Sve sto ste htjeli da znate o monastvu istocnom i zapadnom!

[Mladen]

'Vaskrsnuta' Zajronova tema

split iz pogresno spojene teme

mod. Dijana

[Zayron]

Benedictine monks from Barroux monastery, France

Zanimljiva rasprava o monaštvu na sajtu: DISKUSIJE,

tko ima vremena i dosađuje se preko vikenda evo inspiracije za lektiru.    

http://www.diskusije.net/religija/monasi-i-monaski-zivot-17635/

Monasticism - vrlo lijep blog  o zapadnom monaštvu

Izgleda da ga piše trapistička monahinja, trapistkinja:

http://monasticism.blog.hr/

+ O.C.S.O. Order of Cistercians of the Strict Observance

+ O.C.S.O. Red Cistercita strožeg opsluživanja

ili poznatiji pod nazivom Trapisti (Trapistički red)

Cisterciti (cistercitke) su reformirani (pooštreni, stroži) benedektini (benediktinke)

cisterciti su u literaturi još poznati i kao bernardinci (bernardinke), što je ne baš

sasvim tačan ali kroz povijest također upotrebljavani naziv. Ispravniji naziv je cisterciti.

A trapisti (trapistke) su dalje reformirani (pooštreni, još stroži) cisterciti (cistercitke)

 :bla:

The Order of Cistercians of the Strict Observance (O.C.S.O.: Ordo Cisterciensis Strictioris Observantiae),

or Trappists, are a Roman Catholic religious order of contemplative monks who follow the Rule of St. Benedict.

http://www.latrappe.fr/

http://www.ocso.org/index.php

http://hr.wikipedia.org/wiki/Trapisti

http://en.wikipedia.org/wiki/Trappists

La Grande Trappe Abbaye - Velika Trappe Opatija

Office. Chant de l’hymne

Messe concélébrée

[Sophrosyne]

Zayron hvala za linkove.

Monaštvo je disanje Hrišćanstva.U Pravoslavlju to su njena pluća.U našem pravoslavnom rodu možemo reći da vidimo kakvi su nam manastiri takvo nam je i cjelojupno duhovno raspoloženje i stanje. 

«Монах је од свих удаљен,и са свима у јединству» (Преподобни Нил подвижник, Добротољубље, том 1, стр 187)

Evo preporuke za ovaj divni tekst :

https://www.pouke.org/forum/index.php?topic=7941.0

[Милан Меденица :)]

је ли брате мој емануиле, а шта му дођу онда мирјани?  :cheesy2:

[Zayron]

Pre svega, zeleo bih vas sve podsetiti da ''sedam Svetih Tajni'' kao i ''sedam smrtnih grehova'' nemaju svoju utemeljenost u Istocnoj misli bogoslovstvovanja, to je vise Zapadna umotvorina kao i sortiranost bogoslovlja po disciplinama i uopste te analiticnosti u pristupu Svetotajinskom zivotu Crkve sto i jeste rezultiralo njihovim bogoslovskim sunovratom (filiokve, kvota pravednosti, transsupstancio i bezgresno zacece Bogorodice kao i Hrista...etc), posto se neke stvari o Crkvi i Bogu jednostavno ne mogu izraziti, kamo li definisati te zato i postoji apofaticki i katafaticki pristup teologiji.

Broj, vreme, prostor... jednostavno nisu odrednice kojima se moze definisati Tajna.

Mislite o tome....

Bog vas blagoslovio _ U.

Mi se katolici također u tome slažemo s vama, bez sumnje je Crkva sama tom vrholnom ultimativnom Svetom Tajnom iz koje nam potom proviđenjem Božjim i ustanovljenjem Gospoda Isusa Hrista ili prvom Svetodušnom (pentkostnom) Crkvom proizlaze sve ostale svete Tajne. Išao sam kao mladić na predavanja profesora doktora Tomislava Šagi Bunića koji je 80' godina bio jednim od najvećih evropskih kapaciteta po pitanju ranohrišćanske Crkvene literature i Otačkog Nauka - Patrologije a koji nam je objasnio da je u prvoj Crkvi broj Svetih Tajni varirao između pet i deset, postupno se Saborima prvo na Istoku potom i na zapadu kristalizirao i ustalio na opšteprihvaćenih SEDAM, a taj proces je bio završen već prvih nekoliko stoljeća hrišćanstva dakle do 400-500 godine po Hristu. Tačno je i to da se nekada i opelo ali ne svuda i svugdje smatralo recimo Svetom Tajnom. ustvari bilo bi ga moguće sasvim jasno i dobro izdeducirati iz Uskrsnuća Lazarova. Znači čak bismo i za njega imali i svetopisamsku potvrdu, utemeljenje u Jevanđalju, slično tomu kako je svadba u Kani galilejskoj temeljom za nauk o Svetoj Tajni Ženidbe (Braka). Sve ostale redefinicije kao i ta Tridentska su samo pokušaj odbraniti Crkvu od jeresi koje su ovdje na zapadu iznikle i nicale još i prije raskola a poprimale najnevjerovatnije i najfantazmagoričnije teško i zamisliteljne forme! Znači Trident je imao samo utilitarističku i pragmatičku funkciju tim taxtavnim imenovanjem i ograničenjem broja svetih tajni na SEDAM stabilizirati taj nauk na tom koji je utemeljen na Otačkom Predanju a ne dozvoliti nikakve nekvalificirane i neautentične dalje intervencije. Ti jeretici kod nas na zapadu su izmišljali takve nevjerovatne stvari koje danas ne bi izmislili ni retardi, jedni su na primjer htjeli hodati non-stop skroz goli od rođenja do smrti (adamiti), drugi vjerovali da je cijelo hrišćanstvo satanski trik kako odvesti ljude u zabludu (katari, slični našim bogumilima) itd. Naravno da mislimo do posljednje riječi ISTO KAO VI a tako isto vjerujemo! Crkva ako hoće na primjer može i opelo proglasiti Svetom Tajnom, i za njega imamo utemeljenje u Jevanđelju na razliku od prezviterskog ređenja o kojem u Jevanđelju nema direktnog spomena ali ga izvodimo iz prve Svetodušne Crkve. Taj broj 7 Svetih Tajni nije nikakvim tabuom, Crkva može imati Svetih Tajni koliko hoće a svaka proglašena i potvrđena na zajedničkom Saboru, dakle zaista Vaseljenskom bi znači mogla biti Svetom Tajnom pa i to opelo ako treba! U tom slučaju bi ih dakle imali osam, s tim nije u biti nikakav problem, zaista i mi katolici to isto tako vjerujemo i uvijek smo vjerovali a naši teolozi su to oduvijek tako i naučavali. A sva ta definiranja kao na Tridentu su dakle učinjena iz strogo praktičnih pobuda odbraniti Otački Nauk od deformacija i iskrivljenja a nisu nikakvim besmislenim tabuom ili numerološkom izmišljotinom. Ne zaboravite da najviše tih zvanično anatemisanih katoličkom Crkvom je sveštenika pa čak i biskupa, nikako ne nekih običnih vjernika, laika, mirjana! Oni su bili tim koji su izmišljali sve i svašta i zavodili svijet, puk, obične vjernike u jeres a Crkva se tomu morala nekako efektno, djelotvorno i učinkovito ubranit! OMG!

[Александар Милојков]

Mi se katolici također u tome slažemo s vama, bez sumnje je Crkva sama tom vrholnom ultimativnom Svetom Tajnom

Да. Савремени римокатолички литургичари су много флексибилнији у светотајинском богословљу (веома су блиски православним литургичарима). Заслуга сигурно припада Другом ватиканском концилу, који је пресудан за релаксацију западне теологхије од строгих схоластичких стега. Не постоји више средњовековна оштра схоластичка форма, када су свете тајне у питању. То се јасно примећује, Богу хвала, и код римокатоличких теолога.

[Zayron]

је ли брате мој емануиле, а шта му дођу онда мирјани?  

Мирјан је од старословенске ријечи МИР, свет или свијет, световњаци или свјетовњаци, секуларци. Дакле сви они који живе у свијету и врше неко свјетско послање. То потом могу бити и свештеници и лаици, дакле сви они који се нису обавезали монашким завјетима и начином живота. Значи сви ти који нису монасима нити живе у манастиру према монашким регулама, правилима свеједно да ли су ожењеним или неожењеним свештеницима, епископима или лаицима, ти ожењени лаици или свештеници обично имају и породице, дјецу итд. Код католика им се каже секуларни свештеници (тим који су свештеницима) или секуларни лаици (тим који су просто речено нормалним свијетом, обичним народом) јер постоје такођер и монашки лаици, дакле ти који су монасима али нису свештеницима. Код католика су то облати, несвештенички монаси (не облатне, хахаха). запетљано, шта кажеш? У православљу је јереј, свештеник мимо манастир, световни свештеник дакле, јеромонах је свештеник који је истовремено и монах, тај који живи у манастиру а монах је монах, редовник који није свештеником али такођер живи у манастиру. Ником не можеш забранити да живи у манастиру и не мора зато бити баш свештеником, хахаха! Довољно је бити побожним, слободним (неожењенима, неудатима али такођер удовцима или удовицама) и оданим Христу Господу и Цркви. Монах може постати јеромонахом али такођер и јеромонах монахом (монах Артемије). Јереј (светски свештеник) исто тако може отићи у манастир и најчешће обично постаје такођер јеромонахом чим положи монашке завете. Код католика изнимно одобрењем, уз сагласност бискупа или самог Папе (диспензом од правила или рушењем завјета о чему се води процес на црквеном суду, чија пресуда потом мора бити парафована, потврђена бискупом или Папом)  јеромонах може постати поново јерејом значи вратити се из става монашког у свјетски и при том задржати свештеничко ређење, не знам како је то с тим у Православљу. Много запетљана ствар.

[Sophrosyne]

је ли брате мој емануиле, а шта му дођу онда мирјани?  :cheesy:

To ti dođu ovi mučenici koji gledaju da je Liturgija u 09h mnogo bolje rešenje nego u 08h  confused

Šalim se - mirjani = narod božiji. 4chsmu1

I naravno kada sam rekao ovo za manastire nisam imao lošu pomisao na nas izvan manastira.Jednostavno,manastiri,monaško opštežiće i otšelništvo su reperi kojima se i oko kojih se i mi danas krećemo.Sve te riznice svetootačke su došle iz monaškog iskustva i podviga.To je duhovno zdravlje jedne nacije.To su saća u kojima pčelice   - a to su naši monasi i monahinje,prinose med svojim molitvama za čitav svijet.A hvala Bogu naš narod,a preko njega i čitava vaseljena,može da se pohvali i zablagodari na "...svjetlost svijetu" na našim Svetiteljima,na njihovim molitvama kojima nas zastupaju pred Gospodom našim.

link=topic=10919.msg347991#msg347991 date=1295741465]

u vezi sa brojem svetih tajni, toga kome su one bile dobre,semberac i sve u tom stilu,dodao bih jednu misao sa ulaza u manastir... uklesano iznad vrata

tradicija(predanje) je održavanje vatre a ne obožavanje pepela

facenew22222222

[Милан Меденица :)]

мислим да претерујеш мало са монаштвом јер нису све ризнице само из манастира 1000000001010

лепа је девственост (не мислим на девичанство), а има је и у браку, као и мученика за Христа из брака 0110_hahaha

не би ја раздвајао монаштво од мирјанства, ипак су то два плућна крила једног организма - једно без другог се гуши.

[Милан Меденица :)]

је ли брате мој емануиле, а шта му дођу онда мирјани?  0110_hahaha

Мирјан је од старословенске ријечи МИР, свет или свијет, световњаци или свјетовњаци, секуларци. Дакле сви они који живе у свијету и врше неко свјетско послање. То потом могу бити и свештеници и лаици, дакле сви они који се нису обавезали монашким завјетима и начином живота. Значи сви ти који нису монасима нити живе у манастиру према монашким регулама, правилима свеједно да ли су ожењеним или неожењеним свештеницима, епископима или лаицима, ти ожењени лаици или свештеници обично имају и породице, дјецу итд. Код католика им се каже секуларни свештеници (тим који су свештеницима) или секуларни лаици (тим који су просто речено нормалним свијетом, обичним народом) јер постоје такођер и монашки лаици, дакле ти који су монасима али нису свештеницима. Код католика су то облати, несвештенички монаси (не облатне, хахаха). запетљано, шта кажеш? У православљу је јереј, свештеник мимо манастир, световни свештеник дакле, јеромонах је свештеник који је истовремено и монах, тај који живи у манастиру а монах је монах, редовник који није свештеником али такођер живи у манастиру. Ником не можеш забранити да живи у манастиру и не мора зато бити баш свештеником, хахаха! Довољно је бити побожним, слободним (неожењенима, неудатима али такођер удовцима или удовицама) и оданим Христу Господу и Цркви. Монах може постати јеромонахом али такођер и јеромонах монахом (монах Артемије). Јереј (светски свештеник) исто тако може отићи у манастир и најчешће обично постаје такођер јеромонахом чим положи монашке завете. Код католика изнимно одобрењем, уз сагласност бискупа или самог Папе (диспензом од правила или рушењем завјета о чему се води процес на црквеном суду, чија пресуда потом мора бити парафована, потврђена бискупом или Папом)  јеромонах може постати поново јерејом значи вратити се из става монашког у свјетски и при том задржати свештеничко ређење, не знам како је то с тим у Православљу. Много запетљана ствар.

0409_feel

хвала на лепом објашњењу како то функционише у РКЦ, а са православним погледом са доста упознат - моје питање је било прилично реторичког карактера  1000000001010

иначе, овако иду чинови у православљу, видим да си мало закомпликовао.

[Zayron]

иначе, овако иду чинови у православљу,

Хвала, мало нешто сам знао али тек само толико основно. Врло лијеп и јасан преглед, хвала!

[Zayron]

Ovdje će biti sve ono što vam još nije nitko rekao a htjeli biste da znate o monaštvu i redovništvu kako tom istočnom i zapadnom, tako i o tom ženskom, muškom, kontemplativnom, pustinjačkom i misijsko-evangelizatorskom. Svako nek napiše nešto o nečem što zna i što mu se sviđa, dokumentarni filmovi i videoklipovi sa monaškim pojanjem, muzikom, liturgijom i molitvom su također dobrodošli! Chvala svima!

Ovaj put vam predstavim katoličke monahe kartuzijane iz Italije, na 4. videu, dakle tom skroz posljednjem dole imaćete mogućnost vidjeti i pravoslavnog monaha Petra, bazilijana s Atosa, koji je u tom kartuzijanskom manastiru bio (bolje reći izdržao, tamo se ne smije pričat, OMG) u gostima cijelu godinu dana. Inače istočni i zapadni monasi se vrlo rado posjećuju i uče jedni od drugih monaštvu, onom što ti koji pojedini redovi i manastiri imaju u svojoj zajednici ili pravilima lijepog i pobožnog! Što njeguju kao svoju posebnu harizmu i duhovnost. Nebojte se, istočni monasi se tamo kod tih katoličkih ne uče biti jereticima niti katolički od pravoslavnih šizmaticima, nemaju oni ni vremena za to, ustvari imaju preča posla: držat liturgiju, slavit Gospoda Hrista, Presvetu Bogorodicu, postit se, molit itd. A imali su također veliku čast dočekati i tako uvaženog gosta kojim je Njegova Svetost Patrijarh Carigradski i Ekumenski Bartolomej I.  A koji im je za uspomenu na svoju posjetu ostavio prekrasnu votivnu lampu koja svijetli sada dan i noć pred ikonom  Uskrsnuća Hristova. Tko sad nema mnogo vremena može pogledati barem taj 4. četvri video od 4. četvrte minute, dakle 5 posljednjih minuta tog domunentarnog filma a potom kad bude imao vremena sve ostalo. Popratni text na engleskom napisao je također pravoslavni monah, izgleda da ne taj isti Petar s Athosa koji je tamo bio u posjeti već neki drugi koji je onda napisao svoju recenziju za poznati unikatni dokumentarni film o kartuzijanima: Velika tišina - “Into Great Silence”.

Sveti Bruno, osnivač kartuzijanskog reda

Kartuzijanski monasi u molitvi Časoslova

Grande Chartreuse - Granšartrez, Velika Kartuzija,

glavni i najstariji manastir kartuzijanskog reda

Kartuzijanske monahinje u molitvi kora - zajedničkoj molitvi Časoslova

O kartuzijanima - kratki uvod

Kartuzijanski red ili kartuzijani (lat. Ordo Cartusiensis, skraćenica OCart) su katolički monaški polupustinjački red osnovan godine 1084. g. svetim Brunom (postoji muška i ženska grana reda) a Papom pootvrđen 1176. godine. Ime su dobili prema latinskom nazivu doline La Chartreuse (latinsky Cartusium) sjeverno od Grenobla u Francuskoj (Chartreuse Cartusia – „klášter v Chartreuse“). A motto, geslo, parola kartuzijanskog reda je: "Stat crux dum volvitur orbis". Križ stoji i kad se svijet klacka" (kleca, preklanja sa strane na stranu, giba, kreće, vrti).

Red je utemeljio zajedno sa šest drugih pobožnih hrišćana Sveti bruno iz Grenobla u Franuskoj. U godinama od 1122-1127. napisao je Gvigo (peti opat manastira) pravila kartuzijanskog reda. A godine 1141 se održala prva Generalna Kapitula - skupština, najviši organ reda.

Redovnička pravila pod nazivom „Statuta ordinis cartusiensis a domino Guigone priore cartusie edita“ (OMG, koji naziv!) su bila prvi put izašla u knjigitisku (bila štampana) u Bazileji (Bazel, Basel) 1510. godine. Pravila su bazirana na Reguli (monaškom pravilu) Svetog Benedikta koja su bila dopunjena pravilima kamaldolijanskog reda (kamaldolijani - ogranak takozvanih bijelih benediktina s pustinjačkim načinom života). Njihovom odjećom je bijeli habit (mantija) s bijelim kožnim opasačem, remenom, kaišom, široki bijeli škapular (naramenik, gornji dio standardne srednjovjekovne odjeće) s kapuljačom i crni plašt za hodanje po vani, također s kapuljačom. patroni Reda su Blažena Djevica Marija, presveta Bogorodica i Sveti Bruno, osnivač reda. Njihov znak je veliki križ stojeći nad zemaljskom kuglom koja se okreće a iznad križa i zemaljske kugle je 7 zvijezda koje je Sveti Bruno imao u viđenju kad mu je Gospa pokazala mjesto gdje ima podići manastir a koje će se nalaziti ispod 7 zvijezda. Svaka ta od njih također simboliše po jednog od osnivača kartuzijanskog reda kojih je kako vidimo bilo ustvari baš isto sedam. Kartuzijani osim pridržavanja se zavjetima čistoće, siromaštva i poslušnosti također slično kao trapisti i cisterciti većinu vremena provode u kontemplativnoj šutnji, potom na liturgiji, naročito noćnim službama i u fizičkom i radu, kako fizičkom tako intelektualnom. Na kraju također njeguju liturgijski spjev i razne vrste umjetnosti i umjetničkih zanata.

Linkovi o kartuzijanima:

Oficijalna strana kartuzijanskog reda:

http://www.chartreux.org/

Grande Chartreuse

http://en.wikipedia.org/wiki/Grande_Chartreuse

Kartuzija Pleterje - to je najistočniji kartuzijanski manastir u Evropi

http://www.kartuzija-pleterje.si/index_kartouza.htm

Zanimljiv referat sa osnovnim informacijama o Kartuzijanima od Ane Piljek

PDF

http://www.os-sveti-kriz-zacretje.skole.hr/upload/os-sveti-kriz-zacretje/multistatic/88/Kartuzijanci%20by%20Ana%20Piljek.pdf

WEB

http://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:RPS7Z7hs3k4J:www.os-sveti-kriz-zacretje.skole.hr/upload/os-sveti-kriz-zacretje/multistatic/88/Kartuzijanci%2520by%2520Ana%2520Piljek.pdf+kartuzijanski+red&hl=cs&gl=cz&pid=bl&srcid=ADGEESiot5sJkH1ldZegTxhj8ln_rMGuVaQKzCjql1EAtCjfX8eRCXM6hpyYb1BLPsYQ-asMmRhQAYYrNL7yFoC-qKvTyQ90HG9IvSUhtTSVVbgakB4ZZnRO0vCmdc_0HCAGC9nKQ2vC&sig=AHIEtbQclElOzKxz5zhCsUMQSeNJoMRM0Q

Kartuzijani - Wikipedija - Češki

http://cs.wikipedia.org/wiki/Kartuziánský_řád

Visiting a Roman Catholic Carthusian monastery movie

Velké ticho - “Into Great Silence” unikátní film o kartuziánech

http://www.rozhlas.cz/nabozenstvi/zpravy/_zprava/325476

I was looking for a movie called “Into Great Silence” that is a movie about some kind of monastery, where there are still monks whodoes live a speechless live in every 6 days of the week.

This monastery I was looking for I was able to find a bit later and is called Grance Charteuse but anyways just by accident I came across to an youtube movie video presenting the life of some Roman Catholic Cathursian Monastery located in the heart somewhere in Italia.

The movie was quite an interesting one for me to see because I was not having any about the Roman Catholic monastic life;

Just as I expected the severity of the monastery life in the Roman Catholics monastery is a way less than the one in our Orthodox monasteries.

The monks life there looks a bit artificial from what I’ve seen and monks try to live in confort which in direct contradiction to the teaching of the holy fathers, who said that those who is living in confort is not a real monk.

Some of the Holy fathers in our Orthodox Church, many of whom by the way are also holy fathers in the Roman Catholic Church has said that even strive for confort kills the monk and makes the monk idle sluggish in both his physical appearance and in his spiritual life and also kills the monks spiritual fruits.

The veneration of to the patron saint of the monaster was quite strange to me. Of course I realize that as an Orthodox Christian my expectations are for a bit more raw, since the Orthodox Christinity is quite more hard and I would say real one than the Roman Catholicism.

Anyhow the videos were a good learning point for me on how Roman Catholicism’s monastic life goes so I decided to share it here on my blog with the hope that somebody with profound interest into Religion and Christianity might benefit of it, so enjoy:

Visiting a Carthusian monastery - part 1

qc_mb7wu_a0

Visiting a Carthusian monastery - part 2

Mz6hOBjRRi4

Visiting a Carthusian monastery - part 3

Ni6PsZwSx40

Visiting a Carthusian monastery - part 4.

DG8rzd2kGcc

"Stat crux dum volvitur orbis"

Kartuzijanski znak, simbol tj. grb

I liked the Carthusian order since I was child, I visited personally many Charterhouses and Serra St. Bruno too.

St. Bruno wrote the Carthusian vocation is a mystery known only by who has experienced it, not everyone is called to such life but knowing it will help to rediscover the contemplative dimension inherent in every Christian existence and to give more space in our daily.

http://www.certosini.org

What is really striking me is the monks dress, they’re dressed in white!

One major difference I’ve noticed between this Cathusian Roman catholic monks order and our Orthodox monks is they wear white and our monks in the Orthodox Church wear always black dress.

Another difference between the Roman Catholic Monks and our Orthodox ones is the dress hoods, the orthodox monks had a simple hat instead of a hood.

Also the altar in the Roman Catholics is open where everybody could gaze straightly to the Holy Throne where the bloodless sacrificied is offered by the priest, whether in our Orthodox temples the Altar is enclosed by altar walls and there is a curtain which is being pulled on and off throughout the Orthodox Holy Litirgy.

Apart from that I should admin the nature nearby the monastery is really amazing!

Izvor:

http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:DP6NmJW6VKMJ:www.pc-freak.net/blog/visiting-a-roman-catholic-cathusian-monastery-movie/+What+is+really+striking+me+is+the+monks+dress,+they%E2%80%99re+dressed+in+white!&cd=1&hl=cs&ct=clnk&client=ubuntu&source=www.google.com

Kartuzijanski monasi u molitvi kora - korskoj, zajedničkoj molitvi, mole se podijeljeni na dvije strane, u dva kora

Monasi iz slovenačke kartuzije Pleterje na molitvi u žičkoj kartuziji, Žiče, Slovenija

[maxwell]

Evo ga Into Great Silence subbovan na engleski:

http://hotfile.com/dl/57607293/d42933c/Into_Great_Silence_en_subtitles.avi

Bas mi je zao sto su dosli Turci, i nametnuli nasem svestenstvu one kamilavke, jer sam oduvek voleo kapuljace.

Bolje je bilo dok su nosili kapuljace, nekako mnogo skromnije izgleda

Mada velikoshimnici i sada nose plast sa kapuljacom...

[Zayron]

Osnivači crkvenih redova - sveti Bernard 1.dio

UnoDiFR5Alg

Sveti Bernard iz Clairvauxa (1090.-1153.)

The Monastic Canal

You Tube cistercitski kanal OCist33:

http://www.youtube.com/user/OCist33

The Cistercians and Photos of over 40 of their

Abbeys in France, Italy, Spain, Portugal and Britain:

http://www.paradoxplace.com/Insights/Cistercians/Cistercian_Abbey_Photos.htm

Bernard je rođen oko godine 1090. u Fontaines-les-Dijon, seocu što je samo 2 kilometra udaljeno od Dijona u Francuskoj, kao sin burgundskog plemstva. Imao je petero braće i jednu sestru. Bernard je prvu školu polazio kod korskih kanonika u St. Vorlesu, kod Châtillona na Seini. Bilo je to učilište tada u velikoj cijeni, u kojem je Bernard mnogo naučio. Prvi Bernardov životopisac opisuje ga kao veoma osjetljiva i povučena dječaka koji je sklon sabranosti što dušu raspolaže za kontemplaciju. Dječak je već u to doba uz učenje napredovao u pobožnosti i kreposti. Na njemu se već tada nazrijevaju prvi znakovi budućega velikoga mistika, zaljubljenika u kontemplaciju. Nakon majčine smrti Bernard se jedno vrijeme osjećao kao izgubljen. Tada je bio izložen i kušnjama protiv čistoće. Takvo prilično teško i mučno stanje njegova života trajaše 4 godine. Kroz tu je kušnju dozrio pa se g. 1111. povukao u Châtillon, a za njim brzo pođoše sva braća i neki rođaci. U travnju 1112. s još tridesetoricom mladića koje bijaše pridobio - među njima bijahu i njegova četiri brata - stupio je u reformirani samostan Cîteaux. Latinski se taj samostan zove Cistercium, a otud i ime redovnika: cisterciti. Taj samostan bijaše kolijevka cistercitskog reda, a Bernard će ostati njegov najveći sin. Svojim će se sinovima kao redovnik pridružiti i otac im Tescelin.

Bernard se odmah na početku redovničkoga života odlikovao toliko krepošću i strogošću života da je već nakon tri godine bio izabran za opata jedne nove zajednice na području grofa iz Troyesa. S dvanaestoricom subraće u jednoj osamljenoj ali sunčanoj i svijetloj dolini: Clara Vallis, francuski Clairvaux, nedaleko od Aubea, u biskupiji Langres, udari temelje slavnome samostanu.

Novoga je mladoga opata vjerojatno zaredio za svećenika i uveo u opatsku službu biskup iz Châlonsa na Marni, glasoviti filozof i teolog onog vremena Vilim de Champeaux; s njime će Bernard uvijek ostati u prijateljskim vezama. Bilo je to g. 1115. kad Bernard nije navršio još ni 25 godina života.

Prve godine opatskoga života posvetio je raznim pitanjima redovničkoga života: oduševljavanju, organizaciji i izgradnji zajednice kojoj je kao opat stajao na čelu. Učinio je to tako uspješno da će samostan u Clairvauxu sa svojih 67 redovnika postati uzor redovničke stege, veoma privlačno mjesto za duše što su težile za savršenstvom. A takvih je duša tada bilo mnogo, tako mnogo da se Bernardovo razdoblje može podičiti pravom eksplozijom redovničkih zvanja. Bernard će do svoje smrti osnovati 68 podružnih samostana, koji su se svi smatrali kao "kćerke" opatije u Clairvauxu.

Međutim, Bernard nije ograničio svoju djelatnost na svoje redovnike. Svojim propovijedima on će vršiti silan utjecaj na mnoge redovnike, svećenike i laike svoga vremena, gotovo u svim zemljama Europe. L. Grill kaže da je njegova korespondencija bila veća nego i samih papa i careva onoga vremena. Bernard se aktivno uključuje i u pokret križarskih vojna. Francuski su se vitezovi u Jeruzalemu g. 1119. ujedinili u jedan duhovni red. Po svojoj prvoj naseobini na području nekadašnjega Salomonova hrama nazvali su se templari. Njihovo je pravilo, što ga je g. 1128. potvrdila Sinoda u Troyesu, potjecalo od sv. Bernarda.

Unatoč teškom poniženju, Bernard je ipak i dalje kod Nijemaca i kod Francuza vršio izvanrednu apostolsku djelatnost: knezovi, biskupi pa i sami pape slijedili su njegove savjete. Kad je u Crkvi g. 1130. izborom dvojice papa Inocenta II. i Anakleta II. došlo do raskola, Bernard kao vatreni pristaša Inocenta II. odmah stupa u akciju, nastojeći za njega pridobiti Luja VI., francuskoga kralja, i Henrika I., engleskoga kralja. U akciji za zakonitoga papu Bernard putuje po Francuskoj, Engleskoj, Njemačkoj i Italiji. Ta je akcija bila veoma uspješna. Bernard je za Inocenta II. uspio pridobiti još Pisu, Genovu, Milano te napokon pokušava pridobiti i sicilijanskoga kralja Rogera II., koji je bio vatreni pristaša Anakleta II. Bernard je sudjelovao u javnoj raspravi s kardinalom iz Pise, koji je bio Anakletov zagovornik, te ga sklonuo da napusti Anakletovu stvar.

Zadobivši veliku bitku za Inocenta II., Bernard se nije smirio mirnim životom u svojoj opatiji. Sad se upustio u idejnu bitku protiv Petra Abelarda, koji će biti osuđen na Saboru u Sensu. Borit će se i protiv pretjeranih idejnih stavova Arnalda iz Brescije. Bernardov je utjecaj u crkvenom životu postao još veći kad je g. 1145. izabran za papu njegov učenik iz Clairvauxa, uzevši ime Eugen III.

Bernard je izravnim radom mnogo pomogao papi Eugenu III. Papa mu je g. 1146. službeno povjerio propovijedanje II. križarske vojne. Bernard se dao na posao te u Francuskoj naišao na silan odjek. Slično je bilo i u Njemačkoj, gdje je kralj Konrad III. stavio na se križarski znak, a taj je označavao spremnost poći na vojnu. Bernard je doživio pravi trijumf. No kako je zbog nesloge plemstva vojna doživjela poraz, Bernard doživje trnovu krunu. Pri tom je rekao: "Dobro je tako jer sam dobio slavu druga Kristove pregorke muke." Bio je veoma ojađen pa je savjetovao Eugenu III. organiziranje nove vojne. No naum se toga pothvata nije razvio. Bernard je sam sebe nazivao "utvarom stoljeća" jer je bio redovnik koji se stalno bavio vanjskim crkvenim i političkim poslovima. Poput sv. Pavla, i Bernarda je ljubav prema dušama gonila na akciju i u svjetovnim događajima i zbivanjima. Umro je shrvan pokorom, naporima i bolešću u dobi od 63 godine. Bilo je to 20. kolovoza 1153., kad su redovnici u Clairvauxu molili treći čas. Kako bijaše veliki pobožnik Blažene Gospe te širitelj njezine slave, pokopan je pod njezinim oltarom u opatijskoj crkvi. Svome je vremenu udario tako snažan pečat da se ono u povijesti naziva "Bernardova epoha". On je živ dokaz da strogo asketski i kontemplativni život ne otupljuje čovjeka, već ga čini neizrecivo plodnim; on je pobjegao iz svijeta u samostan da bi onda odatle kao nitko drugi oblikovao svijet. Njegova je kontemplacija i mistika neobično pripomogla rastu Crkve. Ne može li na taj način svaki kršćanin, pogotovo redovnik, svećenik, pripomoći rastu Crkve?

Izvor:

http://www.zupa-svkriz.hr/kalendar/novi/opis.php?dat=bernard820.htm

Cisterciti - Wikipedia:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Cisterciti

http://www.templari.hr/cisterciti.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Cistercians

Oficijalne stranice reda cistercita:

http://www.ocist.org/

Italijanski cisterciti:

http://cistercensi.info/index.asp?lin=en

Benediktinske stranice o cistercitima:

http://www.osb.org/cist/index.html

Oficijalne stranice češke

cistercitske opatije - manastira Viši Brod:

Cisterciácké opatství a klášter Vyšší Brod:

http://www.klastervyssibrod.cz/

[Zayron]

Trapisti Marija Zvijezda Banja Luka

Траписти

Траписти су католички монашки црквени ред, основан 1663. године.

Настали су реформисањем цистерцита, који су настали реформом бенедиктинског реда насталом у опатији Ла Трапе (La Trappe) у Нормандији, а коју је предводио опат Jean Armand le Bouthilier de Rance.

Многи самостани су познати по производњи сира који је по њима назван „Трапист“, а неке опатије познате су и по производњи пива, као и других природних, тзв. еколошких производа. Више о њима на српској Wikipediji:

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8

Њихова официјална страница:

за Хрватску, Словенију и БиХ

http://www.trapisti.com/

Official website of the Trappist Order

Њихова главна међународна страница:

http://www.ocso.org/

Хрватска Wikipedia:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Trapisti

Траписти Марија Звијезда

http://www.trapisti-banjaluka.org/

Трапистичко пиво - Trappist beer

http://en.wikipedia.org/wiki/Trappist_beer

Trappists - engleska Wikipedija:

http://en.wikipedia.org/wiki/Trappists

La Trappe Abbey - најстарија, прва трапистичка опатија:

http://en.wikipedia.org/wiki/La_Trappe_Abbey

La Trappe Abbey website:

http://www.latrappe.fr/

Catholic Encyclopedia (1913)/La Trappe:

http://en.wikisource.org/wiki/Catholic_Encyclopedia_%281913%29/La_Trappe

Monastery of the Holy Spirit, Kentucky, USA:

http://www.trappist.net/

BiH: 140 godina Trapista u Banjaluci

4toRelfU99M

BiH: Tajna trapista sačuvana, proizvodnja obnovljena

8YDaZEcqRHw

Banja Luka Trapisti - dok. film 1/5 - Sjaji Marija Zvijezda

ti8azrkhJpg

Banja Luka Trapisti - dok. film 2/5 - Sjaji Marija Zvijezda

KAvEa1PBoJk

Banja Luka Trapisti - dok. film 3/5 - Sjaji Marija Zvijezda

ck_b2gKGyRI

Banja Luka Trapisti - dok. film 4/5 - Sjaji Marija Zvijezda

wj8ZppvubVs

Banja Luka Trapisti - dok. film 5/5 - Sjaji Marija Zvijezda

wOGD2sXqjx4