и праштања. Није се Црна Гора одрекла Светог Саве, нити ће се икада одрећи. Зар не видимо како су, све што их више прогоне и што их се гласније одричу, Свети Сава и Свети Симеон, овдје све присутнији и све видљивији.
И ово ваше славље, којим почињу светосавски дани у Црној Гори, доказују да је тако. Оно је доказ да сте остали достојни насљедници Светог Саве и својих предака“.

У програму сабрања у Дужима учествовали су пјесник Јанко Јелић и историчар доц. др Александар Стаматовић, који се осврнуо на актуелне друштвено-политичке околности у Црној Гори.

 

СПЦ

[Милан Ракић]

Светосавска беседа посвећена патријарху Павлу

 

Тропаром Светоме Сави, у извођењу појаца Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, под управом јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу, у понедељак, 26. јануара 2015. године, почела је свечаност у Матици српској, посвећена 100-годишњици од рођења Патријарха српског Павла.

 

У навечерје празника Савиндана, Светосавску беседу су казивали Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј и академик Владета Јеротић /аудио прилог Радија Беседа/. - Ми смо као генерација, као поколење, а и као народ, имали привилегију да живимо у историјској стварности у којој је живео и радио човек светачке снаге и енергије - патријарх Павле, рекао је у поздравном обраћању проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући да је 44. поглавар Српске Православне Цркве био оличење Светосавске енергије, отелотворење те енергије.

Академик Јеротић је, у оквиру својих сећања, навео примере из живота и дела Патријарха Павла, још док је био Епископ рашко – призренски. Подсетио нас је на поучне речи које је Патријарх Павле често говорио, а које гласе: Будите мудри као змије, а безазлени као голубови.

Владика бачки г. Иринеј је истакао да је са тадашњим Епископом рашко-призренским Павлом (потоњим Патријархом српским) одређено време провео у Призрену, где га је Епископ Павле рукоположио за јерођакона, а потом и за јеромонаха.

Патријарх Павле је увек био знак препознавања хришћанских и јеванђелских вредности и мерила. Најважније је да тај човек никада није лагао ни Бога, ни себе, ни друге, него је био увек оно што јесте у себи, у души, нагласио је Архијереј.

Светосавској беседи у Матици српској присуствовали су Епископ сремски г. Василије, архимандрит Јован Радосављевић, градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић, и многобројни Новосађани, поштоваоци личности и дела Патријарха српског Павла.

 

СПЦ

[Милан Ракић]

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Свети Сава у Црној Гори

 

На Цетињу је прва прослава Светог Саве као школске славе, забиљежена 1856. Свечаност се збила у вријеме владавине кња за Данила Петровића, а о њој свједочи цетињски дворски протођакон и секретар Митрополије, Филип Ра дичевић. Није искључено да је таквих светковина било и раније у црногорској престоници, пошто су це тињске школе основане двије деценије прије али о томе нема докумената. Међутим, према писаним изворима културно-прос ветних друштава из Боке, Свети Сава се организовано славио као патрон тих организација и мјесних школа у Рисну већ од 1835, Бијелој 1824, Морињу 1845, Котору 1839. па има смисла претпоставити да су светосавке школске свечаности и на самом Цетињу старије од 1856.

 

Према Радичевићевом опису, поменута прослава започела је Светом Литургијом у Цетињском манастиру, одакле су свештеници, вјерници и ђаци у процесији (литији) кренули према школској сали, уз звоњаву звона и појање тропара Светом Сави. Сала је била украшена сликама књаза Данила и књагиње Даринке, а на богослужбеном мјесту налазила се икона Светог Саве. Ту се обављало освећење водице, послије ког је најбољи ученик одржао пригодан говор. На крају сабрања, сви присутни заједно су пјевали химну Св. Сави, пјесму чије смо прве стихове да ли у уводу овог текста. Свечаност се завршила тако што је књаз Данило лично уручио награду најбољем ђаку.

Аутентичност овог записа је утолико већа ако се зна да је први награђени ђак, баш те 1856. био управо протођакон Филип. Извјештаји хроничара о каснијим прославама Св. Саве на Цетињу, много су садржајнији и детаљнији у опису. Те прославе су се, поред богос лужења, састојале од разноликих свечаности од концерата у Зет ском дому, преко забава на двору, до сабрања у школама а све под јасним покровитељством владарске куће Петровића. Забиљежено је нпр. да је 1896. цети њској основној школи књаз Никола даровао велику икону Св. Саве. Школске прославе Св. Саве на Цетињу, настављене су, без прекида и под аустро-угарском окупацијом, а послије 90 година насилно су обустављене по завршетку ИИ свјетског рата. Посљедња забиљежена школска светосавска свечаност на Цетињу је она из 1946. у Цетињској гимназији. Али, са престанком светосавских манифестација у световним школама није престало прослављање Св. Саве на Цетињу. Први српски архиепископ је свечано празнован у Цетињском манастиру и у цркви Светог Јована Крститеља у Бајицама, деценијама, све до данас. А од 1992. и у обновљеној Цетињској богословији.

Химна „Ускликнимо с љубављу…“ представља типичан плод епохе национал-романтизма с краја 18. и почетка 19. вијека. Из њеног текста се види да има за циљ буђење свијести о јединству свих крајева који су се сматрали српским у то вријеме. Самим тим, поред духовног, она има и културни, па и јасан политички, национални карактер. С обзиром да је настала у том и таквом времену она и није могла бити другачија, а до данас је опстала као најомиљенија пјесма на свим просторима који славе Св. Саву. Међутим, култ Св. Саве у нашем народу много је дубљи, садржајнији и старији од ове химне и времена у ком је она настала. Свима је јасно да она не може да исцрпи сав значај светосавља, нити са њом можемо до краја да поистовјетимо светосавски култ.

Па ипак, ова химна се на Цетињу пјева преко 150 година, без престанка! Културни и политички свјетоназори се мијењају, и то је тако природно. Данашње покољење на други начин разумијева оно што је настајало вјековима прије нас. Неко се са овим стиховима поистовјећује, неко их поштује, а неко не. Остављајући све то по страни, личне и колективне афинитете црногорских грађана, једна чињеница је незаобилазна и врло важна. Ми у данашњој Црној Гори немамо моного таквих споменика културе као што је Светосавска химна. Немамо толико старо и тако континуирано присутно нематеријално културно благо као што је ова пјесма, која се на Цетињу пјева, рекосмо, пуних 16 деценија, а у Боки и другим крајевима наше државе, близу два вијека.

Зато је њен значај за културу ове државе, овог грађанског друштва, много већи од онога што би нам сугерисала нека политичка или националистичка перцепција ове теме. Шта више, њен значај у црногорској култури не може се сводити ни на овај импресивни континуитет, па ни на годину прве забиљежене изведбе. А све због тога што је светосавска прослава и пјевање химне „Ускликнимо с љубављу“ 1856. духовна појава која има свој аутентични црногорски коријен и своју богату предисторију.

Светковина која је успостављена на иницијативу књаза Данила, односи се на личност Св. Саве, жичког архиепископа који је још у 13. вијеку, поред осталих, утемељио православне епархије Зетску, Будимљанску и Хумску. Зетска је временом израсла у Цетињску митрополију, Будимљанска је до данас о(п)стала на сјеверу Црне Горе са сједиштем у Ђурђевим ступовима, а Хумска је сада Херцеговачка епархија, са својом ис торијом на просторима и у народу данашње Црне Горе. Довољно је рећи да је њено сједиште једно вријеме било у Бијелом Пољу, а други пут у Манастиру Острогу, и да је један њен епископ био Св. Василије Острошки, слава му и милост. Св. Сава је личност уткана у безбројна народна предања од Паштровића, преко Боке, Старе Црне Горе, Бањана, Пиве, до Дробњака и Васојевића. Њега славе као крсну славу или прислужбу бројна црногорска братства. Њему је посвећено десетине православних цркава, њиме украшено стотине иконостаса и фрескописа у црногорским храмовима. У селима близу Цетиња до данас се пости светосавски пост, од Јовандана до Са виндана. Савиндан је означен као велики празник у црквеним календарима Црнојевића и минејима које је у Венецији штампао Божидар Вуковић Подгоричанин. Саву Не мањића поштују римокатолици и муслимани, а у његовој личности Руси, Бугари и други православни народи виде свога светитеља.

У ове светосавске дане, када се широм Црне Горе држе богослужбе на сабрања и светосавске академије, био би ред да се запитамо колико чувамо спомен на Светог Саву, односно колико чувамо сами себе?

 

СПЦ

[Драгана Милошевић]

САВИНДАН У КРАЉЕВУ

 

 

 

Свети Сава, први Архиепископ српски, свечано је прослављен у Саборном храму  у Краљеву, посвећеном истоименом светитељу. Прослава је започела литургијским сабрањем којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички, Господин Јустин, уз саслужење свештенства и монаштва Eпархије жичке. Литургији је присуствао велики број деце, који су са својим родитељима, наставницима, вероучитељима дошли, да у својој Цркви, прославе највећег српског светитеља.

 

Након евхаристије и приношења славских дарова, славље је настављено. Деца из краљевачких основних школа „Димитрије Туцовић“ и „Јово Курсула“  су нам подарила лепу и веселу приредбу поводом данашњег празника. Из дечијих уста, то јест срца, чуле су се молитве, рецитације и милозвучни гласови дечијег хора ОШ “Димитрије  Туцовић“. Посебни гости су нам били деца са посебним потребама из школе „Иво Лола Рибар“.

 

По завршетку приредбе, Преосвећени Владика, заједно са братством храма, је као уздарје свој присутној  деци поделио  „светосавске пакетиће“. Још дуго је у великом храму одзвањала радосна граја  деце.

Свечаност је завршена трпезом љубави у просторијама црквено-парохијског дома храма Светога Саве Српског.