Је л' стварно причате као што пишете?

[Лидија Миленковић]

Како мислим-након процеса селекције у мисаоној сфери-тако и говорим и пишем. Само што мало спорије куцам, па понекад одустанем од уласка у форумски мулти-дијалог кад се пребрзо одвија

joooj 

Јаааанкооооооо.......     

[Данче*]

Пишем као што причам и извињавам се ако се тачно граматички не изразим јер сам Македонка и то ми је мали проблем али трудим се..

[Иоанна]

Pričam mnogo gore,nego što pišem,jer srpski jezik nije mi maternji 

[Manastir Bradaca]

Примећујем да неке чланове форума тешко читам. Много пишу а реченице немају неку складност која би мени олакшала комуникацију. 

Pitas jesmo li iskreni na forumu?

[Milan Nikolic]

Problem je višak iskrenosti.

[Zero]

Slab sam što se tiče konverzacije, treba mi dugo da se opustim u nečijem društvu (u pojedinim slučajevima su u pitanju godine). Kad pišem, malo mi je lakše da se našalim i opustim... Za ostalo, bolje da procene oni koji me znaju

[Ignjatije]

Причам још простије него што пишем. Живим на селу у Југоисточној Србији и много си просто и брзо вревимо  

 

Наравно, када се нађем међу градском господом трудим се да говорим 'правилније' и рааааазвучееееније  

 

Не ценим људе по говору. Нека користи само три падежова. Битно ми је каква је особа унутра, у срцу. Колико су те речи искрене и каквом  су енергијом напуњене.

[Лидија Миленковић]

Slab sam što se tiče konverzacije, treba mi dugo da se opustim u nečijem društvu (u pojedinim slučajevima su u pitanju godine). Kad pišem, malo mi je lakše da se našalim i opustim...

Жива истина, сведочим .

[Ћириличар]

Уживо причам тихо ( а гласно ако сам са пријатељима ), мање, лошије и неспретније. А још што причам брзооооо, одајем утисак да сам нервозан преко мјере...што некад и јесам. А некада причам сасвим опуштено о.О

Ал' за дивно чудо, када пишем, све ми изгледа некако складно и смирено. Ваљда јер успијем да прочитам све прије него објавим, па мало дорадим и исправим недостатке. Мада, и у писању некада се зезнем.

 

Не волим људе који намјерно користе што више страних ријечи и стручних израза. Када неко крене са апстракцијом филмског израза као језика спецификума... Гррррр 

 

Једноставније и нашкије=боље.

[Srdasce]

Zaista pišem, kao i što govorim. U realnom životu govorim tiše, jer sam stidljiva. Volim da pričam, otvorena sam osoba. Sada u realu puno manje pričam, više slušam. Malo se zatvorih u sebe. Možda mi pisanje ide lakše u tom smislu, da mogu lakše da izrazim šta mislim, isto kao i u govoru, samo u direktnoj komunikaciji možeš da budeš više povređena a u pisanoj reči, osećam da zaista mogu da budem ono što jesam, jer nema bojazni da me neko "spuca". Mogu da izrazim misao, tačno onako, kako je u momentu pisanja izašla iz mog uma, iz moje glavice, ne znam...iz srca i slila se preko prstića na tastaturicu a zatim i na ovaj ekran. U realu bude ono  - obično em neko po sto i jedan put prekine, uzvrne, ne dopusti da iskažem i kažem šta mislim, pa onda da se objasnimo. Ovako , u tom smislu, imam neki mir i poredak - harmoniju - da kažem od reči šta mislim , na način kako sam htela.

 

Ljude cenim i poštujem po onome, kakvu energiju nose . Šta nose u umu, srcu i duši.

 

Napisao kratko, opširno, manje ili više gramatički ispravno...ako je napisano iskreno, od srca. Ako je napisano, kao što olovčica piše dušom.

 

[ПиП]

prstića

tastaturicu

glavice

olovčica

 

Што је код тебе све минијатурно или тепање? Знам такве људе па ме интересује шта тиме највише изражавате?

[Srdasce]

Што је код тебе све минијатурно или тепање? Знам такве људе па ме интересује шта тиме највише изражавате?

 

Onda da ja prvenstveno tebe pitam, šta znači etiketa "takvi" ? Kakvi smo "mi" to ljudi?

[Јадранка-Дервента]

Пишем и говорим исто, врло мало, само најосновније и у кратким цртама.

[ПиП]

Onda da ja prvenstveno tebe pitam, šta znači etiketa "takvi" ? Kakvi smo "mi" to ljudi?

Ама ништа не значи нити је етикета, само питам пошто ове које знам нисам питао, лакше је некако овако преко форума.

Јесу те то ови на форуму научили да будеш тако опрезна?

[Srdasce]

Ама ништа не значи нити је етикета, само питам пошто ове које знам нисам питао, лакше је некако овако преко форума.

Јесу те то ови на форуму научили да будеш тако опрезна?

 

A znaš ih kao, a nikada ih nisi pitao? Zanimljivo. Mene kada nešto zanima, ja pitam. Jer u protivnom, ako me zanima a nemam hrabrosti da priupitam, kopka me još više, pa tek onda želja neće da me mine.

 

Da je etiketa, jeste. Jer bi onda pitao, čemu deminutivi, ne bi okarakterisao "takvim" ljudima. Nemoj, sad...da se vadiš.

 

Da išta postižem, značilo bi da imam neku nameru iza toga. A namere nema, nikakve. Prosto, moj senzibilitet je takav. Možda previše pažljiv. Možda previše povredljiv. Osećajan. Pažljiv. A možda samim tim i nekima, iritantan. Nije bebeći govor. Nego zaista, ja kada i u realu neke reči izgovorim, izgovorim ih pažljivo, teško je objasniti...Ispade sada, da se ne odlepljujem, od deminutiva.

 

Ne želim da pišem o tome, šta me je nagnalo da budem oprezna u životu. Samo još u pisanoj reči, mogu da budem bezbrižna. Baš onog senzibiliteta kakvim sam stvorena i  opuštena. I da budem ono što ja uistinu jesam. 

 

Eto, odgovora.