Непребол

[Дијана.]

 

[Човек Жоја]

[Дијана.]

[Дијана.]

https://www.youtube.com/watch?v=Bro2eeLabyo

[JESSY]

“Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je da ne postoji, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se merio onim što više ne postoji. Ovako se mešaju utvare i život, pa nema ni čistog sećanja, ni čistog života.”
― Meša Selimović, Death and the Dervish

[Караконџула]

Ово ми је омиљена тема на овом форуму, заиста.

Свака част, Дијана, за покретање и вођење исте!

[Nebojš.a]

Nekada uranjanje u bol, bilo kroz neku misao ili film, ili pojašnjenje slike ili pojašnjenje pojave karakondžuline zanoktice, pomogne. Pomogne da čovek pronađe nešto svoje u tome i da se, da kažem tako, olakša; i to baš olakša, moćno rastereti... u jednom lokalnom smislu prosvetli.

A nekada je nepotrebno, uznemirujuće, da ne kažem - suvišno.

[Дијана.]

Ово ми је омиљена тема на овом форуму, заиста. Свака част, Дијана, за покретање и вођење исте!

 

Хвала! Зар ниси премлад да би ово спознао у свој пуноти? Но, зло нас вије као пшеницу...

Има сродних тема.. нпр. Друга страна среће https://www.pouke.org/forum/topic/32989-druga-strana-sre%C4%87e-u-slu%C5%BEbi-fotografije-ne-zatvaraj-o%C4%8Di/...  о страдањима дјеце, у рату и у миру...ова, у достојевскијанском духу...https://www.pouke.org/forum/topic/39944-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D0%B4%D0%B5/page-15 и сличне...

[Nebojš.a]

Mama mod.

 

 

(pa znam da se mislilo na karakondžulu) 

 

Pa šta sad, ima 20 i nešto. Pa dokle će biti mali?

To je, možda, neki dublji pokret brižnosti, da ne kažem krivlji/kriviji/nepraviji/nezdraviji... e sad ako kažem i nenormalniji - biću grub.

[Дијана.]

Признајем! иначе ме нека дјеца (од преко 20 година) прозвала Бигмама 

[Јелена011]

A sta je za vas neprebol?

 

Ok, procitah temu, ali nije mi jasno, stvarno.

Onako licno ne uopsteno...

 

Znate zasto pitam? Sretala sam mnoge ljude koji su bili klinicki depresivni i koje je tuga ophrvala do jednog uzasnog stanja, a oni sami su bili ubedjeni da je nekako biti tuzan = biti ranjiv= osecati pa sad ako su mnogo tuzni, oni mnogo osecaju tj osecajni su, ali eto zivot je surov pa ih ne razume.

Doduse, klinicka depresija je nesto drugacija, i ako cemo posteno mnogo toga se resi promenom ciste hemije u mozgu. I izleciva je, ma kako to delovalo na pocetku.

 

Ali sta je sustinski neprebol u svetu u kome je Hristos vaskrsao?

Ne kazem cemu bol, ne kazem da je tuga losa, ne kazem "idite radujte se na silu", ali cini mi se da svi ovi tekstovi i rime na neki nacin velicaju bol, cine je lepom. Kao da je bol makar poznata, a ako ostanemo bez nje bicemo "manji", manje osecajni, manje vredni, manje ljudi...

Tuga je reakcija na dogadjaj, na gubitak, na tesko stanje koje nas zadesi i ona ima i svoj pocetak sredinu i kraj. Normalna je, ljudska je i razumljiva je. 

Ali ne traje vecno, nije neprebolna, nije trajna. 

Ako duze potraje moze se resiti konkretnim stvarima i konkretnim akcijama sa konkretnim ljudima.

 

Sta je to sto neki bol kvalifikuje kao neprebol?

I da li je on trpno stanje za vas ili prolazni period?

Nadam se da cete shvatiti dobronamerno pitanje...

[Дијана.]

Sta je to sto neki bol kvalifikuje kao neprebol? I da li je on trpno stanje za vas ili prolazni period? Nadam se da cete shvatiti dobronamerno pitanje...

Схватам добронамјерно.

Непребол је мјера страдања која је неподношљива и не налази лако утјеху, ту вјера само олакшава подношење крста. Непребол је бол и лагано умирање који је срођен са самим извором живота. Као канцер. Наравно, често подразумијева не тако јаку вјеру и често води очајању, нарочито код оних који не познају благодат а мучени су тешким питањима попут Ивана Карамазова.

Постоји бол који не пролази, 'с којим се не може живјети, али не може ни умријети''.. свјесност нужности уништења као у првој Хелдерлиновој пјесми. Ова тема служи као израз, исказ, као Мунков крик, као освјешћење таквог бола.  

[Nebojš.a]

Šta znači "освјешћење таквог бола"?

[Јелена011]

Hvala, postujem,da ne razumem i necu vise smetati...

Ja sam zena bukvalista i ja kontam samo konkretan bol.Ma koje velicine intenziteta i uzroka. Ma kako se nekom cinilo sa strane uvek postoji neki razlog, neki odgovor na pitanje "a kakve to veze ima s tobom".

Bese danas jedan vapaj na fejsu kod prijatelja, zbog zla i patnje u svetu. Ja priznajem da sam tupava za to. Kao tinejdzer i mlada mogla sam da se rastuzim tako na suvo sto kahu, a onda sam shvatila kakve to veze ima s mojim licnim zivotom.

Shvatila sam da je moje vaspitanje bilo -budi jaka idi dalje, ne osecaj tugu. I ja sam licnu tugu potisnula a satro bila tuzna zbog drugih. Pri tom obicno drugih kojima ne mogu pomoci jer su tamo daleko. Onda sam uzela svoj zivot i svoja osecanja u svoje ruke, pocela da dozvoljavam sebi da eksplicitno budem ljuta i povređena zbog konkretnih stvari ma kakve drugima bile, nisam izigravala nikog nikome pogotovo ne finj mirnu ljubveobilnu osobu, nego sam bila svoja. I naucila sam da prepoznajem osecanja kod bliznjih i da reagujem. Ne ds budem eto puna ljubavi ka nekom bezlicnom.

Tad kad sam bila,fina, osecajna i slicno, neki su me videli kao usamljenu i tuznu. I bila sam jer nisam dozvoljavala sebi u realnom vremenu realna osecanja. Ne fejk, ne moras biti smirena i fina. Ko bre kaze da moram?

I shvatila sam kako je lako da se ljutnja zakopa i da se maskira tugom.

A kad sam to krenula da resavam, moj zivot se drasticno promenio na bolje.

Prosla sam stvari koje "obican" covek ne prođe za tri zivota, mogla bih ladno da sednem i tugujem zbog svoje ne,znam,ti sta...

Ali sam naucila da biram kako cu ziveti i kako reagovati.

I ne mislim da sam manje osecajna. Samo povezujem vise realna,osecanja s realnim,događajima. I tad sam u stvari prvi put videla potrebe drugih kako treba i mogla da odgovorim na njih.

Zato mi je taj neprebol nejasan...

No, ne moram sve razumeti

[Nebojš.a]

Svako ko nas nađe nekada kada ne možemo da zaspimo

jednom će biti ono od čega ćemo želeti da pobegnemo u san.