Покајање је величанствено осећање

[Драган άσημος :)]

Колико и како у покајању учествује човјек, а колико и како Бог, тј. шта је до човјека ,а шта до Бога?

 

[Драган άσημος :)]

Лука 7,37.-38.; 48.,50

И гле, жена у граду која бјеше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.

И ставши позаду код ногу његових плакаше,и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше мирисом.

 

Ево примјера скрушености и покајања.

 

А њој рече: Опраштају ти се гријеси.

 

Ево примјера Божије реакције на скрушеност и покајање.

 

А жени рече: Вјера твоја спасла те је, иди у миру.

 

Ево узрока и разлога жениног покајања.

 

Ако знамо да је вјера благодатни дар, тј. да је осјећај  и свјесност о постојању Божијем присуство благодати Божије у нама, а у овој причи се наводи као узрок и разлог жениног покајања (сагледавања своје грешности, туговања због ње и наде на опроштај од Бога и жеље и спремности на промјенутј. једноставно промјена правца мишљења и дјелања) и Божијег праштања, онда је и покајање више дјело Божије благодати, него човјечијег труда.

[Ignjatije]

 

 

Предавање јеромонаха Петра (Драгојловића) Игумана Светониколајевског манастира на Врањини на тему "Покајање-радовање" које је одржао у недјељу 21. априла 2013. године у манастиру Подмаине у Будви.

"Сваки пут кад учинимо неки гријех, поготово тежак гријех, ми као да забадамо нове трнове у Тијело Исусово и као да стављамо нови трнов вијенац на Његову главу. А Он, трпељиво, са крста, свакоме од нас поново поручује, као да је опет на крсту: Опрости им Боже јер заиста не знају шта раде. Заиста је опроштен гријех и заиста си се покајао, ако ти омрзнеш гријех. Тај пут Господњи, истински пут покајања- није пут спољашњи. Покајање је велики подвиг и значи такво смиравање свог тијела, такву борбу против тјелесних страсти да се то назива правим ратом и то је борба на живот и смрт. Радовање долази на крају и оно је плод истинског покајања" -рекао, је између осталог, отац Петар (Драгојловић).

 

Јеромонах Петар (Драгојловић): "Покајање-радовање"

[Никола Ђоловић]

Не постоји параметар јер онда нико није слободан.

Све је до човека и све је до Бога.

[Tristatri]

Možda naredno moje razmišljanje nije direktan odgovor na postavljeno pitanje ali indirektno bi moglo da ima veze.

 

Hteo bih reći da treba imati u vidu da (prema prvoj glavi, prve knjige Mojsijeve) Bog nije stvorio samo čoveka već i druga dela u pet dana koja su prethodila. U ta dela možemo svrstati zakone prirodne kojima je čovek takođe potčinjen. Šta hoću reći, npr. evo jedne ekstremne situacije a da bi primer bio očigledniji: razni grehovi ... ja odlučim da se samoubijem skokom sa terase drugog sprata; skočim i u tim delićima vremena stignem sve: i da se iskreno pokajem i da shvatim da činim suludu stvar; Bog me čuje, jer On sve čuje i sve vidi i ima dovoljno vremena jer je Njemu možda tren večnost a večnost tren; ali šta može u odnosu na gravitaciju, koju On stvori, i krhkost tela mog; može jedino da učini da se čudo desi [a čuda mislim da su 'intervencije nasuprot drugim delima svojim radi višeg cilja', koja radi toga i nisu česta]; i ne znam da li se desi čudo ili već sticajem okolnosti no ja ostah živ tih trenutaka; ali grdno povređen i tada stiže hitna pomoć, ali je na putu do urgentnog... maler u stvari još gore nesreća u nesreći: pukla je guma na kombiju zbog dotrajalosti materijala (koji čovek stvori) (a nisu je na vreme menjali zbog teške situacije i bespatice u zdravstvu) ... sleteo sam sa onog nosila u vozilu i zadobio dodatne povrede, a tu je sreća da sam već bio u nesvesti te bolove nisam osećao; kako god i posle svega toga još je života bilo u meni kada vozilom nekog požrtvovanog civila stigoh do bolnice i operacionog stola potom; međutim, kada mi staviše masku za veštačku ventilaciju, infuziju i učiniše sve drugo što je trebalo iz mene je život isticao nepovratno jer se suviše tečnosti nakupilo u pluća mi povređena, a i ove druge povrede na istu su lošu stranu tasa bile ...  niko od ljudi to nikada ne može znati ni obdukcijom koja je sledila, ali da je kakav račun takve vrste mogao biti učinjen, našlo bi se da bih preživeo da sam 8 minuta i 41 sekundu ranije stigao ... šteta a bio sam se pokajao i mogao sam živeti još, tako pokajan.;

 

Verovatno se nalupah, ali..., sem stvarnosti koju Bog stvori, u pojedinostima naših života morala bi čuda da se ređaju ....

A zašto? Zato što smo se mi pokajali. Ne, pokajanje verovatno ima neku drugu veliku vrednost ... treba tragati na duhovnom planu?

 

Da li bi se moglo reći da ima stvari koje nisu ponekad/najčešće do čoveka i do Boga, nego do čoveka i stvarnosti koju Bog stvori.

Mislim da se treba pokajati za grehe ali iz duše svoje odbacivati očekivanja? Čak ne mislim da se pokajanje dešava u trenutku (kao u primeru gore) nego da je to proces koji može trajati npr. mesecima?

[Драган orthodox]

http://www.youtube.com/watch?v=B4O3TvqPenQ

[Срђан Ранђеловић]

 

Са благословом Митрополита Црногорско-приморског и игумана острошког Г. Г.  Амфилохија почеле су да се одржавају ДУХОВНЕ ВЕЧЕРИ у Горњем манастиру.

У суботу 18. маја 2013. године предавање на тему ”Покајање код апостола Петра” је одржао јерј Петар Петровић из Тивта.

 

 

 

ДУХОВНЕ ВЕЧЕРИ ће се одржавати сваке суботе у термину од 21-24 сата.

 

Позивамо све људе добре воље да дођу и да узму учешћа.

 

ДОБРОДОШЛИ!!!

 

УПРАВА МАНАСТИРА

http://www.ostrog.co/index.php/2013/05/jerej-petar-petrovic-preumljenje-kod-apostola-petra/

[Ignjatije]

Jереј Петар Петровић ”Покајање код апостола Петра”

 

 

 

Са благословом Митрополита Црногорско - приморског и игумана острошког Г. Г. Амфилохија почеле су да се одржавају Духовне вечери у Горњем манастиру Острог.

У суботу 18. маја 2013. године предавање на тему ”Покајање код апостола Петра” је одржао јереј Петар Петровић из Тивта.

 

Да бисте послушали предавање кликните на наслов предавања па на PLAY.

[Guest - . . .-]

http://www.svetigora.com/audio/download/12977/29.05.2013.%20KATEDRA_o.Petar%20Petrovic_Pokajanje%20kod%20Svetog%20apostola%20Petra.mp3

[Драган άσημος :)]

Колико и како у покајању учествује човјек, а колико и како Бог, тј. шта је до човјека ,а шта до Бога?

Да созерцавам Бога Духа Светога у тајни Покајања и исповести и то: 

1. како та благодат кад се косне срца покајникова — покајник види сву ругобу свога греха и сузама га мије. 

2. како та благодат када се покајник исповеди улази у човека као 

радост у жалосног, као нада у безнадежног.

[JESSY]

Свети Јефрем Сирин

 

Господ, Који са недара Очевих низиђе и учини Себе путем спасења за нас, Блаженим и Божанственим Својим Гласом учи нас покајању, говорећи: "Нијесам дошао да зовем праведнике на покајање но грешнике!" И још: "Не потребују здрави љекара него болесни!"

Ако то кажем ја, можеш ме и не послушати. Али ако каже Сам Господ, зашто га омаловажаваш, не марећи за живот свој? Ако си постао свјестан да ти је у души рана од помисли и дјела твојих, зашто не мариш за скривене ране сшје? Зашто се бојиш Љекара?

Он није бездушан, а исто тако ни несастрадалан, ни тврда срца. Он никако не користи жељезо нити жестоке љекарије нити болна места пали. Господ само ријечју лијечи. Ако захтједнеш да Му дођеш, знај да је препун добра, препун милосрђа. Он је тебе ради са Недара Очевих низишао. Тебе ради се оваплотио да би Му приступио без страха. Тебе ради је постао човјек - да би твоје тешке ране исцијелио. Са великом благошћу Господ те призива к Себи.

Приступи, о грешниче, исцијели се без муке. Збаци са себе бреме греховно, принеси молитву и сузама ороси ране загнојене. Јер, овај Љекар Небесни, Љекар Блага, сузама н уздисањем ране исцјељује. Приступи, грешниче, к добром Лекару, сузе Му принеси, оне су лијек најбољи. Јер, баш то је и угодно Небесноме Љекару - да се свако сопственим сузама излијечи и спасе. Дејство тога лијека не почиње тек након дужег узимања, он рану не зацјељује постепено, него те (цијелог) исцјељује одмах. Љекар очекује да угледа твоје сузе.

Приступи не бој се! Покажи Му рану своју и са њом заједно принеси му и лијек - сузе и уздахе своје.Ето, отворена су врата Покајања! Постарај се да уђеш. о грешни, док ти се не затворе! Он неће дати времена твоме немару. И сама врата, видећи те тако безбрижног, неће чекати да се твој нехај настави. Зашто си замрзео живот свој, несрећниче? Шта је више од душе твоје, човјече?

А ти, грешни, омаловажио си је! Та, не знаш, љубљени, у који ће час Небесни Љекар заповиједити да се затворе врата Његова Љечилишта. Приступи, молим те, гледај да се исцијелиш. Госгтод жели да твојим покајањем обрадује војску небеску, Сунце је већ достигло час свога смираја, и само тебе ради још оклијева - да би стигао до обитељи небесне.

Зар ћеш дуго нечистог свога непријатеља трпјети, бестидно испуњавајући његову вољу? Он жели да те у огањ свргне! Ето за шта се он стара! То је његов дар онима који га воле! Он увијек ратује са свим људима, поражавајући их злим и нечистим жељама, и он, нечисти, до очајања доводи оне што су му се покорили, одрвењује срца, исушује сузе, да грешник не дође у скрушење. На сваки начин бјежи од њега, о човече! Осећај мржњу и одвратност неутољиву према ономе што је њему драго. Тако одгони лукавога, тако бежи од коварнога, јер је он човјекоубица од искони и до краја. Бјежи од њега, човјече, да те не погуби!

Послушај, љубљени, блажени глас који ти свакодневно говори: "Ходите к мени свр уморни и обремењени и Ја ћу зас одморете. Узмите јарам мој на себе. Научите се од Мене, јер сам Ја тих, кротак, милостив т смирен срцем, и наћт ћете спокој душама својим!" Господ ти најављује успокојење, и из дана у дан живот обећава. Приступи, не бој се! Благи Владика ни за чим нема потребе, Њему није потребна обвезница свих твојнх грехова. Он је прибјежиште од свију зала, лијечи ране и дарује живот у изобиљу, као Благи; драге воље прима оне који се уз Њега приљубљују; као Бог Величанствени, "Коме је све унапријед знано, Он зна све наше мисли и, ако Му ко долази ради исцјељења, види срце и све усрђе његово.

Када онај ко Му приступа, води постојано благочастив живот, тада се Сам Бог Благи, по Својој благости, одмах даје њему који Га тражи, и прије него што човјек узведе поглед ка Богу, Бог му говори: „Овдје сам“ и прије него што Му се приближи, отвара Своје скривнице пред искатељем; и прије него што Га човјек за то замоли, измирује се са њим; и прије него што се помоли, удостојава га милости. Зато што то захтијева и жели љубав Божја. Она не оклијева да услиши оне који заиста прилазе Богу. И не прекоријева нечастивог који му опет долази, ријечима: „Зашто си толико времена служио ђаволу и добровољно презнрао Мене Владику?“

И не истражује Владика колико је времена протекло, но гледа само на смирење, сузе и уздисања онога ко припада к Њему. Зато што све зна унапријед, као Бог и Саздатељ наш, Он нам одједном опрашта све гријехе, сва сагрешења у мислима и дјелима, и наређује да се грешнику донесе првоздана одјећа и још прстен на десну руку, и свим Анђелима заповиједа да се радују поновном проналажењу грешникове душе..Блажени смо сви ми, људи.

У нас је Владика кротак, незлопамтив, благ, сажаљив, милосрдан, дуготрпељив, и сваки пут нам опрашта наше несреће, ако то само желимо. Јер, ево Он дозива, ево - дуго трпи, ево - подаје нам сва блага Своја у овом и тамошњем животу, ако га хоћемо.

[Guest]

ПОКАЈАЊЕ, ЧЕТВРТА ТАЈНА

A+ A-

 

 

Овај чланак "О покајању" је из познате књиге "Благо Православља" (поглавље 18) епископа Теофила Кампанијског (1749-1795), и користан је водич на нашем путовању.

 

1. Покајање брише гријехе након крштења

 

Духовни учитељ: О моје чедо, ми смо наново рођени светим крштењем, наоружани смо даровима Духа Светога кроз миропомазање и божанском благодаћу светога мира. Освећени смо причешћивањем Тијелом и Крвљу Христовом, и били бисмо савршени светитељи да смо остали такви, без гријеха. Међутим, пошто смо самостални, односно обдарени слободном вољом, у једну руку правимо лоше изборе а у другу руку не желимо да се покоримо ђаволу који нас искушава; свијет, тијело и многе друге ствари нас обмањују и ми падамо у гријех, велики и мали, дјелима, ријечима и нашим мислима, и немогуће је да се поново крстимо како бисмо опрали наше гријехе.

 

Пошто је Христос једном распет, сахрањен и васкрсао, из тог разлога се свето крштење врши само једном, и ко год се изнова крсти поново разапиње Христа и хули против дарова. Размислите о овом у тјелесном смислу. Ко год се разболи, не рађа се изнова како би се излијечио, већ се лијечи на други начин и користи лијекове за изљечење. Из тог разлога нам је Бог, који воли човјечанство и који зна како су нестабилна људска бића, обезбиједио нас са другим лијеком за наше гријехе, тајном покајања, кроз коју грешници који се покају могу опрати своје гријехе. Као што св. Григорије Ниски каже: "Једна суза је једнака купању, а један покајни уздах враћа благодат која се раније изгубила."

[Guest]

2. Покајање је древна и божанска институција

 

Тајна покајања изгледа да је створена од Бога још у Закону и од давнина, али не само за Јевреје, већ и за незнабошце, како би посрамили Јевреје који се нису покајали. Незнабошци из Ниневије згријешише и Бог им посла пророка Јону који им је проповиједао да ће бити изгубљени. Они одмах почеше постити, обукоше костријет, стављаше пепео на своје главе и бијаху у жалости, и Бог им опрости, не зато што су чинили све ово већ зато што су се покајали и напустили свој грешни начин живота. Као што Свето Писмо каже: " И Бог виде дела њихова, где се вратише са злог пута свог; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини" (Јона 3:10). Видите, њима је опроштено зато што су се покајали, и зато што су чинили дјела која прате истинско покајање, односно пост, горки плач, уздаси и призивање Бога свим својим срцем.

[Guest]

3. Шта је тачно покајање

 

Покајање се састоји из промјене свијести од онога што је зло у оно што је добро, и промјене дјела страсти у дјела исцјељења. Дакле, као што похота, хедонизам, прождрљивост, немаран и изгубљен живот стварају најстраственија стања у души која воде до чињења непримјерених дјела, тако туга, уздржавање, бол и духовни напори његују у души неподложност и воде је од страственог начина живота ка острашћеном смирењу. Дефиниција покајања је сљедећа: "Покајање је повратак из онога што је неприродно у оно што је природно, повратак од ђавола ка Богу." Христос је дошао грешницима, да их врати ономе што је добро. Као што Он сам у Јеванђељу каже: "Јер нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање" (Мат. 9:13), и на другом мјесту: "Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијим због једног грешника који се каје" (Лук. 15:10).

[Guest]

4. Спасоносна моћ покајања
 

Тајна покајања има велику моћ. Од када смо пали из врлине и светости у гријех, можемо се вратити у наше претходно стање кроз покајање и уздржавање од гријеха, и постати оно што смо раније били. Када је Пилат погубио Галилејце, Христос се обратио онима који су били тамо присутни: "Мислите ли да су ти Галилејци били грешнији од свију Галилејаца, кад су тако пострадали? Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути" (Лук. 13:2-3). Слично је говорио и за оних осамнаест на које је пала кула у Силоаму и убила их: "Мислите ли да су они кривљи били од свију људи што живе у Јерусалиму? Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути" (Лук. 13:4-5). Такође, парабола о неродној смокви се метафорички односи на покајање (Лук. 13:6-9). Зато се у Дјелима апостолским каже: "Заиста и незнабошцима даде Бог покајање за живот" (Дјела 11:18). Он је с правом рекао сљедеће за оне који се покају: "Данас си се зарекао Господу да ће ти бити Бог и да ћеш ићи путевима Његовим и држати уредбе Његове, и заповести Његове и законе Његове, и да ћеш слушати глас Његов. А Господ се теби данас зарекао да ћеш му бити народ особит, као што ти је говорио, да би држао све заповести Његове" (5 Мој. 26:17-18). Такође овдје вриједи подсјетити сљедећу изреку св. Августина: "Бог је створио човјека без човјека, али он не спасава човјека без човјека, већ зато што човјек то жели и Бог то жели."