Пастирски однос Православне Цркве према особама са хомосексуалним склоностима

[ПиП]

Ali je zato pad nepovratan ako ne ustanemo u ovom zivotu, tako da je to pravdanje bilo kratkog veka...

 

ps. el pises na Krstarici mozda? ucinilo mi se da sam video nekog sa istim nickom. 

Не пишем нигде само овде, али и то је питање до када. Ово узима превише времена, а времена нема пуно како и сам констатујеш.

[w.a.mozart]

Можда звучи лудо ал један свештеник скоро рече - верујем да ће се спасити свако ко воли. Не терајте ме да дефинишем шта то подразумева јер ни ја не знам. Наравно, нико од православаца није довољно луд па да јавно изнесе став да то можда подразумева и хомосексуалце : )

[ПиП]

Izvini, al' na osnovu cega si procenio da ti rastura licnost?  

На основу тога што је Ева део Адама. И то је тако у овом свету. Нису сви који имају ту склоност исти али на доста хомосексуалаца који су се препустили овом греху је то итекако уочљиво. То потпуно узурпира њихов живот а временом изопаченост ако се против ње не бори постаје гора и гора. Не знам да ли знаш да је велики проценат хомосексуалаца који после постају и педофили па чине и много горе преступе. Послушај на интернету нека сведочења па ће ти бити јасније. Да човек не живи релативно кратко на свету сваки грех би од њега, ако се не бори за одређено време створио самог ђавола. Тако да је свеједно што после ове смрти нема покајања. Био би пакао и на земљи. Са грехом то тако иде па ти види.

[асдф]

Не, него хомосексуалност "растура" твоју личност и зато треба да је одбациш. Хомосексуалност је грех који узрокује поремећај личности и чини те робом а не слободним.

 

А за ово друго испадне као у разговору једног старца и атеисте који он закључује овако: Ти би хтео печену препелицу, на воштаном ражњу и још да пева. То је потпуни егоцентризам у којем грешник види само себе и Бог треба целу вечност само да њега вади, вади а он да се баца,баца. Остали дотле нек чекају са стране.

 

Наведи ми молим те, како то хомосексуалност "растура" нечију личност? Какав роб постајеш хомосексуалношћу?

 

А за то друго, да, волео бих, кад је већ човек рођен а да то није бирао, са особинама које није бирао, да се од њега не тражи да се мења, иако својом особином не ремети никога, да не би био мучен након смрти. Зато што то испада као уцена. Можда је теби то лепо, извини али мени није.

[Срђан Шијакињић]

Хомосексуалност је грех који узрокује поремећај личности и чини те робом а не слободним.

 

На који начин је један хомосексуалац у моногамној, љубављу испуњеној, вези са другим мушкарцем поробљенији од некога ко је у истој таквој вези само са женом? Мислим, знам да само брак мушкарца и жене води до Бога (тј. може да води до Бога, јер, активно црквених бракова има колико и активно црквених људи, а можда и мање; мало у сваком случају) јер је само такав однос Бог благословио, али не видим како тачно хомосексуални постају робови, уколико су у вези заснованој на верности и емоцијама... Другим речима, знам да је хомосексуалност у сваком облику (па и у наведеном) грешна, знам јер Бог тако каже, али не разумем зашто је грешна, зашто ју је Бог осудио, шта је то тачно у њој погубно у случајевима када постоји љубав, као и у хетеро вези.

[ПиП]

Наведи ми молим те, како то хомосексуалност "растура" нечију личност? Какав роб постајеш хомосексуалношћу?

 

А за то друго, да, волео бих, кад је већ човек рођен а да то није бирао, са особинама које није бирао, да се од њега тражи да се мења, иако својом особином не ремети никога, да не би био мучен након смрти. Зато што то испада као уцена. Можда је теби то лепо, извини али мени није.

Прво сам писао сад у предходном посту.

 

Ремети себе, своју личност, како ти није јасно. Он неће наћи испуњење јер његова "љубав" није љубав у правом смислу. Љубав увек тежи стварању. Брак је слика новог стварања и зато се човек делимично испуњује породицом (децом) јер је створен по образу Божјем који је и створио човека као другог, као саговорника. Брак је наравно само средство до спознаје истинске љубави Божје кроз рађање, бригу и васпитање деце. Зато се кроз Брак двоје употпуњује оним што им недостаје сваком понаособ. Не могу двоје да добију једно од другог оно што и сами немају. Понављам Ева је део Aдама, или Адам је део Еве. То што недостаје Адаму и Еви може једино само још Бог да им дарује као одговор на њихову љубав према њему (пошто у Богу има пуноће од које је и створио човека) и то кроз монаштво које и јесте опет "венчање" душе са Богом.

[ПиП]

На који начин је један хомосексуалац у моногамној, љубављу испуњеној, вези са другим мушкарцем поробљенији од некога ко је у истој таквој вези само са женом? Мислим, знам да само брак мушкарца и жене води до Бога (тј. може да води до Бога, јер, активно црквених бракова има колико и активно црквених људи, а можда и мање; мало у сваком случају) јер је само такав однос Бог благословио, али не видим како тачно хомосексуални постају робови, уколико су у вези заснованој на верности и емоцијама... Другим речима, знам да је хомосексуалност у сваком облику (па и у наведеном) грешна, знам јер Бог тако каже, али не разумем зашто је грешна, зашто ју је Бог осудио, шта је то тачно у њој погубно у случајевима када постоји љубав, као и у хетеро вези.

Не знам колико имаш година али када си дуже у браку у фазама схваташ да је "љубав" којом си ступио у брак уствари само страст и нагон. Ако не попустиш пре времена (као данас многи што се разведу) онда тек почињеш да увиђаш каква је љубав потребна за брак. Та љубав најчешће значи одрицање од себе и ако је обострано супружници постају једно. Увидећеш колико ти за нормално функционисање треба тај супротни принцип. Пример: Мушкарац је више разум(рационалност), жена је више срце(осећања). Најбоље одлуке се доносе када и срце и разум заједно учествују у одлучивању. Сваки принцип понаособ води на странпутице. То је природни баланс.

[Deki992]

Пробаћу мало да ти појасним. Датост ја разумем као одређену склоност која се наслеђује ради греха предака (оних не покајаних) а та склоност се онада мање или више развија у зависности од самог окружења и начина живота појединца.

Стога колико год склоност била наслеђена увек има и личне кривице. Хомосексуалност се најпре испољи код полног сазревања (пубертета) јер су деца до неког доба можемо рећи асексуална и неки показатељи пре тог узраста више су израз поремећене улоге оца и мајке у животу детета. Доста ту утиче и истраживање сексуалности која почиње доста рано и одвија се често у истополном кругу из чисте радозналости а због стида који влада између девојчица и дечака. Када се та активност често упражњава може доћи до погрешног усмерења сексуалног нагона према истом полу као што се гледањем порно садржаја ствара изопачена слика о полним односима. По неком мом убеђењу постоје две врсте хомосексуалности: Једна је више емоционалног типа и она највероватније има корен у погрешној улози оца и мајке у животу детета. Такве особе често не привлачи супротни пол или их чак одбија и емоционално се везују за исти пол. Друга је више сексуалног типа и она је везана за претерано упражњавање сексуалних активности у раном добу као што је самозадовољавање, гледање порно садржаја итд. где се онда због недостатка стварног објекта супротног пола под притиском распаљеног нагона лако посегне за било ким па макар то била и особа истог пола. (ово доказује и хомосексуалност која настаје у затворима). О томе сведоче и следећи стихови из посланице римљанима Светог Апостола Павла:

"И замијенише славу бесмртнога Бога подобијем смртнога човјека и птица и четвороножних животиња и гмизаваца.

Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се бешчасте тјелеса њихова међу њима самима;

Који замијенише истину Божију лажју, и више поштоваше и послужише твари него Творцу, који је благословен у вијекове. Амин.

Зато их предаде Бог у срамне страсти. Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно,

А исто тако и мушкарци оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду."

Као и сваки порок и грех понављањем ствара навику и узрокује деформитет нормалног полног испољавања. Зато је по мени битно да свако ко има сличних проблема покуша најпре да нађе узрок и почетак у свом животу и тиме ће пола посла обавити т.ј. знаће одакле да почне мисаону борбу. Ако је емоционална поремећеност треба ствари из свог минулог живота и живота породице ставити на право место. (пре свега мислим на улогу оца и мајке). Ту могу да помогну искусни духовници а такође и психијатри попут Владете Јеротића. Код оба типа је битно покушати себе принудити молитвом и постом на уздржање а нагомилану енергију полног нагона ако већ не може да се обузда, трудити се обавезно испољити у општењу са супротним полом а никако сам или са истим полом. Временом и врлина постане навика. Битно је чувати се помисли и маштања. Ту је увек корен сваког испољеног греха.

Само бих додао за људе који имају сопствену децу да се чувају од модерног наука о устројењу породице. У кући је битно да се зна улога оца и улога мајке. У данашње време се под изговором разних права та улога ремети што често изазива емоционалну поремећеност код деце. Децу треба чувати колико се год може од утицаја порнографије и упућивати их више на емоционалну везу са супротним полом што је опет најлакше кроз лични пример у односу са брачним другом. Нежност и саосећање које се може испољити на милион начина према брачном другу најбољи је "васпитач" дечије душе. Битно је да ништа не почива на правима него на љубави и обавезама. На жалост чини ми се да су данас код многих узрок несређених емоција баш родитељи који су и сами робови греха и самољубља а онда окружење које је дубоко утонуло у разврат сваке врсте лако утиче на погрешно усмерење.

У сваком случају ово није лак проблем пошто је укорењен на природном полном нагону. Најбоље је наћи руководство искусних духовника по овом питању и не прихватати да је нешто са чиме човек не може да се избори. Чији се грех до сада сводио само на помисли и маштања никако да се не упуштају у исти, јер учињени грех удвостручује своју снагу.

Мало сам опширно писао са намером да дам одговор и на нека друга питања која се провлаче кроз тему.

Надам се да ће некоме користити.

Ima delova sa kojima bih se slozio. Ono sa cim se ne slazem je ovo u pocetku, kada pominjes grehove predaka. Kao prvo, zar nije svaki covek zasebna licnost? Zasto bi neko ispastao zbog tudjeg greha u kome uopste nije imao udela?! To je nepravedno...

Sto se tice drugog dela teksta, imam jedno pitanje? Zamisli da u danasnjim okolnostima vaspitavas o seksu na, da kazemo Pravoslavan nacin.? Mislim da bih vrlo lako mogao da dobijes jednog homoseksualca. Npr, ti kazes da decu treba uciti o zdravom seksualnom odnosu sa suprotnim polom.. Kako to, kada crkva "zabranjuje" predbracne odnose? Npr imas sina od 18,19 godina, u kome se javlja seksualna zelja i naklonost prema devojkama. A ti mu pricas kako je to sramota i citas mu neku pricu gde je devojka sebi iskopala sebi oci sto je gledala u momka ili gde je momak otisao u vecne muke sto je pogledao devojku... Nemoj mi samo reci da treba da se ozeni sa 18 godina ili da do zenidbe ne razmislja o devojkama, posto bi to bilo tragikomicno.

[Deki992]

Хомосексуалност је грех, а грех је ушао у свет Адамовим падом. И развијао се кроз историју човечанства у разне подваријанте али корен је увек исти. Мање или више наслеђујемо склоности ка греху (непокајаном од предака) а од нас зависи да ли ћемо одбацити или развијати ту склоност. Све је то наше (мислим људско) то са Богом нема везе.

E, a zamisli sad ovo. Uglavnom pricama o ljudskoj nesavrsenosti usled adamovog pada. Znaci pala priroda usled prvog greha. Ako je Adam napravio taj jedan greh, zbog kojeg je sad neko homoseksualac, sta je sa ostalim milijardama milijardi grehova nakon Adama? Da li je covecanstvo "kaznjeno" i zbog njih? Ako je tako to znaci da je svaka naredna generacija ljudi daleko gora od prethodne... Po tome bi ljudi sada trebali da su gori i od demona a prirodni zakoni bi izgubili svaki smisao?!

[Deki992]

Па управо зато и причам,зашто се за друге грехе не говори да су датост?! Бити убица,лопов,прељубник ,да ли је и то "дато"?!

Ако јесте,по тој логици сви ми смо потенцијални и убице,лопови ,гејеви и, и , и ...што уствари и јесте тако, али онда ту нема оправдања да нам је нешто "дато" без могућности избора да то и постанемо ,или се томе одупремо ?!

Geneticari uveliko rade na tim fenomenima. Postoje indicije da se radjaju ljudi sa genima ubice, alkoholicara, silovatelja... O tome je govorio i dr Jerotic dosta. Bice zanimljiv stav crkve po tim pitanjima, ako se u buducnosti to naucno dokaze.

Onda ce nase putovanje u ovom svetu biti primoranost na trku sa jednom polomljenom nogom, dve polomljene, uganutim zglobom, poneko i bez noge itd... Ako me razumes.:-)

[kamila]

.. знам да је хомосексуалност у сваком облику (па и у наведеном) грешна, знам јер Бог тако каже, али не разумем зашто је грешна, зашто ју је Бог осудио, шта је то тачно у њој погубно у случајевима када постоји љубав, као и у хетеро вези.

Pre svega ako sam Bog Tvorac, ne dozvoljava homoseksualnost, dovoljno nam je Ga slusamo jer mi Njegova tvorevina ne znamo nista naspram premudrosti Bozije.

I drugo covek je sa razlogom stvoren kao musko i zensko, a ako bi dva muskarca bila u vezi (nevezano sto se ne moze umnozavati ljudski rod, jer nije samo za to brak), zasto onda od pocetka nisu stvorena dva muskarca, ili dve zene, nego Bog ih je podelio na polove, ima zasto.

Homoseksualnost je gadost pred Bogom, a ko to odobrava bojim se, izvesno je bice kriv sudu Bozijem.

[ПиП]

Ima delova sa kojima bih se slozio. Ono sa cim se ne slazem je ovo u pocetku, kada pominjes grehove predaka. Kao prvo, zar nije svaki covek zasebna licnost? Zasto bi neko ispastao zbog tudjeg greha u kome uopste nije imao udela?! To je nepravedno...

Sto se tice drugog dela teksta, imam jedno pitanje? Zamisli da u danasnjim okolnostima vaspitavas o seksu na, da kazemo Pravoslavan nacin.? Mislim da bih vrlo lako mogao da dobijes jednog homoseksualca. Npr, ti kazes da decu treba uciti o zdravom seksualnom odnosu sa suprotnim polom.. Kako to, kada crkva "zabranjuje" predbracne odnose? Npr imas sina od 18,19 godina, u kome se javlja seksualna zelja i naklonost prema devojkama. A ti mu pricas kako je to sramota i citas mu neku pricu gde je devojka sebi iskopala sebi oci sto je gledala u momka ili gde je momak otisao u vecne muke sto je pogledao devojku... Nemoj mi samo reci da treba da se ozeni sa 18 godina ili da do zenidbe ne razmislja o devojkama, posto bi to bilo tragikomicno.

Јесмо засебне личности, али личност исходи из односа са другим. Према томе као личности постојимо само у заједници и са том заједницом смо повезани.Имамо међусобну одговорност према себи и тој заједници и то у најширем смислу (од Адама на овамо и обрнуто) пошто наша личност произилази из заједнице. Како би одредили ко смо да нема других. Управо та одговорност свих за све је оно што нас повезује и морамо бити свесни да наш грех утиче и на наше потомство као што грех предака утиче на нас. Наравно да поред наслеђених склоности ка греху имамо могућност или одбацивања или прихватања тих склоности. Те нас наслеђене склоности још и уче одговорности према нараштајима после нас.

Под здравим односом сам највише сматрао здрав однос оца и мајке у породици не мислећи тиме на сексуални однос него развијање односа на љубави и обавезама сваке стране а не на правима која су увек пре себичност. Када је у кући отац, отац и мајка,мајка у Хришћанском смислу онда код деце долази до нормалне идентификације са истим полом (т.ј. син се идентификује са оцем, а кћер се идентификује са мајком). Ова идентификација наступа приликом полног сазревања и ако се онда личност оца или мајке због нечега одбацује може доћи до поремећаја.

Што се тиче сексуалног васпитања нисам помињао наметање уздржања пре брака по сваку цену јер сам и сам свестан у каквом времену живимо. Деци треба говорити о могућим погубним стварима ако се са том праксом претерује и ако се сваки однос сведе само на страст. (ту убрајам како емоционалне дефекте тако и опасности за физичко здравље). О односу са својим партнером деца највише уче из односа оца и мајке. Ако је у породици љубав била на првом месту онда ће дете тежти да нађе особу са којом ће моћи да оствари и љубав а не само страст. Чини ми се да данас све више рацимо мушкараца се окреће истом полу баш због одбојности према мајци којој је због разних "права" одузета функција мајке и топлине коју она представља а исто и обрнуто код кћери али чега је ипак доста мање. Погледај само савремени свет и тзв. "ослобођење жене" у 20. веку па упореди са овим што сам писао. Друга ствар која ипак оповргава твоју тврдњу је та да никада није било више хомосексуалаца него данас када је све дозвољено од ране младости. Данас се човек до 20. године већ засити "нормалног односа" па и оног изопаченог што се сервира пупем порнографског садржаја и више у томе и не налази велико задовољство. Као и код дроге или алкохолизма, повећава се праг толеранције и човек тражи све већи интензитет задовољства па почиње да истражује и често заврши у разним девијацијама. Само рецимо пре сто година децу су женили и удавали родитељи, па кад се састану а никад нису "пробали" док се "изиграју" ту већ доће 5-6. деце, па наступе обавезе и проблеми око породице и природним путем страст буде потиснута у други план. Данас је све обрнуто, не жени се и не удаје до после тридесете а дотле се свашта проба јер природа чини своје. Очврсну карактери и ко ће после да се прилагођава једно другом. Влада погрешно убеђење да онај ко се иживео, сад ће да се смири. Са навикама то није тако. Треба бити мудар за данашње време али не треба у деци подржавати изопаченост и мислити да је најгора ствар ако не "проживе", не заврше факултете, не пробају ово, не пробају оно итд. Боље је трудити се да остану здраве личности јер прво пролази временом а друго остаје за вечност. Најгоре је што многи почине и детеубиство абортусом због своје разузданости. У сваком случају ако се дете васпитава од малена и личним примером ствара се свакако добар предуслов да се само одупре саблазнима савременог доба.

[Срђан Шијакињић]

Не знам колико имаш година али када си дуже у браку у фазама схваташ да је "љубав" којом си ступио у брак уствари само страст и нагон. Ако не попустиш пре времена (као данас многи што се разведу) онда тек почињеш да увиђаш каква је љубав потребна за брак. Та љубав најчешће значи одрицање од себе и ако је обострано супружници постају једно. Увидећеш колико ти за нормално функционисање треба тај супротни принцип. Пример: Мушкарац је више разум(рационалност), жена је више срце(осећања). Најбоље одлуке се доносе када и срце и разум заједно учествују у одлучивању. Сваки принцип понаособ води на странпутице. То је природни баланс.

 

Нисам у браку, па не могу да причам о томе, али не знам зашто не би могли и хомосексуалци да достигну такву љубав каква је потребна за брак и која се јавља у једном тренутку код (успелих) хетеро парова? Има много геј парова који су цео живот заједно и који мора да су превазишли ту почетну заљубљеност са којом су ступили у везу, очигледно чим су заједно и под старе дане...

 

Што се тиче другог дела, мислим да разумем на шта мислите/ш када говорите/ш о допуњавању принципа. Заиста, могуће да је то разлог, то допуњавање, због ког хомосексуална љубав не може да одведе до Бога... (Наравно, ако узмемо да је за допуњавање две личности, неопходна разлика у полу, ако узмемо да није могуће да се допуњавају и две особе истог пола, на различитих личности.) И мени се лично чини да то јесте овако, али не бих ништа тврдио, и даље је за мене лично једна од ствари које су ми најмање јасне у вери улога полности и ероса у Божијем плану за људе и у будућем животу... 

[Arsenija]

Volela bih da napišem nešto pametno i utešno,ali tek sad vidim da ne znam ništa.Ni o Adamu i Evi,ni o grehu,ni o padu,ni o nošenju krsta...ni o homoseksualizmu.

Bože,pomozi ovom mladom čoveku,jer ti ispituješ srca i utrobe,Bože pravedni.

[Sherlock H.]

Нису сви који имају ту склоност исти али на доста хомосексуалаца који су се препустили овом греху је то итекако уочљиво. То потпуно узурпира њихов живот а временом изопаченост ако се против ње не бори постаје гора и гора.

Tome su podlozni i heteroseksualci. Jedino sto pederi imaju jaci libido, pa je u tom smislu njima teze da se kontrolisu i ima vise perverzija. Al' nema nikakve posebne izopacenosti kod pedera a sto nemas kod hetero tipova. 

 

Не знам да ли знаш да је велики проценат хомосексуалаца који после постају и педофили па чине и много горе преступе.

Ne znam i iskreno sumnjam u tu tvrdnju. Ako imas neke reference ka istrazivanju koje je to utvrdilo, bilo bi lepo.