Како тумачите постојање бадњака у празнику Рођења Христовог?

[Balthasar]

Замолио бих све расположене да напишу своје (или оне којем су научени) схватање бадњака.

Ово можда изгледа као тривијално али сама чињеница да постоје најразличитија могућа тумачења чини ово питање посебно занимљивим.

Хвала унапред свима који су издвојили време да поделе своје схватање бадњака!

[Mилена КШ]

Moje shvatanje je da je badnjak jednostavno analogan palminim granama-a zasto se on bas koristi,to je zato sto ga najvise ima.

mozda ima i dublje simvolike koju ja ne znam...u svakom slucaju ovo je moje shvatanje bilo oduvek;ako gresim ispravite me

[Милан Ракић]

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B0%D0%BA

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ako je pitanje u vezi paganstva samo bi rekao da se banjak odlično uklopio u pravoslavlje i da tu nema nikakve zablude ili prevare.

[Balthasar]

Ako je pitanje u vezi paganstva samo bi rekao da se banjak odlično uklopio u pravoslavlje i da tu nema nikakve zablude ili prevare

Па може и то да буде питање, али првенствено је питање какав смисао бадњак има данас у празничном прослављању Божића.

Дакле, и ако говоримо о христијанизацији нечега паганског, питање је управо тај садашњи, хришћански смисао тога. 

[Милан Ракић]

banjak odlično uklopio u pravoslavlje

 

Пример инкултурације Јеванђеља... 

[Милан Ракић]

Ево тема од пре непуних годину дана...

 

Чега је символ Бадњак?

[Balthasar]

@,

А зашто се онда спаљује? 

[ИгорМ]

Овде је Жељко лепо објаснио : Чега је символ бадњак?

Такође линк ка википедији који је Милан поставио... даје објашњење како се у народу порекло бадњака објашњава, према Јеванђељу по Луки 2:1–20

 

Мада лично не доживљавам то другачије него симболиком и наслеђем предака, тако га и поштујем. Можда је и сувише церемонијално све то око бадњака.

 

Да ме не схвати неко погрешно, више сам за то да радимо на себи, на приближавању Христу, са што мање симболике а сав нагласак да буде на духовном. Ето прилике да се чита јеванђеље и разговара са свештеником. Знам да се ово поштује али има оних који цео празник посвете симболици а о Христу и јеванђељу ни не помисле. Ово говорим на основу искуства из мог окружења. Можда је довољна гранчица бадњака (без церемонија) а Св.Писмо у руци. Ипак су речи Христа живе.

[Јанко]

Нећу о оном што је давно написано, већ онако "јеретички"-"по мени".

Знамо да је цер-храст био свето дрво за нас у претхришћанском добу. Једно од божанстава око кога се градило село (дакле оно у центру, попут тотема код индијанаца). У њега се куцало 3 пута кад се хоће замолити за нешто (одатле и данашње куцање у дрво "да зло не чује").

Дакле, мишљења сам да је храст био за Србе пагане Богом дана праслика Христа, која је (чак и својом сличношћу у имену) требала да наговести Његов долазак. А кад је најзад Он дошао међу Србе, Св. Сава премудро "жртвује" старо божанство-праслику на навечерје доласка Истине, и оно природно уступа место правом Богу.

Чуо сам (не знам, нисам био) да се на Хиландару не сече бадњак (етим. "будник", тј онај који држи будним и себе и друге, који не спава). Чини ми се да ту лежи и одговор до када ће се у нас сећи бадњак-док се не охристовимо у пуном смислу те речи, примимо Га свим срцем и јутарње богослужење нам постане важније од пуцања и ракије у цик зоре, а вечерње окупљање око Трпезе Живота на Бадње вече битније од окупљања око ватре и грејане ракије (што је мени тужна слика у порти-док је унутра служба, напољу хук ишчекивања...зна се чега).

Праштајте ако су ово некоме тешке речи које му дирају у светињу, мени је "Једин Свјат, једин Господ Исус Христос, во славу Бога Оца. Амин."

[Ћириличар]

@,

А зашто се онда спаљује? 

Бадњак долази од ријечи "бдијети". Ту је наш језик уметнуо вокал ( не наши језичари, него наш језик који по својим особинама доводи да се оваква ствар деси, да није "бъдњак" неко "бадњак" јер је лакше изговорити ). Бадњак су људи палили у то вече како би отјерали разна демоне и зле духове, вампире, вукодлаке и вјештице, јер су у то доба се отварала врата између овог и оног свијета. Људи би запалили бадњак и бдили до зоре, одржавајући ватру. Исте или сличне обичаје налазимо код Бугара, Хрвата ( Ивањски кријесови ), Украјинаца и Руса ( Ивана купала ), па и код нас има још један сродан обичај-лиле ( врше исту улогу као бадњак, тјерање злих духова ).

 

Ватра је заштита од зла

 

 

бадњак (етим. "будник", тј онај који држи будним и себе и друге, који не спава)

К'о што рекох.

[verum est in beer]

Тумачим бадњак, као што тумачим и Славу или Божић.

Транзиција из паганства тј многобоштва у Хришћанство, која је остала у народу.

[Balthasar]

Читава та прича са христијанизацијом тог чувеног ,,дрвета" које је заправо Христос као Дрво Живота, мени не пије воду.

Нека ми не замере они који не мисле тако али за мене је то бесмислица. Ако то дрво символизује Христа, зашто га онда спаљујемо?

За мене то дрво није ништа друго до особена карактеристика словенске митологије које ми на навечерје Рођења Сина Божјег спаљујемо симолично показујући одбацивање старог словенског божанства и прихватање Христа.

Дакле, мислим да је ово једини разуман начин да се објасни то спаљивање дрвета на Бадње вече.

Да се то дрво не спаљује, онда бисмо могли говорити о Христу као Дрвету Живота, а овако, тешко да то има смисла.

Понављам, да не би дошло до какве забуне: спаљивање је за мене символични чин одрицања од словенског божанства јер чињеница да се то ради уочи Божића указује на то да се, ако желимо бити хришћани, морамо конкретно и истински одрећи нашег старог веровања и прихватити Христа! Зато ,,спаљујемо старог Бога"...