Шта чини Цркву? Шта је она за нас? Каква треба да буде и шта да чини Црква?

[Милан Меденица :)]

Могу ли скинхедски ићи у Цркву ?

Да ли гејеви могу присуствовати литургији ?

Немојмо опет о педерима. 0409_feel

Па могу ићи на литургију али по мени неби се могли причестити, јер се причешћују на осуду. Али добро нисам теолог. Ја би чак рекао да они само требају учествовати до литургије оглашених.

А скинхедси иду у Цркву, макар ови из Националног Строја. Било је једном у БГ када су они ишли у Цркву а полиција их опколила. Иначе били су и скинхедси на сахрани патријарху Павлу.

Само по мени они нису свјесни да Православље није спојиво са национал-социјализмом. Мада има скинхедса који нису нацисти, скинхед је обична подкултура уведена са запада. А све што долази са запада је углавном...бљак.

Свако по својој вољи, није на нама да нешто забрањујемо. Није само педер грешник

него по благослову или епитимији коју нам изрекне свештеник, а не по својој вољи.

аутор свети Сава.

А да неко без причешћа пребива без игуманова знања, није похвално, јер онај који тако чини биће осуђен као онај који испуњује своју вољу.

     Savremeni teolozi moraju da nauče da se ispovedaju,poste,manje da filozofiraju i da pojačaju molitvano pravilo pa da sa strahom i verom pristupe pričešću a ne da uče  vernike da samo treba da zinu i da se pričeste a da nikakav podvig ne čine.Savremena eharistijska teologija je zanemarila aspekt asketskog posvećenja.

искрено, ја не видех тог неообновљенског, левог, духа по црквама да се неко мами светињом причешћа а без имало припреме.

[Јаков.]

Да се не правдам у смислу "не гледам ја то, али ето вечерас сам вртео канале па налетео..." елем вечерас у вама омрженој ФАРМИ, ушла је звезда таблоида, певачица Весна Вукелић - Венди.

У пријатељском разговору са денсером Бакијем, који ју је понудио неким месним ђаконијама, она га је одбила уз образложење да је вероватно прошла поноћ, и да она пости, те да због тога не може да једе месо. Он јој је касније донео рибу, што је прихватила.

Ја помало заинтригиран Вендином ревношћу за православље и њеним постом (ако, нек се и на тај начин "рекламира" религија православна, јашта) продужио да гледам ФАРМУ, кад не прође ни пет минута, а наша ревнитељка Венди, оплете о анализи хороскопа и тим неким мамбо-џамбо веровањима.

И онда схватих, да, па  то је та наша Србијица. Верници са крстићем и хороскопским знаком на ланчићу...

Верници са тетовираним кинеским ји-ђинг симболима на леђима и јапанским шинто-молитвама на бицепсима...

Верници који се исповедају код свог хороскопџије или гатаре, јер локалног попа мрзе што вози добра кола и стално нешто придикује...

Верници који не иду на литургију, јер лумперају у суботу до 5 ујутро, па не могу да устану за службу...

Верници који у време поста не једу меса нити сира, али зато попију по гајбу пива...

Верници који .... и одушевим се што сам гори од њих, а шатро сам црквен. И негде ми ту буде кул што је Господ, Господ свима крштенима и некрштенима, а не само оним што га славе Литургијски. Што га призивају и зову и они који од цркве и попова зазиру а ипак су верници.....

...и ове ме мисли надовежу на нешто што сам данас прочитао од Аве Јустина...и идем сада то да нађем..

[Никола Ђоловић]

Црква није нешто у чему си некада учествовао па престао. То није упознавање са неким програмом којим си једно време везан па касније ослобођен од обавезе. Црква је начин да се човек егзистенцијално изрази у историји онтолошким опредељењем у Христу. Али слободно.

Не можеш изаћи из Цркве а да то не произведе ланчане реакције по све твоје односе са тобом, људима и Богом.

Објективност се стиче учествовањем у Литургији а не у изласку из ње. То није улазак у продавницу већ у сасвим нови начин постојања.

Нико не може судити шта ваља а шта не ваља изнутра ако сам није унутра. Зато многи желе да модификују Цркву према себи уместо да се сами измене њоме у Христу. Можда је зато домен светости многима остала загонетка.

Црква је одувек иста јер је одувек исти Син Божији у Евхаристији и Дух Свети Који је приноси изнова Богу Оцу кроз народ Божији. Дакле, кружна синергија.

Због губитка осета вере да је Син у Евхаристији реално присутан и да је Дух Свети у Сабрању, Црква извитоперава у доживљају као социо-политичког апарата, или у најбољу руку као институционално-моралног организма. А то увек баца љагу на појаву Цркве у историји у неком сентиментално-традиционалистичком смислу.

Јер она сама није утемељена на таквој не-благодатној пројави већ супротно...

[Aquilius Cratus]

Због губитка осета вере да је Син у Евхаристији реално присутан и да је Дух Свети у Сабрању, Црква извитоперава у доживљају као социо-политичког апарата, или у најбољу руку као институционално-моралног организма. А то увек баца љагу на појаву Цркве у историји у неком сентиментално-традиционалистичком смислу.

Јер она сама није утемељена на таквој не-благодатној пројави већ супротно...

[Дејан]

Dakle to je problem onih koji su od vere napravili socijologiju!

[Aquilius Cratus]

I onih koji je vezuju za nacionalno bice.

[Иван]

Заиста добра промишљања, Никола... bighugbighug

п.с.

I onih koji je vezuju za nacionalno bice.

Dakle to je problem onih koji su od vere napravili socijologiju!

И оних којима је вера етнологија у малом; скуп "ваља се обичаја" и оних пастира који се не труде да их издигну изнад тог скупа и да их разувере од тога..

[Никола Ђоловић]

Због историјског постојања Цркве - иако она сведочи есхатолошко Царство - потребна је и социологија, и нација, и "скуп обичаја"....

Проблем настаје онога трена када се замене тезе и када оно што јесте пролазно добије погрешно "вечан" карактер, поистоветивши домен Царства са доменом смрти..."Јер пролази обличије овога света!"

То је оно Шмеманово "Царство Небеско није од овога света али јесте у овом свету!". Они који то не разумеју, одлазе у крајност па на раван обожења узводе и нацију, и социологију, и обичаје...

[w.a.mozart]

Crkva... kako ta REČ lepo zvuči....

.... dugo ću pamtiti ovaj dan jer sam se tada lepo proveo u crkvi...

sećate se ovakvih sastava iz 3. razreda osnovne... tako je to...

"Tako to ide, daš im pos'o i sve pride,

pa smo ravni - nema respekta ni trunke!"

"Ako sam s tobom", reko', "ravan, o'ma odlazim na tavan

da se od sramote obesim međ' sunke!"

a ovo što sledi bi mogo da bude glavni deo istog sastava,čiji sam uvod i zaključak imao čast izložiti u predjašnjem tekstu...

opis crkve koju sam posetio...

Vidim ja, čim sam uš'o, generalni đuska s društvom,

mlati glavom sav zajapuren k'o vepar.

Postavljen svima u inat, "Pravi čovek za kombinat",

valjda zato što je prljav k'o repa. (Repa!)

i naravno,sastav nije sastav ako nema pouku (.org)

Ti ovde malko repuješ i glumiš plesni tečaj!

Ti mi se fino šlepuješ a, a kod nas besni stečaj!

Kući begaj, ranije legaj prika moj!

Zaradi 'lebac, (Lebac!), repuj gdi treba bitango!

[w.a.mozart]

kod mene u gradu je granica izmedju institucionalnog i blagodatnog domena Crkve u stvari granica izmedju liturgije (hrama) gde se služi i svešteničke kancelarije koja je nekih 50-ak metara od hrama.... a ta granica je crkveno dvorište...

[Guest - . . .-]

Текст је написао један наши пријатељ са фејсбука, ја га само преносим. Наслов је

Шалтерско богословље

Данас су Задушнице дан када се у свијм молитвама нарочито сећамо наших отаца и мајки,браће и сестара чије су душе свукле са себе кожне хаљине.Света Литургија је почела доста раније него што је обичај код нас.На моју замерку да Васкршња Литургиоја треба да почне у зору( не у 9 сати) а  не литургија на Задушнице добио сам одговор да људи журе на гробље.....Али време свете почетка Литругије није повод за ово моје писаније.Повод је нешто друго.За време литургије био сам за певницом и преимето сам да стално улазе и излазе неки непозати људи.У Литургију су учествовали само домаћи :-).Сви знамо како се људи понашају у храму кад не долазе редовно,осврћу се,крсте се чудно...Али на овима "пролазницима" видело се да редвно долазе у храм.Почео сам да их пратим и открио сам тајну.Наиме у нашем храму постоје неки мали сто на коме имамо листиће за живе и упокојене.Ми који редовно долазимо у храм испишемо имана уочи свете Литургије јер ретко ко дође у хран пре почетка Свете Проскомидије.Али ови "пролазници" само дођу за време литургије,напишу имена оставе који динар(иако тамо нема никаве касице нити натписа да се приложи нешто,то је она навика код нас да се све плаћа) и изађу напоље.И то је сва обавеза коју имају према својим  упокојенима и према Богу.Зар то не подсећа на шалтер у пошти.Попуниш листић,платиш таксу и готово још само треба да поставимо неког на јужне двери да орвери како је попуњен листић.А Литургија то је за ове што иду у Цркву ми идемо на Шалтер као да говоре својим понашањем.Али господо да нема "нас" не би било ни Литургије и самим тим  не би било могуће помињати ваша имена која дате.Јер свету Литургију не служи само свештеник него сви ми.

Нажалост све је више оваквих појава и прети опасност да постанемо Шалтер Црква,само што нећемо имати паузу за топли оброк.

[коЖељ њацИ]

Ван Цркве или у Цркви ?

Како стоје ствари у другим религијама ?

Да ли је то опште човечанска појава или само Хришћанска ?

Ко је крив ?

[Divad]

Јако занимљива тема пратићу је сигурно. 0705_read

[Ромејац]

Наишао сам на овај чланак у дневним новинама "Политика", па ми је звучало интересантно како неко сматра себе верником само на основу тога што "слави славу и поштује одређене верске обичаје"!

"Ја сам вер­ник, мо­ја по­ро­ди­ца по­шту­је од­ре­ђе­не вер­ске оби­ча­је, сла­ви­мо сла­ву, али ни­је ме при­вла­чи­ло да 45 ми­ну­та слу­шам о Бо­жи­јим за­по­ве­сти­ма. Гра­ђан­ско је де­ло­ва­ло мо­дер­ни­је и иако смо сва­ке го­ди­не има­ли мо­гућ­ност да по­но­во би­ра­мо, ипак ни­ко од нас ни­је пре­шао на вер­ску на­ста­ву – при­ча нам Ми­ли­ца, јед­на од уче­сни­ца не­дав­не кон­фе­рен­ци­је ко­ју су по­во­дом 10 го­ди­на од уво­ђе­ња овог пред­ме­та у шко­ле у Ср­би­ји ор­га­ни­зо­ва­ле Гра­ђан­ске ини­ци­ја­ти­ве, уз по­др­шку ам­ба­са­де САД у Ср­би­ји".

Иначе, у чланку се говори о потреби увођења грађанског васпитања као обавезног предмета.

Прочитајте на овом линку: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/I-deca-vernika-vole-gradjansko.sr.html

[Никола Ђоловић]

У суштини, ниједан човек, па ни св. Сава, није светосавац већ богоносац. Чим је неко богоносац (у оном еклисиолошком смислу речи) онда за њега „нема више ни Јелина, ни Грка…“. Природа Цркве, самим тим и Црквених људи, јесте наднационална. То не значи потцењивање нације како желе неки да интерпретирају, већ значи да нација има своје место и сврху у историји на свом путу ка Есхатону али да сама нација не може бити обоготворена. Држава нема своју нацију у Есхатону него су сви Једно Тело. Очигледно још нисмо схватили ни улогу Цркве. Ако то нисмо спремни сада да прихватимо, онда се злурадо и злонамерно бркају појмови а тамо где је место светиње креира се демагошки култ идолопоклонства.

Царство Божије није апстрактна дестинација која игнорише историјске прилике јер се онда ни Богочовек не би пројављивао унутар историје. Такође, мислим да је у питању нека наивна параноја да ће Срби изгубити свој национални идентитет, да ће да се „поунијати“, да ће ово или оно…Авај, па ко је толико глуп? Видим да се многима приписују неукусни коментари. Зар није и св. Сава водио дипломатске дијалоге са другима? Или ћемо рећи да је свака дипломатија атак на веру и национални идентитет? Историја Србије је итекако трпела различите утицаје али никада није изгубила своје кормило. Не знам откуда толика тензија и злопамћење код оних који се бусају у груди својим великосрпством?

Сваки светосавац је православац, и сваки православац – националац, и сваки националац – наднационалац. Ј

Jер нам дође Царство Небеско…