Zašto sam prestao da vršim abortuse? (dr Stojan Adašević)

[Дејан]

„Основно лекарско васпитање сам стекао за време студија на Београдском медицинском факултету у периоду 1951-1957. Године. Учен сам, према онда важећој доктрини, да је дете живо тек са првим плачем. Са катедре разних струка медицинског факултета, слушао сам увек исто: „Дете је живо тек са првим плачем“. Пре тога оно је само орган мајке, као што је, на пример, зуб, слепо црево или бубрег. Извадити из мајке зуб, слепо црево исто је што и прекинути већ започету трудноћу. Тим актом, артефицијалним абортусом, ви уклањате само орган мајке. Разлог зашто то није дозвољено радити без сагласности комисија за прекид трудноће је да то не би радила нестручна лица и доводили живот жене у питање. То се мора радити у за то опремљеним установама, и до једне одређене старости трудноће, до када је то релативно безбедно. Сваки већи прекид трудноће мора да одобри специјална комисија и да се ради о некој великој установи“. 

Тако су нас учили у доба комунизма, а и пресуде ондашњих судова су се базирале на кривичном закону, који је говорио исто - плод је „жив од момента првог плача“. Читане су нам на судској медицини чак и неке пресуде где се помињало да онај који убодом ножа у трбух трудне жене убије и плод и изазове порођај са мртвим плодом, одговара само за лаку телесну повреду, јер код мајке ниједна кост није повређена, према томе то је лака телесна повреда, а плод се у повреди и не помиње. Онај ко није рођен не може бити убијен.

Тако васпитаван и учен од својих наставника, кренуо сам да специјализирам гинекологију и акушерство и храбро да вршим утробна чедоморства – артефицијалне абортусе. Прво сам то радио под будним оком старијих колега, а после и самостално. Био сам убеђен да радим исправан посао, и трудио сам се да то „вађење зуба“ или утробно чедоморство што мање боли жену и да прође са што мање компликација.

Једног дана, мислим да сам већ био млад специјалиста, срео ме је један свештеник, кога сам знао из виђења. Пошто нас је пут водио у истом правцу, успут смо се распричали. На његово питање да ли радим утробна чедоморства поносно сам одговорио „Како да не“! И то у локалној анестезији, тако да је жена свесна, ја са њом причам а она и не примети (ако сам добро дао анестезију) да сам већ урадио абортус, и бива пријатно изненађена кад јој кажем да је готово, а она тек очекује почетак“. На то ме је он питао да ли знам да су то жива бића; да ја убијам живот људског створа? Са подсмехом сам му рекао „Ма хајте молим вас, какве глупости!“ „То су неформиране масе!“

Време је ишло, јављала су се нова научна достигнућа и појавио се и ултразвук са својом дијагностиком. Почео сам да га обилно користим и да се у њему усавршавам. Донео ми је пуно изненађења. Видео сам плод, рад његовог срца, његове покрете, отварање уста. Код старијих плодова запажао сам и појаву сисања палца, а онда, пошто ј е дијагноза трудноће била постављена, та жена је по њеном захтеву, ишла у аборт салу – такозвану киретану – да би се извршило утробно чедоморство. Рука која се малопре кретала после тога је често пута лежала на инструмент – столу непокретна, мртва, палац који је плод до малопре сисао – био је ту, али мртав. Почео сам да размишљам, па ово је ипак живо, има уста, сиса палац, креће се. Експерименти нам показују да на дубоке продорне тонове плод реагује убрзаним покретима, што се све види на ултразвуку, а после ево, то исто људско биће лежи у комадима на инструмент – столу, или су његови извесни делови у тегли вакум апарата.

Једанпут се десило да је требало да извршим утробно чедоморство, а да је један члан тог пара био мој блиски род. Самоуверено сам сео и почео да радим, отворио грлић и зграбио клештима прво на шта сам наишао и извукао руку. Бацио сам је на инструмент – сто и гле, живац руке пао је на део копресе поливене јодом. Јод је надраживао живац и рука је почела да се трза. Нормалан ефекат који смо пуно пута на вежбама из физиологије радили са жабама и њиховим живцима, када смо пручавали физиологију мишића и живаца. Пошто се ово врло ретко дешава, а мени се ово десило само једанпут, рекох сестри „Пази, трза се као живчано мишићни препарат“. Сестра одговори „Ју, као да је живо“. Уђох поново у материцу и зграбих нешто и сад извукох ногу. Рекох у себи „Пази, да ти сада нервус ишијадикус не падне на јод, па да ти се сад и нога не трза. „Пажљиво ја спустих ногу на сасвим други крај, али нека изненадна бука – пад неког гвозденог предмета у суедној соби ме трже, те се нога изви – одлете и живац паде на јод. Нога се трза. Сада, сав напет, опсовах, јер ми се то први пут десило у мојој пракси (а било је у то време већ врло богата) и рекох полугласно „Сада још само фали да извучем срце које куца“. Уђох клештима зграбих и ...... стварно, ја извукох и бацих на компресу срце које је куцало. Стадох са радом, одједанпут схватих да је то убиство, јер сам до малопре на ултразвуку видео то живо срце како куца, руку и ногу како се мичу, док су још били сви у једном комаду. Не знам како сам изгледао, али одједанпут сам чуо глас сестре „Докторе, шта је са вама, је ли Вам лоше?! „Да ли да зовем неког дугог да заврши?“ Тргох се. У себи се помолих Богу и рекох „Боже, вади ме сада из оног у шта сам упао.“ Почех поново да радим и без икаквих компликација заврших оно што наш наивни народ зове чишћење.

Од тог доба, почела су моја размишљања и схватања да без обзира што не радим приватно, што не радим директно за новац, ипак сам извршилац убиства, и то не само џелат него и судија који то одобрава и пресуђује... Правдао сам се пред собом, да сам само стручњак – војник снајпер, који као у рату пуца и убија из принципа – за идеју, а не плаћени убица, приватни илегални абортер, који убија за новац. Слаба вајда.

Почели су чудни снови са ноћним морама. Као резултат свега тога сазрела је моја одлука да прекинем да вршим утробна чедоморства, која сам радио 25 и више година. И то по десет –петнаест дневно, а некад и више. Разлог – моје сазнање, да је људски плод од свог самог зачећа жив и живо биће, и да није ни отац, ни мајка, већ нешто треће – није плод никакве теолошке индоктринације, као што то желе приказати атеисти и феминисткиње, већ чисто искуство стечено познавањем биологије, биолошких и медицинских закона и ултразвука. То што се моје сазнање поклопило са теолошким ставом да је људски плод од зачећа, дакле од саме зиготе (оплођена јајна ћелија) само је долазак до истог циља преко два различита пута. О мом теолошком сазнању тог проблема, који се поклапа са провереном фактографијом и о мојим сновима и виђењима у сну овде не желим да говорим. Ја се у овом чланку базирам на чистој фактографији, материјалистичкој и материјалној техници, која насупрот неким кривичним законицима и комунистичко-атеистичким учењима – доказује да је људски плод жив од зачећа.

Сматрам да чињеницу да је људски плод жив од зачећа треба више и чешће износити како у масовним медијима, тако и преко проповеди и специјалних предавања пред овај наш напаћени народ који изумире сатрван белом кугом. Исто вреди и за став да је утробно чедоморство много већи и тежи грех од обичног убиства, јер је људски плод у материци немоћан да се брани, а ништа није скривио, он је једини без личне кривице у људском роду, јер он још није рођен. Ово се мора чинити са разлогом да би брачни и ванбрачни парови схватили колика је њихова одговорност у моменту брачног-ванбрачног полног чина и са последицама које он иза себе носи и то пред Богом и пред собом. После моје скоро 35-годишње праксе, поготову сматрам да је чињеница да је људски плод жив од зачећа- чињеница која мора бити нарочито добро објашњена студентима на Теолошким факултетима како би то добро схватили и у пракси, како својој приватној, тако и у будућој пастирској спроводили“.

IZVOR

[Анастасија]

Bože dragi,kako je ovo strašno.Dok sam čitala utroba me zabolela.Niti žene koje ubijaju svoju decu ne znaju šta čine,niti znaju ginekolozi koji rade abortuse.Šta reći? Neka se Bog smiluje i na jedne i na druge,da se urazume.Hvala Bogu što se dr.Stojan dozvao pameti.

[PD]

Bože dragi,kako je ovo strašno.Dok sam čitala utroba me zabolela.Niti žene koje ubijaju svoju decu ne znaju šta čine,niti znaju ginekolozi koji rade abortuse.Šta reći? Neka se Bog smiluje i na jedne i na druge,da se urazume.Hvala Bogu što se dr.Stojan dozvao pameti.

:bla:

[Зортодокс]

Пронашао сам податак да се годишње обави око 200.000 чедоморства(абортуса) а исто толики је број брачних парова који немају деце.

Ја у случајности не верујем!!!

[nishizawa]

Пронашао сам податак да се годишње обави око 200.000 чедоморства(абортуса) а исто толики је број брачних парова који немају деце.

Ја у случајности не верујем!!!

Нисам баш сигуран шта си хтео да кажеш...

[Ратко :(]

Пронашао сам податак да се годишње обави око 200.000 чедоморства(абортуса) а исто толики је број брачних парова који немају деце.

Ја у случајности не верујем!!!

Ма дај брате, немој сводити ово на твоја тумачења.

[Nebojš.a]

ZAŠTO SAM PRESTAO DA VRŠIM ABORTUSE? (dr Stojan Adašević)

 

Osnovno lekarsko vaspitanje stekao sam za vreme studija na Beogradskom medicinskom fakultetu u periodu 1951-1957. godine.

Učen sam, prema tada važećoj doktrini, da je dete živo tek sa prvim plačem. S katedre sam, u okviru različitih odseka Medicinskog fakulteta, slušao uvek isto: "Dete je živo tek sa prvim plačem. Pre toga ono je samo organ majke, kao što je, na primer, zub, slepo crevo ili bubreg. Izvaditi iz majke zub ili slepo crevo isto je što i prekinuti već započetu trudnoću. Tim aktom, veštački izazvanim abortusom, vi uklanjate samo organ majke. Razlog zašto to nije dozvoljeno raditi bez saglasnosti komisije za prekid trudnoće jeste opasnost da nestručna lica dovedu život žene u pitanje. To se mora raditi u za to opremljenim ustanovama, i do određene starosti trudnoće, do kada je relativno bezbedno. Svaki kasniji prekid trudnoće mora da odobri specijalna komisija i mora biti reči o velikoj medicinskoj ustanovi".

Tako su nas učili u to doba, a i presude ondašnjih sudova bazirale su se na krivičnom zakonu koji je govorio isto - plod je "živ od momenta prvog plača". Čitane su nam na sudskoj medicini čak i neke presude gde se pominjalo da onaj koji ubodom noža u trbuh trudne žene ubije i plod i izazove porođaj sa mrtvim plodom odgovara samo za laku telesnu povredu jer kod majke nijedna kost nije povređena, prema tome to je laka telesna povreda, a plod se u povredi i ne pominje. Onaj ko nije rođen ne može biti ubijen.

Tako vaspitavan i učen od svojih nastavnika, krenuo sam da specijaliziram ginekologiju i akušerstvo i hrabro da vršim utrobna čedomorstva – arteficijalne abortuse. Prvo sam to radio pod budnim okom starijih kolega, a posle i samostalno. Bio sam ubeđen da radim ispravan posao, i trudio sam se da to "vađenje zuba" ili utrobno čedomorstvo što manje boli ženu i da prođe sa što manje komplikacija.

Jednog dana, mislim da sam već bio mlad specijalista, sreo me je jedan poznanik i, pošto smo išli u istom smeru, usput smo se raspričali. Na njegovo pitanje da li radim abortuse, ponosno sam odgovorio: "Kako da ne! I to u lokalnoj anesteziji, tako da je žena svesna, ja sa njom pričam a ona i ne primeti (ako sam dobro dao anesteziju) da sam već uradio abortus, i biva prijatno iznenađena kad joj kažem da je gotovo, a ona tek očekuje početak". Na to me je on pitao da li znam da su to živa bića, da ja ubijam život ljudskog stvora? Sa podsmehom sam mu rekao "Ma hajte, molim vas, kakve gluposti! To su neformirane mase!"

Vreme je teklo, javljala su se nova naučna dostignuća i pojavio se i ultrazvuk sa svojom dijagnostikom. Počeo sam da ga obilno koristim i da se u njemu usavršavam. Doneo mi je puno iznenađenja. Video sam plod, rad njegovog srca, njegove pokrete, otvaranje usta. Kod starijih plodova zapažao sam i pojavu sisanja palca, a onda, pošto je dijagnoza trudnoće bila postavljena, ta žena je po njenom zahtevu, išla u salu za abortuse – takozvanu kiretanu – da bi se izvršilo utrobno čedomorstvo. Ruka koja se do malopre kretala posle toga je često puta ležala na instrument-stolu, nepokretna, mrtva, palac koji je plod do malopre sisao – bio je tu, ali mrtav. Počeo sam da razmišljam, pa ovo je ipak živo, ima usta, sisa palac, kreće se. Eksperimenti nam pokazuju da na duboke prodorne tonove plod reaguje ubrzanim pokretima, što se sve vidi na ultrazvuku, a posle evo, to isto ljudsko biće leži u komadima na instrument-stolu ili su njegovi izvesni delovi u tegli vakum aparata.

Jedanput se desilo da je trebalo da izvršim utrobno čedomorstvo, a da je jedan član tog para bio moj bliski rod. Samouvereno sam seo i počeo da radim, otvorio grlić i zgrabio kleštima prvo na šta sam naišao i izvukao ruku. Bacio sam je na instrument-sto i gle, živac ruke pao je na deo koprese polivene jodom. Jod je nadraživao živac i ruka je počela da se trza. Normalan efekat koji smo puno puta na vežbama iz fiziologije radili sa žabama i njihovim živcima, kada smo pručavali fiziologiju mišića i živaca. Pošto se ovo vrlo retko dešava, a meni se ovo desilo samo jedanput, rekoh sestri: "Pazi, trza se kao živčano-mišićni preparat". Sestra odgovori: "Ju, kao da je živo". Uđoh ponovo u matericu i zgrabih nešto i sad izvukoh nogu. Rekoh u sebi: "Pazi, da ti sada nervus išijatikus ne padne na jod, pa da ti se sad i noga ne trza. "Pažljivo ja spustih nogu na sasvim drugi kraj, ali neka iznenadna buka – pad nekog gvozdenog predmeta u susednoj sobi me trže, te se noga izvi – odlete i živac pade na jod. Noga se trza. Sada, sav napet, opsovah, jer mi se to prvi put desilo u mojoj praksi (a bila je u to vreme već vrlo bogata) i rekoh poluglasno: "Sada još samo fali da izvučem srce koje kuca". Uđoh kleštima zgrabih i ... stvarno, ja izvukoh i bacih na kompresu srce koje je kucalo. Stadoh sa radom, odjedanput shvatih da je to ubistvo, jer sam do malopre na ultrazvuku video to živo srce kako kuca, ruku i nogu kako se miču, dok su još bili svi u jednom komadu. Ne znam kako sam izgledao, ali odjedanput sam čuo glas sestre: "Doktore, šta je sa vama, je li Vam loše?! Da li da zovem nekog dugog da završi?" Trgoh se. U sebi se pomolih Bogu i rekoh: "Bože, vadi me sada iz onog u šta sam upao." Počeh ponovo da radim i bez ikakvih komplikacija završih ono što naš naivni narod zove "čišćenje".

Od tog doba, počela su moja razmišljanja i shvatanja da bez obzira što ne radim privatno, što ne radim direktno za novac, ipak sam izvršilac ubistva, i to ne samo dželat nego i sudija koji to odobrava i presuđuje... Pravdao sam se pred sobom, da sam samo stručnjak – vojnik snajperista koji kao u ratu puca i ubija iz principa – za ideju, a ne plaćeni ubica, privatni ilegalni aborter, koji ubija za novac. Slaba vajda.

Počeli su čudni snovi sa noćnim morama. Kao rezultat svega toga sazrela je moja odluka da prekinem da vršim utrobna čedomorstva koja sam radio 25 i više godina. I to po deset–petnaest dnevno, a nekad i više. Razlog – moje saznanje da je ljudski plod od svog samog začeća živ i živo biće, i da to nije ni organ majke, ni organ oca, već nešto treće. Sve ovo nije bilo plod nikakve teološke indoktrinacije, kao što to žele da prikažu pojedini ateisti i feministkinje, već čisto iskustvo stečeno poznavanjem biologije, bioloških i medicinskih zakona i ultrazvuka. To što se moje saznanje poklopilo sa teološkim stavom po kom je ljudski plod živo biće od začeća, dakle od same zigote (oplođene jajne ćelije), samo je dolazak do istog cilja preko dva različita puta. Ja se u ovom članku baziram na čistoj faktografiji, materijalističkoj i materijalnoj tehnici, koja nasuprot nekim krivičnim zakonicima i učenjima – dokazuje da je ljudski plod živ od začeća.

Smatram da činjenicu da je ljudski plod živ od začeća treba više i češće iznositi kako u masovnim medijima, tako i preko specijalnih predavanja pred ovaj naš narod. Isto vredi i za stav da je utrobno čedomorstvo mnogo veći i teži greh od običnog ubistva, jer je ljudski plod u materici nemoćan da se brani, a ništa nije skrivio, on je jedini bez lične krivice u ljudskom rodu, jer on još nije rođen. Ovome je cilj da bračni i vanbračni parovi shvate kolika je njihova odgovornost u trenutku bračnog ili vanbračnog polnog čina, i to pred Bogom i pred sobom, i kakve posledice taj čin donosi.

dr Stojan Adašević

 

[Nebojš.a]

http://znakoviporedputa.com/drustvo/875-za%C5%A1to-sam-prestao-da-vr%C5%A1im-abortuse-dr-stojan-ada%C5%A1evi%C4%87

[Милан Ракић]

Брате, нема потребе да отвараш тему која већ постоји...

 

https://www.pouke.org/forum/topic/9992-dr-stojan-ada%C5%A1evi%C4%87-za%C5%A1to-sam-prestao-da-radim-utrobna-%C4%8Dedomorstva/

[SHADOWS OF THE LIGHT]

iMA BRATE YBOG UBICA DECE

[Nebojš.a]

iMA BRATE YBOG UBICA DECE

 

i time i svoje duše.

[Милан Ракић]

Теме спојене...

[*Blue*]

Cuj uce ih da je dete zivo s prvim placem???? Pa sta se onda pomera u stomaku?  Jeziv tekst! Kako zene nisu svesne sta cine odlucujuci se za abortus!?

[Nebojš.a]

Ne stoji u ovom tekstu ali na drugim mestima je govorio da je učinio oko 50.000 čedomorstava što je otprilike, kako on kaže, celo jedno Smederevo.

[Nikolajj]