Светосавске свечаности широм наше помесне Цркве

[Guest]

Позивам вас да заједно учествујемо у овој теми , као што смо и за прошле празнике!

 

У овој заједничкој теми постевите све оно што будете пронашли - текст, вест, слике, видео и аудио записе, текстове о прослави Светог Саве по вашим црквама, манастирима, градовима...

 

Приликом постављања свих тих матерјала,

 

обавезно наведите извор ,

 

дал у наслову или на крају текста, битно да има!

 

Ово ће бити један наш заједнички ЖРУ Летопис!

 

Хвала Вам !

 

 

[Guest]

[Guest]

[Guest - . . .-]

Браво Марти!

 

Позивам све да подрже ову тему.

[Guest - . . .-]

Светосавска академија у Крушевцу. Било је предивно!

 

[Guest - . . .-]

[Guest - . . .-]

[Guest - . . .-]

Остатак можете погледати на Јутјуб каналу господина Славише Паунковића, има 17 делова

 

http://www.youtube.com/user/lukica97?feature=watch

[Guest - . . .-]

Обратите пажњу како пева ова девојка

 

[Јадранка-Дервента]

Ево неколико сличица, док не набавим нешто више.

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=201892739955183&set=a.201892609955196.62933.100004033767305&type=3&theater[img=http://i.minus.com/icQIOR1gqnUhq.jpg
Ове слике су из привремениг Богослужбеног простора новог храма који је у изградњи.

[marko_13]

Свети Сава је највећа и најзначајнија личност наше историје, јер је од Срба начинио европски народ и ударио чврсте цивилизацијске темеље. Био је први архиепископ, дипломата, преводилац, писац, законодавац, градитељ, ходочасник, оснивач школа и болница и још много, много тога.

[Драгана Милошевић]

Драге воље, само да поставе ако се сете. .smesko. .mislise.

[Срђан Ранђеловић]

Савиндан у Манастиру Тврдош

 

 

 

На дан када прослављамо нашег Првог Архиепископа и утемељивача наше црквене самосталности, творца писмености и просвјете Светога Саву, у Манастиру Тврдош  је служена Св. архијерејска литургија. Литургијом је началствовао умировљени Епископ ЗХиП Атанасије (Јевтић), уз саслужење јероманаха Димитрија и јерођакона Порфирија. У току литургије Владика је пригодно бесједио. Посебно мјесто у бесједи су заузимала дјеца, која су и овог пута у великом броју присуствовала литургији. Послије причешћа приступило се ломљењу славског колача. У љубави и радости, како нас је учио Св. Сава, послије Божанствене литургије, народ се окупио испред свога храма, гдје је уприличено послужење.

Бесједа Владике Атанасија

[marko_13]

СВЕТОСАВСКА ПОСЛАНИЦА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ Г. ЈОВАНА      

Ј О В А Н

МИЛОШЋУ БОЖЈОМ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ СВЕТОСАВСКОМ НАРОДУ

ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ,

БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА

И ДА МОЛИТВЕ СВЕТОГ САВЕ БУДУ СА СВИМА ВАМА

Свети оче Саво, моли Бога за нас!

 

Прошло је много векова од како је Свети Сава заменио овај привремени и пролазни свет оним вечним и непролазним светом. Иако су векови прохујали од чудесне оне ноћи, како је некада певао Војислав Илић, нама се и даље намеће питање, шта је младог принца Растка Немањића навело да донесе одлуку да дворску раскош замени монашким подвигом? Заиста, ту одлуку је тешко разумети све док не уђемо у несагледиве дубине и тешко додириве висине вере којом је млади Растко постао монах Сава и заувек остао Свети Сава. Биће да је Свети Сава трагао за вечношћу и не мирећи се са пролазношћу, по речима апостола Павла, сматрао све за трице само да Христа задобије (Флп 3, 8), као и то, да све што изгуби овде од овоземаљског, да ће стоструко добити у непролазном Царству Христовом. Зато је Свети Сава све дао од себе да задобије онај драгоцени јеванђелски бисер (Мт 13, 46). Само тако ћемо моћи да разумемо и њега и сами себе, без обзира у којем веку живели, које звање имали и коју функцију обављали. Све ово значи да ми Светог Саву не можемо разумети ни схватити без Христа, јер ако Христа нема, ни Светог Саве нема.

Тражећи Христа, Свети Сава је тражио и нашао одговор на питање смисла и циља живота. Са тим питањем Свети Сава се суочио на самом почетку свог живота. Без одлагања је одлучио да се бори за живот у његовој богочовечанској пуноћи. Тако је одмах превазишао све страхове и недоумице не оптерећујући се неизвесношћу свакодневног преживљавања и његов одлазак у манастир представља сигуран корак напред на животном путу, а никако бекство од живота.

Светитељски подвиг Светога Саве остварен је у преломном историјском тренутку за српски народ. Боравећи у Светој Гори, Свети Сава се сагнуо до праха земнога, да из праха леђима диже народ српски ка небесима, каже Свети Владика Николај. Како смо рекли, напустио је царски двор, одрекао се раскоши и отишао у земљу Пресвете Богородице да поправи и просвети себе, како би касније могао да поправља и просвећује друге. Све што је имао давао је другима – живео је за друге. За себе ништа није тражио, а све је добио и имао. Могао је многима да влада, али је он изабрао да служи свима. Што се више одрицао од често неограничених потреба људске природе, то је боље потврђивао себе као личност. Код њега је све било универзално, саборно, свечовечанско и свеобухватно – ум, воља, осећање, љубав. Љубав је ширила његово биће до неслућених размера. Њоме се ослобађао окова смрти, ускости и тескобе тако својствене чудима отуђеним од љубави.

На Светог Саву се, као на ретко кога, односе Христове речи: Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце своје(Јн 10, 11). Добар пастир је само онај, учио је Свети Сава, који јеванђелском науком и својим светим животом спасава људе од смрти тако што их учи Вечном Животу и Царству Небеском. Добар пастир себе жртвује за свој народ и своје ближње, служећи другоме, све у љубави и за љубав. Свети Сава је желео и хтео само једно, а то је, браћо и сестре и децо духовна, да Христос царује у свакој људској души, у свакој породици, у нашој школи и целокупној просвети, да Христос буде све и сва за свако људско биће, за свако људско друштво и да сви имају један закон – а то је Јеванђеље Христово и Његове свете врлине. Свети Сава нас је увео у породицу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве основавши аутокефалну Српску Цркву која је била и јесте водиља свога народа у свим његовим приликама и неприликама. Он нам је дао Једног Истинитог Бога, Господа Исуса Христа. То је највеће дело које је учинио и које је могао учинити за нас.

Много је мудраца земаљских, много је људи учених и људи неуких, који измишљају своје путеве и тврде како су то једини добри и једини корисни и спасоносни путеви за људе. Али, не треба много памети ни много знања, да се схвати да постоје, заиста, само два пута, како је рекао Пророк Божији: Стављам преда те пут живота и пут смрти (5. Мој 30, 15). Трећега пута за човека нема.

Свети Сава је изабрао пут живота, пут Господњи. Тај пут Господњи за који се определио Свети Сава води ка свеобухватној, неизрецивој, неисказивој Истини, која постаје светлост ногама људским. Онај који том Истином ходи, који њоме живи, који се њоме просвећује, сигурно ће стићи своме циљу, задобијајући, још овде на земљи, истински и прави живот, онај живот коме смрт не може ништа, онај живот који се изнутра у дубини зачиње, полако се разраста, надраста овај свет, његове границе и ураста у безобалну Божанску вечност. Тај пут Господњи је пут Светог Саве. Тога Пута – који, заиста, води у живот, Пута који јесте Истина и Живот, Пута који није странпутица већ циљ – био је учитељ Свети Сава, првопрестолник и наставник Православне Цркве Српске.

Док смо ишли за Светим Савом, док смо ходили његовим, светосавским путем, добро смо знали ко смо и шта смо и куда идемо и одакле крећемо и где треба да стигнемо. Ништа нас у историји није могло збунити нити уплашити, нико нас није могао завести на странпутицу нити одвојити од пута истине и живота. А када смо његов пут одбацили, када смо се од његовог пута удаљили, или пак, кад смо, у духовном слепилу, Светог Саву претварали у неки свој земаљски идол, лишен онога што је основна стваралачка сила у њему, то јест, личности Богочовека Христа и спасоносног пута Господњег, онда смо се и ми духовно и историјски дезоријентисали. То нам се догађало понекад и у далекој прошлости, а нажалост то нам се догађа и у садашњости.

Зато Светац, који је од Растка Христом постао Свети Сава, поручује нашој омладини, чија се душа окренула ка непровереним вредностима, да вреди само оно што смрт не може уништити, а то су вредности на Христу утемељене, јер Христос никада не стари и над Њим смрт не господари. Ако Њега не усвојите за свог путовођу, за смисао и циљ свога живота, ваша узнемирена душа завршиће у безнађу и пропадању.

Из дубине векова, Свети Сава, као просветитељ и учитељ говори и нама: свештеницима али и народним вођама, родитељима и учитељима, једно и само једно: дозволите да будете просвећени да бисте могли просветити друге. Јер права просвета је једино она која у мрачну душу човекову низводи млазеве вечне Светлости Христове која просвећује човека Светлошћу, коју никаква тама обузети не може, нити било који ураган угасити. Наставник и учитељ пута који води у живот вечни и бесмртни, поручује свима нама увек: будите наставници и учитељи и просветитељи пута који води не у смрт, већ у бесмртност, не у таму већ у светлост вечности.

Помолимо се зато Господу Христу и Светоме Сави да нам отворе очи срца нашег, да нам очисти душе, да нам обасјају умове, да не лутамо у историји, да се не двоумимо јер припадамо народу Божијем који иза себе има више од десет векова зреле хришћанске историје. Припадамо народу који је свагда знао да је највећи и најјачи само када је са Христом и у Христу.

Вратимо се Богу и Светом Сави да би нас Бог, по молитвама Светог Саве, обасјао светлошћу Својом и научио нас путу Своме, путу који води у живот вечни. Нарочито нека Господ и Свети Сава помену сву нашу децу, јер је Свети Сава и дечја слава, и да их спасе и избави од странпутица којим је ишло поколење њихових очева. Да се деца врате путу који води у живот вечни, путу Светог Саве и свих Светих, јер у рукама данашње деце је судбина и будућност нашег народа.

Молитвама Светог оца нашег Саве, Господе Исусе Христе, Боже наш, изведи овај Свој народ на пут Истине Своје, пут вечни и непролазни.

Епископ шумадијски

Дано у престоном Нам граду Крагујевцу 27./14. јануара 2013. године

[Срђан Ранђеловић]

Прослава Светог Саве у Саборном храму у Новом Саду

 

 

 

 

 

 

Нови Сад –

У Саборном храму Светог Великомученика Георгија у Новом Саду, на

празник  Првог Архиепископа српског Светога Саве,  свету архијерејску

Литургију служио је Епископ јегарски Господин др Порфирије уз саслужење

архимандрита Јована Радосављевића и свештенства Саборног храма.

 Владика Порфирије је у надахнутој беседи пред препуном Црквом, говорио о

значају празника у нашој помесној Цркви и у српском просветитељству.

После свете Литургије најмлађи полазници веронауке су по обичају

приредили пригодан програм.

Преузмите звучни запис

 

СВЕТИ САВА

Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и

Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и

Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране

младости показивао је љубав према књизи. На његов духовни развој највише

су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског,

Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра

се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и

равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на

Немањином двору.

Већ у петнаестој години отац му даде на управљање Хумску област, између

Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према

свима. Помагао је сиротињи, као ретко ко други. Посебно је поштовао

монахе.

 Међутим, тежећи савршенијем животу, млади Растко је напустио родитељски

дом и отишао у Свету Гору. У осамнаестој години живота примио је

монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао

богату материјалну помоћ за светогорске манастире, замонашио се, пошто

је предао престо сину Стефану. Kао монах Симеон, придружиo се најмлађем

сину у манастиру Ватопеду, чији су велики добротвори убрзо постали.

 Они, затим, обновише напуштени и опустошени манастир Хиландар, који је

византијски цар Алексије III предао Србима у власништво. Хиландар је све

до XVIII века био највећа српска школа и расадник наше духовности,

просвете и културе.

После четрнаест година, тачније 1207. године, са моштима Светог

Симеона Мироточивог, Сава - сада у чину архимандрита - враћа се у Србију

и у манастиру Студеници, очевој задужбини, мири око власти завађену

браћу Стефана и Вукана. Потом ради на црквеном и културном просвећивању

српског народа; говори им о хришћанском моралу, љубави и милосрђу; ради

на организацији Цркве (оснива епархије). У својој личности је објединио

просветитеља, духовника, државника и учитеља.

На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у

Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I

Ласкариса хиротонише Саву за првог српског Архиепископа. Од тада је

Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски

архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте

године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне

Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико

епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији подиже многе

цркве, манастире и школе.

Године 1234. Свети Сава креће на своје друго путовање у Свету Земљу.

Пре поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог

ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Ово је

био мудар и промишљен потез, пошто је знао да од личности наследника

умногоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе.

Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у

Трнову, 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз

највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир

Милешеву.

Нови Сад, 27.01.2013 -

Информативна служба Епархије бачке

 

 

Извор и фото:

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/proslava-svetog-save-u-sabornom-hramu-u-novom-sadu