Свети Спиридон епископ Тримитунски

[JESSY]

[JESSY]

ЧУДО СВЕТОГ СПИРИДОНА
У саборном храму у Каристосу, Грчка, 1930.г.
О чуду Светог Спиридона причала је 1976. г. старица Зиновија Сидери (
доживела 102 године ), једна од многих сведока који су присуствовали
овом догађају, о коме су у то време писале и атинске новине « Скрип «.
Ево шта је причала старица Зиновија :
« Био је празник Рождества Христовог по новом календару. Ја тада
још нисам прешла старокалендарцима. Дошла сам на свеноћну
службу у храм Св. Николаја. Храм је био препун народа. Стајала сам
са леве стране, поред једног стуба. Изнад мене на том стубу висила је
икона Св. Спиридона , дар Антонија Лумидиса из Пиреја. Икона је
била украшена цвећем, које је остало још од празновања светога по
старом календару.*
Када је свештеник који је служио литургију, отац Сила, после малог
входа почео да кади и пева тропар Божића «Рождество Твоје Христе
Боже наш...» , икона Светог Спиридона је одједанпут почела ударати
о стуб тако јако да је све цвеће које је било на њој поопадало. Народ
се гледајући ово знамење ужаснуо. Свештеник и појци су престали са
појањем. Тада је неко из народа повикао: « Данас је по старом
календару празник Св. Спиридона. Певајте му тропар! «
Појци и свештеници су « занемели « . Тог тренутка верујући су сви
заједно запевали: « Сабора перваго показалсја јеси поборник и
чудотворец, Богоносне Спиридоне, отче наш... « ( тропар Светоме ). И
тек у време појања тропара Светоме, његова се икона почела полако
смиравати да би на крају потпуно престала да удара о стуб.»
Следећег дана, новине « Карестини « су објавиле саопштење о том
чудном догађају. Сви становници Каристоса и околине говорили су о
томе и признавали да су старокалендарци у праву.
Касније, 29. децембра, новине «Карестини» су објавиле:
«...Другог дана иконе није било на свом месту. Многи мисле да је
намерно склоњена, да се не би и даље расправљало о проблему
календара, о којем су правовремено почели да расправљају
верујући, од којих је већина прешла старокалендарцима. И тако
јавност Каристоса правдољубиво негодује и мисли да се неко злобно
поиграва религиозним осећањима и светим иконама, пошто до сада
икона није враћена на своје место, упркос инсистирању свих
становника «.

[SasaSale]

Та прича о икони која се тресла за новокалендарски Божић је сумњива и многе ствари не пију воду, што би се народски рекло. Пре него што почнем желим да кажем да нисам никакав поборник новог календара, екумениста или слично, само износим истину, јер Христос јесте ИСТИНА. Колико је практично заменити стари календар за нови будући да наш Богослужбени циклус је направљен према старом календару то је други проблем, например када петровски пост траје две недеље Духовска седмица се поклапа са Петровданом код Грка, например, а нама је трапава, мрсна. Углавном сматрам да су ружне лажне приче о томе да је календар богомрзак, екуменистички, сатанистички. Навешћу и своје аргументе:
Многи људи, нарочито припадници зилотске цркве, говоре ко из топа да је нови календар супротан канонима. А кад исте те људе упиташ да ти кажу који је то канон, а канони нису тајна и јавни су и доступни свима, проналазе разне изговоре или површне одговоре: ту има неки то каже знам да има. Канони не говоре ништа о календару! Једина ствар у вези календара која је стриктно одређена је да Ускрс, наша Пасха, мора пасти после пролећне равнодневнице, што је испоштовано.
Календар је ствар науке и алатка која се користи за рачунање времена у Цркви. Многи говоре како је нови календар лош избор је састављен и добио име (грегоријански) по папи Гргуру XIII, католику, али ако погледаш добро како се зове стари календар? Јулијански. По коме је добио име? По Јулију Цезару. Човеку који је био незнабожац и паганин. Обе особе и Јулије Цезар и папа Гргур су били само људи одређених, од нас различитих, религија који су у једном тренутку пронашли потребу за научним проучавањем и преиспитивањем календара и то организовали. Јулијански календар је прихваћен у Црквама у то време јер је био најсавршеније научно достигнуће у тој области- соларни календар, који је прецизнији од то тад популарних варијанти лунарних календара и тада је примењена такозвана преступна година јер је Земљи потребно 365 дана и 6 сати да обиђе око сунца, па се тако на 4 године губи један дан, али је тај проблем решен календаром.
Грегоријански је увидео несавршеност мерења године јер је Земљи потребно тих 6 сати и неколико минута. То је мало време али се види после одређеног периода и одступање је један дан на 100 година, изузетак су године дељиве са 4, као што је било 2000. Ко не верује у то нек слободно измери кад су пролећна и јесења равнодневница, увек падају исто, тако је већ вековима али кад пребацимо тај датум у стари календар бројке се не подударају.

Црква је жива установа и као таква се развијала. Само празновање Ускрса није увек било исто нити је било стандардно за све помесне Цркве па је временом то одређено. Сам датум празновања Божића је био на Богојављање, па је касније уведен као посебни празник. Женама није забрањен улазак у олтар сам по себи јер су жене, него је забрањен улазак у олтар људимо који немају посла око њега. Престанком практиковања ђакониса престала је и пракса да жене улазе у олтар. Данас се још то види и потврђује оно о чему говорим да у женским манастирима монахиње улазе у олтар ради одржавања а у неким малим парохјама по благослова свештеника то могу радити и побожне старице. Дакле видимо да се Црква мења и нормално је да се мења. Нажалост током турског ропства већине источних Цркава сама црквена пракса је дошла до за постављања јер је тада била битна слобода и рад Цркве у окупираном окружењу од стране муслимана. Тек почетком 20. века државе на истоку а самим тим и Цркве су почеле да дишу и препорађају се па су многа практична питања била постављена. Зато је и организован онај сабор 20их година прошлог века. Предложене су измене календара на прецизнији у складу са модерном науком и баш тада је уместо усвајања календара са запада био предложен нови систем од којих је изабрано решење нашег Милутина Миланковића који ем није био повезан са именом папе Гргура што иако небитно ствара контроверзе а и био је испројектован да буде прецизнији. Да скратим причу заједничка одлука није спроведена а Грци су после неког времена својевољно прешли и то многи греше не на Миланковићев него на Грегоријански календар а испратиле су их бројне Цркве док су неке попут наше остале привржене старом календару и дан данас. 

Да се вратим на текст о Светом Спиридону. Иако делује веродостојно и улива и неку богобојажљивост поука целе те приче је да су људи масовно прешли у зилоте - расколничку цркву. Па ја вас питам ко се од вас православаца овде са тиме слаже?
Напоменућу само да нисам поборник преласка на нови календар и да је то ионако већ закомпликована ствар и да је битније само црквено јединство које у овом случају изостаје. 

Ко жели више да се дотакне ове теме има јако добар текст који мање више али детаљније прича о свему овоме и написао га је један духовни гигант патријарх Павле. Зове се "Став српске цркве према старом и новом календару".