Пастирски однос Православне Цркве према особама са хомосексуалним склоностима

[Срђан Шијакињић]

Njegova sloboda da cini zlo bi i dalje postojala, i pored vecnog postojanja.  

 

Мислим да је ово централно питање, како би тачно човек изгубио слободу када би постојала алтернатива - самодовољност и слобода (или "слобода") човека од Бога - која не постоји. Немам појма како би човек био мање слободан у односу са Богом, али у односу са другим човеком, ти кажеш : "Tako, ako je neko sprecen da ubije drugog coveka, to ne znaci da on nije zao po sebi. Ubistvo nekog je samo manifestacija tog unutrasnjeg stanja, koje moze biti i dobro i zlo. ", али ми се чини да одсуство могућности да убијеш другог човека (=учиниш највеће зло) те донекле ипак спречава да постанеш зао, јер мислим да убиство (или било који други грех, или било које друго дело иначе) није само манифестација стања, него и начин да се доведемо у неко стање. Христос каже да је жеља за прељубом иста као и прељуба, и то јесте неспорно у једном смислу, али не знам да ли то значи да нас попуштање жељи у смислу преласка са мисли на дело не би дубље закопало у грех и погоршало стање у коме смо.

[Александар Милојков]

@@асдф,

 

Поменули сте Будизам. Има ту пуно тога да се каже, тако да вам не могу сада одговорити. Дали сте ми идеју да организујемо један "ЖРУ диван" преко гугл плуса. Ту бих се потрудио да објасним шта је то заједничко а шта суштински различито између браманизма, хиндуизма, џаинизма и будизма са једне и хришћанства са друге стране. Мислим да би многе ствари о којима овде дискутујемо након тога биле јасније. 

[Александар Милојков]

To pitanje treba da uputis biblijskim piscima i svetiteljima. Oni kazu da je  to neko nevidjeno mucenje. 

 Невиђено, као што је и Царсво Божије оно "што око не виде, ухо не чу..." Ту се не ради о интензитету, већ о стварности.

[Sherlock H.]

али ми се чини да одсуство могућности да убијеш другог човека (=учиниш највеће зло) те донекле ипак спречава да постанеш зао, јер мислим да убиство (или било који други грех, или било које друго дело иначе) није само манифестација стања, него и начин да се доведемо у неко стање. Христос каже да је жеља за прељубом иста као и прељуба, и то јесте неспорно у једном смислу, али не знам да ли то значи да нас попуштање жељи у смислу преласка са мисли на дело не би дубље закопало у грех и погоршало стање у коме смо.

Ne znam. Ja sam hriscanstvo tako shvatio a i neki oci bas o tome govore. 

[Sherlock H.]

 Невиђено, као што је и Царсво Божије оно "што око не виде, ухо не чу..." Ту се не ради о интензитету, већ о стварности.

To je samo jedan od prideva kojim se sluze. Mrzi me sad da trazim opise, a ako nadjem postavicu. Gotovo uvek se govori o stravicnim mucenjima u paklu. 

[асдф]

Поента приче је да пребацивањем кривице са Адама на Еву (коју му Бог даде), и са Еве на змију (коју Бог створи) итд. упрво осуда пада на Бога. Њихов грех је што су одбацили Бога и оптужили га за кривца њиховог пада. Казна која је настала је само природан след догађаја који се одвија овако или онако у завсности колико Бога гурамо од себе.

 

А баш у тој "казни" се садржи то што си даље писао. То је управо: Ево ту си погрешио (видиш из свог живота без Бога) па поправљај. И милост Божја је у томе јер је дато време у којем можеш то да исправљаш. Немилост би била да је Адама у таквом стању оставио у вечности.

 

Значи милост је да узмем и заробим некога у подрум против његове воље и кажем му да ћу почети да га мучим после неког времена. То време знам само ја, а ако до тада буде добар и слуша ме, ја ћу га пустити на слободу. У супротном мучићу га дуго и болно. А све са разлогом јер ми је неки његов далеки рођак скривио нешто, и он то не може да разуме. Ал ето милостив сам и треба да ме воли због тога.

[ПиП]

Остало би једно дивно дете које би чинило само добре ствари и сви би били срећни због тога. Уствари упс, јадно дете не зна шта је зло, па не може да га чини, јаој не, боље ипак да му кажем све начине на које може да чини злодела и да тиме створим огроман ризик да дете постане зло... ал барем ће имати ту слободу

 

Па колко ти ствари не знаш па си и даље слободан? Колико ствари људи не знају да могу да учине па су и даље слободни, тако исто би и били слободни кад не би могли да чине зло - не би ни знали да зло постоји и да га је могуће чинити, тако да се ни не би осећали ограничено.

Не знам да ли имаш дете, али ако га имаш или га будеш имао питаћу те када те то исто дете изнервира својом самовољом, несташлуцима и нечињењем онако како си ти то замислио да ли ћеш хтети рецимо да неким чаробним штапићем оно постане потпуно сагласно твојој вољи? Мислим да нећеш јер тиме би изгубио дете. Добио би клона самога себе, а шта ћеш да разговараш са самим собом?

Вероватно је битно за потпуну слоободу познати да постоји тама и светлост а приклонити се светлости. Дрво познања би Адам и Ева испитали са Богом да су остали у послушности а овако су хтели без Бога и десило се то што се десило. И ти као родитељ учиш дете да постоји зло, постепено, и браниш му неке ствари док је мало, и чуваш га тим знањем и забранама од зла. Али када дете крене само да испитује често пута се удари или опече па буде плач велики.

Ето ако се разумемо.

[асдф]

@@асдф,

 

Поменули сте Будизам. Има ту пуно тога да се каже, тако да вам не могу сада одговорити. Дали сте ми идеју да организујемо један "ЖРУ диван" преко гугл плуса. Ту бих се потрудио да објасним шта је то заједничко а шта суштински различито између браманизма, хиндуизма, џаинизма и будизма са једне и хришћанства са друге стране. Мислим да би многе ствари о којима овде дискутујемо након тога биле јасније. 

 

Лупио сам будизам, искрено не знам скоро ништа о њима... може у примеру стајати било који човек који је посветио живот миру и љубави ван хришћанства

[Срђан Шијакињић]

Ne znam. Ja sam hriscanstvo tako shvatio a i neki oci bas o tome govore. 

 

Сасвим могуће да си управу, ја не заснивам ово на било каквим ауторитетима, само за свој грош покушавам да крпим рупе које ме муче.

[Milan Nikolic]

Треба се окренути теми.

[ПиП]

Значи милост је да узмем и заробим некога у подрум против његове воље и кажем му да ћу почети да га мучим после неког времена. То време знам само ја, а ако до тада буде добар и слуша ме, ја ћу га пустити на слободу. У супротном мучићу га дуго и болно. А све са разлогом јер ми је неки његов далеки рођак скривио нешто, и он то не може да разуме. Ал ето милостив сам и треба да ме воли због тога.

Не него значи да је милост када дете крене у провалију, да га зграбим за руку и повучем назад да не погине. Онда узмем прут и покушам да му "објасним" да се гине када се скочи у провалију а све из љубави према њему. Е сад ако дете и даље остаје тврдоглаво оно ипак скочи у провалију када ја нисам у близини(т.ј. када се удаљи од мене) и погине. Ето.

[Зосима]

Мислим да је ово јако спорна констатација да је хомосексуланост "датост"

Шта је  онда "дато" другима,која девијација, или су неки поштеђени казне првородног греха!?

 

Не знам из којих извора се овако нешто може тврдити,осим ако су извори из медицине психијатрије, који су становишта да је то урођена,генетска,днк  предиспозиција ...

[Sherlock H.]

Е сад ако дете и даље остаје тврдоглаво оно ипак скочи у провалију када ја нисам у близини(т.ј. када се удаљи од мене) и погине. Ето.

A u slucaju Boga, ti si svemoguci i sveznajuci roditelj, pa taj pad i smrt mozes da sprecis.  

[асдф]

Не знам да ли имаш дете, али ако га имаш или га будеш имао питаћу те када те то исто дете изнервира својом самовољом, несташлуцима и нечињењем онако како си ти то замислио да ли ћеш хтети рецимо да неким чаробним штапићем оно постане потпуно сагласно твојој вољи? Мислим да нећеш јер тиме би изгубио дете. Добио би клона самога себе, а шта ћеш да разговараш са самим собом?

Вероватно је битно за потпуну слоободу познати да постоји тама и светлост а приклонити се светлости. Дрво познања би Адам и Ева испитали са Богом да су остали у послушности а овако су хтели без Бога и десило се то што се десило. И ти као родитељ учиш дете да постоји зло, постепено, и браниш му неке ствари док је мало, и чуваш га тим знањем и забранама од зла. Али када дете крене само да испитује често пута се удари или опече па буде плач велики.

Ето ако се разумемо.

 

Океј, онда се своди на то да ја желим да дете буде мој клон, али не желим чаробним штапићем него да самовољно постане мој клон, у супротном га нећу прихватити.

 

То је та паралела, Бог жели да се ми обожимо, али не да нас он чаробним штапићем учини боговима, него да ми то сами постанемо. Циљ је исти, само метода различита.

 

А ако поредимо Бога са родитељем, родитељ не би допустио да му се дете убије, иако је то његова воља, родитељ би учинио све у његовој моћи да то спречи, зато што дете не зна шта чини. Ал код Бога изгледа није тако, он пушта да нам све буде по вољи иако не знамо да нас то води у пакао, Он неће да се меша? 

 

Сад већ улазимо у другу тему а писало се већ о томе, да ли би Божије јављање човеку одузело његову слободну вољу, наравно да не би, као што видимо по примерима у Библији... али добро не бих да спамујем више

[Александар Милојков]

Али, да се мало вратимо суштини наше теме. Ево, радујемо се, јер дознасмо (мада су многи од нас већ и знали) да постоје људи са хомосексуалном склоношћу који се тиме не "поносе" и који не желе да се поситовете са својом биохемијом и њеном нужношћу. Људи са том склоношћу који показују један другачији смисао живота од оног који нам, као једини могући, нуде од медија жестоко подржани НВО активисти и идеолози. Али, такође, ово је моменат где би и неки "тврђи" хришћани могли много тога да науче о самој хомосексуалности (у првом реду да она није плод слободне воље већ датост са којом човек треба да се носи). Да увиде да та датост не мора да буде човеку на грех и проклетство, већ да се може преобразити у Крст. Крст, који води не у грех већ у светост. Чудни су путеви Господњи и чудна је промисао Његова. Мудрост је препознати свој Крст као Крст. Мудрост је и изнети га на врх Голготе. И гле, нешто што у нашим очима изгледа као пропаст и грех може се преобразити у победу. Зато, још једна важна поука свима нама на овој теми - не судите људима и њиховим особинама. Прихватајте их. Волите их. Њихове особине Бог је кадар да усмери на њихово спасење. Девијација и срам се Божијом благодаћу и човековом слободом преображавају у спасоносни Крст. То је хришћанство. Да га нема, ја бих био атеиста. Или још горе, богоборац.